Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da kratko obrazložim potrebu potvrđivanja Roterdamske konvencije o postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za određene opasne hemikalije i pesticide u međunarodnoj trgovini. Ova veoma važna konvencija usvojena je 1998. godine, a stupila je na snagu početkom 2004. godine. Do danas je Konvenciji pristupilo preko 120 zemalja sveta, među kojima su sve države članice EU i, naravno, sama EU kao organizacija država.
Osnovni cilj Roterdamske konvencije je razgraničenje odgovornosti i saradnja u međunarodnoj trgovini i određenim opasnim hemikalijama, a sve u cilju zaštite zdravlja ljudi i životne sredine. Ova konvencija doprinosi pravilnom rukovanju opasnim hemikalijama, kroz razmenu informacija o svojstvima tih hemikalija. Tako se Konvencijom predviđa postupak davanja saglasnosti za uvoz određenih opasnih hemikalija i pesticida, koji se nalaze na spisku uz Konvenciju, a na osnovu informacija o njihovim svojstvima, odnosno opasnostima. Time Roterdamska konvencija predstavlja prvu liniju odbrane koja štiti zemlje koje uvoze opasne hemikalije.
S obzirom na činjenicu da Republika Srbija većinom uvozi hemikalije, informacija o svojstvima hemikalija, koja se za svaku hemikaliju sa spiska iz ove konvencije priprema u okviru organa Konvencije, pomoći će našoj zemlji da na adekvatan način odluči da li će dozvoliti ili zabraniti uvoz određenih hemikalija.
Konvencija o dostupnosti informacija i učešće javnosti o donošenju odluka i pravo na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, poznata kao Arhuska konvencija, čije potvrđivanje danas predlažemo Narodnoj skupštini, zaključena je 1998. godine na Četvrtoj ministarskoj konferenciji - Životna sredina za Evropu, u danskom gradu Arhusku, a stupila je na snagu 30. oktobra 2001. godine.
Ratifikacija ove konvencije ima veliki značaj za primenu većeg broja zakona, među kojima je i sistemski zakon o zaštiti životne sredine.
Arhuska konvencija je međunarodni ugovor u oblasti životne sredine, koji na jasan način povezuje ljudska prava sa procedurama i instrumentima u oblasti životne sredine. Konvencija utvrđuje posebne obaveze država članica u pogledu tri grupe pitanja, koje su poznate kao tri stuba Arhuske konvencije: dostupnost informacija o životnoj sredini, učešće javnosti u donošenju odluka koje se tiču životne sredine i prava na pravnu zaštitu u oblasti životne sredine.
Konvencija, pre svega, predviđa obavezu strana ugovornica da se javnosti, na zahtev, omogući dostupnost informacija koje se tiču životne sredine i kojima raspolažu organi javne vlasti. Arhuskom konvencijom se definiše učešće javnosti, naročito u sledećim slučajevima: u donošenju odluka o tome da li da se odobri namerno ispuštanje genetički modifikovanih organizama u životnu sredinu, u izradi planova, programa i politika u vezi sa životnom sredinom i o toku pripreme propisa u oblasti životne sredine.
Pitanje dostupnosti informacija i učešće javnosti u donošenju odluka i prava na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, mogu se smatrati opštim kriterijumom za procenu stanja demokratizacije društva. Otuda i univerzalni značaj principa i pravila Arhuske konvencije, koji znatno prevazilaze usko stručna pitanja i zadiru u temeljna pitanja poštovanja ljudskih prava. Potvrđivanjem Arhuske konvencije Republika Srbija će pokazati spremnost na poštovanje demokratskih vrednosti koje su definisane kao cilj i osnova ovoga i drugih međunarodnih ugovora, a građani će dobiti važnu potvrdu jednog od svojih fundamentalnih prava – pravo da budu informisani, a naročito o tako važnom pitanju, kao što je pitanje svoje životne sredine.
Potvrđivanje Arhuske konvencije treba posmatrati u kontekstu ukupnih napora koji se preduzimaju u Republici Srbiji u pravcu njenog članstva u EU, odnosno usklađivanju nacionalnih propisa sa propisima EU. Potvrđivanje Arhuske konvencije i dosledna primena njenih odredaba u direktnoj su vezi sa procesom približavanja Republike Srbije EU. Ovo iz više razloga, a pre svega zbog činjenice da norme Arhuske konvencije predstavljaju deo važeće legislative EU, sa kojom se nacionalni propisi intenzivno usklađuju. Evropska zajednica je formalna članica Arhuske konvencije od 17. februara 2005. godine, a odredbe Konvencije ugrađene su u sve najznačajnije propise EU.
Dame i gospodo, dozvolite mi da obrazložim i Predlog zakona o potvrđivanju Amandmana na Aneks B Kjoto protokola, uz Okvirnu konvenciju o promeni klime. Usvajanje ovog amandmana na Aneks B Kjoto protokola ne utiče na status, obaveze i sprovođenje Kjoto protokola u Republici Srbiji i potpuno je u saglasnosti sa odlukama Sekretarijata Okvirne konvencije o promeni klime i Kjoto protokola, kojih je Republika Srbija članica.
Ratifikacijom ovog amandmana na Kjoto protokol, Republika Srbija daje doprinos njegovom stupanju na snagu, odnosno pristupanju Belorusije zemljama Aneksa B Kjoto protokola i utvrđivanju njene obaveze kvantifikovanog smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte. Napominjem da pristupanje Amandmanu od strane Republike Srbije nije uslovljeno plaćanjem godišnje kontribucije.
Dame i gospodo, zahvaljujem na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, ipak bih da učinim nešto što je verovatno presedan, ali mislim da je jako važno zbog toga što se mi nalazimo u procesu u kom treba da se grade odnosi između institucija ove države. Zajedno smo se borili i kada je većina nas koji su danas ministri bili narodni poslanici, a mislim da je onda korektno da to radimo i danas kada smo mi predstavnici izvršne vlasti.
Izvinjavam se u ime ministara koji danas nisu ovde prisutni. Nadam se da će stići na vreme da dođu.
Molim vas da odredite pauzu dok se predstavnici predlagača po ostalim zakonima ne pojave da vam prezentuju ono što treba. Smatram da je jako važno da prezentuju i smatram da je prezentacija ovih zakona, kao i prezentacija svakog drugog akta koji se predlaže Narodnoj skupštini, pre svega, prezentacija njihovog rada i da će to svakako služiti na čast njima zbog toga što je uložen ogroman rad i trud svih ovih ljudi koji su učestvovali u tome.
Mislim da je najkorektnije da se odredi pauza, dok se ne pojave predstavnici predlagača. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, zahvaljujem uvaženom profesoru, zahvaljujem i gospođi Vojić-Marković.
Mislim da su ovo bila dva jako dobra izlaganja i postoji nekoliko stvari na koje bih želeo da se osvrnem u ime Ministarstva. Pre svega bih da odgovorim profesoru.
Pažljivo smo pročitali dopis koji ste nam dali. Naravno, to je samo jedan segment stava stručne javnosti. Ono što je naša primedba na dopis koji govori o pitanjima nadležnosti dva ministarstva, s jedne strane, Ministarstva životne sredine, s druge strane, Ministarstva poljoprivrede, jeste da ovim zakonom, koji definiše riblji fond kao prirodni resurs, kao resurs životne sredine, želimo da definišemo ponašanje u prirodi i to nema nikakve veze s akvakulturom, odnosno gajenjem ribe. Nadamo se da će Ministarstvo poljoprivrede, u okviru zakona o stočarstvu ili posebnog zakona koji bi definisao pitanje uzgoja ribe, definisati sva ova pitanja koja ste naveli.
Kada ste nam davali komparativne primere drugih zemalja u Evropi, tačno je da sve zemlje u Evropi pitanje uzgoja ribe, koji predstavlja sam proces akvakulture, definišu zakonima koje predlaže Ministarstvo poljoprivrede i da se nalaze u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede.
Mi ovim zakonom definišemo samo pitanje načina kontrole i postupanja s ribljim fondom, koji predstavlja segment životne sredine. Možemo da vam damo i napismeno naš odgovor na dopis koji ste nam uputili. Mislim da ćete u njemu naći sve one druge evropske direktive na koje smo se pozvali i sve one komparativne primere iz prakse drugih zemalja sa kojima smo usaglašavali naše zakonodavstvo kada smo ovaj zakon pisali.
Bilo je nekoliko tema koje su otvorene, na koje smatram da možda treba dati odgovor.
Kada smo već kod zakona koji definiše riblji fond, želeo bih da kažem da smo, kao Ministarstvo, prihvatili amandman gospođe Vojić-Marković što se tiče obeležja volontera.
Mislim da je to dobar amandman i zahvaljujući njemu ćemo definisati pitanje značaja volonterije i na taj način im dati formalnu snagu da svoju volontersku energiju za očuvanje dobara kojima upravljaju, na neki način, i formalizuju, u smislu neke snage koje bi im te značke dale. Zahvaljujem vam na tom amandmanu, on je dobar i s naše strane će biti prihvaćen.
Pričali smo o nekoliko, takođe, važnih tema vezanih za druge zakone. Ponovo bih se osvrnuo na pitanje preraspodele sredstava što se tiče prihoda Fonda za zaštitu životne sredine, odnosno lokalnih fondova. Mi smo u toku vikenda spremili nekoliko komparacija sa zemljama koje su se nalazile u procesu pridruživanja EU, koje su se nalazile u procesu reformi, uopšte, svesti o životnoj sredini i neophodnosti da na drugi način promene i definišu ta pitanja. Ni u jednoj od država koje se nalaze na prostoru evropskih integracija nisu postojali decentralizovani fondovi životne sredine. Ne postoji praksa, jedino je u Srbiji postojao prihod 60% lokalnog budžeta.
Imamo jedan drugi problem kao država, a to je da smo ubedljivo šampioni i rekorderi što se tiče malog procenta izdvajanja našeg budžeta za životnu sredinu. U Srbiji se samo 0,2% bruto društvenog proizvoda odvaja za životnu sredinu, evropski prosek je negde oko 2%, dakle, 10 puta više, i zaista postoji ogroman problem kada tako mala sredstva, koja su neophodna za oporavak životne sredine, usred različitih vrsta aktivnosti, decentralizovano preraspoređujete na opštine, koje ga vrlo često troše nenamenski.
Doneli smo primere svih zemalja, od Litvanije, Belorusije, Češke, Poljske, Slovačke i zemalja bivše Jugoslavije. Svugde je prihod koji ide na osnovu takse koju plaća zagađivač prihod republičkog fonda za životnu sredinu, odnosno državnog budžeta. Lokalni prihodi predstavljaju takse koje se naplaćuju od strane lokalnih ekoloških inspektora, na osnovu kazni.
Za primer Pančeva koji ste dali, mislim da je dobro reći da je tačno da se uvodi lokalna ekološka taksa, ali ona će biti negde između 50 para i jednog dinara po metru kvadratnom i smatramo da to nije veliko opterećenje za građane, a na taj način ćemo uspeti da napunimo i lokalne ekološke fondove iz kojih bi trebalo da se finansiraju različite vrste projekata, koje, nažalost, zbog ovako malog budžeta koji imamo, nismo u stanju da finansiramo danas.
Pričali smo o cementarama i opet hoću da ponovim i da vas uverim da u ovom trenutku, osim Memoranduma koji smo potpisali s cementarama i završenih studija procene uticaja na životnu sredinu, koji su omogućili da postoji insineracija guma u dve cementare u Srbiji, u kojoj nije Kosjerić, ne postoji spaljivanje bilo kojih alternativnih goriva, odnosno otpada, bez obzira na to što su cementare podnele zahtev da se napravi procena uticaja na životnu sredinu za spaljivanje otpadnih ulja. Te procene još uvek nisu dobile odobrenje Ministarstva, čak je i jedan od tih akata poništen. Kada bude procena uticaja na životnu sredinu urađena, mi ćemo je javno, kao što smo to do sada radili, predstaviti i vama.
Zaista želim da vam izrazim zahvalnost što ste izašli s podatkom iza kojeg bi trebalo svi da stojimo, jer je to, prosto, naučna činjenica, a to je da se prilikom tako visokih temperatura koje postoje u pogonima cementara ne stvaraju dioksini; oni se mnogo više stvaraju u kućnim ložištima, na deponijama ili u automobilskim izduvnim gasovima nego što se stvaraju kada se definišu pod ovako kontrolisanim uslovima.
Rekli ste da je cilj izmena i dopuna Zakona koji definiše procenu uticaja na životnu sredinu skraćenje procedure, i to je tačno. Mi samo veoma ponosni što smo uspeli da skratimo celu proceduru, sa 250 dana, na 100 i nešto dana, dakle, 104 dana, a da smo pri tom ostali u okvirima evropske direktive i nismo narušili nešto što je usaglašeno u našem zakonodavstvu sa zakonodavstvom EU.
