Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, veliko mi je zadovoljstvo što se danas o ovako važnoj temi raspravlja u ovom domu. Čestitam vam preseljenje i nadam se da ćete u budućnosti raditi uspešno, da ćete donositi zakone koji će biti od koristi za naše građane, da ćete učestvovati, zajedno sa Vladom, u kreiranju bolje budućnosti. Naravno, nadam se da ćete u ovako divnom domu, u ovakvom istorijskom zdanju potvrditi sve ono što je suština parlamentarizma, a to je, pre svega, jedno kulturno predstavljanje građana.
Državni simboli predstavljaju oznake entiteta i suverenosti država, duboko usađene u kolektivno pamćenje svakog naroda. Njima se predstavlja država i izražava jedinstvo, odanost i pripadnost državi. Svojim oblikom i sadržajem, bojama i znacima u grbu i na zastavi, odnosno rečima i melodijom himne, državni simboli na autentičan način sublimiraju temeljne vrednosti na kojima počiva država, povezujući njene građane, državni kontinuitet i tradiciju.
Spajajući prošlo sa sadašnjim, državni simboli imaju poseban značaj za državu i građane. Zbog toga je važno da budu utvrđeni sa namerom da traju, da budu pažljivo odabrani, posebno ako u tradiciji države već postoje simboli koji su ukorenjeni i prihvaćeni. U zrelim društvima i razvijenim državama insistira se na trajnosti oblika i sadržaja državnih simbola, jer dugotrajni državni simboli čuvaju spone među generacijama.
Prilikom donošenja Ustava Republike Srbije iz 1990. godine propuštena je prilika da utvrđivanjem novih državnih znamenja otpočne i simbolično nova etapa ustavnosti Srbije, na način na koji su to učinile gotovo sve istočnoevropske države, nekadašnje članice socijalističkog bloka. U ovim zemljama novi državni simboli utvrđivani su, po pravilu, uspostavljanjem njihovih starih tradicionalnih simbola.
Promene državnopravnog statusa države Srbije koje su usledile, najpre nakon usvajanja Ustava SRJ od 1992. godine, kao republike članice u dvočlanoj federaciji, a potom i kao države članice u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, iznova su otvarale pitanje državnih simbola Republike Srbije.
Narodna skupština Republike Srbije, radi popunjavanja pravne praznine u ovako važnom pitanju, ne dirajući ustavne prepreke još uvek važećeg Ustava iz 1990. godine, usvojila je 2004. godine Preporuku o korišćenju grba, zastave i himne Republike Srbije. Vlada Srbije usvojila je iste godine Zaključak o upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije.
Potreba i prilika za uređivanjem državnih simbola Srbije ponovo se ukazala 2006. godine kada se Republika Srbija, posle perioda nešto kraćeg od jednog veka, u kojem je bila deo nekoliko različitih političkih i ustavnopravnih formi zajedničke države sa drugim južnoslovenskim narodima, ponovo konstituisala kao nezavisna država.
Novi Ustav Republike Srbije od 2006. godine utvrdio je u članu 7. da Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu (u stavu 1); da se grb Republike Srbije koristi kao Veliki grb i kao Mali grb (to je stav 2); da zastava Republike Srbije postoji i koristi se kao Narodna zastava i kao Državna zastava (to je stav 3); da himna Republike Srbije jeste svečana pesma "Bože pravde" (to je stav 4) i da se izgled i upotreba grba, zastave i himne uređuju zakonom (stav 5).
U sadašnjem ustavnom i pravnom poretku Republike Srbije pitanja koja se odnose na izgled i upotrebu grba, zastave i himne Republike Srbije nisu uređena zakonom. Ustav Republike Srbije od 2006. godine ostavio je zakonodavcu kompletno uređivanje načina upotrebe državnih simbola, kao i zakonodavnu razradu ustavnih odredaba o zastavi i grbu, u pogledu uređivanja njihovog izgleda.
Kako ova pitanja nisu uređena zakonom, a Ustav to nalaže, neophodno je da ta pitanja budu uređena zakonom, u skladu sa članom 7. stav 5. Ustava Republike Srbije.
Prilikom pripreme Predloga zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije pošlo se od toga da je Republika Srbija stara evropska država koja ima dugu državotvornu tradiciju, jer kontinuitet njene državnosti i nastanak njenih simbola sežu preko Kraljevine Srbije i Kneževine Srbije 19. veka do srpske srednjovekovne države.
Prema proučenoj istorijskoj, heraldičkoj i ustavnopravnoj literaturi zaključeno je da osnovni elementi grba Srbije - krst sa četiri ocila i beli dvoglavi orao, potiču još od države Nemanjića. Grb Srbije sa navedenim elementima konačno je uobličio Stojan Novaković, ministar prosvete Kraljevine Srbije, spajanjem navedenih srednjovekovnih heraldičkih elemenata grba Srbije i kraljevske krune koja potiče od krunisanja Stefana Prvovenčanog.
