Hvala puno. Razumeo sam pitanje naravno, dobićete odgovor nuklearni objekti Srbije treba da daju odgovor na to, odnosno Institut Vinča.

Pretpostavljam da ti prihodi suštinski dolaze od toga što su oni jedni od retkih pravnih lica koji imaju pravo da uvoze sve ove materije koje sadrže radioaktivne supstance, koje se kasnije koriste u naučnim eksperimentima ili u medicinske svrhe. Pretpostavljam, dakle, da je to prihod koji postoji u svakom slučaju što mogu svima da kažem ti prihodi spoljno-ekonomskog trgovanja ne dolaze od toga što mi uvozimo eventualni nuklearni otpad i skladištimo u Vinči.

Pošto ću da ponovim, koliko god to bude trebalo nije moguće u skladu sa zakonom, strogo je zabranjeno. Nemoguće je ni da kroz zemlje preko kojih bi eventualno taj otpad došao to transportujete bez toga da se javnost tih zemalja i pravna institucija tih zemalja ne podignu. Tako da je celokupno kretanje radioaktivnih otpada kroz zemlje Evrope se strogo kontroliše pod veoma striktinim i međunarodnim konvencijama i nije moguće kako neko zamišlja da Srbija postane deponija nuklearnog otpada zato što je tako neko hteo, pogotovo što smo i mi zemlje koje imaju izuzetno striktno zakonodavstvo kad je ta stvar u pitanju. U svakom slučaju konkretan odgovor ćemo vam poslati napismeno. Hvala vam.

Hvala vam na ovim lepim rečima. Mislim da je to bila dužnost. Da budemo iskreni, neformalni sakupljači sekundarnih sirovina koji su dolazili iz redova romske zajednice postoje u svim gradovima. Njima je trebalo pomoći, pogotovo u situaciji kada država ispostavlja mehanizme da upravljanje otpada stavi pod jedan okvir u skladu sa evropskim standardima. Sve vreme tvrdim da je u zelenoj ekonomiji upravljanje otpadom. Jedan od najsnažnijih delova zelene ekonomije jeste u mnogo hiljada radnih mesta i drago mi je što uspevamo da romsku zajednicu integrišemo u legalan posao koji će se raditi zajedno sa komunalnim preduzećima, pod državnom ingerencijom i Udruženjem Roma da tim romskim porodicama obezbedimo stabilne izvore prihoda, da im obezbedimo socijalno-zdravstveno osiguranje, da obezbedimo školovanje za njihovu decu i sve to je sastavni deo politike koju je ova vlada sprovodila. Ovde smo našli jedan dobar ugao da pomognemo tim ljudima. Mi ćemo nastaviti da to radimo i dalje. Hvala vama na saradnji i nadam se da ćemo na kraju uspeti da usrećimo nekoliko hiljada ljudi kroz ove reciklažne centre.

Hvala vam puno. Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas tri zakona koji se tiču pozajmice koja Republika Srbija uzima da bi rešila neke od gorućih problema koje ima u svom sistemu.
Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu i finansiranju između KfW-a, Frankfurt na Majni i Republike Srbije u iznosu od 25 miliona evra za "Program za vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine u Srbiji II – druga faza". To je nastavak projekta koji je započeo pre nekoliko godina. Programom je obuhvaćeno 14 gradova srednje veličine u Srbiji i od 2008. godine u program su uključeni sledeći gradovi: Kraljevo, Loznica, Pančevo, Šabac, Smederevo, Sombor, Sremska Mitrovica, Vršac, Trstenik, Vranje, Leskovac, Jagodina, Aleksinac i Pirot. Ukupna suma zaduženja je 25 miliona evra i sigurni smo da nakon realizacije ovoga projekta građani ovih gradova će steći pravo da u svojim sredinama imaju dobru, razvijenu vodovodnu i kanalizacionu mrežu, kao postrojenja za pročišćavanje otpadnih voda.
Drugi je Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu i programu na iznos od 45 miliona evra za program rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji, faza četiri. Radi se o tome da se u velikom broju gradova u Srbiji radi rehabilitacija sistema daljinskog grejanja koje je neophodno da bi se ispunili ekološki standardi, da bi grejanje bilo dostupnije našim građanima u skladu sa zaštitom životne sredine i da bi se omogućilo da bude efikasnije i u smislu energetske efikasnosti i u smislu smanjenja emisije gasova staklene bašte.
Što se tiče trećeg zakona, radi se o Predlogu zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Komercijalne banke za potrebe kupovine zgrade Euroinženjeringa i izvođenje neophodnih radova na objektu za potrebe smeštaja Prvog osnovnog suda u Beogradu. Radi se o ukupnom zaduživanju koje je neophodno da bi se toliko potrebna sudska infrastruktura uspostavila i u gradu Beogradu i da bi se zgrada stavila u funkciju i za potrebe ovako važne sudske institucije.
Nakon debate i razmatranja ovih zakona pozivam vas da za njih glasate. Hvala puno.

Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dva važna zakona koja su morala da budu usvojena po hitnom postupku iz razloga objektivne hitnosti, jer i jedan i drugi proizvode vrlo značajne posledice na ovu i na sledeću godinu.

Važenje Zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize, produžavamo iz dva osnovna razloga. Prvi je da je svetska ekonomija daleko od brzog oporavka kome smo se nadali kada smo u junu prošle godine važenje zakona ograničili do kraja ove godine.

Svetska ekonomija je na pragu nove recesije, čiju je ozbiljnost sada nemoguće predvideti. Ono što nam iskustvo govori je da je negativnu posledicu krize moguće minimizirati fokusiranim i proverenim merama državne politike i upravo ovaj zakon predstavlja jednu od mera državne politike u kojima pokušavamo da spasimo jedan izuzetno ugrožen sektor našega društva.

Drugi razlog za produžavanje važenja zakona leži u onome što je on omogućio i zahvaljujući čemu neka rešenja ovoga zakona mogu da postanu sistemska, a ne samo krizna. Nije ni malo slučajno da je građevinska industrija predmet naše posebne pažnje. Podsećanja radi, radi se o sektoru ekonomije sa izuzetnim multiplikativnim efektom. Svaki dinar uložen u građevinsku industriju dovodi do tri dinara investicija u druge sektore privrede, a svako novo radno mesto u građevinskoj industriji dovodi do četiri nova radna mesta u granama koje je podržavaju.

U isto vreme, građevinska industrija je jedna od krizi najpodložnijih privrednih grana na svetskom nivou. Prema statistici Međunarodne organizacije rada, pet miliona građevinskih radnika ostalo je bez posla samo u toku prve godine globalne krize. U pojedinim zemljama, pogotovo u zemljama našeg regiona, čak 50% radnika u građevinskoj industriji je ostalo bez posla.

Ciljevi ovog zakona su: prevazilaženje negativnih efekata ekonomske krize u Republici Srbiji u oblasti građevinarstva, odnosno pomoć domaćoj građevinskoj industriji za izlazak iz krize; podsticanje razvoja i upošljavanje domaćih građevinskih preduzeća i obezbeđivanje likvidnosti ovoga sektora; podsticanje razvoja i upošljavanje domaćih preduzeća koja se bave proizvodnjom građevinskih materijala; zadržavanje postojećeg nivoa zaposlenosti uz mogućnost otvaranja novih radnih mesta i podsticanje privrednog rasta u drugim sektorima privrede.

Mehanizam finansiranja projekata u skladu sa ovim zakonom započinje time što Vlada utvrđuje pojedinačne projekte koji se finansiraju iz javnih sredstava. U realizaciji ovih projekata mogu učestvovati domaća građevinska preduzeća koja imaju odgovarajuće iskustvo i reference i zapošljavaju, odnosno koja mogu zaposliti značajan broj radnika. Pri realizaciji ovih projekata mora se koristiti domaći građevinski materijal u učešću od najmanje 70%. Vlada bliže propisuje uslove i način finansiranja za svaki pojedinačni projekat, a posebno utvrđuje najnižu i najvišu cenu za posebne radove.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se radi o odgovoru naše države na svetsku ekonomsku krizu, najznačajniji resurs nisu finansije, najznačajniji resurs je vreme. Zato smo predvideli postupak koji je uz odlične rezultate obezbeđivanja kompetetivnog postupka doveo do dramatičnog skraćivanja vremena koje protekne od odobravanja projekta i sredstava za finansiranje do izlaska operative na gradilište. To je postignuto primenom pregovaračkog postupka na izbor projektanta, vršioce tehničke kontrole, izvođača radova, vršioca stručnog nadzora kao i vršioca tehničkog pregleda, odnosno za potrebe projektnih finansiranja za izgradnju objekata.

S tim u vezi, veliko mi je zadovoljstvo da vas obavestim da su od početke primene zakona u Komisiju za zaštitu prava ponuđača pristigle samo dve žalbe – na postupke sprovedene u skladu sa Zakonom o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize i da je jedna žalba uvažena, odnosno postupak ponovljen.

Da bismo otklonili svaku mogućnost zastoja u realizaciji projekta, predviđeno je i da lokacijsku, građevinsku i upotrebnu dozvolu može izdati i ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ako ih nadležni organ ne izda u zakonskom roku za realizaciju projekta iz ovog zakona.

Primenjujući ovaj zakon, kao i podzakonske akte, Vlada je do 1. decembra ove godine odobrila ukupno 325 projekata na teritoriji Republike Srbije, od kojih je za 250 projekata obezbeđeno finansiranje na sledeći način: od ukupne odobrene vrednosti projekta, ovlašćeni predlagač projekta je dužan da u svom budžetu obezbedi 10% od predložene vrednosti projekta. Ministarstvo nadležno za prostorno planiranje u svom budžetu je dužno da obezbedi 10% od odobrene vrednosti. Nakon odobrenja projekta od strane Vlade, potpisuje se ugovor o komisionu između ovlašćenog predlagača projekta, Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i Fonda za razvoj Republike Srbije. Kada sve tri strane potpišu ugovor o komisionu, ovlašćeni predlagač sprovodi postupak za izbor najpovoljnijeg ponuđača i potpisuje ugovor sa njim.

Sredstva obezbeđena iz kredita poslovnih banaka, koja čine 80% od vrednosti projekta, otplaćuju se od strane Republike Srbije i ovlašćenog predlagača u odnosu 50:50%. To znači da polovina sredstava od 80% koje je finansirao Fond za razvoj ovlašćeni predlagač je dužan da vrati u narednih pet godina, sa grejs periodom od godinu dana i kamatom od 2,5%.

Postupak izbora najpovoljnijeg ponuđača za odobreni projekat sprovode ovlašćeni predlagač projekta, odnosno u Zakonu o podsticanju građevinske industrije uz striktno pridržavanje podzakonskih akata odnosno Uredbe o kriterijumima za određivanje ponuđača koji mogu učestvovati u realizaciji projekta.

Vlada je do 1. decembra ove godine odobrila 250 projekata za koje je obezbeđeno finansiranje, i to: 113 projekata ukupne vrednosti od 5 milijardi i 405 miliona dinara, koja su odobrena lokalnim samoupravama sa teritorije AP Vojvodine; 11 projekata u ukupnoj vrednosti od četiri milijarde i 246 miliona, koje je odobreno za građevinske radove na teritoriji grada Beograda i 126 projekata od ukupne vrednosti od sedam milijardi 946 miliona koje je odobreno ostalim lokalnim samoupravama na teritoriji Republike Srbije.

Posebno želim da naglasim da je Vlada do 1. decembra ove godine odobrila i 75 projekata na teritoriji Republike Srbije za koje su sredstva obezbedili u celosti ovlašćeni predlagači projekta odnosno ministarstva i javna preduzeća. To znači da sredstva za finansiranje ovih projekata nije bilo potrebno obezbediti u republičkom budžetu.

Primenom ovog zakona u poslednjih godinu dana građevinska industrija je, može se reći, u nekim svojim segmentima spašena. Srbija je jedina zemlja u regionu koja je u 2011. godini imala rast u građevinskom sektoru. Sve druge države našeg regiona koje nisu imale ovaj zakon, kao odgovor na krizu, imale su dramatičan pad prometa u građevinskoj industriji. Neke od njih su imale potpunu devastaciju građevinskog sektora. U pretposlednjem kvartalu ove godine, rast naručenih poslova odnosno izvedenih radova je stigao gotovo 30% u odnosu na 2010. godinu. Takođe, zahvaljujući ovom zakonu i projektima koje sprovodi, uspeli smo najzad da u mnogim gradovima otpočnemo ponovo izgradnju objekata koji su građeni nekoliko decenija, gde nije obezbeđeno finansiranje i gradilišta su zatvarana, koja su vrlo često bila pretvarana u betonske skelete koji nisu služili ničemu.

