Dame i gospodo poslanici, gospodine Iliću, ovaj vaš monolog shvatio sam kao jednu duboku samokritiku i od 250 poslanika u ovoj sali, da je 249 poslanika pričalo kao što ste vi sada rekli, s tim što su naravno mnoge stvari tačne koje ste izrekli, rekao bih da ljudi imaju pravo to da kažu, jer nikada nisu sedeli u ovoj stolici u kojoj danas sedim, a u protekle četiri godine ste sedeli vi.
Kada pričate i mene kritikujete za gradnju puteva, za pridobijanje glasova, za gradnju bez dozvole i puštanje u promet puteva bez upotrebnih dozvola, sada bih mogao da otvorim i onako da izlistiram niz sličnih situacija u kojima ste se nalazili vi kada ste gradili puteve zbog pridobijanja glasova i kada ste puštali da se u Srbiji desi ono što se nažalost dešavalo u proteklim decenijama, ali se dešavalo i za vaše vreme, a to je da se puste u saobraćaj mnogi putevi koji nemaju upotrebnu dozvolu, da se grade putevi koji nemaju građevinsku dozvolu, da se danas naši građani voze preko mostova koji nikada nisu prošli sve neophodne kontrole itd.
Ovaj zakon je osmišljen upravo da reši i te probleme. Vi ste u pravu kada kažete da je građevina motor našeg razvoja i nešto kasnije reći ću šta sve mi činimo da bi oživeli građevinu. Nisu te velike firme propale u poslednjih godinu dana. Proces propadanja velikih firmi je trajao dok ste vi bili ministar. Možemo sad da sabiramo i da oduzimamo šta je sve ono što ste vi radili da bi te firme preživele. Nemam nameru da se s vama raspravljam, mislim da korektno sarađujemo i mislim da ste mnoge projekte otvorili i oni su bili korektni, ali ste mnogo puta i pogrešili.
Dakle, samokritika je kada kažete da se na primer prostorni planovi ne poštuju. Možemo da izlistamo čitav niz situacija kada vaše ministarstvo nije poštovalo prostorne planove koje je vaše ministarstvo donosilo.
Ono što je novina otkada sam ministar, jeste da nijedan put ne može da krene da se gradi bez dozvole. Dvadeset kilometara autoputa danas koji se gradi u Vojvodini, gradi se uz odobrenje za izgradnju, odnosno prijavu radova koju je izdalo ovo ministarstvo. Nije moglo da se priča o tome dok sve dozvole nisu bile dobijene.
To uopšte nije lako zbog toga što postoje - termini, rokovi, pritisak javnosti, pritisak političkih stranaka, pritisak opozicije, pitanje zbog čega radovi nisu krenuli i pritisak potom na administraciju da se što je pre moguće dođe do tih odobrenja za izgradnju, ali do njih se dođe. To je jedna novina.
Nadam se, ko god sutra bio na ovom mestu da će pratiti nešto što jeste osnovno pravilo igre. Mi ne možemo da insistiramo na tome da naši građani moraju da dobiju dozvolu, pa tek onda da grade, a da se kao država ponašamo drugačije. To je princip od kojeg smo krenuli, kao što smo krenuli od principa da ne možemo da teramo opštine da donose urbanističke i prostorne planove, ukoliko mi kao država ne donesemo prostorni plan Republike Srbije.
U raspravi u načelu i obećao sam da će sledeće godine, marta-aprila, ovaj parlament imati pred sobom novi prostorni plan Srbije koji podrazumeva implementaciju svih strategija koje se u ovom trenutku rade.
Mi smo završili strategiju prostornog razvoja Srbije i nadam se sutra da ću imati prilike svima da to podelim da vidite kako to izgleda. To je plod rada u proteklih godinu dana.
Nažalost, moram da kažem da Agencija za prostorno planiranje, dok ste vi bili ministar. za četiri godine nije uspela ništa da uradi od tih poslova. Mi smo sada uspeli za ovih godinu i po dana da sve to sustignemo.
Možda to nije važno. Za mene je to i te kako važno, jer svaki taj prostorni plan koji se donosi na regionalnom nivou je plan hijerarhijski višeg reda u odnosu na opštinski prostorni plan i nemoguće da bude neusaglašen jedan sa drugim.
Imamo jako puno problema u implementaciji zakona koje donosimo i tu ste potpuno u pravu. Imamo jako puno problema sa lokalnim moćnicima koji ne žele da sprovode nešto što su državne odluke i ne žele da poštuju zakon, ali ćemo se izboriti i sa tim.
Nama je potreban zakon kao jedno moćno oružje i pravila igre koje uspostavljamo moraju da budu jedan okvir u kojem ćemo svi zajedno da se krećemo i svako od nas mora to svojim primerom da pokaže.
Ne sme ministar da gradi bilo šta, makar bilo i u malom planinskom selu, bez građevinske dozvole i bez planskih dozvola. Dok sam ministar i ako budem gradio nikada neću graditi bez građevinske dozvole, i to je nulta tačka nečega što bi trebalo da bude ponašanje. Jer ako od naših građana tražimo da ne grade bez građevinske dozvole, ne možemo mi da se ponašamo tako.
Na stranu to što su procedure dugačke, na stranu to što postoji jako puno problema, na stranu to što je Srbija jedna zemlja u kojoj ova oblast nije regulisana jako dugo vremena i nije, da budemo iskreni, postojala politička volja da se reguliše, jer je upravo u neregulaciji postojala mogućnost da administracije budu arbitrarne i da se uzima veliki novac u korupciji. Mi sve te stvari ovim zakonom pokušavamo da presečemo i nama treba podrška svih vas. Nama treba podrška i narodnih poslanika. Iz tog razloga mi u ovim raspravama prihvatamo amandmane narodnih poslanika.