To idejno rešenje grba Srbije, nakon sticanja državne nezavisnosti Srbije i njenog međunarodnog priznanja na Berlinskom kongresu 1878. godine, dobilo je svoje državno i pravno otelotvorenje u Zakonu o grbu Kraljevine Srbije od 1882. godine, a potom i u Ustavu Kraljevine Srbije od 1888. godine. Ovaj grb je ostao državni grb Srbije sve do utapanja Kraljevine Srbije u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, a u osnovi, nakon toga i kao grb Kraljevine SHS, odnosno grb Kraljevine Jugoslavije, u kojem su ravnopravno sa srpskim bila zastupljena hrvatska i slovenačka obeležja.
Suprotno shvatanjima po kojima kruna na grbu nije primerena državi republikanskog oblika vladavine, stav je heraldičke nauke da ona ne predstavlja izraz monarhije, već suvereniteta vlasnika grba, države, odnosno naroda, a imaju je na svojim grbovima i druge države republikanskog oblika vladavine.
U pogledu zastave Srbije, prema proučenim izvorima, zaključeno je da i crvena i plava boja zastave potiču u tradiciji još od srpske srednjovekovne države Nemanjića, a da se crveno-plavo-bela varijanta u osnovi koristila kao zastava Kneževine Srbije. Ustavom Kraljevine Srbije od 1888. godine definitivno je utvrđeno – narodne su boje: crvena, plava i bela.
Nezavisno od potonjih promena državnog statusa i oblika vladavine koji su uticali i na izgled državnih simbola, obe boje zastave Srbije neprekidno su opstale do današnjih dana.
Odredbom člana 7. stav 5. Ustava Republike Srbije od 2006. godine utvrđeno je da je himna Republike Srbije svečana pesma "Bože pravde".
Ova pesma autora Jovana Đorđevića, na muziku Davorina Jenka, proglašena je za državnu himnu nakon proglašenja Kneževine Srbije za Kraljevinu Srbiju 1882. godine, za vreme vladavine kralja Milana Obrenovića.
Smena dinastija na tronu, Obrenovića i Karađorđevića, koja je usledila 1903. godine, premda je izvedena po principu ustavnog diskontinuiteta, nije uticala na grb i zastavu, ali je nakon proglašenja kralja Petra Prvog Karađorđevića raspisan konkurs za novu državnu himnu, koji je ubrzo poništen, da bi 1909. godine, ukazom kralja Petra Prvog, ponovo bila vraćena himna "Bože pravde". Ona je ostala državna himna sve do proglašenja Kraljevine SHS, a i nakon toga je bila zastupljena u himni Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevine Jugoslavije, zajedno sa delovima hrvatske i slovenačke himne.
Formiranje druge Jugoslavije donelo je nove državne simbole, krojene prema ideološkim potrebama tog vremena. Nakon raspada SFRJ, čija je himna "Hej, Sloveni" opstala još neko vreme kao himna SRJ, odnosno državne zajednice Srbija i Crna Gora, Ustav Republike Srbije od 2006. godine, utvrđivanjem svečane pesme "Bože pravde" za himnu Republike Srbije, koja, premda uz određene prekide, kraće ili duže, jedina ima tradiciju u državnopravnoj istoriji Srbije, razrešuje sve dileme u vezi sa himnom Srbije, pa je zakonodavcu ostalo da, saglasno članu 7. stav 5. Ustava, uredi tekst himne "Bože pravde" kao himne Republike Srbije.
Ustav Republike Srbije od 2006. godine utvrdio je himnu Republike Srbije, a u pogledu grba i zastave nivoe njihovog korišćenja: Veliki i Mali grb, Narodna i Državna zastava.
Dosledan tome je naziv zakona, čiji je predmet u članu 1. Predloga zakona određen tako da se ovim zakonom uređuju izgled i upotreba grba, zastave i himne Republike Srbije.
U osnovnim odredbama Predloga zakona predviđeno je da se grbom, zastavom i himnom Republike Srbije predstavlja Republika Srbija i izražava pripadnost Republici Srbiji, čime se jasno izražava reprezentativno i identitetsko određivanje državnih simbola, kao i da se grb, zastava i himna Republike Srbije ne smeju upotrebljavati u obliku i na način suprotan Ustavu i zakonu, čime se pruža primerena zakonska zaštita ovim zakonski utvrđenim izgledom i načinom upotrebe državnih simbola. Osnovnim odredbama Predloga zakona predviđena su, takođe, osnovna pravila o isticanju grba i zastave Republike Srbije, kao i ograničenja prilikom upotrebe grba i zastave Republike Srbije.
Saglasno izloženoj argumentaciji o razvoju državnih simbola Srbije, odredbom člana 10. Predloga zakona propisano je da grb Republike Srbije jeste grb utvrđen Zakonom o grbu Kraljevine Srbije od 16. juna 1882. godine i koristi se kao Veliki grb i kao Mali grb.
Prema članu 11. Predloga zakona, Veliki grb jeste crveni štit na kojem je, između dva zlatna krina u podnožju, dvoglavi srebrni orao, zlatno oružan i istih takvih jezika i nogu, sa crvenim štitom na grudima na kojem je srebrni krst između četiri ista takva ocila bridovima okrenutih ka vertikalnoj gredi krsta, a štit je krunisan zlatnom krunom i zaogrnut porfirom vezenom zlatom, ukrašenom zlatnim resama, uvezanom zlatnim gajtanom sa istim takvim kićankama, postavljenom hermelinom i krunisanom zlatnom krunom.