Zahvaljujući ovom projektu, danas se u Srbiji grade sportski stadioni, sportski objekti, domovi kulture, domovi zdravlja, bolnice, škole, obdaništa i druga javna infrastruktura, doprinoseći značajno povećanju kvaliteta života građana koji žive na teritorijama tih opština. I ono što je najvažnije – upošljavanje domaće građevinske operative.

Što se tiče izmena i dopuna Zakona o stanovanju, predlažemo Narodnoj skupštini, kako bi se što pre rešili mnogobrojni zahtevi za otkup stanova, odnosno promenu načina plaćanja istih. Problem koji rešavamo ovim izmenama i dopunama je nastao jer je Republički zavod za statistiku od 1. januara 2011. godine kao meru inflacije uzeo da više ne objavljuje podatke o cenama na malo već podatke o potrošačkim cenama. Pored toga, Republički zavod za statistiku je prestao i sa objavljivanjem podataka o zaradama u privredi Republike. Zbog usaglašavanja zvanične statistike sa međunarodnim statističkim standardima, donet je Zakon o klasifikaciji delatnosti, a na osnovu njega i Uredba o klasifikaciji delatnosti. Shodno članu 10. Zakona o klasifikaciji delatnosti, klasifikacija delatnosti je utvrđena Zakonom o klasifikaciji i o registru jedinica razvrstavanja i primenjivala se do kraja 2010. godine. Iz tih razloga, Republički zavod za statistiku od januara 2011. godine nije u mogućnosti da publikuje podatke o prosečnoj zaradi u privredi, a prestao je da objavljuje i indeks cena na malo.

Zbog svega ovoga, neophodno je po hitnom postupku doneti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju, kako bi se nastavio otkup stanova. Donošenjem ovog zakona, nastaviće se dalji postupak otkupa stanova, kao i promena načina plaćanja istih, svim licima koji su to pravo stekli po Zakonu o stanovanju. Imajući u vidu neophodnost hitnog usvajanja ovih zakona, ja vam se zahvaljujem i pozivam vas da podržite ove zakonske predloge.

Hvala vam gospodine Đuriću, mislim da je danas i prilika da imamo jednu korektnu i konstruktivnu debatu, vezanu za efekte ovog zakona. Sećam se vrlo dobro, juna prošle godine kada je zakon donošen i kada su to postojale ogromne primedbe o nekoliko aspekata ovoga zakona koje su u međuvremenu u praksi bile negirane i danas je nesumnjivo dokazano da je zakon pomogao građevinsku industriji. I svaki dobro namerni građevinca koji je imao priliku da dobije posla zahvaljujući ovom zakonu će vam reći da mu je, bukvalno ovaj zakon i mere Vlade koje sam ovde prezentovao pomogli, da ovu izuzetno tešku godinu prebrodi, makar da zaposli operativu.

Odmah da kažem cene po kojima su poslovi ugovoreni u Srbiji danas su negde u proseku 20% niže od cena koje su važili na građevinskom tržištu pre početka krize. To su cene koje su svakako dobre za državu kao investitora, a nisu toliko dobre za građevince. I nisu građevinci uspeli da zahvaljujući ovom zakonu dođu na zelenu granu i da mogu da kažu da je za njih kriza prošla. Ne, jako je loše stanje u građevini i mislim da bi bili nerealni kada bi rekli, zahvaljujući ovome zakone sjajna je situacija u građevini. Tačno je da i dalje ljudi ostaju bez posla, tačno je da ovaj zakon nije mogao da obezbedi svakoj građevinskoj firmi u Srbiji, i svakom proizvođaču građevinskih materijala u Srbiji da obezbedi posao. Nije moguće. Nemoguće je razvijati bilo koju privredu granu u kojoj je samo država investitor.

Mi smo na žalost, imali priliku da vidimo jednu izuzetno tešku godinu ili niz izuzetno teških godina u kojima su privatne investicije gotovo potpuno nestale, u stano gradnji, u kojima su privatne investicije značajno smanjene kada je u pitanju izgradnja industrijski komercijalnih objekata. U kojima je država morala da stvori program da ono malo građevine i građevinskih preduzeća koje su pokazale veliku žilavost i veliku vitalnost, jer mi kada pričamo o građevini, pričamo o privrednoj grani koja je bremenita problemima ne samo u zadnjih nekoliko godina, rekao bih decenija, koje su dakle pokazali mogućnost da prežive, da im pomognemo da zaista prežive ovu svetsku krizu.

I upravo zahvaljujući ovom zakonu ja ću to ponovo podvući. Mi smo uspeli da nešto malo od te građevinske operative očuvamo. Sve druge zemlje regiona, hajde da se ne poredimo sa Nemačkom i sa Švedskom. Pogledajte kakva je situacija u građevinskom sektoru u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori i Makedoniji, i pogledajte Srbiju. Ipak smo uspeli da postignemo rast. Ni jedna druga država to nije htela. Ja sam u kontaktima sa kolegama koji se bave građevinom u drugim državama razgovarao. Oni su tražili modele kako da oni sada pokrenu sličan projekat i da koriste državne pare da bi pokušali da spasu građevinski sektor, upravo po modelu kako smo mi to ovde zamislili u Srbiji pre nekih godinu i po dana.

Imam nekako utisak da vrlo često mnogi narodni poslanici iz opozicije poriču pravo nekima u ovoj zemlji da uopšte budu optimisti i da pretvore bilo kakav projekat u uspešnu realizaciju i da se pohvale sa tim da se ipak nešto uspelo. Mislim da niko ne može ovde da poriče da pomoć građevini na ovaj način nije dovelo do određenih rezultata.

Koristili ste jedan izraz koji je i tada korišćen, pre godinu i po dana i koji je zaista negiran toliko puta da on sada može, naravno, da se iskoristi u promotivne svrhe ove političke opcije koja je to uradila, ali nije to sam po sebi cilj. Mi ne gradimo Potemkinova sela. To nije tačno. I akao ne verujete meni, molim vas da odete na gradilište "Stepa Stepanović" danas. Vi ćete videti gradilište gde se gradi 5.000 stanova, 4.600 i nešto stanova i jedan ogroman poslovni centar, u kome će živeti skoro 15.000 ljudi. U ovom trenutku tamo je na gradilištu negde oko 15.000-20.000 građevinskih radnika. Ceo taj projekat će uposliti 30.000 građevinskih radnika. Znamo se gradi, ako jedna zgrada ima nekih 45 stanova u proseku, gotovo 100 zgrada. To je jedan ogroman građevinski projekat koji je uspeo da se bukvalno podigne od nule za samo nekoliko meseci, zahvaljujući ovom zakonu i zahvaljujući demonstriranoj sposobnosti da se projekti u zemlji vode bez skandala, bez kašnjenja, bez bilo kakvih sumnji da je učinjeno bilo šta nezakonito i da se dovede do nivoa gde se oni nalaze danas.

Mislim da niko od vas, ukoliko želi da bude elementarno dobronameran, ili ne želi da bude zlonameran, ne može da kaže da su ta gradilišta skopčana sa bilo kakvom vrstom problema, koja je tako imanentna naše društvu i pogotovo našem političkom životu, kojima se od starta baca ljaga na svaki projekat koji se započne, ma šta on donosio, kakva god njegova ideja bila, kakva god bila misija ili ideja onih koji su te projekte pokrenuli.

Dakle, mi duboko verujemo da smo ove građevinske projekte vodili na najbolji mogući način i da smo u Srbiju uveli nekoliko novih standarda. Danas hoću da pričam upravo o standardima.

Prvi standard, naši projekti nisu Potemkinova sela. Ono što započnemo, biće završeno. Ono što ne bude završeno za vreme mandata ove vlade, kao npr. "Stepa Stepanović", biće završeno za vreme mandata sledeće vlade, ali će biti završeno. Dovešće se do nivoa da nije moguće da se ne završi i iza nas neće ostati nezadovoljni radnici, neće ostati dugovanja, neće ostati bilo kakve vrste problema koje će skandalizovati taj projekat i gurnuti ga u neku stranputicu jer niko sa tim projektima neće da ima ništa.

Kad im se da, zahvaljujući ovim projektima, će ovo ministarstvo na čijem sam čelu će biti i te kako interesantno za podelu kada se bude razgovaralo o nekoj novoj vladi između ko zna kakve koalicije upravo zbog toga što postoji veliki politički potencijal da se koriste dobri projekti koji su započeti za vreme ovog mandata.

Drugi standard koji je izuzetno važan, nikome ne dugujemo novac. Tačno je da je država, budžet, pogotovo budžeti lokalnih samouprava i javnih preduzeća, različitih državnih fondova su generisali ogromnu nelikvidnost i da je ona i te kako uticala na stanje u kojem se danas građevinska industrija nalazi.

Ono što smo postavili kao standard to je da ne sme da se duguje novac građevincima, izvede te radove, to potvrdi nadzor kroz bilo kakvu vrstu provere i to odmah biva plaćeno. Ne postoji niko ko danas može da kaže da se iz ovih projekata koje ovo ministarstvo vodi i Građevinska direkcija duguje i jedan dinar na ispostavljene situacije koje su definisane.

Postoje neki problemi i dalje između izvođača i podizvođača, između izvođača i onih koji proizvode građevinske materijale, ali verujte mi da na svaku od tih prijava mi reagujemo zato što nećemo da dopustimo da se opet kroz državni projekat generiše nečija likvidnost ili nečija ekonomska smrt, kao što je to bio slučaj u prošlosti.

Ova vlada je nasledila ogromna dugovanja prema građevinskoj operativi, bez obzira što su godine koje su u ekonomskom smislu bile mnogo bolje za vreme dok je vladala prošla vlada, da su bile i te kako godine u kojima je trebalo da se plati sve, da se upumpava novac u privredu da bi se generisao rast privrednih aktivnosti, a ne da se ta privreda gura u probleme u kojima smo je mi zatekli kada smo u to ušli. To pogotovo mislim na nisku gradnju, odnosno na putarsku privredu. To je drugi standard koji smo postigli.

Treći standard koji smo postigli to je da smo vratili poverenje u državne projekte i u ovom trenutku možemo sa velikim zadovoljstvom da kažemo da gotovo nema interesovanja za kupovinu stanova u odnosu na privatni sektor koji je obično važio za sektor koji proizvodi bolje stanove, većeg kvaliteta itd, kada se poredi državni projekat.

U ovom trenutku naselje "Stepa Stepanović" je projekat gde se stanovi čim se puste u prodaju, ukoliko odgovaraju kvadraturi, odmah prodaju. Samo u poslednjih 10 dana smo imali prodaju preko 100 stanova i to za novac. Onoga trenutka kada je krenula kriza što se tiče stabilnosti evra, ljudi koji imaju neke depozite, koji imaju neki novac su odmah otišli u "Stepu" i kupili stanove koji još nisu ni počeli da se grade. Dakle, vratili smo poverenje u to da državni projekat znači legalan stan, dobro izgrađen po standardima, sa korišćenjem domaćih materijala koji su kvalitetni i, ono što je najvažnije, pouzdani investitor. Kupite stan od njega, dobićete taj stan i nećete biti prevareni, kao što je to, nažalost, bio slučaj u prošlosti.

Ne kažem da je to rešenje. Moram da kažem da niko od nas nije preterano srećan što je u ovom trenutku jedini najozbiljniji investitor u građevinskoj operativi upravo država. To nije konačno rešenje. Da bi građevinska industrija i građevinski sektor došli na zelenu granu neophodno je da ponovo počnu privatne investicije. Da bi počele privatne investicije neophodno je da poraste tražnja na tržištu. Da bi porasla tražnja na tržištu neophodno je da se sveukupne prilike stabilizuju. Da bi se to desilo potrebno je da banke imaju mnogo fleksibilniji odnos i što se tiče projektnog finansiranja i što se tiče finansiranja projekata i što se tiče finansiranja kupovine građevinskih proizvoda, to su pre svega stanovi poslovni prostori. Da bi se sve to desilo potrebna je dobra koordinacija između svih državnih organa, uključujući i Narodnu banku. To su sve stvari koje predstavljaju jedan veliki problem. Niko od nas ne želi da država bude jedini investitor u građevinskom sektoru, ali u godinama krize, kada su svi oprezni, kada se svi povlače, kada nema tražnje za stanovima, kada nema privatnih investicija, kada se malo grade fabrike, kada uopšte postoji generalno jedan nizak potencijal rasta, država mora da uskoči i da pomaže građevinskoj operativi jer će ona nestati.