U narednih nekoliko nedelja, nadam se ne više od dva meseca, pred vama će se opet naći ovo ministarstvo, ovoga puta s novim zakonom o planiranju i izgradnji, koji bi trebalo da definiše i ovo drugo, takođe, važno pitanje, pitanje procedure za izdavanje građevinskih dozvola. Nadamo se da ćemo, zajedno s ovim zakonom, kada uspemo da reformišemo i tu oblast građevine i urbanizma i definišemo mnogo kraće procedure za izdavanje građevinskih dozvola, zaista, učiniti tu konačnu i neophodnu reformu, zbog toga što se, nažalost, zbog veoma dugih procedura, zbog arbitrarnosti administracije, zbog velikog stepena korupcije koju su postojeći zakoni omogućavali, naša država danas nalazi pri samom dnu svetske lestvice kada je u pitanju proces izdavanja građevinskih dozvola i zloupotrebe procene uticaja na životnu sredinu. Vrlo se često dešavalo da lokalna administracija, ovaj veoma moćan instrument koji je trebalo da služi za zaštitu životne sredine, zloupotrebljavaju u procesu izdavanja građevinskih dozvola za građevinske objekte.
Dakle, kada se pred vama budemo našli, veoma brzo, s novim zakonom o planiranju i izgradnji, tada ćemo završiti, odnosno zaokružiti jednu zakonodavnu aktivnost koja bi trebalo da doprinese da i ovu oblast rešimo.
Još jedna napomena. Ne možemo da sagledavamo ove zakone, odnosno svrhu, cilj njihovog donošenja, samo kroz zakonske tekstove. Tačno je da je ovo ministarstvo predložilo zakone koji su ''kišobran'', odnosno krovni zakoni, na osnovu kojih se podzakonskim aktima, koje donosi ministar, Vlada, prema različitim vrstama pravilnika, u suštini, definiše nova ekološka politika o kojoj sam pričao.
Čak, mislim da je to dobro i kada pričamo sa stanovišta odnosa pozicije i opozicije. Jednoga dana, kada ova vlada ne bude više Vlada, kada bude neka druga vlada, ministar, ma iz koje partije dolazio, moći će, upravo zahvaljujući ovim krovnim zakonima, da promeni ovu ekološku politiku i donese svoju ekološku politiku, a da pri tom nema potrebe da novi zakoni prolaze kroz Parlament. To je nešto što je ekološka praksa. Prosto, treba dati mehanizam da se ekološka politika donosi dovoljno fleksibilno i brzo, na taj način što se ona, kroz krovni zakon, menja podzakonskim aktima.
Što se tiče restrukturiranja Fonda za zaštitu životne sredine, vrlo brzo će se pred vama naći jedan novi zakon. To će biti zakon o Fondu za zaštitu životne sredine, koji će omogućiti Fondu da postane neka vrsta rivolving fonda, koji bi trebalo da pomogne i našoj privredi, da pomogne u finansiranju uvođenja novih procesa.
Kao ministarstvo, veoma smo skromni, često ne želimo da se hvalimo. Pre nekoliko nedelja, na Vladi Republike Srbije smo doneli Strategiju o uvođenju čistije proizvodnje. Takođe sam želeo da dam odgovor vezan za pitanje IBPC (ajbipisi) dozvola. Tu se nalazimo u jednoj veoma dinamičnoj fazi u postojećem zakonu.
Pitanje je – da li je rađena neka studija ili analiza efekata za zaštitu životne sredine? Urađen je elaborat. Mi smo ovaj zakon menjali na osnovu tog elaborata. Taj elaborat je, nažalost, pokazao ono što svi znamo, a to je da je lokalna administracija, koja treba da se brine o životnoj sredini, veoma niskog kapaciteta i jedna od suštinskih aktivnosti ovog ministarstva jeste intenzivna edukacija lokalne administracije, davanje ne samo mogućnosti da se kroz stručne seminare nauči mnogo toga, već i ohrabrenja lokalnim ekološkim inspektorima da rade svoj posao.
Nažalost, problem je što imamo veoma mali broj inspektora, kao Republička inspekcija, i vrlo često naši republički inspektori rade stvari koje su u nadležnosti lokalnih inspekcija, zbog toga što ne postoje dovoljni kapaciteti.
Aj-bi-pi-si postrojenja bi do 2015. godine trebalo da prilagodi svoje tehnološke procese sa standardima koji postoje u EU. Upravo pomenute cementare, 2009. godine trebalo je da podnesu zahtev, kada mi ulazimo u intenzivan monitoring njihovog rada.
Kada smo potpisivali Memorandum sa cementarama, definisali smo da bi 2015. godina mogla biti godina kada će i cementare da usklade svoje tehnološke procese i da definišu sve ono što su standardi, barem što se tiče zagađenja vazduha, sa standardima koji postoje u EU.
Molim vas da nam držite palčeve da uspemo, insistirajući na striktnom sprovođenju zakona, ali, pre svega, pomažući, na neki način, i definišući ekonomske instrumente, čime se pomaže našoj privredi u tome da prevođenje sa starih, zastarelih tehnoloških procesa, vi ste tu potpuno u pravu, šta da radimo, to je naša realnost, na nove procese prođe bezbolno po nju. Pomoći će mi im tako što ćemo, između ostalog, uspeti da formiramo jedan mnogo snažniji i mnogo vitalniji, kooperativniji fond za zaštitu životne sredine, zahvaljujući zakonu koji će se veoma brzo naći pred vama.
Trudio sam se da vam dam odgovor na neka pitanja. Zahvaljujem još jedanput na veoma konkretnoj raspravi. Mislim da idemo u dobrom pravcu, a dobar pravac je da, prihvatajući mnoge od vaših amandmana, dođemo do zakona koji će zaista biti širok i sprovodljiv, odnosno posledica nekog konsenzusa koji se među nama usvaja.
Zamolio bih šefove poslaničkih grupa da u toku ovih nekoliko dana, dok ne pređemo na raspravu u pojedinostima, sednemo i porazgovaramo o svim ovim amandmanima. Postoji dosta dobrih amandmana, koje bismo mogli da prihvatimo, da bi postali sastavni deo Predloga zakona. Zahvaljujem.

Nema potrebe da se osećate usamljeno. Usamljeni su samo oni ljudi koji nemaju sagovornike. Vi u nama imate sagovornika. Mi smo hteli da ukažemo, pre svega, poštovanje prema vama i vašem naporu da učinite ovu diskusiju dinamičnom. Mislim da ste izneli jako mnogo dobrih dilema i hteo bih da vam dam neke odgovore na ta pitanja.
Samo nekoliko napomena. U ovom trenutku prema Skupštini putuje izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji za 2007. godinu, koji je prezentovan na Odboru za životnu sredinu pre nekoliko meseci. On je usvojen jednoglasno. Mislim da su i poslanici vaše stranke za njega glasali. On je tada prezentovan u jednoj prigodnoj formi. Dobiće izveštaj svi narodni poslanici, koji je, pre svega, skup kvantifikovanih parametara o tome šta je u ovom trenutku stanje u životnoj sredini. Do 31. marta 2009. godine ćemo dobiti podatke za 2008. godinu. Očekujem da će negde od maja biti prezentovan izveštaj za 2008. godinu.
Osim toga, sve poslaničke grupe će dobiti izveštaj o radu Ekološke inspekcije u pisanoj formi, tako da ćete moći da imate uvid i to će biti odgovor na konkretna pitanja šta je Ekološka inspekcija radila od opštine do opštine, što se tiče pritisaka na životnu sredinu.
Takođe, svi narodni poslanici će od ovog ministarstva na poklon dobiti knjigu koju je napisao Al Gor. Nemojte ga posmatrati kao potpredsednika SAD-a i njegovu političku ulogu u različitim procesima na Balkanu. Posmatrajte ga kao čoveka koji je dobio Nobelovu nagradu za knjigu koju je napisao, a koja se tiče globalnog zagrevanja.
Dakle, sve je to materijal koji može da vam pomogne, pre svega, u podizanju i buđenju vaše i naše zajedničke svesti o problemima s kojima se danas svet suočava.
Metodologija po kojoj se piše izveštaj o stanju životne sredine je tzv. DPS IR metodologija, koja je prihvaćena od strane EU. Prema toj metodologiji, videćete i sami u izveštaju i možete tada da uporedite s podacima koje imate i koje ste dobili od tih uvaženih profesora čiji ste elaborat prezentovali nama, moći ćete da uporedite i da vidite na koji način mi tretiramo pitanje životne sredine. U svakom slučaju, slažemo se da ovo nije sjajno i toga smo svi zajedno svesni.
Postavili ste nekoliko pitanja na koja bih želeo da dam odgovor. Pre svega, pitali ste šta se dešava s odgovornošću zbog toga što su lokalni ekološki fondovi trošeni nenamenski?
Dakle, ovaj zakon predlaže da taj fond bude budžetski fond, da ne zapošljava dodatne ljude. Mi ćemo, zahvaljujući ovom zakonu, ukinuti fondove koji su na lokalnom nivou postojali, gde su postojala opterećenja za budžete, zapošljavanje ljudi, troškovi ekološkog fonda namenjeni za plate tih ljudi. Ti ljudi mogu da rade pri opštini. Ono što je ključna stvar, svaki od tih lokalnih budžetskih fondova će imati plan i program rada, koji će biti odobren od strane Ministarstva i slaće izveštaj Ministarstvu na kraju godine o tome na koji način su potrošena ta sredstva. Mi se nadamo da će pozitivan efekat toga biti da ćemo sinergijski delovati da se novac, koji se na lokalnom nivou prikuplja, preraspoređuje prema formuli koja vam je prezentovana u ovom zakonu, što će značajno popraviti situaciju na lokalnom nivou.
Pored toga, lokalni budžetski fond će se puniti od strane lokalnih ekološih taksa, koje će opštine moći da propisuju, a zakon je definisao pod kojim uslovima, s tim što će Vlada Republike Srbije definisati maksimalne cifre koje treba da se propišu, i od prihoda od kazni koje se naplaćuju za one zagađivače koji ne poštuju ove zakone. Na taj način, mislimo da stimulišemo i ohrabrimo rad lokalnih inspektora da budu mnogo aktivniji na terenu, kako bismo uveli više reda što se tiče stanja životne sredine.
Što se tiče odgovornosti, nemamo nijednu opštinu koja nije naknadnim odlukama i rebalansima budžeta pokrila svoje odluke da sredstva koja su bila namenjena za životnu sredinu, a koja su naplaćivana od strane zagađivača, potroši nenamenski.
Prema izveštajima koje smo mi imali, 46% sredstava tih budžetskih fondova, odnosno lokalnih fondova za životnu sredinu, potrošeno je na komunalne delatnosti, koje, pre svega, podrazumevaju asfaltiranje ulica, finansiranje različitih vrsta javnih rasprava, nažalost, finansiranje sportskih manifestacija itd.
Još jedanput ponavljam, nije nama cilj da oduzmemo lokalnim samoupravama sredstva i da centralizujemo proces donošenja odluka. Nama je cilj da objedinimo sredstva i sinergijski delujemo, da pokušamo da zaštitimo životnu sredinu po regionalnom principu, kakav je, inače, standard u Evropi, zbog toga što u Evropi postoje tzv. ekološki regioni, jer problem životne sredine nije samo problem opštine; u slučaju zagađenja i uticaja zagađivača na životnu sredinu, ne poznaju se lokalne administrativne granice.
Budite sigurni da je to nešto što je apsolutno iskustvo u svim državama. Srbija će i dalje biti jedina država gde postoji lokalni prihod od strane zagađivača, koji će biti ovoga puta 40%, a ne 60%, zbog toga što sve druge države, kao što sam malopre rekao, imaju gotovo stopostotne republičke prihode što se tiče principa zagađivača.
Kada postavljate pitanje ko će da finansira to zaista veliko opterećenje koje će predstavljati prenamena, odnosno modernizacija tehnologije i prelazak s jednog tehnološkog nivoa na drugi, koji će podrazumevati zdraviju životnu sredinu, pre svega će finansirati oni koji u ovom trenutku imaju te postupke proizvodnje.
Nije tu samo pitanje zaštite životne sredine. Ono je, svakako, najdominantnije, ali ono što će nas u budućnosti čekati, to nije samo pitanje poštovanja evropskih normi i standarda, ukoliko hoćemo da naša privreda opstane, ukoliko hoćemo da naša privreda, proizvodi koje kao država proizvodimo, budu konkurentni na svetskom tržištu, to je da moramo da se pridržavamo normi koje nije propisala samo EU, nego je propisao gotovo ceo svet.