Prema članu 12. Predloga zakona, Mali grb jeste crveni štit na kom je, između dva zlatna krina u podnožju, dvoglavi srebrni orao, zlatno oružan i istih takvih jezika i nogu, sa crvenim štitom na grudima na kom je srebrni krst između četiri ista takva ocila bridovima okrenutih ka vertikalnoj gredi krsta, a štit je krunisan zlatnom krunom.
Odredbama člana 13. predviđeno je da se Veliki grb upotrebljava na zakonom predviđen način samo od strane državnih organa obrazovanih samim Ustavom (Narodna skupština, predsednik Republike, Vlada, Ustavni sud, Vrhovni kasacioni sud, Republičko javno tužilaštvo, Narodna banka Srbije, Državna revizorska institucija i Zaštitnik građana), kao i od strane diplomatskih i konzularnih predstavništava Republike Srbije u inostranstvu, saglasno odredbama člana 20. Bečke konvencije o diplomatskim odnosima, a Mali grb u ostalim predviđenim slučajevima.
Predlogom zakona propisuju se izgled i upotreba Državne zastave i Narodne zastave. Državna zastava jeste horizontalna trobojka sa poljima istih visina, odozgo nadole: crvena, plava i bela, a preko svega je, centra pomerenog ka jarbolu za jednu sedminu ukupne dužine zastave, Mali grb. Narodna zastava jeste horizontalna trobojka sa poljima istih visina, odozgo nadole: crvena, plava i bela.
Saglasno članu 7. stav 3. Ustava, standarta je određena kao Državna zastava kvadratnog oblika, koju koriste predsednik Republike i predsednik Narodne skupštine. Predviđene su dve vrste standarte: standarta predsednika Republike i standarta predsednika Narodne skupštine.
Pored ostalog, ovom glavom propisani su način upotrebe i pravila o isticanju zastave.
Imajući u vidu da je Ustavom utvrđeno da je himna Republike Srbije svečana pesma "Bože pravde", zakonodavcu je ostalo propisivanje teksta himne i uređivanje načina njene upotrebe.
Veliki je značaj i svečana prilika uređivanje državnih simbola za očuvanje identiteta i temeljnih vrednosti svake države. Njihovo počasno mesto nije primereno da bude uređeno bilo kojim aktom slabije pravne snage od zakona.
Dugo kroz istoriju stvarani i tradicijom nošeni, jednom svečano utvrđeni, ustavom i zakonom čuvani, prihvaćeni i poštovani u narodu i državi, državni simboli ne mogu se brzo i olako menjati, jer je trajanje najbolje merilo njihove vrednosti. Uspostavljanjem državne nezavisnosti Srbije, koja ima vekovnu državnu tradiciju, koja ima svoje istorijski izgrađene i sačuvane državne simbole, u koje su utkani opšteljudski ideali slobode i pravde i ukorenjeni u svesti naroda i građana, dugo uvažavane, prepoznatljive i priznate u svetu, sve to govori o naročitoj potrebi usvajanja predloga ovog zakona.
(Poslanici poslaničkih grupa DSS i NS napuštaju salu.)
Srbija, kao stara evropska država, čije su tradicija i simboli dobro poznati širom Evrope i pod kojima je ona gradila najbolje evropske i svetske odnose, treba da ima Ustavom i zakonom potpuno uređene državne simbole, pre nego što oni dobiju svoje mesto i na forumima institucija EU.
Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da za ovaj zakon glasate i da sa ponosom nosite odličja države Srbije. Hvala.
(Sve vreme govora ministra Olivera Dulića poslanici Poslaničke grupe SRS tražili su reč po Poslovniku i skandirali: "Živela Srbija", "Srbija".)

Dame i gospodo narodni poslanici, evo odgovori na ta dva pitanja. Što se tiče ove deonice autoputa Koridora 10, koji treba da prođe tzv. južnim krakom, to je deonica na autoputu E75, Grabovnica-Levosave. Mi smo izdali akt o urbanističkim uslovima. On je prosleđen izvestioca stručne kontrole i on će ovih dana biti završen.
Radi se revizija idejnih projekata i trebalo bi da bude gotovo do kraja januara. Trase autoputa su određene prostornim planovima.
Imamo nekoliko zahteva iz lokalnih samouprava da se one promene i tražimo od svih lokalnim samouprava samo da daju veoma jasne i precizne ekonomske parametre i argumente zbog kojih bi se oni promenili. Nemamo nikakvog razloga da ne izađemo u susret lokalnim samoupravama, ukoliko je moguće da te promene dovedu do toga da te lokalne samouprave nađu interes u smislu organizovanja novih industrijskih zona, zapošljavanja ljudi itd.
Imamo razgovore sa lokalnim samoupravama. Nadam se da ćemo sledeće nedelje imati razgovore sa opštinom Leskovac i sa drugim zainteresovanim stranama. Naravno da je to javni dokument i naravno da smo spremni da razgovaramo sa svima vama da se dođe do najboljeg mogućeg rešenja.
