Zahvaljujem šefovima poslaničkih grupa koji su izneli niz primedbi. Moram da kažem da veliki broj njih stoji, apsolutno. Sistem u Srbiji nije perfektan. Nasleđe je jako teško. Ovde se radi o problemima koji traju decenijama i radi se o pokušaju nas, koji danas upravljamo jednim važnim resorom, kao što je Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje i, naravno, Geodetskim zavodom, da pokušamo da se s postojećim kapacitetima izborimo i da uvedemo sistem koji je davnih godina uveden u mnoge zemlje koje nas okružuju.
Vi ste ovde imali nekoliko jako dobrih poenti. Moram da kažem da se retko dešava da zaista možemo da se složimo oko nekoliko stvari. Prihvatam sve kritike koje su narodni poslanici izneli ovde, a vezane su za činjenicu da mi danas, samo nekoliko meseci posle donošenja zakona, izlazimo s izmenama i dopunama.
To i jeste suština demokratije. Inače bi parlamenti zaključali vrata kada donesu npr. set evropskih zakona koji predviđa "
" i ne bi radili nekoliko godina. Suština parlamentarnog rada i jeste u tome da se prepoznate greške u sistemu, koje proističu ne iz loše namere zakonopisaca, nego iz loše primene u praksi, koja dovodi do različitih neusaglašenosti, izmene, s tim što će se zakon bolje pozicionirati u pravnom sistemu ili jasnije definisati. To je bila naša namera.
Mi u Ministarstvu životne sredine smo ljudi koji su pravni perfekcionisti i hoćemo da svi zakoni koje donosimo budu apsolutno usaglašeni s drugim zakonima. Naravno, ne možemo uvek da znamo celokupnu proceduru donošenja drugih zakona, neki zakoni su doneti posle, ali hoćemo da zakoni koji se tiču oblasti koja reguliše ovaj sistem vezano za naše ministarstvo, budu apsolutno pravno perfektni. Iz tih razloga smo došli i rekli – predviđen je rok od osam dana, u nekim zakonima je predviđen rok od 15 dana, hajde da to usaglasimo.
Takođe, priznajemo da u ovom trenutku, s ovim kapacitetima, s problemima s kojima se suočavamo, s nedostatkom kadrova, s nedostatkom softverske i hardverske opreme koja je neophodna da bi se izvršavali ti rokovi, moramo te rokove da produžimo, ali nećemo da dođemo u situaciju da neko kaže – ja sam imao rok od osam dana po zakonu da nešto završim, a ti mi to nisi završio, kriv si.
Dakle, morate da shvatite da ja kao ministar apsolutno nemam problem da i za druge zakone koje sam prošle godine ovde pred vama branio dođem u ovoj godini i predložim izmene i dopune, zbog toga što se u implementaciji, u praksi, utvrdilo da neke od tih stvari, prosto, u Srbiji, koja se nalazi na ovom nivou gde se nalazi danas, možda nisu moguće. I to je, mislim, kvalitet i napredak u našoj demokratiji, to nije stvar koja treba toliko da se kritikuje. Da, tačno je, doneli smo zakon pre sedam meseci i danas dolazimo s izmenama i dopunama jer hoćemo neke stvari da popravimo. To ćemo da radimo i dalje.
Što se tiče primedbe na prihvaćene amandmane, hajde da priznamo da od 20 zakona koje je ovo ministarstvo predložilo Skupštini, ne znam tačno u procenat, ali mislim da smo preko pola amandmana koje su predlagali narodni poslanici, bili oni iz pozicije ili opozicije, mi prihvatili. Nismo prihvatili amandmane koji se suštinski ne slažu s duhom i kontekstom ili idejom koju smo hteli kroz zakon da definišemo, ali smo prihvatili sve ono što zaista jeste popravka i ispravka zakona. Na kraju krajeva, Narodna skupština i služi tome i narodni poslanici su i izabrani od građana da pomognu Vladi da određene zakone popravi i mi smo to radili. Ja tu ne vidim nikakav problem.
Tačno je možda da su neki narodni poslanici predlagali duže rokove. Tačno je da smo mi verovali da su mogući kraći rokovi i tačno je da smo u tome pogrešili. Sada tu grešku prihvatamo i danas ovde sedimo pred vama, prihvatamo kritiku, ali idemo dalje. Takođe je tačno da mnoge stvari nismo prihvatili. Možda će se u perspektivi ispostaviti da nismo bili u pravu, pa ćemo opet sesti pred vas i te stvari prihvatiti.
Dakle, parlamentarizam i demokratiju, u ovom izvršnom i tehničkom smislu, koji podrazumeva debatu u parlamentu i pokušaj da se naš pravni sistem izgladi u skladu s nečim što jeste postojeća realnost, upravo i posmatram kroz kvalitet ovakve rasprave. Danas smo imali tri predložena amandmana i prihvatili smo dva. Smatramo da su dobri i siguran sam da će ovaj zakon, kada ove izmene i dopune stupe na snagu, biti značajno bolji.