U ovom trenutku, ceo svet se nalazi u postupku usaglašavanja standarda i zakonodavstava, ne samo EU. Vi danas imate standarde koji važe, gotovo identične, u Japanu, Americi, Kini i u afričkim zemljama, na kraju krajeva, i u Evropskoj uniji. EU je, kao jedan globalni region, prednjačila u postavljanju tih standarda. To su standardi koji danas prihvataju sve zemlje na svetu.
Iz tog razloga, moramo da pomognemo privredi da, prelazeći na modernije tehnologije i smanjujući uticaj usled privrednih aktivnosti na životnu sredinu, na neki način, spase sebe i učini svoje proizvode konkurentnim.
Odakle dolazi taj novac? On dolazi i od strane privrede, on dolazi i od pomoći budžeta Republike Srbije, odnosno od Fonda za zaštitu životne sredine.
Rekao sam vam da je naša namera da u narednom koraku donesemo zakon o Fondu, koji će omogućiti da se, na primer, neki mali proizvođač, koji opterećuje životnu sredinu, u smislu da ispušta određene otpadne vode u reku, gde je standard da ugradi određene filtere koji koštaju određeni novac, obrati Fondu za zaštitu životne sredine i da mu Fond, preko različitih vrsta projekata, pomogne da finansira kamate; da on uzima u banci sredstva po tržišnim uslovima, ili da mu sufinansira ili gotovo finansira deo toga. Na kraju krajeva, onda svi dobiju. Dobije i životna sredina, a dobije i on, zbog toga što je učinio svoj proizvod konkurentnijim, a dobija i država, zbog toga što je uspela da reši jedan od velikih broja problema koje danas ima, zbog toga što su naši tehnološki procesi prilično zastareli.
U svim državama koje su se nalazile u procesu evropskih integracija, a to je nešto što, kao država, moramo da iskoristimo i to je jedna od naših komparativnih prednosti, tu su mnoge zemlje sveta, gro tih para dolazi iz fondova EU. Milijarde evra su uložene u Češku, Poljsku, Slovačku, Sloveniju, da bi se rešili problemi otpadnih voda, da bi se rešili problemi ostalih infrastrukturnih objekata za zaštitu životne sredine, da bi se, na kraju krajeva, rešili problemi koji predstavljaju prenamenu, odnosno modernizaciju industrije. To je nešto što i mi, kao država, treba da iskoristimo.
Jasno je da su u IPA fondovima, u budžetskim periodima koji su pred ovom zemljom, predviđena, između ostalog, sredstva i za to. Samo je pitanje sposobnosti naše administracije, svakako, i brzine našeg priključenja EU, kada ćemo i mi početi da koristimo sredstva IPA fondova, iz kojih možemo da finansiramo modernizaciju naših tehnologija i popravljanje životne sredine.
Uz nadu da ćete pažljivo da pročitate Izveštaj o stanju životne sredine za 2007. godinu, da ćete pažljivo pročitati svu literaturu koju vam dajemo, zaista, s velikim zadovoljstvom, zbog dobre rasprave u kojoj se danas nalazimo, želim vam da i u budućnosti, i kada se vaše kolege poslanici vrate u ovu salu, diskutujete tonom i načinom na koji vi to radite. Siguran sam da će to i te kako doprineti i demokratiji i parlamentarizmu u Srbiji. Hvala.

Imam iscrpan i konkretan odgovor što se tiče Fonda. Nije tačno da se ikada desilo, to mogu da tvrdim, u poslednjih sedam meseci, a pogotovo od kada sam ja na čelu ovog ministarstva, da je postojala bilo kakva vrsta selekcije, što se tiče finansiranja projekata koji dolaze iz opštine, prema političkoj osnovi.
Vi ovde i danas imate, na primer, predstavnike opštine Vrbas koji su bili poslanici SRS-a, a danas možda to više nisu. S opštinom Vrbas, na čijem čelu je danas predsednik iz SRS-a, koji je veoma čest gost našeg ministarstva, mi zajedno sprovodimo projekat sanacije Velikog bačkog kanala, ne pitajući zbog čega je on iz jedne stranke, a možda su ljudi u Ministarstvu, ili ministar iz neke druge stranke.
To isto važi za finansiranje izrade planskih dokumenata lokalnih samouprava. Ovo ministarstvo je u prošloj godini izdvojilo 110 miliona dinara za sufinansiranje planskih dokumenata za nekih 48 opština u Srbiji.
Mogu da vam kažem da se u velikom broju tih opština nalazi na vlasti koalicija koja možda nije politički na većinskom nivou, ali nijednog trenutka nismo pokušali da pravimo bilo kakvu vrstu selekcije po političkoj pripadnosti. Jedino nam je bilo važno da te opštine zaista imaju problema.
Fond za životnu sredinu deli novac prema projektima. Ti projekti se primaju po metodologiji koja je svima poznata. Svaka opština koja ima problem i ima dobar projekat, dobije ta sredstva, kao što se sredstva dobijaju i iz drugih fondova. Nije samo Fond za zaštitu životne sredine taj koji finansira različite vrste projekata iz životne sredine, već i Svetska banka, i Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj, i NIP ostvaruju svoje projekte životne sredine u velikom broju opština. Ukoliko želite, mi ćemo konkretnom argumentacijom to i da dokažemo, da i u opštinama u kojima se nalazi i SRS na vlasti i te kako postoji realizacija projekata koje se tiču zaštite životne sredine.
Dakle, bilo bi nehumano, bilo bi nekorektno da bilo ko, zbog političke odluke lokalnog stanovništva, pravi neku vrstu selekcije, koja bi, pre svega, bila selekcija na političkom nivou. To je moj odgovor vama. Što se tiče ove literature koju ćete dobiti, nažalost, naknadno, ima, bogami, šest meseci od kada smo prezentovali stanje životne sredine za 2007. godinu u Odboru za životnu sredinu. Tamo su prisustvovali i vaši poslanici. Oni su dobili tu literaturu. Mi smo se nadali da će oni to da distribuiraju svim poslanicima, jer verujemo da je to materijal koji sve poslanike zanima. To je nešto što treba da se pročita, to je izveštaj koji bi trebalo da se tiče stanja životne sredine i to je, između ostalog, važno i u vašoj biračkoj bazi, tamo gde žive vaši građani.
Da smo znali da vam oni to nisu predali, mi bismo vam svakako to dostavili. Da bismo ispravili tu grešku, sada ćemo da donesemo u Skupštinu 250 primeraka tog izveštaja i to će biti praksa u budućnosti, da te izveštaje, barem one koji se tiču stanja životne sredine, dobiju svi narodni poslanici. Siguran sam da ćemo zajednički u budućnosti rešavati sve probleme koji su navedeni u tim izveštajima. Hvala puno. To je, takođe, i na sajtu Ministarstva.

Kratak odgovor, javiću se na kraju da odgovorim na ostala pitanja, mislim da je ovo jako važno.
Opet smo se vratili na temu o kojoj smo pričali u četvrtak i u petak. Voleo bih da dam samo neke odgovore, pošto nisam uspeo da odgovorim ni profesoru Poskurici, a tema je, naravno, bilo pitanje uticaja na zdravlje stanovništva nakon bombardovanja NATO-a i konkretne, ili direktne posledice municije s osiromašenim uranijumom.
Niko ovde nema nameru, prvo, da abolira ta ratna dejstva i posledice, koje postoje, na životnu sredinu i na zdravlje stanovništva, i, drugo, da ikada više skriva bilo koji podatak koji je od značaja za javnost Srbije.
U ovom trenutku imamo nekoliko važećih zakona i konvencija koje nas obavezuju da ispunimo ono što je ustavna i zakonska norma, a da našim građanima dajemo tačne podatke o zaštiti životne sredine. Danas će, nadam se, početi i treća rasprava, između ostalog, o jednoj veoma važnoj konvenciji, to je Arhuska konvencija, koja će tačno i precizno definisati upravo obaveštavanje javnosti i način na koji građani mogu da budu učesnici u procesu donošenja odluka kada je u pitanju životna sredina. Iz tog razloga, opet napominjem da je jako važna ova sednica, zbog toga što ćemo napraviti jedan obimniji paket kojim ćemo definisati probleme koji su bili.
Kada se već priča o osiromašenom uranijumu, kada se priča o posledicama po zdravlje, izneo sam podatak iza koga stojim, ne zbog toga što je to podatak koji kao Ministarstvo imamo, nego zato što je to podatak koji ima i Vojska Srbije i sve relevantne institucije, između ostalog, i institucije UN-a, koje su radile analizu.
Usput, Srbija predsedava u naredne dve godine Programom za životnu sredinu UN-a.
Ti podaci govore da su postojale samo četiri lokacije u Srbiji na kojima se dejstvovalo, pričam o teritoriji Srbiji, ne pričam o teritoriji AP, tom municijom, 84 lokacije na teritoriji Kosova i jedna lokacija na teritoriji tadašnjeg dela SRJ – Crne Gore.
Kada pričamo o posledicama po zdravlje stanovništva u Subotici, Novom Sadu i Čačku, upravo je potreban jedan stepen odgovornosti da se to kaže. Postoje, svakako, posledice po zdravlje od strane osiromašenog uranijuma, tamo gde se dejstvovalo tom municijom, ali ne smemo nikada da aboliramo druge uzroke koji su doveli do toga da danas nesumnjivo imamo povećanje stepena maligniteta različitih bolesti kod dece. Ti uzroci su i nezdrav način života, pušenje, loša ishrana i uticaj industrije na životnu sredinu, koji je postojao, kao i mnogi drugi faktori koji postoje.
Voleo bih da se ne desi da u ovom trenutku, za sve što postoji kao problem sa zdravstvenim sistemom, načinom na koji naši građani žive, načinom na koji konzumiraju hranu, alkohol, cigarete i ostalo, optužimo bombardovanje, da za sve ne optužimo osiromašeni uranijum i da ne delujemo preventivno na one faktore koji su, sigurno, kod nas veoma moćni faktori za mnoge posledice i bolesti koje danas postoje kod našeg stanovništva.
Potrebno je objektivno govoriti o tim stvarima. Slobodno govorite o posledica tog strašnog čina koji se desio u ovoj zemlji pre 10 godina, i mi kao Ministarstvo o tome slobodno govorimo. Ponavljam, 29. aprila, u Srpskoj akademiji nauke i umetnosti, između ostalog je potpomognut projekat i od strane ovog ministarstva, izaći ćemo s tačnim elaboratom o posledicama koje su, pre svega, analiza jednog stručnog tima, i nema potrebe da u ovom trenutku otvarate oči nama; nama su oči otvorene i uvek možemo slobodno da pričamo o tome.
Opet ponavljam, ne bih voleo da se rasprava o zdravstvenim posledicama, rasprava o svemu onome što se, nažalost, desilo u ovoj zemlji, pretvori u političku raspravu, koja bi trebalo da nas deli stavom o NATO-u ili potrebi saradnje s NATO paktom danas. Danas pričamo isključivo sa stanovišta zaštite životne sredine i zaštite zdravlja našeg stanovništva. Zahvaljujem i izvinjavam se što se ovako često javljam. Neću više.

Zahvaljujem. Odgovorio bih vama i prethodnom gospodinu poslaniku, da se više ne bismo vraćali na temu ribolovačkih ispita.
Rekao sam, nisam siguran da li ste me pažljivo slušali, da li je to bio petak, da će Ministarstvo da prihvati amandman poslanika Nove Srbije, ili ''Naprednjaka'', nisam siguran, u kome se definiše edukacija ribolovaca. Edukacija ne samo iz razloga da se ne bi dopustilo da naši ljudi nose kući ribe koje se mreste, ili ribe koje spadaju u zaštićene vrste, nego da bi održavali nešto što možemo da podvedemo pod permanentno učenje, i to u organizaciji ribolovačkih društava čiji su oni članovi. Dakle, neće biti polaganja ispita i to je nešto oko čega smo se dogovorili, da o tome više ne pričamo, jer nema razloga.
Drugo, Smederevo je bilo jedan od gradova koji je bio pod posebnim monitoringom i pažnjom ovog ministarstva nekoliko godina unazad. „Ju-Es stil“, vi ste ga dobro ocenili, s jedne strane, predstavlja jednu instituciju, odnosno industriju koja je ostavila pozitivne efekte na vaš grad. S druge strane, takva vrsta industrijske aktivnosti izaziva određena opterećenja životne sredine.
„Ju-Es stil“ je s ovim ministarstvom, pre nekoliko godina, potpisao jedan protokol, odnosno akcioni plan, koji je definisao stepen ulaganja u oporavak životne sredine. Naravno da su proizvodni industrijski procesi koji su u „Ju-Es stilu“ zatečeni, a koji su posledica starih tehnologija, menjani i da je za to potrebno vreme, ali možemo da vam kažemo ono što je posledica naših merenja. Ovde se ne radi o merenjima „Ju-Es stila“, niti mi ikada dopuštamo da nas industrije obaveštavaju o emisionim i emisionim koncentracijama, o svemu onome što nas zanima i što predstavlja kvantifikaciju parametara zagađenja.