Što se tiče nekog malo šireg izveštaja za koji nisam rekao u svom prvobitnom govoru, mislim da je korektno reći da u ovom trenutku od 250 gradilišta koja smo započeli, otvoreno je 197 njih, 53 nažalost još uvek nije otvoreno. Tu vidim veliki problem u funkcionalnosti lokalnih samouprava koje usput biraju projekte. Na ovaj način hoću da vam odgovorim na to pitanje. Mi kao Vlada Republike Srbije se nismo mešali u izbor projekata koji dolaze kao predlozi sa lokalnog nivoa. Dakle, bazen u Babušnici je bio predlog Babušnice, a ne Vlade Republike Srbije. Akvapartk u Sokobanji je bio izbor Sokobanje, a ne Vlade Republike Srbije. Mi verujemo lokalnim samoupravama kada kroz ovaj projekat pomoć hoće da završe nešto što je ruglo, što je betonski kostur ili je neka rupa koja je davno zaboravljena, milion puta otvarana, a nikad završavana. Verujem kada procene da to treba njihovim građanima, kada preuzmu političku odgovornost, na kraju krajeva, da opravdaju zbog čega u siromašnim uslovima u kojima nema elementarne infrastrukture oni grade takve stvari, dakle, verujemo da je to upravo ono što treba toj lokalnoj samoupravi i ne ulazimo u to. Sve su ovo projekti koji angažuju veliki broj domaćih radnika, koji angažuju korišćenje domaćih materijala. Sve su ovo projekti koji sveukupno mogu da pomognu građevinskoj industriji.

Dakle, mi u izbor projekata nismo ulazili. Od negde 325 projekata koji su predloženi Vladi, odabrano je 250. Ono što se gledalo jeste da postoji podjednaka regionalna zastupljenost, da što je veći broj opština i gradova budu uključeni u ovaj projekat. Mislim da je, barem što se tiče korektnosti, odnosno načina na koji su projekti birani, mislim da smo postigli maksimalni mogući rezultat.

Još uvek nije otvoreno 53 gradilišta, ali ono što je činjenica i što nas ne raduje i zbog čega verujemo da će ovaj zakon nastaviti da daje efekte i u sledećoj godini jeste što je do sada plasirano samo osam milijardi dinara preko projekta pomoći, preko ovih 250 projekata. Ostalo je još 10 milijardi da se plasira. Sledeća godina će biti godina u kojoj će 10 milijardi biti plasirano u pomoć građevini upravo kroz završetak projekata koji su započeti u ovoj godini. Iz tog razloga mi nismo u budžetu, koji ćete raspravljati sledeće nedelje, predvideli dodatna sredstva što se tiče ovog projekta, nego ćemo to obezbediti preko drugih projekata o kojima ću pričati malo kasnije.

Ono što je takođe problem, jeste što gotovo 100 ovih projekata koji su sada kao otvorena gradilišta su otvorena tek pre nekoliko meseci. Bilo je potrebno godinu dana, bez obzira na brzu proceduru, bez obzira na vrlo jasnu dinamiku da se uopšte ugovore ti poslovi i da građevinci izađu na gradilišta. To je ono što je definitivno problem kod nas, a to je jedna hronična neefikasnost donosioca odluka na različitim nivoima, koji kada imaju sve što im je neophodno, obezbeđena sredstva, zakon koji im obezbeđuje brzu dinamiku sprovođenja javne nabavke, uz poštovanje transparentnosti, potpune konkurentnosti, nisu u stanju da građevince uvedu u rad gotovo godinu dana.

To je nešto što nama takođe služi za analizu, jer, opet ponavljam, to sam rekao u jednoj rečenici u uvodnom izlaganju, ovaj modela ugovaranja poslova, kada je u pitanju građevina, koji podrazumeva direktno pregovaranje sa najmanje 10 ponuđača koje pozovete, tri sa teritorije lokalne samouprave na čijoj se teritoriji građevinski projekat izvodi, sedam sa teritorije Republike Srbije je doveo do ozbiljne konkurencije u ugovaranju tih poslova, je doveo do toga da se cene maksimalno snize u odnosu na premer i predračun radova, je negde kažem prosek je gotovo 20%, što je fantastična stvar koja je postignuta, do jedne vrlo jasne transparentnosti, u kojoj kompanije nemaju razloga i mogućnosti da se dogovaraju međusobno, jer svakoj treba posao i svaka hoće da dobije posao po bilo kojoj ceni, samo da izvede svoje radnike na gradilišta.

Ono što se očigledno pokazuje kao problem i dalje, jeste što bez obzira na sve to ne možemo da postignemo efikasnost koju smo planirali i to je nešto o čemu vodimo računa i o čemu hoćemo da razgovaramo za budućnost.

Dobra stvar o kojoj pričam jeste da je po meni to sistemsko rešenje za izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama, jer je prethodni model po kome su ugovarani građevinski radovi dovodio do toga i pričao sam o tome u junu prošle godine da se u Srbiji izvodi jedna potpuno nova poslovna grana tzv. uništivača tendera, koji se javljaju na tenderima, koji podnesu žalbu Komisiji za zaštitu prava ponuđača, koja je pretrpana žalbama, koja to ne može da reši u rokovima koji su po nekad i godinu dana i koji se potom sa onim investitorima i onim koji su realno dobili posao jer su imali zaista korektnu cenu, pregovaraju i razgovaraju da im se plati i da se povuku iz postupka.

To se u građevini dešavalo gotovo svakodnevno. To su bili problemi zbog kojih mi po godinu dana nismo mogli, i kada sve imamo obezbeđeno, da uđemo u realizaciju projekta. Upravo ovaj zakon je to sprečio. Ovaj zakon je obezbedio da dobijete korektne cene u jednoj korektnoj tržišnoj utakmici, da ih dobijete u rokovima koji su primereni da biste mogli da izvedete građevince što je pre moguće na gradilišta.

Za sam kraj, hvala vam. Nisam znao, sada sam pogledao veb sajt Građevinske direkcije. Stoji adresa. Promenili su. Da li su promenili zahvaljujući vama ili su promenili inače. U svakom slučaju, vi tu otvarate jedan problem. Sada možemo o tome da pričamo. Ja da sam na njihovom mestu ne bih platio za promenu sajta. Kada pogledate kako je prošla Skupština Republike Srbije ili moje ministarstvo, kada su naručivani alati za modernizaciju Uprave, za vođenje politika na način na koji se to radi u bilo kojoj zemlji Evrope i kada to izađe u javnost koliko košta, pa kada prođete kroz medijsku harangu, jer ljudi ne razumeju veb portali, šta su veb sajtovi, koliko to košta, čemu to služi. To deluje kao ogroman novac. Onda zaista dođete u situaciju da kažete – što bih trošio, zašto bih prolazio kroz to, kada to prvo javnost ne razume, a kao drugo – šta to meni donosi?

Verujem da je upravo to razlog zbog čega ne samo ovaj, nego većina portala i sajtova države u ovom trenutku ne koštaju ništa. Uradi neki student za 100 evra, jer neće bilo koji donosilac odluka da prolazi kroz vrstu kritika koja je potpuno neopravdana, potpuno nekorektna. Dovodi ga u situaciju da se on prikaže korumptivnim lopovom, a u suštini je samo hteo da uradi dobru stvar.

Razgovaraću sa njima. Verujem da taj veb portal koji ste vi opisali, kako bi trebao da izgleda, košta mnogo para za javnost danas i za situaciju u kojoj se nalazimo. Verovatno je upravo to razlog zbog čega i oni neće da menjaju veb sajt, kao što to neće da uradi celokupna državna uprava. Meni je žao zbog toga.

Odmah da vam kažem, svaki put kada postoji potreba, moje ministarstvo nema problem da to uradi, zato što mi verujemo da je jedini put i jedina mogućnost da unapredimo rad u ovoj državi upravo da je kompjuterski opismenimo. Da je borba protiv korupcije jedino moguća ukoliko imamo mogućnost da korišćenjem interneta učinimo ceo sistem transparentnim.

Da vam kažem nešto, mi smo uveli prvi, mi smo promenili postupak javnih nabavki, kada su u pitanju javne nabavke male vrednosti, koristeći internet i postigli već sad ogromne rezultate. Nemoguće je da neko sada uzima novac. Mi smo uveli prvi put na internetu da svako ko primeti korupciju u ministarstvu, hoće da prijavi bilo koga od inspektora na terenu, do ministra, do zaposlenog u ministarstvu, to može da uradi i to je vest koja se automatski objavljuje na internetu. Nema šanse da se sakrije.

Mi pokušavamo da koristimo portale, da koristimo tu komunikaciju da bismo unapredili rad Uprave, ali za to nema razumevanja. Znam da ste takođe vi jedan izuzetno pismeni i informatički čovek, ali verujem da u ovome o čemu razgovaramo nas niko neće podržati ni razumeti, tako da se vratimo na temu.

Zakon o pomoći građevini je dobar zakona. On je pomogao građevinskoj operativi u teškim uslovima. On će pomoći u sledećoj godini.

Što se tiče budžeta, mi smo naveli istinu. Za sprovođenje ovog zakona u sledećoj godini neće biti potrebna budžetska sredstva. Ono što ćemo da uradimo u sledećoj godini, jeste što ćemo obezbediti jedan značajan deo sredstava za nastavak pomoći građevini, ali ćemo se sada fokusirati na energetsku efikasnosti u zgradarstvu, na izolaciju objekata, na promenu prozora i vrata, na modele koji će podrazumevati sufinansiranje toga, koji će podrazumevati finansiranje, odnosno subvencionisanje kamatne stope i koji će u nekim slučajevima kod socijalno ugroženih kategorija podrazumevati kompletno finansiranje od strane države, tokom sledeće godine, da bismo podstakli rast u proizvodnji izolacionih materijala, prozora, vrata, to su sve domaći proizvodi i da bismo sa druge strane stvorili model ponašanja naših građana u kojima shvataju da je energetska efikasnost u zgradarstvu u suštini investicija koja se isplati vrlo brzo, ali obezbeđuje dugoročno uštedu energije koja će na žalost sve više i više koštati u vremenima koja su pred nama. Zahvaljujem se na korektnoj debati i spreman sam da odgovorim na sva druga pitanja.

