Hvala.

Poštovani ministre, poštovani pripadnici Vojske, poštovani pripadnici BIA, pred nama su vrlo važni zakoni o kojima danas raspravljamo, pre svega, zakoni iz oblasti Vojske i BIA. Zajednički imenitelj, pre svega Zakona o Vojsci i Zakona o BIA je da se ovi zakoni, tj. dopuna ovih zakona donose, pre svega, da bi se povećale ingerencije i ovlašćenja ministra, odnosno direktora policije.

Sa punim pravom smo u poslednja dva dana slušali najviše o dopuni Zakona o BIA i sa punim pravom je izazvao najviše polemike. Umesto, poštovani narodni poslanici, da mi danas raspravljamo o novom Zakonu o BIA i da ovu oblast uredimo na celovit način, mi se bavimo ovlašćenjima direktora BIA, a ne bavimo se na koji način treba direktor BIA da se bira, kao što se biraju i predstavnici vojnoobaveštajne službe, VBA itd.

Ovde ću, pre svega zbog građana Srbije, jer dosta je bilo polemike koja su ovlašćenja direktora BIA, pročitati ogromna ovlašćenja direktora BIA. Prvo, direktor BIA donosi akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, odlučuje o zasnivanju radnog odnosa u Agenciji rešenjem, utvrđuje obrazac kojim se određuje sadržaj upitnika o identifikacionim podacima koji se koriste za bezbednosne provere, utvrđuje postupak, program i način pohađanja stručne obuke, stručnog usavršavanja i polaganja posebnog stručnog ispita, utvrđuje postupak, merila i način ocenjivanja pripadnika Agencije, određuje koeficijente za obračun plata, uz prethodnu saglasnost Vlade.

Ništa ovo nije neuobičajeno što sam sada pročitao i to važi, mogu slobodno reći, u većini zemalja EU, ali posebno u zemljama u okruženju.

Međutim, nije neuobičajeno da se ovako velika ovlašćenja direktora BIA ne regulišu, pre svega, na zakonom propisani način. Kao što sam malopre rekao, vi imate direktora BIA u zemljama u okruženju, posebno tamo u zemljama gde vlada mnogo veća demokratija nego što je trenutno u Srbiji, gde postoje jasni kriterijumi, a ne da se postavljaju političari.

Ne govorim ja sada konkretno samo o gospodinu Gašiću, govorim o svim prethodnim direktorima BIA i mislim da je to nešto loše. Postoji trend od 2002. godine i mislim da moramo to promeniti. Mi smo u više navrata to pokušavali da uradimo, ali zadnji put je to bilo 2015. godine, mislim da se gospodin Panić seća toga, kada je predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost gde sam ja bio član tog odbora, čak smo i napisali jedan predlog, naravno, u saradnji sa Beogradskim centrom za bezbednost koji takođe je napisao predlog zakona o BIA, ali nažalost tj. naprasno je prestala zainteresovanost za takav jedan zakon.

Ne vidim razlog zbog čega i u BIA, kao što je i u VBA, se ne bi se postavljao čovek iz unutrašnjeg sistema za direktora BIA. Znači,čovek koji je radio najmanje, kako piše u zakonu o VBA, devet godina u bezbednosnom sistemu a ne da mi dovodimo političare i da onda sa punim pravom i građani, a i mi poslanici ovde sumnjamo da li taj direktor BIA radi po pravilima vladajuće stranke, da li radi po zahtevima ili intervencijama nekoga spolja ili itd, itd.

Da sve to ne bi bilo, mislim da je neophodno sačiniti jedan novi zakon koji će vrlo jasno i precizno odrediti pravila, ne samo izbor direktora BIA, nego i zamenika direktora BIA. Na isti način po meni treba birati i zamenika direktora BIA. Ne vidim razlog da to isto ili slično ne bude kao, ponavljam u Vojnoj obaveštajnoj i VBA. Prosto to je nešto što postoji u zakonima zemalja u okruženju.