Postavili ste jedno takođe važno pitanje, a to je efikasnost i funkcionalnost Republičkog geodetskog zavoda i katastra nepokretnosti. To jeste institucija koja je izuzetno važna. Po meni, to je institucija koja predstavlja danas jedan od simbola države u svakoj lokalnoj samoupravi. Kao što u svakoj lokalnoj samoupravi imate policajca, nekog poreskog službenika, kao što u svakoj opštini imate lekara, učitelja, takođe imate i nekog geodetu, neki katastar, koji predstavlja važan segment države i, kada vam napiše da je nešto tako, to znači da je država stala iza toga.
Činjenica jeste da iz tog razloga Republički geodetski zavod predstavlja veoma specifičnu instituciju, sa svim problemima s kojima se danas suočavamo, a oni podrazumevaju i male plate i nedovoljan broj zaposlenih i nedovoljnu osposobljenost tih zaposlenih da odgovore izazovima 21. veka i korupciju, koja definitivno postoji. U svakom intervjuu u kome je postavljeno to pitanje priznavao sam da postoji i verujte mi da se svakodnevno borimo protiv toga. Mi i dalje moramo da radimo naš posao.
Što se tiče štrajka, od početka sam tvrdio da su zaposleni u pravu, da Geodetski zavod mora da se definiše na drugačiji način. Mi smo to i uspeli, kroz razgovore sa sindikatima. Uspeli smo da definišemo nešto što će biti njihova uloga u ovom društvu u budućnosti. Ali, moram da kažem jednu stvar. Nijednog trenutka štrajk u Geodetskom zavodu nije ugrozio druge postupke koje građani vode pred institucijama u ovoj zemlji, pogotovo ne postupak legalizacije.
Za rok koji je postavio Zakon o planiranju i izgradnji, a to je 11. mart, da se podnese zahtev da se uđe u postupak legalizacije, da se prijavi nelegalan objekat, nije neophodno doneti svu kompletnu dokumentaciju, uključujući i izvod iz katastra nepokretnosti. Dakle, nije neophodno. Svaki građanin može samo da ode u opštinu, popuni formular, dobije broj i prijavi nelegalno izgrađeni objekat. To je dovoljno.
Dakle, nikakva obrazloženja da sad rokove treba produžavati zbog toga što je katastar bio u štrajku ili zbog toga što je opština prenatrpana drugim predmetima itd., ne dolaze u obzir.
Imali su građani šest meseci rok. Moram da kažem nešto, odziv za legalizaciju ovog puta je sjajan, ogroman. Možemo da kažemo da već danas prelaze 80 i nešto posto. Ne vidim razloga, ako je moglo 80 i nešto posto ljudi, bez obzira na sve te probleme, da prijavi nelegalni objekat, zbog čega ovih nekoliko postotaka to ne može da uradi.
Dakle, rok se neće produžavati. Za sve objekte koji su ušli u postupak legalizacije, a verujem da će to biti objekti koji mogu da se legalizuju, to će biti urađeno.
I mislim da je ovo prvi put, naravno za to smo zaslužni svi, da ćemo zaista završiti veliki posao koji se zove legalizacija nelegalno izgrađenih objekata, zbog toga što smo pojednostavili proceduru, smanjili obim dokumentacije. Mnoge opštine, nažalost ne sve, značajno su smanjile cene za legalizaciju i mislim da ovog puta možemo da kažemo da u mesecima i godinama koje su ispred nas Srbija najzad može da postane legalna, barem što se tiče imovine i svojine nad objektima koji su građeni bez adekvatnih dozvola.
Takođe moram da kažem da mi kao Ministarstvo u ovom trenutku sprovodimo vrlo intenzivan nadzor nad opštinama da se divlja gradnja zaista ne dešava. Svi koji znate da se negde dešava divlja gradnja, prijavite to inspekciji i pomozite nam da najzad, barem u toj oblasti, uvedemo toliko neophodan red da se nikada više ne dešava u Srbiji da postoje bespravno izgrađeni objekti.
Ovde je, takođe, pomenut urbanistički haos. Moram da kažem da je aktivnošću Ministarstva i mnogih lokalnih samouprava u ovom trenutku na snazi dubinska reforma jednog veoma zapuštenog segmenta u našem društvu, koji se zove građevina i urbanizam. Mi kada smo donosili zakon postojalo je jako mnogo kritičara tog zakona i postojali su objektivni strahovi da li je Srbija u stanju, da li je sposobna, zrela, dovoljno moderna da primeni jedno rešenje koje bi trebalo da razreši taj urbanistički haos. Mi verujemo da jeste.
Ono što me ohrabruje jeste da su gotovo sve opštine u Srbiji, do rokova koje je zakon propisao, donele odluke o izradi prostornog plana opštine i regulacionog plana, što su bile dužne u skladu sa zakonom. Samo nekoliko opština to nije učinilo. Ono što me takođe hrabri jeste da se u ovom trenutku veliki broj opština nalazi u postupcima javnih nabavki da bi se odredili izrađivači tih planova.
