Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poštovane građanke i građani Srbije, meni je danas ukazana ogromna čast da ovde stojim pred vama i da budem predlog moje stranke za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Činjenica jeste da sam mlad čovek, ali ovu ponudu sam shvatio kao pokušaj moje stranke da izgradimo nove odnose u Srbiji i da se na političku scenu Srbije instaliraju neki novi ljudi, koji nisu opterećeni problemima iz prošlosti i koji mogu među sobom da grade mostove.
Dosta toga je gospođa Nada Kolundžija rekla o meni i vi imate moju stručnu i političku biografiju. Želeo sam ovde pred vama da izložim i nešto što bi bio eventualno plan moga rada, i da vas pozovem da zajednički pokušamo ne samo da transformišemo ovaj visoki dom, nego da pokušamo da transformišemo i odnose unutar njega.
Važno je da se u potpunosti promeni odnos između političkih stranaka i poslanika u Skupštini, odnos javnosti i građana prema parlamentarizmu i odnos same Vlade i drugih državnih institucija prema najvišem demokratskom telu u državi Srbiji. Naš cilj je da podignemo i nivo efikasnosti ovog parlamenta, ali i dostojanstvo ovog doma. Ukoliko želimo da nas poštuju drugi, moramo da počnemo da poštujemo sami sebe i društvenu ulogu koju su nam građani dali na izborima.
Dopustite mi da pokušam da dijagnostikujem stanje parlamentarizma u Srbiji danas.
Nažalost, bez obzira na velike napore prethodnih rukovodstava, Skupština Republike Srbije je državni organ sa najnižim rejtingom među našim građanima. Mnogi bi rekli da je to zbog direktnih televizijskih prenosa, ali postoje i drugi problemi.
U Skupštini danas, kao i u prošlosti, pored ozbiljnih političkih debata i konkurentskog odnosa vlasti i opozicije, veoma često imamo rasprave pune lučnih uvreda, ružnih reči i kleveta koje upućujemo jedni drugima. Ove rasprave kulturološki ne odgovaraju nivou koji naši birači dostižu kada raspravljaju među sobom.
Umesto da mi postavljamo model ponašanja u debatama, korektnost i tolerantnost prema tuđem mišljenju i različitostima, poslanici u Narodnoj skupštini ponekad svojim nastupima spuštaju kulturološku lestvicu i doprinose povećanju netolerancije, nekulture i podele u našem društvu. Skupština je vrlo često mesto gde je sve dozvoljeno i moguće.
Visoka gledanost skupštinskih prenosa ne leži u želji birača da prate zakonodavnu aktivnost i razvoj društva, već da se zabave. Zbog svega toga ugled narodnog poslanika u sredini iz koje dolazi je vrlo nizak. Umesto časti i poštovanja narodni poslanici, bez obzira iz koje partije dolazili, u svojim sredinama neretko doživljavaju neprijatnost zbog posla koji obavljaju.
Sam zakonodavni rad je, odnosom pre svega izvršne vlasti, pretvoren u puko serijsko izglasavanje zakona, bez debata u stručnim odborima, ozbiljnim raspravama o amandmanima i stvarnom namerom da se akti koji dolaze na dnevni red kvalitativno izmene.
Postojali su naravno i pokušaji da se ovakvo stanje izmeni, ali je ono više poticalo od individualnih akcija pojedinih poslanika ili poslaničkih grupa, a ne od sistemskih napora svih političkih aktera da se učini sve da parlament dobije onu dimenziju i onu važnost u društvu koju zaslužuje.
Nivo stručnosti zaposlenih u Skupštini je podizan u proteklom periodu, ali oni nije ni približan potrebama koje mi imamo danas. Današnji parlament nije u stanju da efikasno odgovori izazovu usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije, što predstavlja jedan od prioritetnih ciljeva naše zemlje.
Nijedan parlament u zemljama u okruženju nema ovoliku količinu problema i loših odnosa kao naš, a da za to ne postoji nijedan razlog koji bi imao koren u našoj kulturi, našoj demokratskoj tradiciji ili ekonomskim prilikama.
Za ovakvo stanje u Skupštini svi smo odgovorni. Svaka politička partija i svaka poslanička grupa nosi svoj deo odgovornosti.