Neću se baviti više ovim pitanjem. Mislim da sam dovoljno rekao i dovoljno je. Ponavljam, posebno pozivam poslanike vladajućih stranaka da podrže ovu inicijativu, da krenemo zajednički da izradimo novi zakon o BIA i da ne bi dolazili u situaciju da sumnjamo u takve stvari.

Rekao sam malopre da je i zakon o vojsci, na neki način, tj. izmene i dopune Zakona o vojsci su donete da bi, pre svega, ministar imao veća ovlašćenja i veće nadležnosti.

Navešću vam samo dva primera. Recimo, u članu 2. Nacrta člana 8. Zakona o vojsci Srbije, u članu 18. uvodi se tačka 8a kojom se precizira nadležnost ministra odbrane da donosi plan istraživanja i razvoja sredstava naoružanja i vojne opreme i uređuje način i postupak istraživanja razvoja proizvodnje, prometa, nabavke i naoružanja vojne opreme za potrebe Vojske Srbije. Za razliku od plana opremanja, ministar plan istraživanja i razvoja ne donosi na predlog načelnika Generalštaba Vojske Srbije.

Ne znam zbog čega je to, a svi znamo da mnoge naučno-istraživačke u sastavu Generalštaba, kao što je Vojnogeografski institut i Tehnički opitni centar, itd…

Hvala, gospodine predsedavajući.

Mislim da, gospodine Đukanoviću, uz svo uvažavanje, takođe, ste me loše shvatili. Uopšte nisam rekao da sada samo vladajuća stranka postavlja političara na čelo BIA. Mislio sam na sve vladajuće stranke od 2002. do današnjeg dana. Upravo iz tog razloga insistiram da se uradi novi zakon o BIA da bi upravo izbegli ovakve stvari. Nisam slučajno rekao, kao što je u VBA ili VOA, da dolaze ljudi iz sistema koji su najmanje devet godina bili u bezbednosni sistem uključeni. Recimo, imate izbor zamenika ministra. Znate, morate da imate bar devet godina rada u državnoj službi, da imate položen državni ispit itd, itd. Ako vi imate trenutno ovolika ovlašćenja direktora BIA, a da nije precizirano na koji način treba da bude izabran taj direktor BIA, mislim da ćete se složiti da je apsolutno neprihvatljivo.

Ponavljam, ne govorim ja sada vama, niti govorim o gospodinu Gašiću, mene lično personalna rešenja ne interesuju. Govorim o principu, o načinu na koji treba da se u budućnosti bira direktor BIA.

Mislim da smo propustili mnoge prilike. Bili smo zajedno članovi Odbora za bezbednost. Sećate se inicijative tadašnjeg predsednika Odbora za bezbednost, gospodina Stojanovića. Da li smo krenuli u tu inicijativu?

Prema tome, ne vidim razlog zbog čega se mi ovde ne bi svi složili da krenemo u izradu novog zakona o BIA koji će biti prihvatljiv za sve, i za vlast, i za opoziciju, a ne da svake godine, svake druge godine, ko god dođe na vlast pokušava neke stvari da menja, a u tom slučaju imate napad.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, Zakon o javnom informisanju i medijima na snazi je više od tri godine. Setite se svi kada je donošen negde u avgustu mesecu 2014. godine da je tretiran kao jedan od velikih reformskih pomaka što se tiče medija i informisanja.

Nažalost, posle donošenja tih zakona imamo čak i mnogo goru situaciju i iz tog razloga, vodeći se tim činjenicama i analizirajući Zakon o medijima i informisanju, podneo sam predlog za promenu člana 39. stav 1. tačka 8) tako da se predviđa da se u registar medija upišu svi vlasnici direktni i indirektni, bez obzira na visinu udela, osnivačkom kapitalu izdvajanja, za razliku od dosadašnjeg rešenja koje je predviđalo da se upisuju samo podaci o vlasnicima čiji udeo prelazi 5% vlasništva.