Vaša kritika na početku zbog čega smo prihvatili toliki broj amandmana - pa zbog toga što su amandmani dobri? Prihvatili smo amandmane i vaše poslaničke grupe, i SRS, i DSS, i SNS i svih, naravno i većinskih poslanika, jer svi su oni ljudi došli i napisali amandmane sa verom da je to značajna popravka tog zakona i mi smo to prihvatili.
Što se tiče Boljara, dok sam ministar, ako prostorni plan putnog koridora, on još uvek nije gotov, ali ako on kaže da će autoput da izlazi na Boljare, nijedan ministar spoljnih poslova, bio naš ili neki strani to neće promeniti. To je nešto što je princip poštovanja akata koje donesemo. Je l' autoput izlazi na Boljarima u Crnu Goru - tamo će izlaziti? Ako neko hoće to da promeni, pa da izađe na nekom drugom mestu, prvo će morati da prođe proceduru koju prolazi ovaj prostorni plan puteva i koridora, koji definiše da će on da izlazi na Boljarima, kao što znate vi to dobro, jer je to rađeno za vaše vreme i rađeno je vrlo dobro.
Vi ste samo imali dilemu da li će autoput koji ide ka južnom Jadranu prolaziti preko teritorije opštine Novi Pazar ili preko teritorije opštine Užice. To je suštinska dilema, koji od tih regiona će autoput da zakači. S tim što u ovom trenutku mi radimo jednu varijantu koja bi pomogla da se uz bočne silazne puteve pomogne privreda oba ta, da kažem, podregiona. To je nešto što je u suštini bila ključna ideja.
Na kraju, što se tiče građevine, tačno je da ovo ministarstvo puno može da uradi da celokupni građevinski sektor stane na noge i mi to radimo, a radimo to između ostalog i donošenjem ovog zakona, pa između ostalog i kreiranjem tržišta građevinskog zemljišta koje do sada nije postojalo, tako da naši građani plaćaju enormno visoku cenu kvadrata stana zbog toga što građevinsko zemljište nije bilo regulisano na način kako je ovaj zakon predvideo.
Pokušavamo da pomognemo građevini kroz to što donosimo zakon koji će značajno skratiti proceduru za izdavanje dozvola, koji će uvesti pravila igre i definisati obaveze svih u tom jednom lancu kako treba da se ponašaju. Ono što vam obećavam, insistiraćemo na njegovom sprovođenju i ličnim primerom ćemo pokazati kako to može da se radi. Ovo ministarstvo će da ispunjava takođe sve one obaveze koje je i ovim zakonom predvidelo, pa ćemo tako da insistiramo da i drugi sprovode te obaveze.
Ovde u raspravi u načelu promovisao sam jednu od akcija za koju smatramo da mora da se sprovode, koja mora da poveća tražnju za stanovima u Srbiji u ovom trenutku. Nije problem naša građevinska operativa, ona je živa i zdrava. Ona naravno nema više one gigante koji su postojali nekada.
Nažalost, mi tek sada pokušavamo da nađemo nova tržišta za našu građevinsku operativu. Celu priču koju ste pomenuli oko nesvrstanih ne bih sada odvajao od procesa evropskih integracija, jer je to prosto pokušaj da se vratimo tržištima na kojima smo nekada bili uspešni.
Mi ćemo imati razgovore i sa nekim afričkim zemljama i sa zemljama Bliskog Istoka koje traže naše građevinare. Hajde da budemo iskreni, pa vi ste krčili taj put i vi ste imali kontakte sa svima njima i oni sada kada dolaze u Srbiju kod nas dolaze kao kontinuitet nečega što ste vi radili.
Što se tiče povećanje tražnje za stanovima, u ovom trenutku je najveći problem što se naši građani osećaju nesigurno da uzmu kredit za stan. Nesigurna su im radna mesta, i to je posledica ove krize i to je posledica jedne sveukupne nesigurnosti za koju se svi mi nadamo da će proći što je pre moguće.
Mi ćemo kao ministarstvo posredovati između građevinske operative s jedne strane, opštine i vojske koja imaju vrlo kvalitetno građevinsko zemljište, banaka, naših građana, dakle svih onih koji su uvezani u to da bi se došlo do tog modela koji ćemo promovisati veoma brzo, a koji se zove - jedna masovna jeftina gradnja, koja bi podrazumevala da naši građani mogu da dođu do stanova skromne kvadrature, negde 50-60 kvadrata, po cenama koje mogu da izdrže dve prosečne plate koje se smatraju prosekom plata jedne zajedničke porodice.
Za to će nam trebati pomoć svih, zbog toga što je to takođe projekat koji nije partijski i koji mora da bude nacionalni. Mislim da sam do sada mnogo puta dokazao da ne patim od nekih partijskih ograničenja.
Mislim da sam pokazao, u saradnji sa svima vama, da se zaista trudimo, pogotovo sa opštinama u kojima je opozicija na vlasti, da svakoj opštini damo potpuno identičan tretman što se tiče ovog ministarstva.
Zaista smatramo da je važno da se Srbija ravnomerno razvija i da svaki naš građanin oseti boljitke nekih stvari koje mi radimo i zakona koje donosimo.
Evo, trudio sam se da vam odgovorim, neću vam više replicirati, zaista bez namere da ulazim u bilo kakvu vrstu dijaloga. Ali, zaista vi ste u pravu, ono što se donese mora da se poštuje, ali svi mi zajedno to moramo da radimo. Hajde da počnemo od nas, da poštujemo zakone ove zemlje, da poštujemo planove koje donosimo i kada mi to počnemo da poštujemo, onda možemo da insistiramo od svih ostalih, pa do poslednjeg našeg građanina koji u ovoj zemlji živi da poštuje zakon.