Zahvaljujem se, dame i gospodo narodni poslanici. Kao prvo, veliko izvinjenje u ime ministarke pravde Snežane Malović. Ona je, nažalost, odsutna i zamolila me je da je zamenim u raspravi vezano za ovu važnu temu. Nadam se da će nam se, takođe, pridružiti i ministarka u raspravi u pojedinostima.
Kao što znate, danas će biti reči o Predlogu zakona o rehabilitaciji, na čiju je potrebu donošenja ukazao Ustavni sud, Narodna skupština, kao i brojna udruženja i građani. Podsetio bih da je važeći Zakon o rehabilitaciji, kojim se uređuje rehabilitacija lica koja su lišena života, slobode ili drugih prava iz političkih ili ideoloških razloga, donet 2006. godine, a da jedno od najvažnijih pitanja, pitanje prava rehabilitovanih lica, tim zakonom je uređeno.
Pored toga, kao jedno od najspornijih pitanja koje se javljalo u stručnoj javnosti, postavilo se i pitanje uređenja tzv. zakonske rehabilitacije, što važeći zakon, takođe, nije regulisao. Isto tako, važećim zakonom nisu uređena ni pitanja u vezi sa pravilima postupka koji se primenjuju na postupak rehabilitacije. Na sva ova sporna pitanja ukazala je stručna javnost, ali pre svega sudska praksa u postupku primenjivanja važećeg zakona.
Napomenuo bih i da je početkom 2007. godine objavljeno prvo sudsko rešenje o rehabilitaciji, a da je do sada doneto po 1.500 rešenja sudova kojim se utvrđuje rehabilitacija. Takođe, pred višim sudovima je u toku još oko 800 postupaka po zahtevima za rehabilitaciju. Kako sporna pitanja nisu mogla biti uređena izmenama i dopunama postojećeg zakona, obrazovana je radna grupa koja je pripremila radnu verziju novog zakona o rehabilitaciji. Članovi radne grupe su bili predstavnici naučnih institucija, sudova različitih stepena, kao i advokatske struke. Ovim predlogom zakona uređena je rehabilitacija i pravne posledice rehabilitacije lica koja su iz političkih, verskih, nacionalnih ili ideoloških razloga lišena života, slobode ili drugih prava.
Za razliku od važećeg zakona, ovaj zakon proširuje i precizira krug lica na koja se rehabilitacija odnosi, jer je po tom pitanju do sada bilo dosta nedoumica u sudskoj praksi. Pored lica koja su lišena života, slobode ili drugih prava, bez administrativne ili sudske odluke, uređena je i rehabilitacija lica koja su sudskim ili administrativnim odlukama organa Republike Srbije lišena života ili drugih prava, naravno, pod uslovom da je takva odluka doneta protivno načelima pravne države i opšteprihvaćenih standarda ljudskih prava i sloboda.
Predlog zakona predviđa i jedno ograničenje, a to je da pravo na rehabilitaciju nemaju lica koja su za vreme Drugog svetskog rata lišena života na teritoriji Republike Srbije, kao pripadnici okupacionih oružanih snaga i kvinslingških formacija. Takođe, Predlog zakona poznaje još jedno ograničenje, a to je da pravo na rehabilitaciju nemaju pripadnici okupacionih snaga i pripadnici kvinslingških formacija koji su izvršili odnosno učestvovali u izvršenju ratnih zločina. Obzirom da ratni zločini ne zastarevaju u krivično-pravnom smislu, bez obzira ko ih je počinio, ne može se ni dozvoliti da ratni zločini budu rehabilitovani.
Međutim, Predlogom zakona je omogućeno i licima koja su ranijim odlukama sudskih, vojnih ili administrativnih organa proglašena ratnim zločincima, da u sudskom postupku mogu ostvariti pravo na rehabilitaciju, ukoliko se utvrdi da nisu vršili ratne zločine.
Predlog zakona predviđa dve vrste rehabilitacije, i to zakonsku rehabilitaciju, odnosno rehabilitaciju po samom zakonu i rehabilitaciju na osnovu sudske odluke. Bez obzira na vrstu rehabilitacije, za sticanje svojstva rehabilitovanog lica neophodna je sudska odluka, pri čemu kod zakonske rehabilitacije sud utvrđuje da je lice rehabilitovano po samom zakonu, dok ga kod sudske rehabilitacije sud rehabilituje svojom odlukom.
Pravo na zakonsku rehabilitaciju imaju lica čija su prava povređena bez sudske ili administrativne odluke na teritoriji Republike Srbije, kao i lica čija su prava povređena van teritorije Republike Srbije, bez sudske ili administrativne odluke, a koja su imala ili imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije ili državljanstvo Republike Srbije. Pored toga, zakonska rehabilitacija pripada i licima koja su na osnovu sudske ili administrativne odluke kažnjena za delo koje u vreme izvršenja nije bilo određeno zakonom kao kažnjivo delo, odnosno koja su kažnjena kaznom koja u vreme izvršenja dela nije bila propisana, kao i lica koja su bila kažnjena za krivična dela koja su propisana zakonima donetim posle Drugog svetskog rata, a koja su suprotna opšteprihvaćenim standardima ljudskih prava i sloboda.
Isto tako, pravo na zakonsku rehabilitaciju ostvaruju i lica koja su lišena slobode pod optužbom da su se izjasnila za rezoluciju Informbiroa, čime se ispravlja nepravda učinjena i ovim licima.
Takođe, po sili zakona, rehabilituju se i lica koja su, po principu kolektivne odgovornosti, proglašena za ratne zločince, jer svaka krivica mora biti individualizovana i svaki krivac mora imati svoje ime i prezime.
Predlog zakona predviđa da, pored lica na koja se rehabilitacija odnosi, zahtev mogu podneti bliski srodnici tog lica, kao i da zahtev može podneti javni tužilac, u slučaju naročito teške povrede načela pravne države i opšteprihvaćenih standarda ljudskih prava i sloboda, odnosno pravno lice čiji je cilj zaštita slobode i prava čoveka i građanina.
Predlog zakona omogućuje podnošenje zahteva većem broju lica, u cilju omogućavanja ostvarivanja prava koja proističu iz rehabilitacije i u slučajevima kada lice na koga se rehabilitacija odnosi nije u mogućnosti da samo podnese zahtev.
Kao i do sada, u postupku po zahtevu za rehabilitaciju je stvarno nadležan viši sud, a u cilju povećavanja efikasnosti vođenja ovog postupka, predloženo je da u ovim postupcima sudi sudija pojedinac.
Zakonsku novinu predstavlja obaveza suda da o podnetom zahtevu odmah obavesti Ministarstvo pravde. Navedeno obaveštenje je neophodno iz razloga što se u sudskoj praksi dešavalo da je podneto više zahteva za rehabilitaciju istog lica, i to pred različitim višim sudovima. Predlog zakona predviđa da će u tom slučaju postupak sprovesti pred onim sudom pred kojim je postupak ranije pokrenut. Predlog zakona predviđa da podnosilac zahteva u postupku rehabilitacije ima pravo na besplatnu pravnu pomoć, kao i na oslobođenje plaćanja troškova postupka, čime se omogućava ostvarivanje prava pred sudom i licima kojima je pravna pomoć neophodna, odnosno licima koja nemaju sredstva za troškove ovog postupka.
Predlog zakona propisuje pravila postupka rehabilitacije, što predstavlja novinu u odnosu na važeći zakon. O zahtevu za rehabilitaciju sud odlučuje u jednostranačkom ili dvostranačkom postupku, a po pravilu van parničnog postupka. U jednostranačkom postupku sud odlučuje o zakonskoj rehabilitaciji, uz prethodno pribavljeno mišljenje nadležnog javnog tužioca. U slučaju da javni tužilac osporava zahtev za rehabilitaciju, dalji sudski postupak će se sprovesti kao dvostranački.
Kada je u pitanju sudska rehabilitacija, sud odlučuje u dvostranačkom postupku, pri čemu je drugi učesnik postupka nadležni javni tužilac koji zastupa Republiku Srbiju. Protiv sudskog rešenja u postupku rehabilitacije dozvoljena je žalba o kojoj odlučuje nadležni apelacioni sud, čime je obezbeđeno odgovarajuće pravno sredstvo u ovom postupku.
Kao što sam na početku istakao, u odnosu na važeći zakon, za rehabilitovana lica je predviđen najširi mogući obim prava koji ta lica mogu ostvariti. Ova lica imaju pravo na poseban penzijski staž, mesečnu novčanu naknadu, zdravstvenu zaštitu, pravo na povraćaj konfiskovane ili na drugi način oduzete imovine, odnosno njeno obeštećenje, kao i pravo na obeštećenje i za materijalnu i nematerijalnu štetu.
Predlog zakona predviđa da se rehabilitovanom licu priznaje vreme lišavanja slobode kao poseban penzijski staž u dvostrukom trajanju. Pored posebnog penzijskog staža, rehabilitovanom licu priznaje se i vreme nezaposlenosti po prestanku lišenja slobode, kao posebna penzijski staž. Ova lica imaju pravo i na mesečnu novčanu naknadu, kao poseban dodatak, u visini od 50% od prosečne mesečne plate u Republici Srbiji.
Predlog zakona utvrđuje i pravo rehabilitovanog lica na vraćanje konfiskovane ili na drugi način oduzete imovine, odnosno obeštećenje za tu imovinu, imajući u vidu da je po ranijim propisima konfiskacija imovine bila posebna sankcija, kao i da se rehabilitovanom licu mora omogućiti vraćanje njegove imovine koja je mu je bila neopravdano oduzeta.
Predlog zakona propisuje i pravo na obeštećenje za materijalnu i nematerijalnu štetu. Rehabilitovano lice ima pravo na obeštećenje za materijalnu štetu uzrokovanu povredom prava i sloboda, kao i pravo na vraćanje naplaćenih novčanih kazni i troškova postupka. Pravo na naknadu nematerijalne štete imaju i druga lica ako su pretrpela duševne bolove zbog smrti rehabilitovanog lica.
Za dobijanje rehabilitacionog obeštećenja neophodno je postojanje sudske odluke o rehabilitaciji. Zahtev za ovo obeštećenje se podnosi komisiji, koja će se obrazovati u Ministarstvu pravde. Predviđeno je da navedena komisija donosi odluke kojim potpuno ili delimično usvaja zahtev. Ukoliko zahtev nije usvojen ili je delimično usvojen, podnosilac zahteva može podneti tužbu za rehabilitaciono obeštećenje nadležnom sudu. Odluka o usvajanju zahteva, odnosno sporazuma o rehabilitacionom obeštećenju, predstavlja izvršnu ispravu.
Prelaznim odredbama Predloga zakona predviđeno je da se postupci započeti po odredbama važećeg Zakona o rehabilitaciji okončavaju po odredbama tog zakona, a da lica koja su do sada rehabilitovana ostvaruju prava iz rehabilitacije na osnovu ovog predloga zakona. Ovakvo rešenje je neophodno, obzirom da rehabilitovana lica do sada nisu mogla da ostvare pravo na odgovarajuću naknadu, odnosno obeštećenje, a što je najvažniji razlog za donošenje ovog zakona.
Pored toga, imajući u vidu određene razlike između predloga ovog zakona i važećeg zakona u pogledu uslova za rehabilitaciju, data je mogućnost da lica kojima je prema važećem zakonu odbijen zahtev za rehabilitaciju, podnesu novi zahtev za rehabilitaciju, u skladu sa uslovima propisanim ovim predlogom zakona, kao i da ostvare svoja prava, ukoliko su uslovi ispunjeni.
Na kraju ovog predstavljanja, želeo bih da vam se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će, nakon rasprave u Narodnoj skupštini, Predlog zakona biti usvojen, čime će se stvoriti normativne pretpostavke za ostvarivanje prava rehabilitovanih lica i ispravljanje učinjenih nepravdi prema tim licima i njihovim porodicama, a što je neophodno i zbog budućnosti Republike Srbije i svih njenih građana. Hvala.