U praksi postoje, poštovani narodni poslanici, i akcionari koji poseduju manje od 5% udela u vlasničkoj strukturi izdavača i vrše efektivnu kontrolu nad uređivačkom politikom, kao i izvorima finansiranja više medija istovremeno. Mislim da je to opšte poznato i da tu u stvari postoji ključni razlog kada je donošen zakon 2014. godine, zbog čega nisu svi oni koji imaju manje od 5% udela u medijima, nisu obuhvaćeni ovim zakonom.

Smatram da postojeće rešenje, koje predviđa upis svih direktnih i indirektnih vlasnika medija, treba uraditi i iz tog razloga, poštovani narodni poslanici, vas pozivam da glasate da se ovaj zakon stavi na dnevni red da bi koliko-toliko uredili ne samo medijsku scenu nego da bi uspeli da obezbedimo transparentnost vlasničke strukture izdavača, odnosno medija, što će doprineti povećanju poverenja kod građana u medije i smanjiće se mogućnost eventualnih zloupotreba i nedozvoljenih uticaja na medije i preko medija.

Inače, ustavni okvir ili osnov za donošenja ovog zakona sadržan je u članu 97. Ustava Republike Srbije, a prema kome se Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu slobode i prava građana, što pravo na informisanje svakako jeste, ali i svojinske odnose, kao i kontrolu zakonitosti i raspolaganja sredstvima pravnih lica.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, evo već gotovo godinu i više predlažem ovaj zakon da se uvrsti u dnevni red, međutim, koliko sam imao vremena i koliko smo imali mogućnosti, vidim da je sada ovaj zakon uvršten po hitnom postupku na današnju sednicu Narodne skupštine, međutim, bez obzira na sve to, ono što sam ja tražio u izmeni ovog zakona na žalost nije prihvaćeno i nije stavljeno u izmene i dopune Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Iz tog razloga po ko zna koji put želim da vam predstavim i obrazložim razloge za stavljanje na dnevni red sednice Narodne skupštine Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Kao što ste videli, poštovani narodni poslanici, ovaj zakon suštinski sadrži samo jednu izmenu, jedan član, ali sa dalekosežnim i dugoročno pozitivnim efektima na ekonomiju Republike Srbije. Iz tog razloga, poštovani narodni poslanici, i predlog moj za izmenu ovog jednog člana koji obuhvata da će stopa poreza na dobit pravnih lica, koja iznosi po sadašnjem zakonu 15%, smanji na 10%.

Ja ću vas samo podsetiti da mnoge tranzicione zemlje su imale i relativno niske stope poreza na dobit i to se pokazalo kao važan viskalni instrument u funkciji razvoja ekonomije i povećanja zaposlenosti i obezbeđivanja visoke stope rasta u budućnosti, pre svega kroz povećanje izvoza.

Sa ovim poreskim rasterećenjem počećemo da stvaramo za investitore i sve one koji sada posluju u jedan atraktivniji poreski sistem u službi privrede i postepeni rast BDP i na kraju Zakon o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica stvoriće i uslove da se kroz smanjenje poreske stope poreza na dobit pravnih lica 10% fiskalno rastereti pre svega realni sektor, privredno društvo, preduzeća, zadruge i druge učesnike na tržištu i dodatno će motivisati strane investitore za ulaganje u našu privredu.

Da ne bude samo motivacija stranih investitora subvencije kao što na žalost ova Vlada u poslednjih pet godina izdvaja enormna sredstva da bi dovela strane investitore da ulažu u državu Srbiju mislim da je mnogo efikasnije i mnogo zdravije i mnogo bolje i zbog građana Srbije da se pre svega smanje poreske stope ne samo u ovom Zakonu o dobiti pravnih lica nego i mnoge druge stope koje je ova Vlada obećala kada je dolazila na vlast. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, analizirajući ovaj zakon uočili smo određene nepravilnosti ili bolje reći manjkavosti ovog zakona i upravo na ovaj način, koristeći privilegiju poslanika, pokušavamo da izmenimo neke članove ovog zakona.