Vidim da ste vaše izlaganje bazirali na jednom novinskom članku. Odmah da vam kažem, dame i gospodo narodni poslanici, novinskih članaka ima raznoraznih; kao što i svih nas ima raznoraznih, tako ima i različitih novinara. To je ono što je, nažalost, situacija u našoj zemlji i zbog čega, kada pričamo o podizanju svesti naših građana, pričamo o jednoj neophodnoj stvari, a to je edukacija i novinara, i političara, i svih drugih po pitanju životne sredine. Mogu odlučno da demantujem da je situacija u Smederevu takva kakva je opisana u tom novinskom članku.
Svi podaci su relevantni, a možete da ih proverite u realnom vremenu; u ovoj sekundi možete da imate izveštaj s automatskih mernih stanica koje su raspoređene u Smederevu na tri tačke. Dve tačke su u okolini fabrike, a jedna tačka je u centru Smedereva, i možete da vidite da granice različitih koncentracija materija u vazduhu ne prelaze one koje su dozvoljene; ukoliko prelaze, mi to detektujemo.
Ne radi se o tome da možemo sada da zaključimo da oni odgovaraju ovom alarmantnom opisu situacije kao što ste naveli iz nekog novinskog članka.
Pozivam vas, kao poslanika iz Smedereva, da se prvo sami uverite u to, da vam mi prikažemo te podatke, a onda da, zajedno, svi to prikažemo našim građanima, jer je veoma važno za Smederevo da znaju da, svakako, postoji određeno opterećenje životne sredine, kao što sam rekao, ali da ono nije na tom nivou kao što je bilo.
S druge strane, svi veliki industrijski kompleksi s kojima imamo potpisane memorandume, odnosno protokole, jesu pod kontrolom.
Hajde da priznamo još jednu stvar, i to je posledica, između ostalog, aktivnosti ovog ministarstva. Ove godine, dakle, ove zime, imali smo izuzetno nepovoljne meteorološke uslove u celoj Srbiji, ali Pančevo nije bio više problem kao što je to bilo nekada. Ne kažem da je u Pančevu situacija sjajna, ali koncentracije različitih rastvorenih supstanci u vazduhu, koje smo merili do sada i koje su vrlo često bile na zabrinjavajuće visokim nivoima, ove godine nisu prelazile te granice. To je posledica, upravo, aktivnosti ovog ministarstva, nekih drugih institucija, naravno, opštine, pokrajinskih vlasti i, ono što je najvažnije, NIS-a, koji vrlo precizno ispunjava akcione planove i ulaže u zaštitu životne sredine.
Na sličan način svoje obaveze ispunjava ''Ju-Es stil'', na sličan način će svoje obaveze ispuniti i ''Bor'', tako što će se vlažni filteri instalirati, da bi se smanjila koncentracija sumpor-dioksida u vazduhu, koja je, nažalost, u ovoj godini bila na neprihvatljivo visokom nivou.
Dakle, mi neprekidno vršimo monitoring i na neki način ohrabrujemo, može se reći, ponekad teramo industriju da ulaže u svoje proizvodne kapacitete, da bi se smanjilo opterećenje životne sredine, i to ćemo činiti u budućnosti.
Opet ponavljam, naša namera nije da bilo šta zataškavamo. Hajde da priznamo jednu stvar. Istina je da poslednjih nekoliko meseci vi gotovo svakodnevno imate potpuno realne vesti i kada je nešto loše i kada je nešto dobro. Problem je u tome što kada je nešto loše, to se obavezno objavi u medijima, jer to predstavlja novinsku vest, a kada je nešto dobro, valjda se podrazumeva da je to dobro.
U svakom slučaju, možete biti sigurni da će kompletan sistem monitoringa vazduha, koji je integrisan, koji radi u Srbiji, koji će biti završen do kraja ove godine, u potpunosti pokriti svaki kutak naše zemlje, tako da može da se kvalitet vazduha meri i da u svakom trenutku, u realnom vremenu, na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine imate sve neophodne podatke. Na taj način, sve sledeće dileme i rasprave o kvalitetu ambijentalnog vazduha mogu da budu potkrepljene i time.
Ovo što je, završavam s tim, važno, jeste da se upravo donese ovaj zakon, da bismo najzad imali i zakonski osnov da se svi problemi koji se tiču opterećivanja životne sredine u budućnosti reše. U svakom slučaju, zahvaljujem na vašoj debati. Hvala vam na prilici da vam konkretno odgovorim na to. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodinu Petronijeviću na ovom pitanju, jer mislim da je Obrenovac jako dobar primer kako se kroz sprovođenje mera, koje danas predstavljaju implementaciju najnovijih tehnologija, taj problem može rešavati. Dakle, to isto važi i za Vrbas.HHHhhhH
Ovde pričamo o teškim istorijskim zagađenjima, koja ne mogu da se reše preko noći i zahtevaju ogromno ulaganje, koje mi kao država nemamo. Mislim da ste hronološki naveli šta je u poslednjih nekoliko godina učinjeno da Veliki bački kanal ne bude više crna tačka. Nažalost, on će u budućnosti još dugo godina, verovatno, biti u fokusu naše pažnje, ali radimo svakodnevno na tome, pokušavajući da rešimo taj problem. To isto važi i za Obrenovac i za Kostolac.
Ono što je izuzetak od pravila koja postoje u Srbiji, kada je reč o opštinama i korišćenju fondova, jeste opština Obrenovac. Imali smo puno razgovora s opštinom Obrenovac, jer oni ne mogu da se uvrste u kategoriju opština na kojima možemo da potvrdimo primer da su sredstva trošena nenamenski. Celokupna, ili ogromna količina sredstava za zaštitu životne sredine, koja se, po principu – zagađivač plaća, na neki način, ugrađuje u Fond za zaštitu životne sredine, upravo, dolazi od elektroenergetskih postrojenja.
Opština Obrenovac je ogroman punilac tog budžeta, zbog toga što je degradacija životne sredine usled posledica koje se dešavaju u termoelektranama i te kako velika. Tako se dešavalo da opština Obrenovac u jednoj godini ima nekoliko desetina miliona evra u Fondu za zaštitu životne sredine koje ne može da potroši da objektivno popravi situaciju u životnoj sredini, u smislu da, recimo, uradi zajedničku investiciju s elektroprivredom, da se određena količina pepela i tih materija u vazduhu smanji, a, s druge strane, ta sredstva nisu dovoljna ni da ih uloži da bi rešili neki gorući problem.
Upravo na tom primeru i upravo zahvaljujući ovim zakonima koje donosimo, za takve opštine ćemo imati posebnu kategoriju. To je kategorija posebno ugroženih životnih sredina, opština u kojima je životna sredina posebno ugrožena. Vlada će, kada je u pitanju Obrenovac, Pančevo, Bor i druge opštine koje su naseljene, Veliki bački kanal, sutra možda negde drugde, definisati neki poseban program.
Sada ću da vam kažem šta je konkretno urađeno u 2008. godini, kada pokušavamo da se borimo s problemom Obrenovca. Svake sekunde je u vazduh ispušteno 2,7 kilograma različitih materija iznad termoelektrana. Ugradnjom filtera, u 2008. godini uspeli smo da taj procenat spustimo na 75 grama u sekundi.
Postoji i dalje velika količina materija koje se ispuštaju u vazduh. One su, da vam ne govorim, posledica velike energetske aktivnosti koju termoelektrane sprovode, ali su spuštene za nekoliko desetina puta i to je pravi dokaz kako se samo kroz investiranje, odnosno instaliranje novih tehnologija, može ovaj problem rešiti. To ćemo, naravno, nastaviti da radimo i dalje.
Moramo da napravimo poseban program sa EPS-om, zbog toga što EPS mora da ispuni standarde koji podrazumevaju instaliranje. Oni predstavljaju IPC postrojenja i do 2015. godine moraju da se prilagode standardima koje podrazumeva EU, s tim što su rokovi produženi do, koliko sam razumeo, 2017. godine, upravo uvažavajući realnost i činjenicu da su to zaista ogromne investicije. HHHhhhH
Svaka opština ponaosob, koja je ovde danas spomenuta, ima sopstveni program kako da se izađe na kraj s problemima, koji su, pre svega, posledica istorijskog zagađenja. Molim vas, i to je posebna poruka građanima koji žive u tim opštinama, svakodnevno radimo, intenzivno radimo, ulažemo ogromna sredstva. Nije moguće preko noći popraviti situaciju, ali mislim da svako danas može da prizna, tu, pre svega, apostrofiram građane Pančeva, ali i drugih opština, da se vide određeni pomaci i da je u ovom trenutku situacija u životnoj sredini, bez obzira na ogromnu količinu degradacije koja se dešavala, ipak mnogo bolja nego što je bila pre ovih ulaganja. Nastavićemo da radimo to i dalje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, hvala puno na veoma iscrpnoj i pozitivnoj raspravi. Hteo sam da dobijem jedan podatak koji mi je bio interesantan, pošto imam i nešto malo parlamentarnog iskustva. Ovo je prva rasprava u poslednjih nekoliko godina, a sigurno prva rasprava od kada je donesen, ne ovaj poslovnik, nego onaj prethodni, kada je definisano vreme, a da su sve poslaničke grupe iskoristile svoje vreme, da su u raspravi učestvovale sve poslaničke grupe i da, siguran sam, nijednog trenutka nije postojao ton rasprave koji bi odstupio od nečega što jeste rasprava civilizovanih i demokratski orijentisanih ljudi. To je ono na čemu vam se zahvaljujem.
I, ponovo vam čestitam preseljenje u zgradu. Siguran sam da u ovom trenutku gledaoci pored malih ekrana, kada vide ovaj parlament, svakako primećuju razlike u odnosu na neke scene koje su viđali ranije, a to je, naravno, pre svega zbog toga što su ovi zakoni podjednako važni svima, ali verujem da je i zbog toga što smo postigli jedan nivo parlamentarne kulture. Opet ponavljam, nadam se da će i u narednim vremenima, kada prođu desetine dana, i drugi poslanici, koji danas nisu ovde sa nama, primeniti recept koji primenjuje njihova predstavnica danas ovde.
Hteo sam da odgovorim na neka pitanja koja su ponovo postavljena, na koja mora da se da odgovor. Ovim zakonima formiraju se posebne institucije. Tu, pre svega, mislim na dve agencije. Jedna je agencija za hemikalije, a drugo su budžetski fondovi. Upravo će formiranje budžetskih fondova ukinuti fondove koji danas u lokalnim samoupravama postoje, gde se od novca koji se prikuplja na osnovu takse za zagađivače isplaćuju plate. Mi upravo uvođenjem budžetskih fondova ukidamo pozicije na kojima danas ljudi primaju plate na osnovu novca koji se prikuplja od zagađivača.
Dakle, budžetski fond ne znači - nova institucija. Budžetski fond samo znači da će na jednoj budžetskoj poziciji postojati novac koji će se preraspoređivati prema programima na koje će saglasnost davati Ministarstvo, da bi bili usaglašeni sa nečim što jeste nova ekološka politika ove zemlje, koju sam vam ovde promovisao.
Što se tiče ovih agencija, moram ponovo da kažem, mi smo agenciju za hemikalije formirali na takav način što ćemo ljude koji danas rade u Ministarstvu na poslovima upravljanja hemikalijama prebaciti u tu agenciju. Ta agencija biće, pre svega, samofinansirajuća. Svih 16 ljudi koji danas rade na tom poslu preći u tu agenciju i, upravo zbog samofinansirajućeg karaktera te agencije, 16 ljudi manje dobijaće platu iz budžeta.
Dakle, mi smo ovim zakonom uštedeli novac državi, a ne formirali novu instituciju u kojoj će se zapošljavati partijski kadrovi.
Moram da vam kažem jednu stvar. Veoma je sada aktuelno pričati o štednji i svi smo mi apsolutno za štednju. Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje, ovaj segment koji se bavi životnom sredinom, ima ubedljivo najmanje zaposlenih u odnosu na broj stanovnika od svih zemalja koje su se nalazile u procesu evropskih integracija.
Mi se neprestano trudimo da izvršimo optimizaciju i preraspodelu ljudi da bi uspeli da urade ogroman posao koji je pred njima i koji ih čeka. To sam govorio i na Vladi i to govorim uvek, jer ne pristajem da zbog demagoških rasprava i zbog ogromnog broja zaposlenih u državnoj administraciji, koji su zapošljavani godinama i decenijama unazad, mnogi poslovi koji su pred nama, koji pre svega zahtevaju angažovanje izuzetno stručnih ljudi koji nama kao profesionalci trebaju u državnoj administraciji, budu ugroženi.