Hvala puno, uvaženi gospodine Stevanoviću.
Kao prvo mislim da ste vi ušli u jedan raskorak između onoga što je suština ovog zakona i svrha ovog zakona, sa jedne strane i jedne vrlo dobro obrazložene političke debate koju pokušavate da voditi.
Kao prvo, Zakon o komunalnim delatnostima ni na jedan način nije ovaj, koji ja danas branim ovde, predviđao privatizaciju javno-komunalnog sektora i to bih voleo da mi kažete gde tačno piše, na koji način će se uopšte sprovoditi privatizacija. To je uredio jedan drugi zakon i dobro je da ga je uredio, to je Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, koji se paralelno tokom ovog skupštinskog zasedanja ovde debatuje. I jedan id rugi zakon su potpuno usaglašeni i treba da reše nekoliko ključnih stvari koje smo mi prepoznali da postoje.
Kao prvo bih rekao da većinu ocena koju ste vi ovde dali o stanju u komunalnom sektoru, delimo i mi. Dakle, stanje nije dobro. Komunalna preduzeća su decenijama unazad bila mesta u koja se zapošljavalo po različitim osnovama, u kojima je bilo jako mnogo problema, što se tiče neracionalnosti trošenja, koji su imali cene komunalnih usluga, koje nisu odgovarale kvalitetu komunalnih usluga koje su pružane. Takođe, činjenica da ništa nije sprečavalo privatni kapital da uđe u komunalna preduzeća u proteklih nekoliko godina i on je ulazio, ali je ulazio na način koji nije bio kontrolisan od strane države i iskustva su pokazala da ne postoji, u mnogim slučajevima ne postoji jasna nemara da se zaštiti javni interes, što govore veliki problemi koji danas postoje u sprovođenju ugovora koji su potpisani, sa jedne strane, između lokalnih samouprava, odnosno komunalnih preduzeća, sa druge strane, sa privatnim investitora.
Upravo iz tog razloga je bilo potrebe da se donesu ova dva zakona, da bi se kreirao ambijent u kome će se definisati procedure na koji način može da se dođe do unapređenja komunalnih usluga, koji će biti veoma jasne i precizne, podrazumevaće nekoliko stepena odlučivanja, definisaće vrlo jasno metodologiju zaštite javnog interesa i ono što je najvažnije, omogućiti da se komunalni sektor u Srbiji razvija.
Danas, kada vi govorite ovo što govorite i kada bismo striktno primenili vaš amandman, mi bismo imali jednu zamrznutu sliku u kojoj se nikada ništa u Srbiji ne bi desilo u oblastima koje ste spomenuli, a u kojima je najlošija situacija u odnosu na sve druge situacije, a situacija nije sjajna.
Dakle, vi pričate o tri stvari: o vodosnabdevanju i proizvodnji vode, pričate o upravljanju otpadom i regionalnim deponijama, pričate o postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda, kanalizaciji, pričate o daljinskom grejanju. Dakle, ne pričate o deponijama, o otpadnim. Odlično. Izvinjavam se. Hajde sada da pričamo o sve tri oblasti.
Samo 38% domaćinstava u Srbiji ima kanalizacionu mrežu. Dakle, 62% uopšte nema kanalizaciju, još uvek postoje septičke jame, odnosno postoje klozeti van stambenih objekata u kojima naše građanstvo živi. Od toga samo 6%, dakle od tih 34%, samo 6% otpadanih voda se prečišćava na način koji je u skladu sa standardima, koji podrazumeva biološko-hemijski tretman otpadnih voda, odnosno sprečava da se toksične materije i biološka zagađenja izliju u vodo tokove odnosno podzemne vode. Katastrofalna situacija i ponavljao sam više puta, da je stanje sa postrojenjem za pročišćavanje potpadnih voda, odnosno kanalizacionim mrežama, verovatno jedno od najlošijih stanja, kada pričamo o zaštiti životne sredine u Srbiji i da je to stanje u koje treba da se investira u godinama, koje su pred nama, ogroman novac.
Samo u ovom trenutku postoje potrebe za investiranje preko 20 milijardi dinara u kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Samo u ovom trenutku. To su potrebe naših građana. To su zahtevi lokalnih samouprava koje idu prema nekome. Od toga je realno da se deo sredstava dobije iz evropskih fondova i vi ste takođe svedok da se na tim projektima radi, negde se uspe, negde se ne uspe.
Ali, suštinski mi ne možemo kanalizacionu mrežu u Srbiji da razvijemo tako da našim građanima omogućimo da imaju pravo u 21. veku, da imaju normalnu kanalizaciju i da ih na kraju te kanalizacione mreže čeka jedno postrojenje za prečišćavanje vode, koji neće izliti sve te hemikalije i fekalije u vodo tokove, u reke, dakle da im omogućimo to pravo, ne možemo sami kao država, u decenijama koje su ispred nas. Dakle, nemoguće je taj novac naši iz budžeta. Nema generisanja novca kojim će se samo jedna ta stvar obezbediti. Postoje dva načina finansiranja.
Jedan način finansiranja, pored budžeta, je da se koriste evropski fondovi i oni se koriste, ali su i oni limitirani i drugi način je da omogućite da uđe neki kapital, koji će kroz javno privatno partnerstvo finansirati izrade kanalizacionih mreža i omogućiti ljudima, a ljudi hoće da plate i da dobiju kanalizaciju. Dakle, ljudi su spremni da plate, samo da ne moraju više da idu u klozete, koji se nalaze izvan kuća ili da svaka dva-tri meseca prazne septičke jame i da imaju ogromne probleme zbog toga. Dakle, ljudi su spremni da plate za to. Mi ne kažemo da će to obavezno i da se desi, ali treba omogućiti da se to desi, pod strogo kontrolisanim uslovima. Isto važi i za sve drugo.
Odmah ću vam reći jednu stvar. Pošto ste najviše vremena proveli obrazlažući zašto ne vodosnabdevanje. Mi smo juče na odboru prihvatili amandman koji je pitanje vodosnabdevanja definisao onako kako ste vi predložili. Dakle, vodosnabdevanje neće moći da se poverava nikom drugom, osim javnim i komunalnim preduzećima ili privrednim društvima koji imaju većinski državni kapital.
Dakle, voda i isključenja iz toka, sve ostalo će moći da bude povereno i drugačijim privrednim društvima samo iz razloga što je to jedini načina da ova država, ne ove godine, ne sledeće godine. Vi pričate o izborima, pa možda ćete vi na izborima da pobedite i danas da krene prvo javno privatno partnerstvo da se uspostavi, ono neće biti uspostavljeno pre maja sledeće godine, zbog toga što postoje komplikovani mehanizmi, kontrole javnog interesa.
Dakle, mi donosim zakon koji treba u budućnosti da obezbedi da se komunalna infrastruktura razvija, da je razvija, u ostalom i privatni kapital, a da u sve kontrolne mehanizme pokušamo da zaštitimo sve ono o čemu vi pričate, sam opravdanim strahom. Meni je jasno da je Srbija zemlja u kojoj vlada uverenje o jednoj potpunoj anomiji u kojoj nema nikakve vlasti, u kojoj nema nikakve državne kontrole. Sa tim se ne slažem i vi ste ovde naveli nekoliko primera, pa upravo činjenica, da revizori pretresaju javna komunalna preduzeća i da vi to kao poslanici dobijate kao izveštaj. Upravo, činjenica da sudovi na to reaguju govori o tome da se uspostavlja mehanizam kontrole i da te greške koje se dese sigurno neće biti ponovljene u narednim godinama. Slično je bilo i sa ministarstvima. Teško da se može reći da sada nakon dve ili tri godine od kada je revizor počeo da radi svoj posao ljudi zaposleni u ministarstvima koji se vode tim administrativnim poslovima, poslovima knjigovodstva mogu da prave slične greške. Dakle, to je jednostavno sistem koji se uspostavlja. Slično će verujem biti i sa javnim komunalnim preduzećima.
Dakle, mi ovde pričamo o potrebi da naš narod, naši građani dobiju kanalizaciju, da dobiju grejanje, da ne jure svake godine drva, ugalj, da na kraju krajeva smanjujemo emisiju gasova staklene bašte. Mi pričamo ovde o tome da ljudi dobiju normalnu komunalnu uslugu kada pričamo o gradskom osvetljenju, kada u budućnosti budemo pričali o šinskom saobraćaju, kao što je beogradski metro, mi dakle, pričamo ovde o osnovnim stvarima na koji našu ljudi imaju pravo, a to pravo im je onemogućeno zbog teške ekonomske situacije u kojoj se ova zemlja nalazi decenijama unazad. Upravo stanje komunalnom sektora koji danas imamo je posledica činjenica da se u taj sektor nije ulagalo, jer država nije imala para.
Kada bi smo prihvatili ovaj vaš amandman ovako kako ste ga predložili, to bi automatski značilo, da ne bi postojali ni poslovni planovi bilo koga od privatnog kapitala da uđe u ove oblasti koje ste predložili, ne bi postojali. Zašto vi nekom ograničavate? Pa možda će da bude odnos 49, prema 51, kao što ste vi ovde predložili, a možda i neće. Možda će u nekom gradu da bude samo 30 % privatnog kapitala, 70% će zadržati komunalno preduzeće koje danas upravlja i koje će mreže koje su decenijama iza razvijalo uneti kao svoj osnivački kapital u to privredno društvo. Možda će se i to desiti.
Ponavljam, to nije pitanje za ove ljude ovde, to je pitanje za raspravu o Zakonu o javno-privatnom partnerstvu. Molim vas da te segmente koje se tiču rasprave o ekonomskim mehanizmima, kako se uspostavlja jedno privatno partnerstvo, postavite ministru Ćiriću.
Mi ovde samo branimo princip da smo omogućili da se javno-privatna partnerstva i privatne investicije dese u komunalnom sektoru u svim oblastima, osim proizvodnje vode i vodosnabdevanja, trolejbuskog saobraćaja, upravljanje grobljem, jer su to potrebe naših opština, to su potrebe komunalnih preduzeća.
Za sam kraj, pošto stvarno ne bih ulazio u debatu, mislim da je ona dobra i da je korisna, postoji dosta ljudi u ovoj zemlji koji su jako dobro živeli od komunalnog sektora i kojima zamrznuta slika svakako odgovara najviše. Oni pokušavaju da iskreiraju jednu atmosferu u kojoj će sada, zahvaljujući ovim zakonima, divlji i privatni kapital pojuriti u komunalna preduzeća i sve rasturiti, da će se obavezno podići cene našim građanima, da će se otpustiti pola radnika u tim komunalnim sektorima i da će se na kraju sve to razbacati.
To je pokušaj da se, mislim čak kroz ideološku raspravu o tome da li i privatni kapital valja ili ne valja, kroz uporno insistiranje na tome da sve mora da bude državno i društveno i da je to jedini model u kome se štiti javni interes, a da bi bilo kakav ulazak privatnog kapitala taj javni interes doveo u pitanje i to je, naravno, pokušaj da se deluje na razne aktere u društvu, uključujući i sindikate, da se ovi zakoni povuku iz procedure. Ovi zakoni neće biti povučeni iz procedure, oni će biti izglasani.
Mi smo imali dovoljno razumevanja za sve one koji imaju strah da će ostati bez posla ili da će skočiti cene komunalnih usluga, zahvaljujući ovim zakonima. Možemo da kažemo da niti ima razloga da skoče cene komunalnih usluga, niti ima razloga da bilo ko ostane bez osla. Dakle, hajde da razdvojimo ta dva straha.
Mehanizam koji se uspostavlja radi kontrole je nekoliko puta strožiji od mehanizma koji danas postoji u skladu sa zakonima koji su danas na snazi, jer vi vrlo dobro znate, vi ste danas mogli da uspostavite javno privatno partnerstvo u nekim oblastima. Dakle, mehanizam podrazumeva ne da gradonačelnik donosi odluku o javnom privatnom partnerstvu, nego skupština opštine, dakle, odbornici koji su birani većinom građana sa teritorije jedne opštine, da se potom ta odluka predstavlja komisiji za javna privatna partnerstva koju formira država, koja samo ima savetodavno mišljenje, ali može da uoči eventualne nepravilnosti, pogotovo kada je u pitanju ugovaranje same javne nabavke. Dakle, uspostavili smo dvostepenost kontrole potpisanih ugovora da bi pokušali da zaštitimo javni interes.
Na kraju krajeva, svako će imati pravo da učestvuje u samim procedurama kada je u pitanju uspostavljanje javno privatnih partnerstva i na taj način će se omogućiti neka vrsta konkurencije i nivelacije cena kroz ponudu koja će se dati. Kada pričate o tome da to ne valja zbog toga što ima loših primera, mogao bih da vam nabrojim sijaset dobrih primera. Naravno, uvek se u Srbiji loši primeri bolje čuju i insistira se na tome da se politika gradi na osnovu loših primera. Ne, ima i dobrih primera i siguran sam da će na osnovu ovih zakona da ih bude mnogo više.
Ne komunalni sektor, nego naši građani traže bolje komunalne usluge. Neko to mora da finansira. Naši ljudi traže kanalizaciju, traže vodovod, traže gradsko osvetljenje, traže da imaju kantu i kontejnere ispred kuće, traže da im ne bude divlja deponija na svakom ćošku, traže da imaju bolji gradski prevoz, traže da imaju normalne uslove života, pristojne uslove života koji su adekvatni u 21. veku. To jedino može da se omogući ako se jedan ovakav zakon donese. Hvala vam puno.

Zahvaljujem se, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije ove dve tačke dnevnog reda, odnosno ova dva veoma važna zakona su u portfelju ministra za infrastrukturu i energetiku Milutina Mrkonjića, pošto je on iz objektivnih razloga bio sprečen uz njegovo izvinjenje, imaću tu čast da danas pred vama ove zakone branim.
Obligacioni odnosi i osnove svojinskih pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju u Republici Srbiji uređeni su zakoni iz 1998. godine od čijeg se donošenja do danas na Evropskom tržištu vazduhoplovnih usluga dogodile značajne promene u nekim institucijama koje taj zakon uređuje.
Usklađivanjem našeg prava sa evropskim propisima, prvenstveno kroz sporazum o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području, tzv. ECAA sporazum usklađuje se i zajednička pravila kada je u pitanju zaštita prava putnika i njihovog prtljaga, zaštita korisnika, a posebno zaštita prava lica sa invaliditetom i smanjenom pokretljivošću. To zahteva i povećanu odgovornost, kako avio prevozilaca, tako i organizatora prevoza i drugih učesnika u prevozu za punu primenu evropskih dostignuća.
ECAA sporazum nalaže, između ostalog i da se u pravni poredak Republike Srbije preuzme Evropska regulativa koja se odnosi na, prava putnika kod uskraćivanja ukrcavanja, otkazivanja letova i kašnjenja letova, odgovornost avio prevozilaca u vazdušnom prelazu prema putnicima i njihovom prtljagu, prava lica sa invaliditetom i lica sa smanjenom pokretljivošću u avio prevozu, preuzimanje pojedinih rešenja iz Montrealske konvencije kako bi se izjednačio sistem odgovornosti avio prevozilaca u međunarodnom i u domaćem vazdušnom prevozu Republike Srbije, što će imati za posledicu ne samo ujednačeni sistem odgovornosti avio prevozioca u međunarodnom i domaćem vazdušnom saobraćaju, nego i učvršćivanje mera zaštite putnika i propisivanje pravičnih, transparentnih i odgovarajućih sankcija za kršenje ovih odredbi.
Predlog ovog zakona predstavlja još korak u približavanju našeg prava zakonodavstvu EU i njime se implementiraju odgovarajuće evropske uredbe koje sadrže odgovarajuća materijalna rešenja kojim se obezbeđuje potpuna primena evropskih standarda u pogledu zaštite putnika.
Ostale odredbe zakona o obligacionim odnosima i osnovama svojinsko pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju će se osavremeniti i upodobiti sa važećim opštim propisima koji uređuju obligacione odnose.
Takođe, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je i druga tačka dnevnog reda, to je Predlog zakona o pomorskoj plovidbi. Razlozi za donošenje zakona o pomorskoj plovidbi ogledaju se pre svega u podizanju nivoa zaštite prava srpskih državljanina koji rade u svojstvu pomoraca na pripadnosti i upisu plovila, stvaranje zakonodavnog okvira koji će prevući strane brodovlasnike da upisuju delove svoje flote u jedan od srpskih upisnika pomorskih brodova, kao i unošenje odgovarajućih izvora prava EU u domaće zakonodavstvo čime se postiže puna usaglašenost zakonodavnog sistema Republike Srbije sa pravima EU u oblasti pomorskog saobraćaja.
S tim u vezi, zakonom se u domaće zakonodavstvo implementira 24 direktiva i uredbe EU, kao i odredbe najznačajnijih međunarodnih konvencija usvojenim pod okriljem Međunarodne pomorske organizacije i Međunarodne organizacije rada.
Predlogom zakona uređeni su uslovi i način za bezbednu plovidbu na moru, pomorskih brodova koji viju zastavu Republike Srbije i drugih plovila, kao njihova sposobnost za plovidbu u skladu sa zahteva SOLAS konvencije. Utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu poverava se priznatoj organizaciji, odnosno Međunarodno klasifikovanom društvu koje će dobavljati statutarni sertifikaciju pomorskih brodova čime je izvršeno usklađivanje sa evropskom direktivom 2009/15 i uredbom 2009391.
U delu Predloga zakona kojim se uređuje posada posebna pažnja je posvećena uslovima zapošljavanja, pravu na odgovarajuće radne uslove na brodu, zdravstvenu zaštitu, medicinsku negu, mere socijalne pomoći i druge oblike socijalne zaštite. Uređuje se materija posredovanja pri zapošljavanju pomoraca na domaćim brodovima i brodovima strane državne pripadnosti koju vrši Nacionalna služba za zapošljavanje Republike Srbije uz mogućnost da posredovanje može vršiti i drugo pravno lice ako ispunjava propisane uslove koji će biti utvrđeni pod zakonskim aktom u skladu sa zahtevima Međunarodne konvencije o radu pomoraca i direktivi EU.
U delu Predloga zakona kojim se uređuje zaštita mora od zagađenja sa brodova osnov za normiranje su bili: Međunarodna konvencija o sprečavanju zagađivanja mora sa brodova, MARPOL 7378 sa prilazima, Međunarodna konvencija o nadzoru i upravljanju balastim vodama i talozima i Međunarodna konvencija o kontroli štetnih sistema koji se koriste protiv obrastanja na brodovima.
Konačno, Predlog zakona uređuje i materiju sigurnosne zaštite pomorskih brodova i brodogradilišta u kojima se grade pomorski brodovi od nezakonitih radnji koji ugrožavaju njihovu sigurnost. Ovaj deo nacrta zakona unosi u domaće zakonodavstvo osnovne odredbe sadržane u glavi devet – dva SOLAS konvencija i ACPS pravilnika. Ako se ima u vidu da većina od ukupno devet brodogradilišta u Republici Srbiji grade trupove pomorskih brodova, ova glava Predloga zakona još više dobija na značaju.
Nadam se da će predstojeća rasprava o ovom predlogu zakona biti konstruktivna i da će doprineti eventualnom poboljšanju teksta Predloga zakona. Ovoliko od mene zahvaljujem se.