Razlog za izmenu ovog člana koji sam predložio da se briše je, pre svega, događaji koji su se desili unazad nekoliko meseci ili, bolje reći, unazad godinu dana, kada je komunalna policija prevazilazila okvire svoje nadležnosti i zloupotrebljavala svoje nadležnosti, pri čemu su ljudska prava bila ozbiljno ugrožena i prekršena, a u pojedinim slučajevima i sa tragičnim ishodima. Poštovani narodni poslanici, podsetiću vas da je to bilo možda pre više od devet meseci.

Prekršaj vređanja službenog lica u vršenju službene dužnosti i odredba Zakona o javnom redu i miru je pre svega neprecizno definisana i stvara mogućnost širokog tumačenja, što je apsolutno neprihvatljivo.

Poštovani narodni poslanici, podsetiću vas, pošto i sam imam određena iskustva u toj oblasti, jer sam više godina radio kao republički inspektor i znam koliko postoji mogućnost da se zloupotrebi, pre svega neka ovlašćenja koja imaju ovlašćena lica. To se, nažalost, dešavalo. Bio sam svedok u više slučajeva. I upravo iz tog razloga, želim da se ovaj član, da se član 22 – vređanje službenog lica u vršenju službene dužnosti, briše.

Kada ovo kažem, ja mislim da ne treba pogrešno shvatiti, jer drugim odredbama, drugim zakonima je upravo regulisano i mnogo bolje, preciznije definisano na koji način službena lica postupaju po dužnosti i na koji način mogu da budu zaštićena, pre svega od eventualnih napada, vređanja, maltretiranja, od fizičkih lica.

Iz tog razloga, poštovani narodni poslanici, pozivam vas da glasate da stavimo ovo na dnevni red, jer mislim da pojedine odredbe ovog zakona i nekih drugih zakona, koje ćemo u narednom vremenskom periodu takođe predložiti kao promenu, će više koristiti građanima Republike Srbije, više će poštovati ljudska prava i više će davati i obaveza, a i odgovornosti, pre svega službenih lica, u ovom slučaju komunalne policije i policije.

Hvala gospođo predsednice.

Slušajući gospodina Martinovića ispada da bukvalno od 2012. godine pa na dalje je počela briga za pre svega Srbe na KiM. Ja ću podsetiti gospodina Martinovića da i pre 2012. godine smo itekako isplaćivali plate u prosveti, i u zdravstvu i vaspitačima i lekarima i svim drugim radnicima koji su ostali posle 1999. godine na prostoru KiM. Čak smo uveli i novu normu da smo isplaćivali i radnicima koji su radili u državnim i društvenim preduzećima gde primaju i dan danas tzv. kosovski dodatak.

Prosto, zarad istine, gospodine Martinoviću, mislim da ovakav odnos i korišćenje Kosova u dnevne političke svrhe i priča da ova Vlada jedino vodi računa o Srbima na KiM, da je ovo Vlada jedino isplaćuje plate, da je ovo jedina Vlada koja isplaćuje socijalna davanja, dečije dodatke, apsolutno je neistina i mislim da ne bi trebali da koristimo nesreću, pre svega Srba na KiM, da na takav način politizujemo stvari. I tada i sada se isplaćuju plate i tada i sada se vodi računa o Srbima na prostoru KiM i ne vidim razlog da se nabrojavaju stavke iz budžeta, u ovom slučaju Kancelarije za KiM, jer ja mogu takođe da čitam ovde, nažalost nemam vremena, koliko smo mi od 2009. do 2012. godine, koliko je iznosio budžet i šta smo sve ulagali na prostoru KiM i šta smo sve doprineli da, pre svega, Srbi na prostoru KiM, opstanu i da žive.