Mi ćemo se truditi da svaki novi zakon, svaku novu obavezu koju preuzmemo ovim zakonom, svaku novu obavezu koju preuzmemo u procesu evropskih integracija ispratimo tako što ćemo za državu da angažujemo pametne, stručne i dobre ljude koji će taj posao da rade. Mislim da je, u suštini, upravo to proces restrukturiranja državne administracije, da taj ogroman broj, naravno, smanjujemo, ali da ga pre svega smanjujemo na uštrb zapošljavanja novih mladih i stručnih ljudi.
Siguran sam da ste vi svesni toga. Verujte mi, ovi ljudi koji su danas u parlamentu, a u jednoj od prostorija ovog parlamenta sedi veliki broj ljudi iz Ministarstva koji su danas došli da bi čitali vaše amandmane, da bi slušali vaše rasprave, da bi pomogli u usvajanju ovih zakona i da bi, naravno, učinili sve da ovi zakoni budu bolji, oni su svi ovde zbog toga što izuzetno cene ovaj dom, što cene parlamentarnu raspravu, što su jako dugo čekali da ovi zakoni budu usvojeni i što im je, svakako, stalo da i taj ogroman rad, koji je bio i danju i noću, dobije svoju krajnju manifestaciju, na način da se usvoje zakoni.
Da demantujem, istine radi, jednu informaciju koju ste dali i koja se neprestano ponavlja. Tačno je da je tokom 2007. i 2008. godine u skupštinsku proceduru došlo nekoliko zakona koji su se ticali životne sredine: zakon o jonizujućem i nejonizujućem zračenju, koji su pripremala ministarstva za nauku i životnu sredinu zajedno, i još dva zakona - o upravljanju otpadom i zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu.
Ovo ministarstvo je pripremilo sve ostale zakone, hoću da kažem da ovde ima 16 zakona danas u proceduri, a pri tom je povuklo neke od ovih zakona koji su bili stariji zbog toga što nisu bili usaglašeni sa standardima EU. Dakle, istine radi, i zbog ovih ljudi koji su provodili dane i noći radeći, ovi zakoni koji su pred vama u potpunosti su usaglašeni sa zakonodavstvom EU i pisani su po sistemu krovnih, kišobran zakona koji mogu da se menjaju podzakonskim aktima.
Nakon ove zakonodavne aktivnosti parlamenta, nadam se da će životna sredina ući u jednu novu fazu svog razvoja. Budite sigurni, mi ne možemo da se razvijamo bez vas.
Drago mi je što je iz ove rasprave izašlo nekoliko zaključaka za koje mislim da su zajednički. Jedan zaključak jeste da smo, na primer, svi zajedno došli do toga da u budućnosti u sistemu upravljanja otpadom korišćenje insineracije i koinsineracije neće proizvesti teške efekte na životnu sredinu. O tome smo mnogo pričali. Došli smo do zajedničkog zaključka da se dioksini i furani kao kancerogene supstance ne stvaraju prilikom postupaka koji se dešavaju na visokim temperaturama. To je naučna činjenica i drago mi je da smo, za razliku od petka, danas svi to priznali.
Drago mi je što smo uspeli da se dogovorimo oko jedne stvari, a to je jako važno, da ostvarimo trend u budućnosti – bombardovanje naše zemlje je izazvalo veoma teško opterećenje za životnu sredinu. Izazvalo je posledice koje će se verovatno meriti, odnosno sabirati i sumirati decenijama. Izazvalo je posledice po zdravlje našeg stanovništva. Ali, nemojmo da samo bombardovanje optužujemo za sve one posledice koje danas trpe naši građani, jer kada neko kaže da je bombardovanje izazvalo množenje ambrozije, to jednostavno nije tačno.
Moramo da se borimo protiv ambrozije i drugih alergena. Moramo da se borimo protiv drugih štetnih posledica koje danas ugrožavaju zdravlje našeg stanovništva. Moramo da radimo na akcijama koje će smanjiti broj pušača u našoj zemlji, koje će smanjiti broj ljudi koji konzumiraju alkohol u našoj zemlji, koje će čistiti naš vazduh. Moramo zajednički da se borimo protiv otpada koji se nekontrolisano baca u našu životnu sredinu. Sve su to stvari koje izazivaju posledice po ljudsko zdravlje. Naravno, nikada ne smemo da zaboravimo na posledice koje su se desile kao posledice bombardovanja iz 1999. godine.
Dakle, jedino zajednički možemo da menjamo svest našeg stanovništva. Ispred Ministarstva vas pozivam da zajednički učestvujemo u tome. Drago mi je da smo dokazali još jednu stvar – ove teme nikako ne smeju da nas dele, ovo su teme koje moraju da nas spajaju. Siguran sam, ko god sutra bio na vlasti i ko god pobedio na izborima, ko god sutra bio u Ministarstvu, bila to vaša ili neka druga stranka, vi ćete zahvaljujući našim zakonima kreirati vašu politiku. Hvala puno.

Utvrdio bih nekoliko važnih pitanja. Hteo sam da na kraju ovog bloka, kada su šefovi poslaničkih grupa, odnosno ovlašćeni predstavnici izneli svoja uvodna izlaganja, dam i neke konkretne odgovore. Nekoliko tema koje su otvorene su veoma važne i drago mi je što ćemo u toku ove rasprave, danas, sutra, odnosno od ponedeljka, imati prilike da damo detaljne odgovore na njih.
Prvo, hteo bih odmah da odgovorim gospodinu Deliću na jednu tezu koju je izneo, za koju mogu odgovorno da tvrdim da nije tačna, a to je da je Srbija u ovom trenutku postala skladište za različite vrste supstanci koje su zabranjene, čija proizvodnja je zabranjena na teritoriji EU.
Prema postojećem zakonodavstvu, koje će biti pojačano kada donesemo ove zakone o kojima danas raspravljamo, zabranjen je uvoz tehnologije koja je zabranjena na teritoriji države sa koje tehnologija dolazi. To je sastavni deo procene uticaja na životnu sredinu. Mogu da tvrdim da sve tehnologije koje su u međuvremenu ušle jesu tehnologije koje su prihvaćene, sa različitim sertifikatima koji su prihvaćeni na teritoriji EU.
Ono što je problem jeste što prilikom postupanja sa otpadnim materijama koje nastaju u toku tehnoloških procesa nije postupano na način kako je bilo predviđeno, u skladu sa zakonom. Kada jedan od narodnih poslanika kaže – da, priča se o ekologiji i izađe sa novinskim člancima o negativnim primerima, to upravo govori o aktivnostima ovog ministarstva, jer da nije aktivnosti Ministarstva ti negativni primeri ne bi bili ni otkriveni.
Moram da ukažem na jednu stvar – mi smo svesni da danas u Srbiji postoji još jako mnogo kršenja zakona do kojih mi tek treba da stignemo. Kada stignemo do njih mi se potrudimo da oni koji krše zakone budu strogo sankcionisani, da šteta koja nastane za životnu sredinu bude sanirana, da oni plate visoke kazne i da finansiraju saniranje te štete, i da preventivno delujemo da se to u budućnosti više ne dešava.
Neću sada da vam pričam o našim problemima, kao ministarstva, odnosno o problemima sa kojima se suočava naša inspekcija kada pokuša da otkrije sve te slučajeve, ali ono što mogu da kažem jeste da su nam upravo ovi zakoni nedostajali da bismo mogli još efikasnije da delujemo.
Ministarstvo za životnu sredinu je uspelo da probije jednu vrstu, ne medijske blokade, nego sklanjanje u stranu životne sredine kao manje važne u odnosu na svakodnevne vesti. Ja vam to tvrdim, to možemo da vam dokumentujemo sa različitih strana upravo koristeći negativne primere, ali koristeći i pozitivne primere, kako bismo sprečili da se negativni primeri dese.
Kada pričamo o medijskoj slici rada, ja vas molim da u tome ne budemo lični, već da budemo objektivni. Ja sam juče rekao veoma jasno – dakle, svi smo zaduženi, i svi smo krivi, ukoliko mi kao ljudi koji kreiramo politiku ove zemlje, da li bili u Vladi ili bili u opoziciji, doprinosimo da jedna tako važna tema (a vidim da smo se svi složili da je tema zaštita životne sredine važna) bude jedna od dominantnih tema. Na nama je da građani to prepoznaju kao dominantnu temu i na nama jeste da građani budu probuđeni da učestvuju u ekološkim akcijama; ne u onim akcijama koje organizuje ovo ministarstvo, nego u akcijama koje oni sami organizuju da bi njihova životna sredina, okruženje gde žive i rade bilo mnogo čistije i bolje.
Odmah na početku želim da vas upozorim na jednu stvar. Ovi zakoni su veoma važni. Rasprava o ovim zakonima može da izazove razne vrste posledica. Govorim o političkim posledicama, ali govorim i o posledicama koje se tiču uznemiravanja javnosti. Vi možete, naravno, da kroz raspravu o zakonima koji se tiču životne sredine promovišete politiku svojih stranaka, ali vas molim da ne uznemiravate javnost. Vrlo je važno da danas ovde pričamo argumentovano.
Problem sa osiromašenim uranijumom je jedan veliki problem sa kojim se ova zemlja suočavala i sa kojim će se ova zemlja suočavati u budućnosti. Moja je dužnost da danas na početku ove rasprave iznesem prave podatke.
Dakle, prema podacima kojima raspolaže Vojska Srbije i kojima raspolaže Ministarstvo za životnu sredinu, u toku NATO agresije na našu zemlju municijom sa osiromašenim uranijumom na teritoriji Srbije i Crne Gore delovalo se na četiri lokacije u Srbiji, 84-85 lokacija na teritoriji Kosova i Metohije i jednoj lokaciji na teritoriji Crne Gore. Nijedna od ovih lokacija nije bila severno od opštine Vranje. Sve četiri lokacije u Srbiji su tokom akcija koje su počele 2002. godine dekontaminirane i sanirane i vrši se permanentni monitoring uticaja osiromašenog uranijuma na životnu sredinu, na lance ishrane itd.
Kada neko izađe i raširi mapu Srbije i pokaže da postoji još jako mnogo lokacija na kojima postoji nuklearna opasnost, ja moram da kažem da taj ne govori istinu. Nema potrebe da se građani uznemiravaju zbog toga što neko želi da zaradi neki jeftini poen. Vi možete da imate svoj stav prema NATO paktu. Ja lično imam stav prema NATO paktu. Svi mi imamo svoja osećanja prema situaciji koju smo kao građani doživljavali za vreme bombardovanja, ali nemojte sada, deset godina posle toga, da pokušavate da zarađujete jeftine poene koristeći neistine.
Naravno da postoje posledice po zdravlje stanovništva. Posledice će se osećati još jako dugo vremena. Hajde da pričamo o tome kako mi kao država delujemo. Ovde je neko rekao – nadam se da će Ministarstvo imati hrabrosti da to saopšti javnosti. Evo, imamo hrabrosti, saopštavamo javnosti. Hoćete da vam kažem šta mi danas radimo?
Mi danas vršimo permanentni monitoring, što se tiče uticaja različitih vrsta radioaktivnih materija u vazduhu, koje su redovna pojava. U ovom trenutku na devet mernih mesta u Srbiji, a to su Palić, Novi Sad, Beograd, Vinča, Kladovo, Zlatibor, Vranje, Niš i Kosovska Mitrovica, ovo ministarstvo vrši merenja i o tome obaveštava javnost. Ovog trenutka, ako želite da znate da li postoji povećanje radioaktivnih materija u vodi, vazduhu i zemlji, možete da odete na sajt Agencije za životnu sredinu i da to pogledate. Ni na jednom od ovih mesta se ne meri povećanje koncentracije radioaktivnih materija u vazduhu.
Što se tiče priče o te četiri lokacije gde je izvršen napad NATO pakta radioaktivnim osiromašenim uranijumom, radi se o tačkastim lokacijama. Radi se o lokacijama koje su, to je neko juče rekao, u potpunosti sanirane, a taj materijal je sklonjen u Vinču.
Odmah ću da dam odgovor na pitanje gde će se skladištiti u budućnosti radioaktivni materijal. On se poslednjih 60 godina skladišti na istom mestu, a to je Vinča, privremeno, a zatim se trajno prenosi u zemlju odakle je izvor radioaktivnosti uvezen, a to je najčešće Rusija. Dakle, nije istina da u Srbiji postoje tačke žuto-crne boje, gotovo u celoj Srbiji, iz kojih se naši građani zrače.