Hvala puno.
Zahvaljujem se na pitanjima koje ste postavili. Naravno, opet ponavljam, ovo je ipak stručna oblast sa kojom se mnogo više bavi Ministarstvo infrastrukture.
Sva pitanja koja se postavili, vezana su za tehničke standarde, oni suštinski predstavljaju harmonizaciju našeg zakonodavstva sa svim ovim međunarodnim sporazumima i EU. U suštini, oni definišu parametre koji su davno raspravljeni. Siguran sam da svi oni doprinose onom standardu brige o zaštiti životne sredine, zdravlja ljudi i kada je u pitanju očuvanje morske biologije, kao što je to u zemljama koje su na mnogo višem standardu razvoja, i svakako, na mnogo višem standardu te zaštite.
U svakom slučaju, vaše pitanje ću da prenesem ministru. Verujem da ćemo u raspravi u načelu, eventualno, neke od tih stvari moći da izmenimo. Hvala puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama su danas tri izuzetno važna zakona, koja će suštinski promeniti i unaprediti oblasti koje definišu i koje će otvoriti jedan ogroman, a do sada neiskorišćeni potencijal investicija u oblasti našeg društva koja su do sada iz razloga nepostojanja zakona, ali i iz razloga upravo velikih problema koji su se gomilali decenijama, koji su opterećivali upravo ove oblasti. Danas su pred nama tri važna zakona. Pre svega, to je Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, to je Zakon o komunalnim delatnostima i dopuna Zakona o održavanju stambenih zgrada.
Na samom početku hoću da kažem da je ogromnim radom Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja zajedno sa velikim brojem stručnjaka i eksperata koji dolaze iz lokalnih samouprava, naših fakulteta, univerziteta, stručnih organizacija, nevladinih sektora, u javnim raspravama, pre svega, potvrđena je okolnost donošenja ovih zakona, da bi se završio jedan ciklus reformi koje je ovo ministarstvo započelo 2008. godine i kojim je podrazumevalo da sve one oblasti koje su bile nereformisane, a koje su bile u rukama ovog ministarstva, moraju da budu reformisane na način da zakoni koji se donesu budu primenljivi, budu efikasni, obezbeđuju nove investicije otvaranja radnih mesta, usaglašavanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i, naravno, da budu na ponos i čast svih onih koji te zakone koriste i koji ih primenjuju i kojima donose dobro.
Hoću da kažem da smo veoma ponosni što su ovo poslednje oblasti koje kada budemo reformisali ovim zakonom možemo da kažemo da su usaglašene u potpunosti sa zakonodavstvom razvijenih zemalja. Mi smo kao ministarstvo ovoj skupštini predložili preko 40 zakonskih predloga i svaka od oblasti, koja je bila oblast za koju je ministarstvo preuzelo odgovornost, je suštinski promenjena i danas se to može videti prema tempu i prema rezultatima koje daje suštinski unapređena. Na to smo veoma ponosni.
Što se tiče prvog zakona, zakon o dopuni Zakona o održavanju stambenih zgrada, treba reći da na ovaj način izlazimo u susret odluci Ustavnog suda Republike Srbije, koji je rešavajući po inicijativi za ocenu ustavnosti odredbi prethodnog zakona doneo odluku kojom je utvrdio da je odredba jednog od članova protivustavna. Polazeći od te pomenute odluke Ustavnog suda, a imajući u vidu pravno dejstvo odluka Ustavnog suda, koje su sastavni deo zakona po Ustavnom sudu, zaključeno je da je neophodno pristupiti predloženim dopunama.
Takođe, jedna od posledica odnete odluke, jeste da od 20. aprila ove godine, kao dana stupanja na snagu odluke Ustavnog suda, ne postoji mogućnost pribavljanja i rešavanja imovinsko pravnih odnosa u postupcima koji se odnose na sanaciju pravnog krova, pretvaranja zajedničke prostorije u stan, odnosno pripajanje zajedničkih prostorija susednom stanu, s obzirom da su brisane odredbe koje se tiču načina donošenja odluke o raspolaganju i upravljanju stambenom zgradom od strane Skupštine grada.
Imajući u vidu da pravo zajedničke nedeljive svojine kao specifično pravo vlasnika posebnih delova zgrade, koje su međusobno uslovljene, kao i da pravo zajedničke nedeljive svojine ima određena ograničenja koja nemaju druga svojinska prava, te činjenice se radi o uslovnom vlasništvu, koje nalaže vlasniku da održava svoju imovinu na način kojim se obezbeđuje i drugom vlasniku mirno korišćenje svoje imovine, ovakvim propisivanjem biće postignut jedan od osnovnih ciljeva zakona, a to je da održavanje stambene zgrade na zadovoljavajućem nivou upotrebljivosti i zaštita javnog interesa.
Takođe, ovakvim propisivanjem povećava se i pravna sigurnost učesnika u postupku i donošenja odluke, odnosno pravna sigurnost u upravnom postupku za izdavanje lokacijske i građevinske dozvole. Ovakvo propisivanje koje se tiče načina donošenja odluke u određenim situacijama u skladu je i sa stanovištem Evropskog suda za zaštitu ljudskih prava, a to je da se pravo svojine može oduzeti ili ograničiti pod uslovom da je to predviđeno zakonom, da je to u opštem interesu i da je oduzimanje, odnosno ograničenje razumno i proporcionalno svrsi koja se želi postići.
Rešenjem predviđenim u nacrtu zakona stvaraju se, pored ostalog, i normativne pretpostavke za obezbeđivanje neophodnih sredstava, za investiciono održavanje stambene zgrade, kao i za zaštitu zajedničkih delova stambene zgrade. Jednom rečju, izmenama i dopunama ovog zakona mi rešavamo ogroman problem koji je nastao presudom Ustavnog suda, koju svakako treba poštovati, i rešavamo pitanje na koji način će vlasnici zajedničkih stambenih prostorija rešavati svoje imovinsko pravne odnose.
Dolazimo do drugog izuzetno važnog zakona, Zakona o komunalnim delatnostima. Na samom početku hoću da ponovim jednu tvrdnju, koja je stav svih onih koji u ovoj oblasti rade i učestvuju i poznavaoci su te oblasti, a to je da je oblast komunalne delatnosti velika šansa za razvoj naše zemlje. U Srbiji 357 preduzeća vode komunalne delatnosti, a 126 preduzeća su gradovi i opštine osnovali za obavljanje stambene delatnosti u uređenje građevinskog zemljišta. Ova druga grupa javnih preduzeća ne obavlja komunalne delatnosti u smislu ovog zakona, ali statistički posmatrano obe grube su ista kategorija. Dele suštinski slične probleme i reformski zahvati koje bi trebalo preduzeti u obe kategorije su isti ili slični. U navedenim delatnostima radi oko 3,7% od ukupnog broja zaposlenih u privredi Republike Srbije ili oko 53. 000 ljudi. Javna preduzeća posluju kapitalom u državnoj svojini i njihovi osnivači su gradovi i opštine.
Delatnosti koja komunalna preduzeća obavljaju u praksi, veoma su raznorodne. Često pojedina komunalna preduzeća obavljaju više različitih delatnosti, od kojih je u nekima jedna upisana kao pretežna delatnost. Ova heterogenost ima svoje opravdanje u organizacionom i funkcionalnom smislu, posebno u manjim sredinama, ali sa aspekta uporedivosti podataka i sagledavanja položaja izdvojene delatnosti, svakako izaziva metodološke probleme. Na primer, koliki broj radnika obavlja svaku od delatnosti, koji su troškovi, koji se povezuju sa obavljanje svake delatnosti, kako se određuje cena komunalnih usluga u mešovitim preduzećima, kako se vodi knjigovodstvo zasnovana troškovima itd.
U mnogim javnim komunalnim preduzećima se obavljaju i delatnosti koje nemaju komunalnu funkciju: projekt biroi, istraživački centri, servisi za održavanje vozila, pa čak i proizvodnja hleba, eksploatacija kamena, obrada drvene građe ili, pak, klasični finansijskih servisi, kao što je, na primer, Javno komunalno preduzeće "Infostan" iz Beograda. U pogledu načina organizovanja pojedini komunalni poslovi su međusobno različiti. Neki od njih zahtevaju jednostavnu organizaciju, dok su drugi i tehnološki i organizacioni daleko složenijim.
Zakon o komunalnim delatnostima, koji je usvojen 1997. godine, je izmenjen 1998. godine. U poslednjih 12 godina sukcesivno su donošeni ili značajnije menjani zakoni, koji uređuju pitanja od suštinskog uticaja na obavljanje komunalne delatnosti, kao što su Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, Zakon o koncesijama, Zakon o javnim nabavkama, Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o vodama i Zakon o upravljanjem otpadom. Upravo iz tog razloga postoji neodložna potreba da se donošenjem novog zakona o komunalnoj delatnostima ova oblast uredi u skladu sa načelima ustanovljenim i sadržanim u navedenom setu zakona.
Navedene neusklađenosti Zakona o komunalnoj delatnostima sa sektorskim zakonima ne obezbeđuju osnov za efikasno i kvalitetno obavljanje komunalnih delatnosti. Osim toga, dosadašnja praksa odavno je nametnula određene izmene i dopune zakonskih odredbi u ovoj oblasti i ukazala u kom pravcu i obimu bi one trebalo da budu izvršene. Pre svega, važeći zakonski okvir ne obezbeđuje sigurnost i predvidljivost poslovanja privatnom sektoru, kao i nužnu zaštitu javnog interesa u postupcima poveravanja komunalnih delatnosti, kako bi se omogućila neophodna investiciona ulaganja u komunalnu infrastrukturu, s jedne strane, ali svakako i zaštita onoga što jeste javni interes.
Zato je potrebno da se zakon promeni, da se uvede jasnija i transparentnija procedura za poveravanje obavljane komunalne delatnosti, omogući postepeno poboljšanje kvaliteta upravljanja i poslovanja u komunalnom sektoru, izvrši usklađivanje cena komunalnih usluga sa ekonomskim principima.