Moram da vam pojasnim jednu stvar. Srbija je, što se tiče planskih dokumenata neophodnih za izdavanje građevinske dozvole, u ovom trenutku pokrivena samo 20 do 30 posto. Dakle, imate ogromnu teritoriju Srbije i, ukoliko nešto želite da gradite, kada se pojavite pred nekim lokalnim organom i kažete – dobar dan, ja bih ovde da gradim nešto, lokalni organ ne može automatski, u istom trenutku, da vam odgovori i kaže – možete da gradite toliko i toliko kvadrata, toliko zauzeća površine, tolika spratnost, evo vam uslova javnih preduzeća šta je neophodno za struju, gas, telefon itd. Dakle, samo 20 do 30 posto Srbije je prekriveno toliko detaljnim planovima.
Mi pokušavamo da lokalne samouprave ohrabrimo, neke i da nateramo, da taj posao završe u roku od dve godine i spremni smo, kao ministarstvo, da sufinansiramo izradu tih planova. Niko ne kaže da u ovom periodu sada, tu je gospodin Jovanović apsolutno u pravu, kada svaka opština čita zakon na drugačiji način, neće postojati problemi u smislu da će u nekim opštinama ta procedura ići mnogo lakše nego u drugim opštinama.
Iz toga nastaje činjenica da mi danas u jednom gradu, koji je gotovo 100% pokriven s ovako detaljnim planovima, možete građevinsku dozvolu da dobijete za dva meseca, a da u drugim opštinama još uvek nisu ni shvatili zakon i traže razna razrešenja i tumačenja i imate primedbe investitora da tamo ne može da se dobije dozvola. Mi gotovo svakog dana idemo po Srbiji pokušavajući da razgovaramo sa svim ljudima koji su odgovorni za to i objašnjavamo na koji način zakon funkcioniše, insistirajući pri tom strogo da se svi ovi planovi donesu.
To neće biti lak posao. Biće mnogo otpora. Naša administracija voli da ništa ne bude regulisano i da, kada vam se pojavi investitor, vi nešto nacrtate u skladu s interesom tog investitora. Naša administracija ne voli da je sve regulisano i da se njena uloga u ovom društvu umanji, zbog toga što taj investitor ne mora uopšte da dođe kod njega lično, kod tog čoveka, nego može na internetu tačno da vidi na kojoj parceli šta može da se gradi.
I to jeste problem i to jeste jedan tihi otpor koji u ovom trenutku traje. To možda jeste otpor koji traje u Geodetskom zavodu, u katastrima, zbog toga što je novim zakonom pokušano da se uloga svakog od činilaca u jednom lancu aktivnosti uredi na pravi način i da više nema kreativnih tumačenja zakona i da više nema nečega što je arbitrarnost u procesu donošenja odluka.
Sve su to problemi s kojima se mi suočavamo. Siguran sam da svako od vas ko se u to razume i ko razume koliko je važna oblast planiranja, shvata da je za to potrebno da svi zajedno radimo.
U tim opštinama koje mi danas obilazimo nalaze se i radikali i naprednjaci i narodnjaci i demokrate i liberali i socijalisti i sve druge partije. Mi sa svakim razgovaramo na isti način i svakom pokušavamo da pomognemo. Kažite mi – da li postoji ijedna opština na kojoj je, na primer, na vlasti opoziciona stranka, a da ovo ministarstvo nije izašlo u susret i poslalo potpuno ravnomerno isto tumačenje ili pomoć u smislu implementacije zakona?
Dakle, ovo je posao koji je istorijski i koji mora da se završi. Ako ga mi danas ne završimo, onda ćete vi, koji očekujete da ćete možda doći na vlast nakon narednih izbora, a mi ćemo se potruditi da to ne bude, morati taj posao da završite. To je, prosto, nešto što mora da se završi i to je duboko u interesu ove zemlje.
Još samo jednu stvar da najavim, kao raspravu koju ćemo voditi u narednih nekoliko meseci. Završili smo Prostorni plan Republike Srbije, kao jedan super važan dokument koji sadrži sublimaciju svih strategija razvoja i koji će verovatno predstavljati sveobuhvatni strateški plan razvoja zemlje u narednih deset godina. U njemu će se sadržati sve ono što jesu preseci naše realnosti, vizije u kom pravcu ova zemlja može da se razvija i on će biti osnov za izrade prostornih planova regiona i opština da bismo jednom za svagda planiranje, koje nije imanentno našem mentalitetu, uveli kao normu koja mora da se poštuje.
Kada budemo ovde s Prostornim planom, videćete koliko je truda i rada uloženo u to i videćete koliko je taj dokumenat kvalitetan i koliko će suštinski pomoći reformi koju pokušavamo da sprovedemo.
Sve kritike koje ste rekli apsolutno stoje. Spremni smo da se s tim kritikama suočimo i spremni smo da radimo na tome. Zahvaljujem.