Što se tiče sporazuma koji smo potpisali sa cementnom industrijom, to je jedan od onih sporazuma koji bi trebalo da strateški reši problem pitanja rešenja posebnih vrsta otpada u Srbiji. Radimo monitoring ambijentalnog vazduha u okolini svih cementara. One se rade veoma strogo i veoma precizno. Ne postoji nijednog trenutka opasnost da dođe do zagađenja ambijentalnog vazduha, a da to naše monitoring stanice ne izmere.
Takođe, ne postoji opasnost po ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Ukoliko se pojave bilo kakvi parametri koji bi ukazivali na to svaka aktivnost bi prestala. Odgovorno vam to garantujem.
Na ovaj način ćemo svakako pokušati da ostvarimo jednu vrstu strateške saradnje, ne samo sa cementarama, nego i sa drugom industrijom, preko koje bi mogli da nađemo tehnička rešenja za tretman različitih vrsta otpada koje postoje danas u Evropi i svuda u svetu.
Što se tiče brige građana vaše opštine i svih drugih opština, stojimo im na raspolaganju. U kontaktu smo sa njima. Što se tiče nalaza i analize tih monitoring stanica, vi na internet sajtu Ministarstva i Agenciju za zaštitu životne sredine imate dnevno, u realnom vremenu, izveštaje o koncentracijama različitih koncentracija supstanci u vazduhu, koje govore o tome da li postoje zagađenja ambijentalnog vazduha ili ne. To su monitoring automatske stanice, na kojim ljudski faktor nema analize, ukoliko postoji određena sumnja da bilo ko pokušava da niveliše te podatke.
Pažljivo ću da pratim sve te analize i mislim da ću i vas lično obavestiti o kretanju tih parametara. Zahvaljujem se puno.

Samo radi javnosti, pošto je ovo tema koja se nekoliko dana u Narodnoj skupštini spominje i stvara se jedna percepcija da je to samo pitanje dana kada će PDV biti povećan.
Dakle, da ponovim ono što sam rekao i u raspravi u načelu o svim ovim zakonima. Vlada Republike Srbije ne razmišlja o povećanju PDV. Ukoliko prihodi budžeta budu smanjeni, a niko ne zna šta će se desiti u ovoj godini, zbog toga što sve države u Evropi i u svetu strahuju od efekata finansijske i ekonomske krize i spremaju se na rebalanse budžeta, i to je bila jedna od, nažalost, podsmešljivih konstatacija nekoliko narodnih poslanika, da eto, vi već spremate rebalans budžeta, ne postoji zemlja u Evropi koja neće napraviti rebalans budžeta u ovoj godini zbog toga što su efekti veoma nepredvidivi.
U svakom slučaju, ukoliko prihodi u budžetu budu mnogo manji, postoje još neke mere koje mogu da se dese da se balansira budžet. One, pre svega, mogu da budu u pravcu smanjenja javne potrošnje i dalje restrikcije samog budžeta. Povećanje PDV-a u ovom trenutku nije opcija i to je stav Vlade Republike Srbije, koji sam hteo i ovom prilikom vama da iznesem.

Pošto sam pre ove pozicije bio poslanik i znam kako funkcionišu stvari, daću vam priliku da privedemo ovu raspravu onom toku koji bi trebalo da bude, a to je da se vratimo na raspravu o samom zakonu, odnosno o zakonima u načelu, kako je na kraju krajeva i predviđeno.
Svi ste dobili izveštaje o ovim zakonima u decembru, čuli ste to, imali ste prilike da raspravljate i raspravljali ste o svim ovim zakonima. Oni se u međuvremenu nisu menjali i vi to vrlo dobro znate. Imali ste raspravu ceo dan danas i mogli ste da slušate sve ono što jesu bila obrazloženja. Jasno mi je da neki poslanici nakon više puta ponovljene argumentacije ne razumeju, pa onda mora da im se da dodatno obrazloženje, pa ću to da učinim sada.
Ovde su otvorene tri grupe pitanja. Na svako od njih bih da odgovorim, naravno, globalno, a posle vi ako budete insistirali da se na svako od tih pitanja odgovara u pojedinostima, u završnoj reči ću vam dati i dodatno tumačenje. Kao prvo, ovde je postavljeno pitanje povećanja PDV-a. Dakle, niko nema nameru da u ovom trenutku otvara to pitanje dok se pre svega ne završi jedna ozbiljna analiza, koja će se raditi na mesečnom nivou svih makroekonomskih parametara koji treba da dovedu do toga da se stabilizuje naš finansijski sistem.
Mi u ovom trenutku, naravno, ne možemo da predvidimo sve ono što će biti posledice globalne finansijske krize i posledice eventualne krize u koju bi naša ekonomija mogla da uđe. Pošto će se raditi na mesečnom nivou različita vrsta analiza, verujem da će ova vlada pre da ide na dalje insistiranje na restriktivnom budžetu, na dalje smanjenje javne potrošnje nego na povećanje PDV-a, i to je nešto što je u ovom trenutku generalni stav Vlade Republike Srbije i to je odgovor na ovaj set pitanja koji se ticao podizanja PDV-a.
Što se tiče pitanja koja su se ticala same analize efekata jednog od zakona, a to je zakon o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta, a pitanje je bilo da li znam koliki je taj procenat sada, on je sada 20% i on se ukida.