Oblast komunalnih delatnosti u pravnom sistemu Republike Srbije uređuje veliki broj propisa. Pored važećeg Zakona o komunalnim delatnostima, koga mi danas menjamo, i podzakonskih akata, ovu oblast regulišu i propisi o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, o sredstvima u svojini Republike Srbije, o lokalnoj samoupravi, glavnom gradu, energetici, upravljanju otpadom, vodama, putevima, sahranjivanju i grobljima, trgovini, koncesijama, javnim nabavkama, jedan set zakona koji su prethodno doneseni i koji su, svaki na svoj način, upleli prste i umešali se u funkcionalnost Zakona o komunalnim preduzećima.
Mnogi od napred navedenih propisa doneti su posle važećeg zakona i u svemu onome što se stvorilo kao jedna pravna celina, potrebno je da se donošenjem zakona ova oblast bolje uredi. Očigledno je da, pre svega, odredba o poveravanju komunalnih delatnosti i Zakon o komunalnim delatnostima, a zatim i neadekvatne odredbe o načinu formiranja cena komunalnih usluga, ne obezbeđuje osnov za efikasno i kvalitetno obavljanje komunalnih delatnosti.
Istovremeno, važeći zakonski okvir ne obezbeđuje sigurnost i predvidljivost poslovanja privatnim investitorima. To je ono što je suštinski glavni razlog da bi se ceo postupak, pre svega poveravanja poslova ili udruživanja javnih i privatnih sredstava, definisao na dobar način.
Ono što nas raduje, takođe, jeste što je u ovom trenutku u skupštinskoj proceduri i zakon o javno-privatnim partnerstvima, koji će zajednički sa zakonom o komunalnim delatnostima omogućiti da investicije u komunalnu infrastrukturu, pre svega privatne investicije postanu realnost.
Nacrt zakona o komunalnim delatnostima zasnovan je na sledećim osnovnim principima: 1. efikasnost, kvalitet i racionalnost obavljanja komunalnih usluga; konkurencija vršioca komunalne delatnosti, koja podrazumeva obavezu jedinica lokalne samouprave da podstiče i održava nadmetanje za pristup vršenju komunalnih delatnosti i u obavljanju komunalnih delatnosti; podrška poboljšanju efikasnosti, kao i kvaliteta finansijskog, operativnog, organizacionog i tehničkog poslovanja vršioca komunalnih delatnosti; praćenje efikasnosti vršioca komunalnih delatnosti i rezultata u pogledu kvaliteta i obuhvata komunalnih usluga, broja zaposlenih, kretanja cena, kao i stepen ulaganja u održavanje i izgradnju komunalne infrastrukture; zaštita javnog interesa, transparentnosti i javnosti uu postupku poveravanja komunalnih usluga; zaštita prava korisnika komunalnih proizvoda i usluga, kvalitetan, trajan i dostupan komunalni servis; obezbeđivanje stabilnog finansiranja komunalnih delatnosti, kao i postepenost u dostizanju ekonomske cene komunalnih proizvoda i usluga, po principu "korisnik plaća", kojima se obezbeđuje održavanje i razvoj objekata i sistema u komunalnom sektoru. Na kraju, obezbeđenje i zaštita prava na komunalni proizvod i uslugu onim kategorijama stanovništva koje nisu u stanju da finansijski prate usklađivanje cena u komunalnom sektoru sa ekonomskim parametrima.
Ciljevi koje ovaj zakon postiže su: stvaranje uslova za upravljanje komunalnih delatnosti i za njihovo obavljanje koje će omogućiti jačanje odgovornosti, racionalnosti i efikasnosti jedinica lokalne samouprave i vršilaca komunalnih delatnosti, povećanje ulaganja u komunalnom sektoru i usklađivanje principa obavljanja komunalne delatnosti sa najboljom međunarodnom praksom.
Zakonom se, takođe, stvaraju uslovi za informisano praćenje javnosti postupka poveravanja komunalnih delatnosti, primenom principa "korisnik plaća" i "zagađivač plaća", obezbeđuju se sredstva za razvoj i unapređenje neophodne komunalne infrastrukture.
Usvajanjem predloženog zakona omogući ćemo da se ova delatnost razvija mnogo brže, da mnogi građani Srbije, koji nemaju pristup elementarnim komunalnim uslugama podignu značajno kvalitet nivoa svog života i da se komunalne delatnosti obavljaju na višem nivou kvaliteta i po cenama i po kvalitetu koji se pruža.
Dolazimo i do trećeg zakonskog predloga, a to je zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Razlozi zbog kojih se predlaže donošenje ovog zakona ogledaju se u povezanosti ove dve oblasti, jer bez geoloških istraživanja, pre svega mineralnih resursa i rezervi, ne bi bilo ni njihove eksploatacije, a bez eksploatacije mineralnih resursa i rezervi njihovo istraživanje ne bi imalo svrhu.
Prema tome, razlozi za utvrđivanje ovih oblasti jednim zakonom, a ne posebnim zakonima, kao što je to bio slučaj do sada, su suštinske prirode i zasnivaju se na povezanosti ove dve oblasti, koje u naučnom i tehnološkom smislu proizilaze jedna iz druge, tako da bi smanjivanjem normiranosti u ovim oblastima bilo izbegnuto neminovno ponavljanje pojedinih odredaba, a bila bi obezbeđena i dosledna primena osnovnih zajedničkih principa u pogledu racionalnog i efikasnog istraživanja i korišćenja mineralnih sirovina.
Predloženim zakonom uređuju se mere i aktivnosti mineralne politike i način njenog ostvarivanja, propisuje se donošenje strategije o upravljanju mineralnim resursima, omogućuje objedinjeno i preciznije uređivanje uslova i način izvođenja geoloških istraživanja mineralnih i drugih geoloških resursa, istraživanje geološke sredine, kao i geološko istraživanje radi planiranja, projektovanja izgradnje objekata i sanacije terena, način klasifikacije resursa i rezervi mineralnih sirovina i podzemnih voda, eksploatacija rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, izgradnja, korišćenje i održavanje rudarskih objekata, postrojenja, mašina, uređaja, izvođenje rudarskih radova, upravljanje rudarskim otpadom, postupci sanacije napuštenih rudarskih objekata, kao i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, uz implementaciju evropskih direktiva iz oblasti rudarstva i geologije.
U istoriji zakonodavne regulative Republike Srbije poznato je da su pitanja iz oblasti rudarstva i vršenja geoloških istraživanja bila regulisana jedinstvenim propisima, i to još u Zakonu o rudnicima despota Stefana Lazarević iz 1412. godine; potom, Rudarskim zakonikom Kraljevine Srbije, pa Zakonikom koji je definisan na teritoriji Republike Srbije, sve do 1995. godine, kada su doneseni posebni zakoni, i to Zakon o geološkim istraživanjima i Zakon o rudarstvu.
Problemi u vezi primene istih zakona ukazali su na potrebu donošenja jedinstvenog propisa kao što je to regulisano i drugim zemljama bivše Jugoslavije. Predloženi zakon ima svoj osnov u svim strateškim dokumentima i akcionim planovima koji definišu održivi razvoj Republike Srbije kao i u memorandumu i u budžetu, ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009. godinu sa projekcijom za 2010. i 2011. godinu. U prioritetima za 2010. godinu nalazi se i izrada strategije upravljanjem mineralnim resursima Republike Srbije i navodi se da je u oblasti rudarstva potrebno izvršiti izmene zakona, radi usaglašavanja sa propisima EU.
U nacionalnom programu za integraciju u poglavlju 3, tačka 27) životne sredine govori se i o usvojenoj strategiji održivog razvoja Srbije i Akcionom planu koji je usvojen sa ciljem njene implementacije u obezbeđivanju okvira za održivi privredni razvoj Srbije. U pre izlaganje konkretnih mera za očuvanje resursa i uz brz napredak u odgovarajućim segmentima približavanja Srbije EU. Posebno je regulisano pitanje rudarskog otpada i postavljen novi osnov za implementaciju veoma važne evropske direktive koja se odnosi na rudarski okvir.
Prema tome, ovaj zakon je uzeo u obzir sva potrebna usaglašavanja i prevođenja direktiva EU u naše zakonodavstvo. Predloženim zakonom postavljen je i osnov za obrazovanje državnog Geološkog zavoda Srbije koji će se baviti geološkim istraživanjima od opšteg interesa za Republiku Srbiju. Novi zakon će omogućiti efikasnije vršenje delatnosti geoloških istraživanja, mineralnih resursa i eksploatacije mineralnih sirovina. Podsticaće razvoj rudarstva, regulisaće se sprečavanje i otklanjanje štetnih posledica nastalih eksploatacijom mineralnih sirovina i zatvaranjem rudnika. Omogući će efikasnu naplatu naknade za vršenje geoloških istraživanja i eksploatacija mineralnih sirovina, definisaće prihode države, odnosno jedinica AP i lokalne samouprave koji su od izuzetnog značaja za životni standard stanovništva. Ostvariće potpunu kontrolu poslovanja privrednih subjekata koji vrše i evropska istraživanja i eksploataciju mineralnih sirovina, realizovaće će izdavanje licenci u oblasti rudarstva i geologije i sprovešće pooštravanje sankcija za vršenje istih delatnosti i suprotno odredbama zakona.
Usvajanjem ovog zakona ostvariće se uslovi za transparentno izdavanje odobrenja za vršenje geoloških istraživanja i eksploatacije mineralnih sirovina, odnosno uslovi da rudarske aktivnosti i aktivnosti vezane za mineralne sirovine zauzmu položaj koji bi omogućio da se postigne veći doprinos u budućnosti, stimulišući, ekonomski rast i mogućnosti da su dostupne u ljudskim zajednicama kao i da se podrži održivi razvoj u sektoru mirovnih sirovina koji donosi koristi zajednicama i svim građanima Republike Srbije. Ujedno se omogućava učešće jedinica lokalnih samouprava i upravljanje korišćenja mineralnih sirovina koji se nalaze na njihovoj teritoriji, putem poveravanja, izdavanja odobrenja za eksploataciju kao i kontrole i nadzor nad istim u određenim slučajevima.
Dame i gospodo narodni poslanici, iz razloga koji su navedeni u ovom mom obraćanju vama, pozivam vas da podržite ovaj zakon i hoću da kažem i da se zahvalim svim narodnim poslanicima koji su predali veliki broj amandmana na ove zakone, velika većina njih zaista predstavljaju doprinos da ovi zakoni budu poboljšani, da budu mnogo funkcionalniji i efikasniji i mi ćemo ih sa velikim zadovoljstvom prihvatiti. Hvala puno.