Sve stranke koje danas sede u parlamentu ili pojedinci iz njih su u jednom trenutku u prošlosti kreirali atmosferu u Skupštini i činili stvari zbog kojih je položaj ovog doma u društvu neprihvatljiv.
Za probleme sa kojima se susrećemo postoje rešenja. Ukoliko želimo da unapredimo rad ovog doma moramo svi, i većina i manjina, da se okupimo oko nekoliko temeljnih ciljeva koji će stvoriti osnovu za podizanje nivoa parlamentarizma u Srbiji.
Prvi i najvažniji cilj jeste da već sutra otpočne debata među parlamentarnim strankama, ali i sa stručnom javnošću, o usvajanju zakona o Skupštini Republike Srbije. Na to nas, naravno, obavezuje i nedavno izglasan Ustav.
Ovaj zakon treba da da pravni okvir za ispravljanje velikog broja slabosti koje parlament ima. On bi trebalo da definiše finansijsku nezavisnost Skupštine od Vlade i da precizno definiše strukturu same Skupštine. Ovaj zakon bi precizirao prava i obaveze narodnih poslanika, kako prema zakonodavnim aktivnostima, tako i prema svojim biračima.
Bilo bi idealno kada bi se oko ovog zakona u najvećoj mogućoj meri dogovorile sve poslaničke grupe u ovoj skupštini. Konsenzus oko ovog zakona bi udario temelje novih odnosa u parlamentu. Ukoliko budemo efikasni i mudri u narednim danima ovaj zakon bi mogao da se nađe među prvima na dnevnom redu i da bude usvojen pre drugih važnih akata definisanih Ustavnim zakonom.
Drugi prioritet jeste promena Poslovnika. Ključna stvar je naći balans između potrebe opozicije da ima dovoljno slobode i prostora da ukazuje na pogreške vlasti i potrebe da parlament bude efikasan, da usvaja Vladine predloge i da donosi kvalitetne zakone.
Nas čeka intenzivan zakonodavni rad. Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i daljim krupnim koracima ka punopravnom članstvu u EU mi moramo, kao i drugi segmenti društva, da damo svoj puni doprinos.
U okruženju postoji dogovor vlasti i opozicije da se ne vrši nijedan vid parlamentarne opstrukcije kada se radi o harmonizaciji domaćeg zakonodavstva sa EU. Lično bih voleo da je to slučaj i kod nas. S obzirom da je politička realnost drugačija, a vreme je našim građanima i državi važan resurs, mi ćemo morati da radimo više i duže od kolega u okruženju. Parlament ne sme da bude usko grlo procesa evropskih integracija i naša zajednička odgovornost je da efikasno radimo naš deo obaveza.
Poslovnik je akt oko koga bi trebalo da se dogovore većina i manjina. Znam da je to veoma teško, ali bilo bi neophodno da se postigne maksimalni konsenzus oko ključnih tačaka koje u Poslovniku menjamo.
Treće, mi moramo da uredimo odnos Skupštine prema Vladi. Ministri moraju da budu prisutni u parlamentu i da brane svoje zakone. Poslanicima mora biti omogućeno da svim članovima Vlade postavljaju pitanja od važnosti za njihove birače. Vlada mora da zna ko je stariji u podeli vlasti. To neće biti lako, ali to isključivo zavisi od svih nas, kako većine, tako i manjine. Želim da se borim za to.
Četvrto, Skupštinu treba stručno i informatički osnažiti. Potrebno je modernizovati komunikaciju i administriranje zakona. Veliku važnost treba da damo skupštinskim odborima, kao telima u kojima se vode stručne rasprave i popravljaju zakoni. Zbog toga nam je namera da nastavimo da kadrovski i stručno jačamo ljudske resurse u Skupštini. Svi zaposleni u Skupštini za svoj rad moraju da budu adekvatno plaćeni.
Pored toga, stručno i informatički treba jačati kapacitete samih poslanika. Siguran sam da svako od vas ima interesovanja da svoja postojeća znanja modernizuje i unapredi, i mi ćemo to omogućiti.
Peto, pokazalo se da je parlamentarna i partijska diplomatija sve značajnije i moćnije oružje kojima sve države sveta ostvaruju svoj interes. Skupština Republike Srbije mora da ponese svoj deo tereta za ispunjenje spoljno-političkih prioriteta naše zemlje, i za očuvanje Kosova i Metohije u našim granicama, i za promociju i poboljšanje položaja Srbije u svetu, i za ranije spomenut proces evropskih integracija.