Postoji tačna analiza kako će se to odraziti na naš finansijski sistem. Smanjiće se prihod budžeta po osnovu izuzimanja od oporezivanja, od kamata na deviznu štednju smanjiće se za dve i po milijarde dinara, od kapitalnih dobitaka ostvarenih prenosom hartija od vrednosti i udela u imovini pravnih lica milijardu i po dinara i u izuzimanju od oporezivanja prihoda od poljoprivrede i šumarstva neće imati efekata na sveukupna kretanja što se tiče ovog udela u budžetu u ovoj godini. To je odgovor na onaj drugi set pitanja koji se ticao tih konkretnih podataka.
Što se tiče pitanja da li postoji analiza efekata što se tiče različitih podizanja ili smanjenja akcize i poreza, i tu imam odgovor na vaše pitanje. Kada je u pitanju predložena izmena akcize na pivo, efekat na budžet će da bude 0,9 milijardi dinara u ovoj godini.
Što se tiče efekata podizanja akcize na cigarete, ukupno će da bude povećanje prihoda u budžetu tri i po milijarde dinara, što se tiče efekata povećanja akciza na motorni benzin ukupni doprinos budžetu u ovoj godini će da bude 8,3 milijarde dinara.
Dakle, dao sam vam odgovor na sva pitanja koja ste mi postavili, a sada vas molim da se vratite raspravi u načelu po ovim zakonima. Hvala.

Narodni poslaniče, zahvaljujem što ste otvorili ovu temu i želeo bih da vam dam odgovor. Kao prvo, važno je da se raspravlja o nedostatku planske dokumentacije u Srbiji. Nje, nažalost, nema. U velikom broju opština ona ne postoji, nije izrađena. Ministarstvo je u ovoj godini, izdvojilo 110 miliona da bi se finansirala planska dokumentacija. Mi smo potpisali ugovore u novembru, 46 opština, koji trebaju da izrađuju ili prostorne planove ili različite vrste planske dokumentacije prema nedostajućoj hijerarhiji.
Za sledeću godinu u budžetu je planirano 200 miliona. Neko bi rekao ''samo'' 200 miliona. To svakako neće biti dovoljno da se Srbija kompletira što se tiče planske dokumentacije, ali u ovom trenutku to je jedino moguće rešenje, s obzirom na to da je ceo obuhvat budžeta za Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje bio, naravno, skromniji od onoga što smo mi želeli, ali to može da vam kaže svako ministarstvo ponaosob. Jednostavno, nije više para bilo.
Ono što je važno reći da je Vlada Republike Srbije na prošloj sednici, najzad usvojila Odluku da se startuje izrada strategije prostornog plana, odnosno pojas strategije prostornog razvoja Republike Srbije, koji je stari naziv za novu ustavnu kategoriju, a ona se zove – Prostorni plan Republike Srbije. Mi smo startovali sa izradom prostornog plana. Trebaće neko vreme. Prostorni plan faktički predstavlja jednu kompilaciju svih razvojnih strategija koje rade različita ministarstva. On će biti urađen.
Takođe, u skladu sa nekim novim budućim zakonom, a javna rasprava je faktički počela prošle nedelje, o novom zakonu o planiranju i izgradnji, članovi Odbora za građevinu i urbanizam su taj prvi Nacrt zakona dobili. Mi ćemo faktički da vratimo stari naziv prostornog plana i definisaćemo obaveze opština da u zakonskom roku od 18 meseci moraju da izrade dve stvari. Jedna stvar je prostorni plan opštine i druga stvar je urbanistički plan naselja, koji bi trebalo da sadrži dovoljnu količinu detalja, da na osnovu toga mogu da se izdaju sva neophodna dokumenta, neophodna za građevinsku dozvolu.
Dakle, to je ono što jesu naše namere. Mi planiramo upravo finansirajući izradu ova dva planska dokumenta kod onih opština koje nemaju dovoljno sredstava da njih nateramo da one budu u obavezi da to izrade. Do sada je argument zbog čega nije izrađena planska dokumentacija na lokalnom nivou bio – nemamo sredstava. Ovoga puta mi smo hteli da budemo korektni i da kažemo – ako nemate sredstava, država će vam dati sredstva, ali imate zakonsku obavezu da završite izradu tih dokumenata i dati jedan realan period od 18 meseci, jer u Srbiji, hvala Bogu, ima dovoljno stručnih ljudi koji mogu da opštinama pomognu u izradi te dokumentacije. U svakom slučaju, hvala vam što ste otvorili ovo pitanje. Ovo je veoma važno. Mislim da ćemo svi zajedno morati da brinemo o njemu, jer bez obzira iz kojih opština dolazili i ko bio na vlasti, mislim da je pitanje nedostatka planske dokumentacije jedno od najvećih problema i najvećih razloga zbog čega je Srbija veoma nekonkurentna po pitanju brzine izdavanja građevinskih dozvola. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Prvu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 130 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je, članom 86. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika sa prethodnih sednica i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutno najmanje 126 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da u sali nije prisutno 126 narodnih poslanika, tako da određujem pauzu od sat vremena. Nastavak je u 11,00 časova.