Naravno, ono što je najbitnije možda Srba na KiM, koji je i dan danas isti, da bezbednost, nažalost nismo uspeli ni mi ni vi da poboljšamo, i tada i sada, postoji trend iseljavanja sa KiM, samo za razliku od prošlog vremena, sada je intenzivniji, nažalost, mnogo veći sa severa KiM. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, mislim da ovo što gospodin Martinović govori se služi nekim podacima i što želi da sakrije istinu ili neke druge stvari, ja stojim ovde, ne samo ispred Narodne skupštine, ispred svih građana Srbije, sve ono što sam radio, radio sam po zakonu i opšte ne bežim od bilo kakve odgovornosti.

Gospodine Martinoviću, to što vi želite da se neko valja sa vama zajedno u blatu, ja odustajem, ja ne želim, ali prosto kada ste govorili o svemu ovome morali ste do kraja da idete i da vidite zbog čega je pisana ta, kako vi kažete brošura…

Replika je, kome treba da se obraćam? Vama?

Pa, dobro ja ću vama, nije problem.

Prosto, stvarno ne želim na bilo koji način, sve ono što sam radio ponavljam, radio sam u interesu pre svega građana na Kosovu i Metohiji, u interesu države. Ako sam bilo šta prekršio, bilo koji zakon, tu sam, stojim na raspolaganju. Šest godina je prošlo od tog vremena, ja znam da dolaskom u ministarstvo su svi papiri, bukvalno svi pretrešeni. Evo, i dalje stojim, tu sam, ponavljam, sve što sam radio radio sam u interesu, pre svega, Srba na Kosovu i Metohiji i u interesu države.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, Zakon o javnom informisanju i medijima na snazi je od 13. avgusta 2014. godine i njegovo donošenje u okviru seta medijskih zakona je najavljivano kao veliki reformski pomak.

Svedoci smo svi da nažalost taj zakon je bukvalno mrtvo slovo na papiru, da nikada, kao što bi rekao naš premijer, u novijoj istoriji nismo imali lošije medije. Ono što bi svi trebali da znate, poštovani narodni poslanici, da vlasnička struktura u svim medijima nije na transparentan način prikazana.

Ono što je predlog u stvari izmene i dopune ovog Zakona, pre svega odnosi se na registar medija, da vlasnici medija, direktni ili indirektni, bez obzira na visinu udela u osnivačkom kapitalu, izdavanja, za razliku od različitih rešenja koje predviđaju da se upisuju samo vlasnici čiji udeo iznosi više od 5%, ovim izmenama predlažem da se upišu i vlasnici čiji je udeo i manji od 5%.

Svedoci smo da danas u Srbiji bukvalno vlasnici medija su dve ili tri porodice i to se na jedan netransparentan način može i videti. Iz tog razloga, ako se prihvati ova izmena Zakona o javnom informisanju i ako vlasnici, koji su direktni ili indirektni, budu upisani u registar vlasnika medija, manjih od 5%, onda ćemo sigurno imati jednu transparentnu vlasničku strukturu medija.

Nadam se da će to doprineti i vraćanju poverenja građana u medije, a istovremeno će smanjiti mogućnost za eventualne zloupotrebe i nedozvoljenih uticaja na medije ili preko medija, koje nažalost danas imamo.

Zato vas pozivam, poštovani narodni poslanici, da glasate za izmenu ovog zakona, jer mislim da ovom izmenom, ponavljam, ćemo na jedan transparentan način znati ko su sve vlasnici medija u Srbiji. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, po ko zna koji put želim da vam iznesem i obrazložim razloge za stavljanje na dnevni red sednice Narodne skupštine Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Kao što ste videli, ovaj zakon suštinski sadrži samo jednu izmenu, jedan član, ali, po meni, sa dalekosežnim i dugoročno pozitivnim efektima po ekonomiju Republike Srbije. Kada sam analizirao ovaj zakon znam da su pojedini finansijski stručnjaci ili oni koji se tako predstavljaju tvrdili da upravo zbog niskih poreza, tj. niskih poreskih stopa, je dovelo do rasta fiskalnog deficita i javnog duga.