Ja znam da će, naravno, neki poslanici nastaviti da govore neistine. Ja ću svaki put pokušati da izađem i da demantujem. Dakle, kada pričamo o zakonima koji se tiču životne sredine, o zakonima koji se tiču zdravlja građana, o zakonima koji mogu da ostave veoma ozbiljne posledice na našu budućnost, moramo da pričamo veoma argumentovano. Ljudi, ovo nije samo politička rasprava, ja sam to govorio juče. Ovo mora da bude jedna veoma ozbiljna, stručna rasprava, jer se ovde govori o konkretnim stvarima koje uvek lako mogu da se izmere. Toliko za početak.
Hvala vam što ste dali podršku. Koliko sam razumeo, većina vas je dala podršku ovim zakonima.
Mi smo u međuvremenu razmatrali veliki broj amandmana koje ste podneli kao narodni poslanici. Ja bih vas zamolio da u toku današnjeg dana i u toku sledećih dana sednemo i razgovaramo, jer postoji mnogo dobrih amandmana koje ćemo kao Ministarstvo prihvatiti. Hvala vam puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko razumem, mi smo i težili ka ovakvoj vrsti rasprave. Ovo je jedna prava parlamentarna rasprava u kojoj vi kao narodni poslanici izlažete i postavljate pitanja, a onda predstavnici Vlade daju odgovore.
Što se tiče čuvanja dostojanstva Skupštine, verujte mi, gospođo Raguš, borio sam se više za očuvanje dostojanstva Narodne skupštine. Kada sam bio narodni poslanik pokušavao sam da uvedem neka pravila koja, Bogu hvala, i danas važe; pokušavao sam i uspevao u tome da organizujem mogućnost da Vlada uvek bude prisutna u parlamentu i da poslanici imaju mogućnost da postave vrlo ozbiljna pitanja, na koja će Vlada davati odgovore, i trudio se da poslanici u postupku rada budu i te kako uvaženi.
Ne morate meni da delite lekcije o tome na koji način sa pozicije ministra razgovaramo sa poslanicima. Moja je dužnost i posao, radi javno iznete reči i radi odgovornosti prema javno iznetoj reči, da izađem i da kažem kada se ponekad ne slažem sa vama i kada imam drugačije podatke. Samo sam to učinio.
Dakle, u Srbiji ne postoji 25 ili 30 lokacija za smeštaj nuklearnog otpada, niti će ikada postojati. Što se tiče mape koju budete širili, vi možete na njoj da pravite kampanju, možete da vadite novinske članke u kojima su neki ljudi ranije možda o tome pričali, ja opet ponavljam, nuklearni otpad se smešta tamo gde se smeštao decenijama unazad, a to je Vinča. Tu je privremeni smeštaj. Trajni smeštaj nuklearnog otpada je tamo odakle je izvor zračenja i stigao, a to je Rusija. Naravno, sa puno problema se to rešava, ali se rešava.
Što se tiče Kosjerića, i hvala vam što ste postavili to pitanje, jako mi je drago što je ekološki tim Opštinskog odbora NS u Kosjeriću postavio to pitanje. Pošto sam čuo da je više puta postojala rasprava o tome šta se u Kosjeriću dešava, vama kao narodnim poslanicima dugujem odgovor.
U svim zemljama sveta, hajde da se ograničimo na kontinent kome pripadamo, u svim zemljama EU jedan od načina skladištenja i smeštanja, trajnog uklanjanja otpada jeste i insineracija, odnosno koinsineracija u pogonima za koje postoje uslovi za to. To su veoma strogo specifikovani uslovi. Oni podležu izuzetno strogim procenama uticaja na životnu sredinu i oni se rade.
Juče sam vam rekao da jedan od ciljeva, kada pričamo o otklanjanju otpada, jeste da se stvore zakonski mehanizmi i svi drugi neophodni mehanizmi, koji podrazumevaju uključenje struke u to, kako bi se i na taj način rešavao problem otpada. Otpad se svuda u zapadnoj Evropi koristi i u energetske svrhe, ali, naravno, u slučaju da ne zagađuje životnu sredinu.
U prvom koraku smo, potpisujući protokol sa pogonima koji u ovom trenutku jedini poseduju tehnologiju, a to su cementare, počeli da otvaramo vrata za taj postupak.
Od njih smo tražili veoma striktne uslove, pre svega, izradu studija o proceni uticaja na životnu sredinu, da bi oni ušli u postupak spaljivanja različitih vrsta otpada.
Moram da kažem da nećemo dopustiti, u ovom zakonu to lepo piše, možete pročitati tačno u kom članu to piše, da se uvozi otpad radi spaljivanja. To će biti zabranjeno zakonom i to mogu da vam sada garantujem. Biće dopušteno da se, eventualno, neke vrste otpada koje se ne tretiraju kao opasne uvoze radi dalje prerade i izvlačenja sekundarnih materija, i to je jedan od amandmana narodnih poslanika koji ću verovatno u toku rasprave prihvatiti.
Ono što će biti moguće jeste da će se veoma pažljivo razmatrati od strane stručnjaka Ministarstva, i pozivam stručnjake iz NS iz Kosjerića da uzmu učešća u tim raspravama, jer će to biti, naravno, podložno javnoj raspravi; doći ćemo do nekih neophodnih tehnoloških uslova da bi se krenulo sa tim.
Na ovaj način hoću da demantujem jednu neistinu. Neistina je da se danas u Kosjeriću spaljuje u cementari bilo šta što zagađuje životnu sredinu, a što nije spaljivano u poslednjih nekoliko decenija. Decenijama se u cementari u Kosjeriću, sada se obraćam poslaniku iz moje stranke, koristila jedna vrsta goriva koja se koristi i danas.
Cementara u Kosjeriću nije ni podnela Ministarstvu za životnu sredinu zahtev za procenu uticaja na životnu sredinu, tako da nije tačno da se u ovom trenutku u cementari u Kosjeriću spaljuje bilo što proizvodi dioksine, furane i materije koje ste ovde naveli. To nije tačno.
Hajde da sada budemo odgovorni prema građanima koje predstavljamo i da kažemo istinu. Nemojte javnost uznemiravati. Ukoliko ta cementara podnese zahtev, a procedura je veoma dugačka, postojaće nekoliko postupaka javnih rasprava u kojima će svi biti u mogućnosti da se uvere da je cementara ispunila sve neophodne tehnološke uslove.
Danas su u Evropi tehnološki uslovi takvi i nove tehnologije su takve da onemogućavaju pojavu opasnih supstanci u onim količinama u kojima su one nedozvoljene i štetne za ljudsko zdravlje.
Da bismo ovo potvrdili, ove godine ćemo postaviti stanicu za automatski monitoring, kao što su postavljene i na drugim lokacijama gde danas rade cementare, i građani Srbije će imati mogućnost da na internet prezentaciji Agencije za zaštitu životne sredine neprestano, u trenutku, prate koncentraciju različitih supstanci, upravo da se ne bi javnost uznemiravala.
Dakle, to je nešto što mi radimo permanentno. Molim vas da, kada pričamo o konkretnim slučajevima, možda prvo od nas zatražite zvaničan podatak pre nego što vam jedan odbor, u stručnost neću da ulazim, donese neke podatke, za koje tvrdim da nisu tačni. Ako su oni delovali preventivno, na tome im se zahvaljujem i pozivam ih, prenesite im naše pozdrave, da učestvuju u javnoj raspravi onoga trenutka kada cementara odluči da uđe u projekat korišćenja tih alternativnih vrsta goriva.
To su odgovori na pitanja koja su mi postavljena. Neću više da se javljam, osim na kraju. Ukoliko imate neko konkretno pitanje, stojim vam na raspolaganju. Hvala puno.

Zahvaljujem se. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi prijatelji, nastavljamo dalje.
Osnovni razlog za izmene i dopune Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu jeste preciznije uređenje uloge različitih aktera u ovom postupku. Preciznije definisanje određenih odredaba postojećeg zakona omogućiće nadležnim organima efikasniji rad i donošenje pravovremenih odluka.
(Predsednik: Gospodine ministre, ne čuju vas najbolje. Hoćete li malo da podignete mikrofone? Zahvaljujem.)
Ja ne mogu da ih podignem. (Popravlja mikrofone.) Je li sada u redu? (Jeste.)
To će svakako rezultirati i osetnim skraćenjem perioda za dobijanje saglasnosti na studiju procene uticaja na životnu sredinu. Izmenama zakona daje se mogućnost za skraćenje vremenskog roka trajanja procedure sa postojećih i neopravdano dugih 270 dana na planiranih 108 dana, izuzimajući žalbeni rok za koji se predviđa postupanje po Zakonu o upravnom postupku.
Važan cilj izmene Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu je preciziranje veze sa propisima iz domena urbanizma i građevine. Predloženim izmenama se takođe daje mogućnost nadležnom organu da kroz rešenje o oslobađanju od izrade studije o proceni uticaja odredi minimalne mere zaštite životne sredine. Ovim bi se izbegla mogućnost da se zbog dve do tri mere zaštite životne sredine nalaže izrada procene, odnosno studije procene uticaja i na taj način povećavaju troškovi postupka i produži vremenski rok do konačnog završetka procedure.
Procena je da će donošenje ovog zakona znatno olakšati i ubrzati realizaciju velikog broja privrednih projekata, uz obezbeđivanje visokog nivoa pravne sigurnosti svih učesnika u procesu. Time će se pomoći privredi Srbije da bude atraktivnija za investicije, a našim preduzećima će se olakšati da budu konkurentnija na međunarodnom tržištu.
Cilj ovog zakona jeste da se izbegne mogućnost zloupotrebe instituta procene uticaja na životnu sredinu od strane naše administracije i mogućnost da administracija arbitrarno određuje neophodnost procene uticaja na životnu sredinu u slučajevima kada za to ne postoji nijedan opravdani i valjani razlog.
Svrha donošenja zakona o zaštiti vazduha je uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema upravljanja kvalitetom vazduha na teritoriji Republike Srbije.
Ovim zakonom se, pre svega, predviđaju mere za zaštitu i poboljšanje kvaliteta vazduha, koje imaju za cilj da se spreče ili maksimalno smanje štetne posledice po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.
Zakon o zaštiti vazduha je još jedan od zakona koji su pripremljeni u postupku usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. U ovom trenutku u EU postoji preko 30 propisa, pre svega direktiva, kojima se uređuje zaštita vazduha. Potpuna usklađenost ove oblasti sa pravnom tekovinom EU postići će se nakon donošenja ovog zakona i usvajanja podzakonskih akata predviđenih Predlogom zakona o zaštiti vazduha.
U cilju efikasnog upravljanja kvalitetom vazduha uspostavlja se jedinstven sistem praćenja i kontrole nivoa zagađenja vazduha i održavanja baze podataka o kvalitetu vazduha. Precizno su utvrđene nadležnosti za uspostavljanje državnih i lokalnih mreža, kao i uslovi pod kojima se može vršiti monitoring.
Zakon uspostavlja novi koncept upravljanja kvalitetom vazduha u okviru zona i aglomeracija, koje se utvrđuju aktom Vlade, na osnovu podataka o kvalitetu vazduha. Utvrđuju se kategorije kvaliteta vazduha prema nivou zagađenosti, a za zone i aglomeracije u kojima je vazduh treće kategorije obavezno se donose planovi kvaliteta vazduha. Cilj tih planova je da se kvalitet vazduha unapredi i postignu ciljne vrednosti utvrđene uredbom o zahtevima kvaliteta vazduha.
Propisane mere za poboljšanje kvaliteta vazduha obuhvataju: propisivanje graničnih vrednosti emisije zagađujućih materija iz stacionarnih i iz pokretnih izvora zagađivanja, propisivanje dozvoljenih količina pojedinih zagađujućih materija u određenim proizvodima, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, postepeno smanjivanje upotrebe supstanci koje oštećuju ozonski omotač, kao i utvrđivanje odgovornosti za nesprovođenje mera.
Predlogom zakona se predviđa i donošenje strategije zaštite vazduha, kao osnovnog dokumenta, sa šestogodišnjim periodom važenja, za utvrđivanje zahteva kvaliteta vazduha, kratkoročnih akcionih planova i programa za smanjenje emisije zagađujućih materija u vazduhu.
Zakonom o zaštiti životne sredine predviđeno je donošenje posebnog zakona kojim će se urediti zaštita, unapređivanje i korišćenje prirode i njene biološke i predeone raznovrsnosti. Tu zakonsku obavezu mi ispunjavamo danas predstavljajući vam Predlog zakona o zaštiti prirode.
Zaštita prirode je jedna od osnovnih oblasti u zaštiti životne sredine. Potreba za očuvanjem i zaštitom ekološkog nasleđa, koja često ne poznaje granice, obavezuje sve države da svojim normativnim, planskim i drugim merama očuvaju biološku raznovrsnost Evrope.