(Posle pauze – 11,20)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno je da su u sali prisutna 132 narodna poslanika, odnosno da je prisutno više od 126 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da niko od narodnih poslanika nije poslao obrazloženje zašto ne prisustvuje sednici Narodne skupštine.
Saglasno članu 84. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao za sredu, 5. mart 2008. godine, znači, u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 84. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz predloženog dnevnog reda sednice.
Dostavljeni su vam zapisnici Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini, održane 11, 12, 13, 14, 17, 18, 19, 20, 21, 24, 25. i 26. decembra 2007. godine, Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini, održane 26. decembra 2007. godine, Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini, održane 27. i 29. decembra 2007. godine, Prve posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini, održane 15. februara 2008. godine i zapisnik sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini, održane 18. februara 2008. godine.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje više od 126 narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika Šeste, Sedme i Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini, zapisnika Prve posebne sednice Narodne skupštine u 2008. godini i zapisnika Sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.
Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Administrativnog odbora utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio, u pisanom obliku, primedbe na zapisnike ovih sednica.
Prelazimo na odlučivanje o zapisnicima.
1. Stavljam na glasanje zapisnik Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini, održane 11, 12, 13, 14, 17, 18, 19, 20, 21, 24, 25. i 26. decembra 2007. godine.
Za 118, nije glasalo 95, od 213 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini, održane 11, 12, 13, 14, 17, 18, 19, 20, 21, 24, 25. i 26. decembra 2007. godine.
2. Stavljam na glasanje zapisnik Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini, održane 26. decembra 2007. godine.
Za 121, nije glasalo 99, od 220 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini, održane 26. decembra 2007. godine.
3. Stavljam na glasanje zapisnik Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini, održane 27. i 29. decembra 2007. godine.
Za 123, nije glasalo 98, od 221 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini, održane 27. i 29. decembra 2007. godine.
4. Stavljam na glasanje zapisnik Prve posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini, održane 15. februara 2008. godine.
Za 121, nisu glasala 102, od 223 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik Prve posebne sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini, održane 15. februara 2008. godine.
5. Stavljam na glasanje zapisnik sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini, održane 18. februara 2008. godine.
Za 122, nije glasao 101, od 223 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini, održane 18. februara 2008. godine.
Dame i gospodo narodni poslanici, u sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 90. stav 5. i članu 92. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, o predlogu za proširenje dnevnog reda, o predlozima za spajanje rasprave i o predlozima za promenu redosleda razmatranja tačaka predloženog dnevnog reda.
1. Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke Rehabilitacija puteva i mostova B-2, koji je podnela Narodnoj skupštini 28. decembra 2007. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 128, nije glasalo 98, od 226 narodnih poslanika.
Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.
2. Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu ("Dodatno finansiranje projekta rekonstrukcije saobraćaja") između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Narodnoj skupštini 10. januara 2008. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 131, nije glasalo 98, od 229 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
3. Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o budžetskom sistemu, koji je podnela Narodnoj skupštini 17. januara 2008. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 133, nije glasalo 96, od 229 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
4. Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je podnela Narodnoj skupštini 18. januara 2008. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 131, nije glasalo 98, od 229 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
5. Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, koji je podnela Narodnoj skupštini 18. januara 2008. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 130, nije glasalo 98, od 228 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
6. Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, koji je podnela Narodnoj skupštini 24. januara 2008. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 131, nije glasalo 98, od 229 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
7. Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji je podnela Narodnoj skupštini 24. januara 2008. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 128, nije glasalo 100, od 228 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
8. Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat "Regionalni razvoj Bora") između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Narodnoj skupštini 25. januara 2008. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 129, nije glasalo 99, od 228 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
9. Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu ("Dodatno finansiranje projekta energetske efikasnosti za Srbiju") između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Narodnoj skupštini 25. januara 2008. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 129, nije glasalo 98, od 227 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
10. Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o finansiranju (Projekt "Regionalni razvoj Bora") između Republike Srbije i Međunarodnog udruženja za razvoj, koji je podnela Narodnoj skupštini 25. januara 2008. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 128, uzdržani jedan, nije glasalo 100, od 229 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
11. Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu ("Dodatno finansiranje projekta rehabilitacije sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje") između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Narodnoj skupštini 25. januara 2008. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 127, nije glasalo 100, od 227 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
12. Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o objedinjavanju izvesnih pravila za međunarodni prevoz vazdušnim putem, koji je podnela Narodnoj skupštini 30. januara 2008. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog
Za 130, nije glasalo 98, od 228 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
13. Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Prelog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je podnela Narodnoj skupštini 31. januara 2008. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 129, nije glasalo 95, od 224 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
14. Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o finansiranju ("Dodatno finansiranje projekta energetske efikasnosti za Srbiju") između Republike Srbije i Međunarodnog udruženja za razvoj, koji je podnela Narodnoj skupštini 7. februara 2008. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 129, nije glasalo 97, od 226 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
15. Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, koji je podnela Narodnoj skupštini 18. januara 2008. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 130, nije glasalo 96, od 226 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
16. Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu ("Projekat reforme poljoprivrede u tranziciji") između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Narodnoj skupštini 27. februara 2008. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 130, nije glasalo 96, od 226 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
17. Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o donaciji iz Globalnog fonda za zaštitu životne sredine ("Projekat reforme poljoprivrede u tranziciji") između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, u svojstvu Agencije za implementaciju Globalnog fonda za zaštitu životne sredine, koji je podnela Narodnoj skupštini 27. februara 2008. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 130, nije glasalo 96, od 226 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
18. Osamdeset jedan narodni poslanik Poslaničke grupe SRS predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog Rezolucije Narodne Skupštine Republike Srbije o zaštiti teritorijalnog integriteta Republike Srbije u odnosima sa međunarodnim organizacijama, posebno Evropskom unijom, koji su podneli Narodnoj skupštini 29. februara 2008. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 133, protiv 32, nije glasalo 37, od 202 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nada Kolundžija, na osnovu člana 90. stav 3. i člana 140. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se obavi zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o budžetskom sistemu; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća i Predlogu zakona o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Da li narodni poslanik Nada Kolundžija želi reč? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Nada Kolundžija, na osnovu člana 90. stav 3. i člana 140. stav 2. i člana 149a stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona o tačkama od 6. do 16. predloženog dnevnog reda.