Svedoci smo svi, na svu sreću, da nije baš tako i da pojedini stručnjaci, tzv. ekonomski stručnjaci, da bi se dodvorili Vladi, činili su sve da poteze koje Vlada čini opravdaju na jedan, po meni, laički način. Suštinski, ovaj porez na dobit od 15% ima negativne efekte, jer sa stopom poreza na dobit pravnih lica od 10% imali smo investicije mnogo veće nego što imamo u poslednje dve godine.

Naravno, porez na dobit je bio samo jedan faktor za privlačenje investitora, jer naša privreda, nažalost, ima milion problema i pre svega od dostupnosti izvora finansiranja usled visokih kamatnih stopa i taksi do indeksacije kredita u stranoj valuti. Mnoge tranzicone zemlje koje su imale niže poreze na dobit su imale i veće strane investicije i imale su veće zapošljavanje koje je uticalo i na smanjenje stope nezaposlenosti.

Iz tog razloga, poštovani narodni poslanici, ako mislimo dobro, a verujem da svi mi ovde mislimo dobro Srbiji, pre svega da poboljšamo ekonomsku situaciju mislim da bi trebali da glasate da se dopune ovog zakona uvrste u dnevni red ovog zasedanja Narodne skupštine. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Pred vama je poštovani narodni poslanici zakon o izmeni Zakona o javnom redu i miru.

Kao što znate ovaj Zakon je stupio na snagu 2016. godine ili bolje reći 5. februara 2016. godine. I tada, a i sada imali smo primedbe na ovaj zakon. U to vreme kada je donesen ovaj zakon mi smo pokušavali svojim amandmanima da poboljšamo ovaj zakon, ali nažalost tada nije bilo sluha ili bolje reći nije bilo razumevanja kod većine poslanika da se amandmanski poboljša ovaj zakon.

Kao što znate predmet zakona, između ostalog je i utvrđivanje uređenja javnog reda u javnom mestu i protivpravnih mera, protiv javnog reda i mira. Ja ću vas samo podsetiti šta utvrđuje pre svega ovaj zakon, zakon dalje utvrđuje da su nadležni organi MUP, komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi u okviru svoje nadležnosti.

Imajući u vidu događaje koji su se dešavali unazad godinu, godinu i više, došao sam na ideju da predložim da se briše član 22. koji predviđa vređanje službenog lica u vršenju službene dužnosti.

Pre svega, kada sam ovo podnosio imao sam u vidu činjenicu da je, nažalost, komunalna policija pre godinu dana preduzimala neke radnje mimo svojih ovlašćenja i zloupotrebivši svoje ovlašćenja, čak smo imali situaciju da se desio jedan slučaj i sa smrtnim ishodom. Na taj način svakako ne samo što je bio smrtni ishod nego su se kršila ljudska i građanska prava građana Republike Srbije.

Kada sam ovo predložio, pre svega, mislio sam, a i ovo vam govorim iz iskustva, jer sam i sam radio kao republički inspektor 11 godina i susretao sam se sa raznim stvarima, pre svega sa stvarima gde su mnoge moje kolege u to vreme pokušavale da zloupotrebe na neki način i svoja ovlašćenja i svoje nadležnosti u vršenju svojih radnji.

Kada ovo kažem, ne mislim na bilo koji način da degradiram niti MUP, pre svega, policiju, komunalnu policiju, inspekcijske organe, jer smatram da pored ovog zakona i u drugim zakonima su u dovoljnoj meri određena ovlašćenja službenih lica u ovakvim slučajevima predviđena…

Po Poslovniku su se javili pre mene.

Pa niko vas ne omalovažava.