Stalno pogoršavanje stanja prirodnih staništa i pretnje izvesnim vrstama divlje flore i faune je među ključnim pitanjima politike EU u oblasti životne sredine. Procenjuje se da je danas u Evropi ozbiljno ugroženo, ili se nalazi na ivici izumiranja, oko hiljadu biljnih vrsta i više od 150 različitih vrsta ptica.
Prema broju vrsta u odnosu na veličinu teritorije biodiverzitet Srbije je među najvećim u Evropi. Pored endemita Balkana, u flori Srbije su prisutne i subendemične vrste. Raznovrsnost faune je takođe izrazito visoka u poređenju sa stanjem u Evropi. Primera radi, registrovano je oko 110 vrsta riba. Od sedam endemičnih vrsta dunavskog basena, na teritoriji Srbije živi pet vrsta. Ukupan broj sisara, ptica gnezdarica, gmizavaca i vodozemaca čini oko 43,3% ukupnog broja svih ovih životinjskih grupa u Evropi. Ovakvo stanje biodiverziteta Srbije uslovljava donošenje zakona kojim se reguliše njegova zaštita, očuvanje i korišćenje.
Ovim zakonom se predviđa utvrđivanje i procena stanja u prirodi i predelu, zaštita prirodnih dobara, uspostavljanje sistema praćenja prirodnih vrednosti i zaštićenih prirodnih dobara, zaštita prirode i predela u prostornim planovima i projektnoj dokumentaciji, donošenje programa upravljanja prirodnim resursima, kao i razvijanje svesti o potrebi zaštite prirode u procesu vaspitanja i obrazovanja.
Posebno želim da naglasim da su predložena rešenja usklađena sa obavezama koje proizilaze iz ratifikovanih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite biodiverziteta, i to: Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, Konvencije o međunarodnoj trgovini i ugroženim vrstama divlje flore i faune, Konvencije o zaštiti kulturne i prirodne baštine, Konvencije o močvarama koje su od međunarodnog značaja, Konvencije o zaštiti migratornih vrsta, Konvencije o zaštiti evropske divlje flore i faune, Karpatske konvencije, kao i sa direktivama EU o zaštiti prirode.
Dame i gospodo narodni poslanici, donošenjem zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini napravićemo još jedan veliki korak ka usklađivanju sistema zaštite životne sredine u Srbiji sa standardima EU. Ovim predlogom zakona utvrđuju se mere za sprečavanje i smanjenje štetnih efekata buke na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Predviđena je izrada odgovarajućih podzakonskih akata kojima se utvrđuju granične vrednosti buke u životnoj sredini, akustičko zoniranje prostora, određivanje stepena ometanja bukom, metoda ocenjivanja indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini na zdravlje ljudi, kao i metode merenja buke. Posebna novina u Predlogu zakona je izrada strateških karata buke na nivou Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave, kao i izrada akcionih planova u skladu sa propisima EU, čija je svrha da odrede mere za smanjenje izloženosti buci u životnoj sredini.
Posebno želim da naglasim da uvođenje mehanizma koji će obezbediti da javnost ima pristup informacijama o nivou buke kojoj smo izloženi svakako predstavlja jedan veliki iskorak u učestvovanju javnosti u kreiranju politike zaštite životne sredine.
Što se Predloga zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda tiče, on se predlaže imajući u vidu to da važeći Zakon o ribarstvu ne obezbeđuje kontrolu u sistemu korišćenja ribljeg fonda kao prirodnog resursa. Takođe, neprimenjivanje načela efikasnosti održivog korišćenja obnovljivih prirodnih resursa, neadekvatno planiranje korišćenja ribljeg fonda i odsustvo kontrole i praćenja stope ribolova dovodi u opasnost obnovljivost ribljeg fonda kao prirodnog resursa prilaženjem granici održivog korišćenja, a to dovodi u pitanje i održivost ribolova kao delatnosti.
Takođe, kada govorimo o ribljem fondu, mora se imati na umu da je reč o najugroženijoj grupi životinja na planeti.
Stručne procene ukupnog broja učesnika u ribolovu pokazuju da oko 300.000 građana Srbije danas svojim aktivnostima direktno utiče na riblji fond kroz privredni i rekreativni ribolov, kao i kroz sportske aktivnosti na ribolovnim vodama. Broj izdatih dozvola za ribolov u 2008. godini je iznosio samo oko 100.000, što je rezultat neadekvatne zakonske regulative u ovoj oblasti i odsustva jasne spremnosti države za promociju ovog vida rekreativne aktivnosti. Nasuprot tome, država je u obavezi da štiti i unapredi biodiverzitet svojih voda.
Takođe, ulaganjem u zaštitu održivog korišćenja ribljeg fonda u vodama Republike Srbije stvaraju se uslovi za razvoj eko-turizma, kao najprosperitetnije grane turizma u 21. veku.
Na kraju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine je podnet Narodnoj skupštini na razmatranje imajući u vidu nekoliko veoma konkretnih ciljeva: otklanjanje nedostataka uočenih tokom primene važećeg Zakona o zaštiti životne sredine, dalje usaglašavanje sa propisima EU i implementacije novih direktiva EU koje su u međuvremenu donesene, obezbeđivanje ekonomskih instrumenata, odnosno sredstava za zaštitu životne sredine koji se zasnivaju na načelu "zagađivač plaća" i raspodelu sredstava po ovom načelu i, svakako, jedan od najvažnijih instrumenata nove ekološke politike – pooštravanje kaznene politike.
Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine želimo da potpunije ostvarujemo osnovna načela na kojima se zasniva ovaj zakon, među kojima ću pomenuti samo nekoliko: načelo prevencije i predostrožnosti, načelo očuvanja prirodnih vrednosti, načelo održivog razvoja, načelo "zagađivač plaća" i "korisnik plaća", ali i oslanjanje na podsticajne mere, uz potpuniju primenu načela informisanja i učešća javnosti.
Posebno napominjem da se izmenom ovog zakona vrši usaglašavanje našeg pravnog sistema sa većim brojem direktiva, uredbi i preporuka EU, među kojima ću naročito pomenuti direktivu koja se odnosi na kontrolu velikih industrijskih udesa koji uključuju opasne materije. Usaglašavanjem sa ovom direktivom stvoriće se uslovi za izgradnju sistema i uspostavljanje bolje saradnje i koordinacije među učesnicima u sistemu upravljanja rizikom, a tehnološka disciplina u privredi će se podići na viši nivo.
Poseban naglasak u Predlogu zakona je stavljen na sprovođenje preventivnih mera, u cilju sprečavanja nastanka hemijskih udesa, odnosno smanjenja njihovih posledica na ljude i životnu sredinu. Predlogom zakona je predviđeno donošenje nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara i nacionalnog programa zaštite životne sredine, koje, kao strateška dokumenta u oblasti zaštite životne, sredine donosi Vlada Republike Srbije.
Predlogom zakona se uvodi kategorija područja od posebnog državnog interesa u oblasti zaštite životne sredine. Vlada propisuje kriterijume i određuje područja od posebnog državnog interesa u oblasti zaštite životne sredine, kao i visinu i način plaćanja naknade za zagađivanje životne sredine u ovim područjima.
Utvrđena je i nova pripadnost prihoda Republike i jedinica lokalne samouprave. Cilj ove odredbe je da brojne opštine koje se graniče sa opštinama na čijoj se teritoriji nalaze zagađivači, obveznici plaćanja, koje sada trpe posledice aktivnosti zagađivača, a ne ostvaruju nikakve prihode po tom osnovu, imaju prava na određen deo naknade za zagađivanje. Uvodi se i pripadnost prihoda autonomne pokrajine u skladu sa zakonom, u cilju ulaganja sredstava preko fonda za region ugrožen radom zagađivača.
Zakon postavlja i osnov za uvođenje podsticajnih mera za zaštitu životne sredine. To podrazumeva i utvrđivanje obaveza autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave da otvore budžetske fondove za zaštitu životne sredine, kao i načina finansiranja tih fondova i korišćenje njihovih sredstava. Predviđa se i obaveza autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave da utvrdi program korišćenja sredstava budžetskog fonda, na koji saglasnost daje ministarstvo nadležno za poslove životne sredine. Utvrđena je i obaveza autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave da dostave izveštaj o korišćenju sredstava ostvarenih po osnovu tih naknada.
Bez obzira na izraženo nezadovoljstvo pojedinaca ovakvim aktima, ovaj zakon obezbeđuje neophodan nivo centralizacije u upravljanju novcem koji će se koristiti za zaštitu životne sredine zbog velikog broja problema sa kojima smo se u prošlosti suočavali kroz mehanizme finansiranja zaštite životne sredine od strane onih koji su prethodno životnu sredinu ugrozili.
U vezi sa ovim zakonom želim da kažem da je politika Ministarstva da nove podsticajne mere moraju biti praćene odgovarajućim sankcijama za one koji krše naše propise.
Moram da primetim da podaci o procesuiranim prijavama Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine pokazuju da pravosudni organi za prekršajne prijave i prijave za privredi prestup u vezi sa kršenjem propisa u oblasti životne sredine izriču najniže moguće kazne. Do sada, najviša kazna za privredni prestup od tri miliona dinara nije nijednom izrečena.
Iz tog razloga je, uz saglasnost Ministarstva pravde, predloženo povećanje najnižih kazni. Predlogom zakona se neke novčane kazne povećavaju i do 15 puta, a uvodi se i mogućnost izricanja kazne u visini dvadesetostrukog iznosa učinjene štete za privredni prestup.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja vas pozivam da uzmete učešća u naporima Ministarstva životne sredine da popravimo situaciju u ovim oblastima. Mi smo, kao i za ove prethodne zakone, u potpunosti otvoreni da razgovaramo o vašim amandmanima. Mislim da ste podneli veliki broj veoma korisnih amandmana i da ih u toku rasprave u pojedinostima i prihvatimo, obogaćujući i osnažujući ovaj zakon da bude mnogo primenljiviji i mnogo bolji nego što je predloženo od strane Ministarstva. Želim da vas na kraju ovog izlaganja pozovem da glasate za ove zakone. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, dame i gospodo narodni poslanici. Gospodine Jovanoviću, prenosim vam zahvalnost ljudi koji su zaista danju i noću radili na izradi ovih zakona i koji će i u budućnosti raditi i ulagati mnogo više napora nego što im posao i pozicija nalaže, verujući u životnu sredinu, živeći sa problematikom životne sredine. Dakle, zahvaljujem se u njihovo ime na tim lepim rečima i zaista mislim da oni zaslužuju veliko poštovanje svih nas. Želeo sam samo da u ovoj raspravi šefova poslaničkih grupa možda pomognem da ta rasprava krene u pravom pravcu, zbog toga što se stalno ponavljaju neke teze koje jesu tačne, ali je u međuvremenu, usled rasprave koju je Ministarstvo vodilo sa pojedinim poslanicima, došlo do određenih promena.
Želeo sam da vam saopštim da je bila opravdana primedba mnogih narodnih poslanika koji su ukazivali na problem definisanja ispita za ribolovce u zakonu o održivom razvoju ribljeg fonda. Mi smo razgovarali sa gospodinom iz poslaničkog kluba Nova Srbija, razgovarali smo sa drugim narodnim poslanicima i tokom rasprave o amandmanima mi ćemo prihvatiti amandman koji će na jedan drugačiji način definisati obavezu ribolovaca da budu edukovani, obavezu udruženja koje će se baviti očuvanjem ribljih područja da izvrše edukaciju, da implementiraju program koji će Ministarstvo predložiti, ali neće postojati obaveza da ti ljudi polažu ispit. To je nešto što je jedna opravdana primedba na koju ste nam ukazali i koju smo usvojili.
Želeo sam da kažem nekoliko reči vezano za primedbe koje postoje oko generalnog usvajanja, odnosno uspostavljanja agencija ovim zakonima.
Ovim zakonima ćemo mi uspostaviti nekoliko agencija i ovim zakonima mi gasimo nekoliko agencija, konkretno jednu veliku. Morate da znate da mi uspostavljanjem novih agencija nismo izvršili udar na budžet. Agencija za hemikalije, koja danas ne postoji, a postojaće nakon usvajanja ovih zakona, preuzeće 14 ljudi koji danas rade u Ministarstvu na poslovima hemikalija. Finansiraće se kompletno iz sopstvenih prihoda, što znači da će budžet Republike Srbije imati 14 plata manje od trenutka kada agencija za hemikalije bude formirana.
Na sličan način će se, optimizacijom rada Ministarstva, formirati i druge agencije koje se formiraju ovim zakonima. Mi smo ovim zakonima ukinuli, na primer, Agenciju za reciklažu koja je do sada postojala, tako da i mi brinemo o čuvanju budžetskih para i brinemo na neki način u ovoj krizi, i ne samo u ovoj krizi, nego u suštini u optimizaciji rada kompletne srpske administracije ne preterujemo. Ono što smo primenjivali kada je u pitanju osnivanje agencija jeste čista implementacija evropskih direktiva koje predviđaju formiranje nezavisnih regulatornih tela za ovako važne oblasti, a upravljanje hemikalijama svakako jeste važna oblast.