Da li narodni poslanik Nada Kolundžija želi reč? (Da.)
Izvolite.

Narodni poslanik Nada Kolundžija, na osnovu člana 90. stav 3. i člana 140. stav 2. i člana 149a stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona o tačkama od 17. do 34. predloženog dnevnog reda.
Da li narodni poslanik Nada Kolundžija želi reč? (Da.)
Izvolite.

Predlozi za promenu redosleda razmatranja tačaka dnevnog reda.
Narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe SRS, u skladu sa članom 92. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti teritorijalnog integriteta Republike Srbije u odnosima sa međunarodnim organizacijama, posebno Evropskom unijom koji je, na predlog 81 narodnog poslanika poslaničke grupe SRS, stavljen na dnevni red sednice, po hitnom postupku, razmatra kao prva tačka dnevnog reda ove sednice.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Po Poslovniku.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Gospodine Nikoliću, dobićete reč, po Poslovniku, kada utvrdimo ove proceduralne stvari, tačno je, po članu 100. dobijate reč kada utvrdimo sve proceduralne stvari. Nikakav problem nije, daću vam reč, naravno.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 132, protiv 92, nije glasalo pet, od 229 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nada Kolundžija, na osnovu člana 90. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se Predlog zakona o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, koji je podnela na predlog Vlade, stavljen na dnevni red sednice po hitnom postupku, razmatra kao 6. tačka dnevnog reda ove sednice.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za je glasalo 126, nije glasalo 103, od 229 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlogu za proširenje dnevnog reda, o predlozima za spajanje rasprave i predlozima za promenu redosleda razmatranja tačaka, na osnovu člana 92. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Za je glasalo 139, protiv 9, nije glasalo 82, od 230 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila dnevni red Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini, u celini.
D n e v n i r e d:
1. Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti teritorijalnog integriteta Republike Srbije u odnosima sa međunarodnim organizacijama, posebno Evropskom unijom, koji je podneo 81 narodni poslanik,
2. Predlog zakona o budžetskom sistemu, koji je podnela Vlada;
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je podnela Vlada,
4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, koji je podnela Vlada,
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji je podnela Vlada,
6. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, koji je podnela Vlada,
7. Predlog zakona o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, koji je podnela Vlada,
8. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu, koji je podnela Vlada,
9. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o regulisanju obaveza bivšeg SSSR po obračunima vezanim za robni promet između bivšeg SSSR i bivšeg SFRJ, koji je podnela Vlada,
10. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke za Projekat Klinički centri/A, koji je podnela Vlada,
11. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke ''Sanacija mosta Gazela'', koji je podnela Vlada,
12. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke Rehabilitacija puteva i mostova B-2, koji je podnela Vlada,
13. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (''Dodatno finansiranje projekta rekonstrukcije saobraćaja'') između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada,
14. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (''Dodatno finansiranje projekta rehabilitacije sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje'') između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada,
15. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat ''Regionalni razvoj Bora'') između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada,
16. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o finansiranju (Projekat ''Regionalni razvoj Bora'') između Republike Srbije i Međunarodnog udruženja za razvoj, koji je podnela Vlada,
17. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (''Dodatno finansiranje projekta energetske efikasnosti za Srbiju'') između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada,
18. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o finansiranju (''Dodatno finansiranje projekta energetske efikasnosti za Srbiju'') između Republike Srbije i Međunarodnog udruženja za razvoj, koji je podnela Vlada,
19. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael o trgovini i ekonomskoj saradnji, koji je podnela Vlada,
20. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o ekonomskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske, koji je podnela Vlada,
21. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Države Izrael o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, službenih i zvaničnih pasoša, koji je podnela Vlada,
22. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarska o uzajamnim putovanjima državljana, koji je podnela Vlada,
23. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, koji je podnela Vlada,
24. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o otvaranju graničnog prelaza Petačinci (Republika Srbija) – Bankja (Republika Bugarska), koji je podnela Vlada,
25. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o otvaranju graničnog prelaza Novo Korito (Republika Srbija) – Salaš (Republika Bugarska), koji je podnela Vlada,
26. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o obnavljanju, obeležavanju i održavanju granične linije i graničnih oznaka na zajedničkoj državnoj granici, koji je podnela Vlada,
27. Predlog zakona o potvrđivanju Dopunskog protokola uz Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. o usvajanju dodatnog znaka raspoznavanja (Protokol III), koji je podnela Vlada,
28. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Slovačke Republike o saradnji u oblasti odbrane, koji je podnela Vlada,
29. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske, koji je podnela Vlada,
30. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza, koji je podnela Vlada,
31. Predlog zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji, koji je podnela Vlada,
32. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 187 o promotivnom okviru bezbednosti i zdravlja na radu, koji je podnela Vlada,
33. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 167 o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu, koji je podnela Vlada,
34. Predlog zakona o potvrđivanju Međunarodne konvencije protiv dopinga u sportu, koji je podnela Vlada,
35. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, koji je podnela Vlada,
36. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o objedinjavanju izvesnih pravila za međunarodni prevoz vazdušnim putem, koji je podnela Vlada,
37. Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je podnela Vlada,
38. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (''Projekat reforme poljoprivrede u tranziciji'') između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada,
39. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o donaciji iz Globalnog fonda za zaštitu životne sredine (''Projekat reforme poljoprivrede u tranziciji'') između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, u svojstvu Agencije za implementaciju Globalnog fonda za zaštitu životne sredine, koji je podnela Vlada.