Kasnije ću.

Zahvaljujem.
Prvo, hvala i jednom i drugom govorniku na zaista izuzetno dobro obrađenoj tematici i na definisanju ovih problema koje i mi primećujemo kao probleme. Vrlo dobro znate, kada se ovako važni zakoni pišu, oni se raspravljaju i debatuju u klubu koji je veoma širok društveni kontekst i zahtevaju i veliki broj kompromisa.
Meni je zapalo za uvo nekoliko vrlo važnih rečenica koje ste oboje rekli. Jedna od njih je da Zakon o komunalnim delatnostima nije dovoljno uneo modernizacijskih stvari u ovaj sektor.
Moram da kažem da je od samoga starta problem Zakona o komunalnim delatnostima bio opterećen sa nekoliko izuzetno važnih faktora u društvu, a to je pre svega činjenica da komunalna oblast uopšte nije reformisana u poslednjih 20 godina, da postoje vrlo snažni sindikati koji rade u komunalnim delatnostima i uticaj komunalnih delatnosti na svakodnevni život naših građana je izuzetno velik, da postoji veliki strah da se ne desi da, u komunalnim sektorima se dese slični slučajevi, kao što su se desili u drugim društvenim preduzećima, kada je u pitanju proces privatizacije, a nama je trebalo dosta vremena i energije da objasnimo da ovi zakoni ne definišu privatizaciju komunalnih preduzeća, nego definiše uvođenje privatnog kapitala u postojeća komunalna preduzeća, udruživanje imovine komunalnih preduzeća sa privatnim kapitalom, da bi se dobila jedna nova vrednost i da bi se poboljšale komunalne usluge, da bi se modernizovao taj sektor, da bi se uveli servisi, da bi se omogućilo da i naši građani imaju komunalne usluge u skladu sa vrednostima 21. veka. To je bio jedan veliki problem.
Drugo je bilo pitanje koje i dan danas, bez obzira što smo mi doneli zakon za koji zaista verujemo da je dobar, da je napredan, da će omogućiti u Zakonu o javnim i privatnim partnerstvima, veliki napredak u ovoj oblasti, nova zapošljavanja, velike investicije, to je pitanje zaštite javnog interesa.
Vrlo dobro znamo sa kakvim se problem uvek suočimo kada je u pitanju zaštita javnog interesa. Dosadašnja praksa je pokazala da veliki broj javnih i privatnih partnerstava, koje su do sada u Srbiji uspostavljena u malom obimu, nisu dovele do toga da, sa jedne strane, imamo jednu bolju komunalnu uslugu, interes za privatnog investitora, nova zapošljavanja i zaštitu javnog interesa u svakom slučaju. Dakle, nije se to dešavalo do sada zbog toga, a navešću jedan primer i mislim da je upravo najbolji primer iz jedne druge oblasti, koje mi kao Ministarstvo pokrivamo, a to je zaštita životne sredine, odnosno problematika upravljanja otpadom.
Firma koja dolazi da ponudi svoju uslugu u smislu privatne investicije, dolazi sa 20 najboljih advokata iz neke strane zemlje. Sa druge strane, čeka ih jedna mala lokalna samouprava, koja možda ima jedno ili dvoje zaposlenih pravnika i koji nemaju nikakvo iskustvo, čak ni u pisanju ugovora. Takva lokalna samouprava sa jedne strane i ta firma sa druge strane, potpišu ugovor. Šta mislite, ko je u tom ugovoru bolje zaštićen?
Mi imamo ogromne probleme, da sada kao država, naravno, braneći javni interes, jer ne možemo da dopustimo da lokalne samouprave uđu u problem da gube na sudovima, jer je to svakako problem za državu Srbiju. Sada moramo da proizvedemo proceduru, koja će u svim budućim slučajevima javnih i privatnih partnerstava, maksimalno zaštiti javni interes, ali koji neće biti toliko kompleksan, komplikovan da bi onemogućavale investicije u komunalnu sferu u koju moraju da dođu.
Kada kažete nije dovoljno, da kažem, modernizacijski, on je napravljen u skladu sa onim što je u ovom trenutku presek postojećeg stanja u komunalnoj sferi, sa jedne strane, i neophodnosti naših lokalnih samouprava da razvijaju komunalnu infrastrukturu u budućnosti.
Takođe, mislim da je zakon uveo jednu novinu koja je izuzetno važna i pokazalo se da je to jedini način kako možemo da unapredimo razne komunalne infrastrukture, a to je bolje međuopštinsko organizovanje.
Imali smo tri i po godine mi kao Ministarstvo, situaciju u kojima je Zakon o upravljanju otpadom i potom strategiju upravljanju otpadom, predvidela formiranje ekoloških regiona, udruživanje opština oko upravljanja regionalnom deponijom, oko upravljanja otpadom na teritoriji koja je šira od jedne opštine.
Način na koji su suočeni, naravno sa svim našim društvenim slabostima, to je, pre svega mogućnost vrlo teškog dogovaranja, iznalaženja kompromisa. Način na koji su se opštine organizovale je bio prilično problematičan. To je bio razlog zbog čega, 2008. godine kada smo preuzeli ovaj sektor i odgovornost za sprovođenje reformi u njemu, gotovo da nije bilo ni jednog regionalnog sporazuma upravljanju otpadom.
Danas je ogromna većina Srbije uspela da uspostavi regionalni osnov, ali i dalje je kvalitet rada tih preduzeća loš, upravo zbog toga što nije postojao dobar zakon koji bi definisao. Procese donošenja odluka je izuzetno usporen, jer gotovo svaka odluka koja se tiče regionalnog centra, mora da bude sprovedena kroz procedure donošenja na lokalnim skupštinama opština, što možete da zamislite koliko je komplikovano i dugo, kada su u pitanju brze i operativne odluke koje treba da donose ljudi koji su za to odgovorni i na ovim nižim nivoima. Upravo mislim da smo ovim zakonom uspeli i taj problem da rešimo.
Vrlo ću kratko, hvala vam puno i, naravno, sve vaše amandmane ćemo razmotriti. Mislim da je uvažena poslanica iz SVM, pokrenula jednu temu koja je ovim zakonom pokušana da bude definisana, ali amandmanom mora da bude popravljena, a to je pitanje praraspodele rudarske rente na neke buduće korisnike.
Kao prvo, hoću da kažem da smo izuzetno ponosno što smo, bez obzira na veliki otpor koji je postojao, podigli rudarsku rentu u Srbiji i približili smo je nekom evropskom proseku. Rudarska renta je bila veliki kamen spoticanja. Moram da kažem da je Srbija bila zemlja koja je imala najnižu rudarsku rentu u celoj Evropi.
Svakako, svi oni koji se bave eksploatacijom, imaju problem, kada im saopštavate da će morati da plaćaju više. Sa druge strane, problem ove države je bio da, zbog niske rudne rente, sa jedne strane, ali sa druge strane, nedovoljno definisanih ciljanih institucija u kojima se i onako prikupljena rudarska renta troši, imali smo situaciju da su naši rudnici u izuzetno lošem stanju, da u njima postoji veliki problem zbog neinvestiranja u modernizaciju.
Postoje veliki problemi što se tiče bezbednosti na radu naših rudara. Postoji velika degradacija životne sredine. Postoje ogromni problemi što se tiče zaštite zdravlja ljudi koji žive u opštinama u kojima se vrši eksploatacija, sa jedne strane. Sa druge strane, i onako prikupljena rudna renta, uglavnom završava u budžetu Republike Srbije i vrlo malo sredstava završi tamo gde je potrebno, a to je za ključne stvari koje moraju da se finansiraju u rudne rente, pored prihoda budžeta, a to su – poboljšanje uslova rada rudara, modernizacija naših rudnika, i što je vrlo važno, zaštita životne sredine.
Ovakvom preraspodelom novca, uz povećanu rudnu rentu, postići ćemo efekte da, formiranjem fonda, odnosno od prikupljenih sredstava koje će trošiti ministarstvo zaduženo za rudare, će se finansirati projekti koji će unapred biti definisani.
Ovim zakonom su definisani unapređenje rada, zaštita na radu, zaštita životne sredine. To će biti ciljana sredstva koja će se prikupljati, kao prvi benefit, i sa druge strane omogućićemo da lokalne samouprave imaju taj prihod koji će se morati trošiti u skladu sa programom koji ćemo definisati i ono što smo propustili da uradimo, a što ćemo uraditi, prihvatanjem jednog amandmana.
Ima nekoliko amandmana koji definišu odnose pokrajina, lokalnih samouprava. Obezbedićemo da i dalje i pokrajina ima deo svojih sredstava, s tim, što ćemo oni morati da imaju namenski fond, odnosno fond koji se troši u skladu sa programom koji ćemo zajednički definisati.
Nama je cilj da svaki dinar koji se prikupi eksploatacijom rude, bude potrošen na posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi, na neki način kompenzuju. To je ono što je naš cilj.
Ovim zakonom o rudarstvu, i završiću sa tim, otvorili smo potencijal velikog investiranja u državi Srbiji – ekonomskog razvoja i otvaranju novih radnih mesta. Hoću da kažem da statistike kažu da je naš plan i projekcija, da upravo zahvaljujući reformi u ovoj oblasti, možemo da obezbedimo da se u narednih 10 godina u rudarstvu investira između tri do 3,5 milijarde evra.
U ovom trenutku, fizički obim rudarske proizvodnje je 80 miliona tona. Naš cilj je da se on poveća za trećinu i da 2020. godine on bude 120 miliona tona. To povećanje u narednih osam-devet godina, će sa 25.000 zaposlenih, koliko danas imamo u rudarskom sektoru, omogućiti da se to podigne na 30.000 radnih mesta.
Mi ne pričamo o otvaranju 5.000 novih radnih mesta, mi pre svega pričamo o očuvanju 25.000 radnih mesta koje imamo danas. Jer, verujte mi, veliki deo, pogotovo podzemna eksploatacija je u ovom trenutku finansijski, odnosno ekonomski nerentabilno, ali ga mi kao država održavamo, da postoji. Mi pričamo o očuvanju postojećih 25.000 radnih mesta i otvaranju novih 5.000 radnih mesta, do 2020. godine, zahvaljujući zakonu koji danas donosimo.
Prihod industrije je negde oko 1,2 milijarde evra danas. On treba da se poveća za 2,3 milijarde evra, zahvaljujući, takođe, propisu koji danas donosimo. Ono što je izuzetno važno, prihod sa vezanim industrijskim granama, sa tri milijarde evra treba da se poveća na šest milijardi evra.
Mi pričamo o osnovu za jedan značajan društveni i ekonomski razvoj naše zemlje. Naša je procena da će prihod, odnosno da će učešće rudarstva u bruto nacionalnom dohotku Republike Srbije, zahvaljujući ovome što danas radimo, se povećati sa sadašnjih 2% na 5% 2020. godine.
Kada pričamo o 2020. godini, možda to nekome deluje jako daleko, ali svi moraju da znaju da je rudarska oblast oblast koja jede vreme i koja zahteva izuzetno mnogo vremena da bi se od trenutka kada se pomisli kroz primarno geološka istraživanja da negde postoji neka ruda koja bi mogla da bude interesantna za eksploataciju do same eksploatacije treba da prođe veliki broj godina.
Ono što možemo, takođe, na kraju da kažemo, Srbija je zemlja koja je izuzetno bogata rudama, mineralnim sirovinama, Srbija je zemlja koja u tome, zahvaljujući reformi, može da pronađe svoj put i može da pronađe osnove za razvoj, pogotovo najnerazvijenijih regiona u Srbiji koji su ujedno i najbogatiji rudnim i mineralnim sirovinama.
Tako danas možemo da kažemo da ćemo upravo zahvaljujući ovom zakonu, podzakonskim aktima i strategijama koje smo sada doneli otvoriti potencijal razvoja Aleksinačkog bazena, da ćemo naravno omogućiti da se velike investicije dese u svim onim oblastima u Srbiji u kojima se danas već tradicionalno rudari, i kada je u pitanju bakar i kada je u pitanju zlato, da imamo nova ohrabrujuća nalazišta kada je u pitanju litim, koji su u ovom trenutku u istražnoj fazi, da imamo nova nalazišta takođe nekih retkih metala, a neki čak kažu nalazišta koja su najveća nalazišta na severnoj hemisferi. To sve nama daje razlog i veru da imamo veoma optimističke najave kada je u pitanju ova oblast.
Sve amandmane koje ste predali, a većina njih su zaista dobri, ono što vam mogu obećati jeste da ćete sa mojim timom i sa mnom zajedno ovih dana imati neophodne sastanke da bismo ovaj zakon usaglasili sa onim što je naš cilj. Ono što mi je drago jeste da mi kroz vaše amandmane vidimo da ste razumeli neophodnost reformi u ovim oblastima i da ste razumeli mogućnost da zaista u ovim oblastima očuvamo radna mesta i otvorimo nova radna mesta da bi omogućili bolji život za naše stanovnike. Hvala puno.

Osnovna ideja ovog amandmana bila je da se postigne da građevinske firme što je pre moguće izađu na gradilište i krenu sa radovima, koji nisu samo pripremni radovi, nego su i početak ozbiljnih građevinskih radova, dok traju druge procedure vezane za izdavanje adekvatnih dozvola. Ali, u pravu ste, s obzirom na to da je vaš argument vrlo snažan, tačno je da u okviru same građevinske struke poslovi koji stoje ovde, a to su izrada zaštite temeljne jame, izrada šipova ili polja šipova ispod objekta, predstavljaju čiste građevinske radove, mi prihvatamo ovaj amandman.  

Samo da vam dam objašnjenje: specijalno ovlašćenje, radi se o primeni Zakona o državnom premeru i katastru; od 1. januara ove godine Ministarstvo je drugostepeni organ po odlučivanju po žalbama, kada je u pitanju ceo katastarski posao. Iz tog razloga je verovatno i ovaj slučaj preuzet, zajedno sa još pet hiljada slučajeva iz cele Srbije.
Molim vas da posle ove sednice doneste taj predmet, da vidimo o čemu se radi. Hvala.

Hvala puno. Žao mi je što, očigledno ovi papiri lete oko nas, niste imali priliku da vidite da smo prihvatanjem jednog amandmana narodnog poslanika, to je Bojana Stanojević, upravo ovo pitanje rešili. Dakle, ćutanje administracije će isključivo postojati kada su u pitanju pe-ge-erovi (PGR), jer je njih jako mnogo. Što se tiče prostornih planova i nekih urbanističkih planova, ćutanje administracije neće postojati, i sa 45 dana smo skratili na 30 dana.
Moram da kažem jednu stvar, koja vas ne treba da se tiče, ali treba da se tiče javnosti. U sektoru koji se bavi ovim ogromnim poslom, s obzirom na to da gotovo sve lokalne samouprave u ovom trenutku usvajaju prostorne urbanističke planove, radi troje ljudi. Ne možemo sa troje ljudi da pokrijemo celu Srbiju u roku od 30 dana. To je prosto tako i ko god sedeo ovde imao bi sličan problem zato što je tako. Ne možemo baš za svaki plan generalne regulacije da dajemo saglasnost, ali što se tiče ovih stvari, neće postojati ćutanje administracije. Kada proverimo i pogledamo da li je usklađeno sa prostornim planom, sa planom višeg reda mi ćemo te saglasnosti davati, bez obzira na to što će se verovatno dešavati da će ovi rokovi biti probijeni. Hvala.