Mi ćemo učiniti sve da osnažimo stručni i politički kapacitet kako parlamenta, tako i političkih stranaka, da spoljno-politički rad učinimo mnogo boljim i efikasnijim. Svaka politička stranka u ovom parlamentu treba da nađe svoje mesto u evropskim partijama ili u globalnim partijskim institucijama. Parlament može mnogo da pomogne u tom procesu.
Poslednje je pitanje društvene uloge parlamenta. Skupština mora da menja svoj odnos sa javnošću, kao i odnos poslanika sa biračima. Plan je da se rad Skupštine prilagodi potrebi građana, da u svojim sredinama imaju mogućnost da razgovaraju sa svojim poslanicima.
Izborni sistem je takav da birač nema svog direktno izabranog poslanika, ali i u ovom sazivu većina opština Srbije je zastupljena sa članom parlamenta. Potrudićemo se da u svakoj opštini ili okrugu, dakle u državnoj instituciji, poslaniku omogućimo da prima građane i dobija informacije važne za njegov rad.
Zbog loše medijske prezentacije rada poslanika, potrebno je uspostaviti bolju saradnju sa medijima i ažurnije izveštavati javnost o svim dešavanjima u Skupštini. Plenarne sednice su samo jedan segment rada parlamenta. Ostali aspekti rada poslanika moraju takođe biti prezentovani.
Dame i gospodo narodni poslanici, Skupština ne sme da bude samo organ zakonodavne vlasti. Upravo zbog svog demokratskog karaktera i legitimiteta datog od građana parlament treba da bude kreator ili aktivan učesnik u društvenim dešavanjima i pojavama.
Svaka politička aktivnost i inicijativa, kako poslaničkih klubova, tako i poslanika pojedinačno, udruženja građana ili nevladinih organizacija više je nego dobrodošla. Manjinama se mora obezbediti da, u skladu sa Poslovnikom, svoje parlamentarne aktivnosti izvršavaju na svojim maternjim jezicima.
Skupština Republike Srbije je mesto gde demokratija i sloboda moraju da žive u svom punom sjaju, ali i mesto gde se strogo poštuje procedura i Poslovnik.
Pozivam vas da zajednički uredimo pravila igre koja će važiti dugo u budućnosti, bez obzira ko bio u većini ili manjini nakon izbora. Pozivam vas da sarađujemo. Molim vas da mi pomognete svojim predlozima i sugestijama kako da unapredimo rad ovog parlamenta. Želim da vam obećam da ću vam uvek biti na raspolaganju, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadali.
Za kraj, želeo bih da sa vama podelim viziju Skupštine u bliskoj budućnosti. Nama su naši preci ostavili jedno predivno monumentalno zdanje za potrebe parlamentarnog rada, to je Dom Narodne skupštine. U avgustu se slavi 100 godina kako je postavljen kamen temeljac u zgradu srpske skupštine.
Mi ćemo učiniti sve da se već od jeseni kompletan plenarni rad preseli na Trg Nikole Pašića. Taj dom bi bio ne samo parlament, nego i značajna atrakcija Beograda, u koju bi dolazili građani sa raznih strana naše zemlje da, kao u svim parlamentima Evrope, posmatraju svoje predstavnike kako biranim rečima i snažnim argumentima brane svoje i njihove političke stavove.
Dame i gospodo narodni poslanici, za kraj bih učinio nešto što smatram da je u duhu izrečenog. Naime, u skupštinskoj raspravi prošle nedelje, a uverio sam se nakon čitanja stenograma, neoprezno sam izgovorio reči koje bi mogle biti pogrešno protumačene i uvrediti potpredsednike koje ste ranije izabrali.
Bez obzira na političku okolnost i atmosferu koja je vladala tih dana, pogrešio sam. Želim da se iskreno izvinim svima onima koji su mogli biti povređeni mojim rečima.
Nadam se da će svim potpredsednicima, nakon završetka naše saradnje, biti čast i zadovoljstvo što smo zajednički sarađivali u vremenima kada se Srbija menjala. Hvala na strpljenju.