Molim službe Narodne skupštine da pripreme prečišćeni tekst dnevnog reda sednica i da ga uruči narodnim poslanicima.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnim redu sednice.
Gospodine Nikoliću, sad ću vam dati reč, samo da razjasnimo jednu stvar. Uvek sačekamo da se završe proceduralne stvari i tada dobijate reč po Poslovniku, to je uvek bilo tako, tako je i sad.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG REZOLUCIJE NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE O ZAŠTITI TERITORIJALNOG INTEGRITETA REPUBLIKE SRBIJE U ODNOSIMA SA MEĐUNARODNIM ORGANIZACIJAMA, POSEBNO EVROPSKOM UNIJOM
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Zahvaljujem se. Odmah ću dati odgovore na pitanja.
Onoga trenutka kada je ova rezolucija ušla u skupštinsku proceduru, to je 29. februar, uputio sam predsedniku Vlade, na osnovu člana 137. i 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, radi davanja mišljenja, dopis sa tekstom Rezolucije. Vlada je dužna, u skladu sa članom Ustava 123. tačka 4, da daje mišljenja na sve one zakone ili predloge opštih akata koji dolaze od strane drugih predlagača koji naravno nisu Vlada.
Takođe, i naš Poslovnik to definiše na najbolji mogući način. S obzirom na to da do sada to mišljenje Vlade nije stiglo, a s obzirom na to, bez obzira na sve ove poslovničke, ustavne i zakonske obaveze koje smo imali do sada, s obzirom na praksu koja je uspostavljena barem u poslednjih osam meseci, da nijedna sednica Skupštine ni po jednoj tački dnevnog reda nije počinjala dok Vlada ne dostavi mišljenje, uključujući svaki amandman, sada određujem pauzu. Nastavićemo rad po pribavljenom mišljenju Vlade. Narodni poslanici će biti obavešteni o nastavku rada.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 190 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 128 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Balint Pastor, Bojana Aleksić, Donka Banović, Radovan Radovanović, Laslo Varga i Riza Halimi.
Saglasno članu 84. stav 2. i članu 85. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao izuzetno, za petak, 29. februar 2008. godine, znači, u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 84. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, kao i mimo dana i vremena utvrđenih u članu 85. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre usvoji Predlog odluke o odobravanju određivanja pritvora Draganu Laziću, okružnom javnom tužiocu u Zrenjaninu.
Dame i gospodo narodni poslanici, u sazivu Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini, koje je sazvano na zahtev 127 narodnih poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 166. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje vanrednog zasedanja, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, za Drugo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini, određen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog odluke o odobravanju određivanja pritvora Draganu Laziću, okružnom javnom tužiocu u Zrenjaninu, koji je podneo Administrativni odbor
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O ODOBRAVANjU ODREĐIVANjA PRITVORA DRAGANU LAZIĆU, OKRUŽNOM JAVNOM TUŽIOCU U ZRENjANINU
Za ovu tačku dnevnog reda primili ste Predlog odluke o odobravanju određivanja pritvora Draganu Laziću, okružnom javnom tužiocu u Zrenjaninu, koji je podneo Administrativni odbor.
Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Pre nego što reč dam gospodinu Draganu Todoroviću, predsedniku Administrativnog odbora, po Poslovniku se javio narodni poslanik Ivan Andrić.

Zahvaljujem.
Da li predsednik Administrativnog odbora želi reč? Izvolite, gospodine Todoroviću.

Zahvaljujem se. Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Nenad Čanak. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodine Čanak. Vaše poslaničko pitanje će biti prosleđeno ministru kome ste uputili.
Predlažem da nastavimo dalje sa radom.
Pošto se niko od šefova poslaničkih grupa ne javlja, reč ima narodni poslanik Vladan Batić, koji je jedini prijavljeni za diskusiju o ovoj tački dnevnog reda. Izvolite.