Što se tiče rasprave o buci, bilo je, rekao bih, nekakvog karikiranja objašnjenja kako bi zakon o buci trebalo da bude implementiran u životu. Naravno da postoje prelazni periodi do kada će svi oni koji predstavljaju izvore buke morati da se prilagode ovom zakonu. To je jedan od zakona koji, pre svega, treba da uredi uticaj buke na zdravlje i životnu sredinu i da zaštiti naše građane, ljude od buke.
Nije tačno da će, na primer, ljudi na stadionima morati tiše da zvižde zbog toga što mi donosimo ovaj zakon i nemojte, molim vas, da na takav način karikirate nešto što pre svega služi da zaštiti ljude od buke koja se javlja u industrijskim pogonima, proizvodnim pogonima, u saobraćaju, na autoputevima, duž autoputeva. Recimo, ovaj zakon će obavezati one koji grade autoputeve da izgrade zaštitne ograde da buka ne bi smetala ljudima koji pored tih autoputeva žive. Dakle, za to služi ovaj zakon, a ne da pravi karikaturu od buke koja nastaje na nekim mestima gde inače nastaje.
Na kraju krajeva, ukoliko se utvrdi da je ta buka jača od onoga što će podzakonski akti koji idu uz ovaj zakon definisati, ti će ljudi imati obavezu da ugrade zaštitne mehanizme i da zaštite okruženje, na primer, tog stadiona od buke. To će biti njihova obaveza. Šta je tu problem? Mi štitimo ljude koji ne mogu da žive kada se, na primer, na nekom stadionu dešava neka manifestacija.
Dakle, sve što radimo radimo da bismo zaštitili naše ljude, ne radimo to iz hira, ne radimo to zato što nam se to sviđa. To je nešto što se možda zove uvođenje reda i mislim da svi zajedno ovde, bez obzira na partijske razlike, hoćemo, pobogu, da se red uvede.
Kada već pričamo o uvođenju reda, moram da vam iznesem jedan problem o kojem smo pričali i na Odboru kod gospodina Jovanovića, na Odboru za zaštitu životne sredine, a koji permanentno postoji. Mi smo, kao Ministarstvo, pokušali da donesemo određene mere. Dakle, kada pričamo o tome da li je ikada iko kažnjen zbog zagađenja životne sredine, ja sam u uvodnom izlaganju rekao da najteža, odnosno najrigoroznija kazna nikada nije propisana. Ovde se radi o tome da vrlo često pravosudni sistem nema sluha za ovakvu vrstu kršenja zakona, što se tiče životne sredine. Mi smo neko vreme kukali na to i ukazivali smo da problem "Heliosa" ne bi prerastao u ovako dramatičan problem, i verovatno naši građani ne bi ni znali o njemu, da je još 2007. godine sud postupio po prijavama koje je podnela naša ekološka inspekcija. Da su ljudi reagovali na vreme, ne bi se desilo da se hiljade različitih zagađujućih predmeta nađu u našoj životnoj sredini.
Mi smo uveli jedan sistem koji je nov i koji je pozdravljen sa svih strana. Da ne bismo samo kukali na pravosudni sistem, mi smo organizovali edukaciju i jedan veoma ozbiljan serijal razgovora sa sudijama, tužiocima, i uskoro ćemo i u sudovima i u tužilačkim organizacijama i, što je jako važno, u Ministarstvu unutrašnjih poslova imati specijalizovane ljude koji će se baviti isključivo problemom životne sredine i koji će dobijati predmete kad god se desi da je prekršen neki od ovih zakona da bi mogli po njima da postupaju, a prošli su različite edukacije.
Na kraju, samo da kažem jednu stvar koja će sigurno biti najvažnija, a to je pitanje preraspodele ovog lokalnog fonda. Rekao sam da je naš stav, i to je zaista posledica ove promovisane nove ekološke politike, da moramo da počnemo da brinemo o životnoj sredini u Srbiji kao o jednom integralnom sistemu. Ne možemo da fragmentišemo i atomizujemo životnu sredinu svake opštine ponaosob i ne možemo da dopustimo da se dešava nešto što se, nažalost, dešavalo do danas.
Mi smo u poslednjih sedam meseci uradili jedan izveštaj o tome kako su utrošeni ekološki fondovi u lokalnim samoupravama i došli smo do saznanja da 30% novca koji je prikupljen po principu "zagađivač plaća", dakle, od industrije koja je direktno zagađivala životnu sredinu, nije završavalo u projektima koji treba da poprave stanje u toj životnoj sredini, nego za finansiranje sportskih klubova, reprezentacije, funkcionisanja lokalne samouprave, svih onih stvari koje možda jesu važne za život lokalne samouprave, ali svakako nisu važne za jednu životnu sredinu.
Nijednog trenutka nismo rekli da hoćemo opštinama da uzmemo novac. Opština će imati po ovom zakonu dve obaveze.
Prva obaveza jeste da formira budžetsku poziciju, koja će biti fondovska pozicija, i moraće da ima veoma jasan program i plan rada, a na taj plan rada će Ministarstvo davati saglasnost; takođe, moraće da podnosi izveštaj Ministarstvu do svakog dinara kako je taj novac potrošen.
Takođe, opštine će imati mogućnost da uvedu i svoju lokalnu taksu koja će biti sastavni deo tog fonda. Način na koji će ta sredstva da troši će takođe, naravno, biti integrisana sa planom rada, ali će 100% tih prihoda ići opštini.
Sa druge strane, prihvatili smo amandman jednog od narodnih poslanika, mislim da je to poslanik Nikolić iz Pančeva, da se za opštine koje se podvode pod institut opštine sa posebnim stepenom ugroženosti životne sredine omogući da se naplate još neke vrste taksi od zagađivača za transport materije kroz tu opštinu, ili po kilogramu, odnosno toni proizvoda određenih materija koje prolaze kroz procese proizvodnje koji zagađuje životnu sredinu.
Tako ćemo kroz taj zakon uspeti, sa jedne strane, da centralizujemo na neki način procese donošenja odluka gde će se novac trošiti, a s druge strane, da formiramo lokalne fondove koji će se isključivo trošiti za potrebe životne sredine. Ono što je najvažnije, onim opštinama koje su zaista ugrožene zbog različitih vrsta industrijskih aktivnosti omogućićemo da imaju poseban izvor prihoda iz kojeg mogu dodatno da finansiraju te stvari.
Moram da vam kažem da fond za zaštitu životne sredine nije naš fond, a lokalni fondovi su vaši fondovi. Moram da kažem, to je bila i naša argumentacija kada smo imali razgovore sa Stalnom konferencijom gradova i opština, Fond za zaštitu životne sredine u ovom trenutku većinu svojih para troši na sanaciju i rekultivaciju komunalnih deponija koje postoje u opštinama. Dakle, troši novac za projekte za koje je kompletno, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, nadležna lokalna samouprava.
Fond za zaštitu životne sredine takođe ima mnogo bolji pregled kada prikuplja sredstva gde može da se utroši taj fondovski novac kada postoje projekti koji se tiču zagađivača, koji možda jesu na teritoriji jedne opštine, ali u suštini svojim aktivnostima zagađuju životnu sredinu na teritoriji više opština. Do sada se dešavalo, na primer, da se jedan zagađivač nalazi na osmom kilometru reke, da ta reka ima 40 km i prolazi kroz pet opština, a da koristi od fonda koji se naplaćuje na osnovu zagađivanja te reke ima samo opština na čijoj teritoriji se zagađivač nalazi.
Ostale četiri opštine kroz koje ta reka prolazi, koje sigurno trpe posledice zbog zagađenja, nisu ni na koji način mogle da kompenzuju posledice tog zagađenja, niti da ulažu u programe koji bi eventualno popravili riblji fond ili stanje životne sredine kada je u pitanju tok te reke.
Dakle, mi na ovaj način hoćemo upravo da ispravimo tu nepravdu i da, na neki način, centralizujući, odnosno regionalizujući fond i proces donošenja odluka što se tiče fonda ispravimo to stanje.
Ovo su samo neki od odgovora. Nadam se da ćemo raspravu da usmerimo u tom pravcu. Znam da je veliki problem kada se govori o preraspodeli sredstava. Ovde se, dakle, ne radi o klasičnoj centralizaciji. Lokalne samouprave će i dalje imati mogućnost da na veoma snažan način naplaćuju i pune svoje lokalne fondove, da sprovode programe i procese koji će se ticati životne sredine.
U uvodnom izlaganju sam rekao da je ovo neophodan stepen centralizacije procesa donošenja odluka zbog toga što životna sredina ne poznaje opštine, zagađenje životne sredine ne poznaje administrativne granice opština. To je nešto što je regionalno ili univerzalno i na takav način moramo da se ponašamo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, veliko mi je zadovoljstvo da sam ponovo u Skupštini sa vama.
Nadam se da ćemo danas i narednih dana imati veoma plodnu i korisnu raspravu oko jednog seta veoma važnih zakona koji predstavljaju grupu zakona koji kreiraju budućnost naše zemlje i koji će, sigurno, supstancijalno promeniti i izgled ove zemlje i budućnost generacija koje dolaze.
Ovaj paket zakona je plod rada stotine ljudi, nekoliko ministara iz prošlosti, kojima, takođe, dugujemo veliku zahvalnost, ogromnog napora i pokušaja da se pitanje životne sredine, pitanja koja su od značaja za dugotrajno očuvanje zdravlja ljudi, postavi kao jedno od prioriteta u vremenima koja svakako u prošlosti nisu bila laka.
Mnoge generacije, kada kažem generacije mislim, pre svega, na administraciju i ministre, pokušali su da nameću ta pitanja i meni je drago što smo mi uspeli da učinimo da se nekoliko važnih zakona objedini u jedan paket koji će predstavljati pravu ekološku revoluciju u zakonodavstvu Srbije, jer nikada do sada u istoriji ove zemlje, u istoriji Jugoslavije, u istoriji svih drugih državotvornih tvorevina koje su bile, nije se desilo da se na jednoj sednici Skupštine razmatra paket zakona koji je ovoliko sveobuhvatan i koji na jedan konkretan i veoma sadržajan način regulišu jednu od oblasti.
Suština ovog paketa nije samo pitanje broja zakona. Danas će biti pred vama raspravljano šest ili sedam njih, u narednim danima će biti raspravljano još devet, ukupno 16.
Suština ovog paketa zakona je strateška promena stava prema životnoj sredini i države Srbije i čitavog našeg društva. Upravo ovu promenu stava predstavljaju predlozi zakona koje, u ime Vlade Republike Srbije, imam čast da zastupam danas.
Taj promenjeni stav u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja nazivamo novom ekološkom politikom države Srbije. Šta podrazumeva ta politika? Na prvom mestu promenjen je značaj i mesto problematike životne sredine. Životna sredina više nije pitanje koje dolazi na dnevni red tek kada se iscrpe sva druga pitanja koja se možda u medijima, u javnosti, u javnom mnjenju tretiraju kao važna. Razmatranje o životnoj sredini dolazi na red paralelno ili, još bolje, pre nego što se upustimo u razmatranje bilo kog drugog razvojnog projekta državne politike ili strategije.
Svaki drugi pristup je sa stanovišta životne sredine zakasneo i nedovoljan. Briga o životnoj sredini ne može da počne tek kada se završi, na primer, briga o ekonomiji, o industriji ili o bilo kojoj drugoj grani našeg društva. Niko ne treba da misli da je moguće imati zdravu, modernu i prosperitetnu ekonomiju u nezdravoj životnoj sredini.
Druga komponenta nove ekološke politike je novo shvatanje standarda zaštite životne sredine u kontekstu naših integracionih procesa. Procenjuje se da je preko 30% zakonodavnih aktivnosti i Vlade i Skupštine i svih institucija jedne države koja se nalazi u procesu evropskih integracija, suštinski vezano za pitanje popravljanja stanja u životnoj sredini.
Prema tradicionalnom shvatanju, Srbija će izgubiti mnogo vremena i resursa u nastojanju da ispuni standarde EU u vezi sa životnom sredinom, a svako kašnjenje nas može koštati odlaganja procesa pridruživanja EU. To je samo jedna od zabluda o tome šta za Srbiju znači Evropska unija.
U novoj ekološkoj politici države Srbije insistiranje na zdravoj i kvalitetnoj životnoj sredini je jedan od onih pravih razloga zbog kojih mi treba da težimo uspostavljanju standarda, kvaliteta života i načina na koji se postupa i sa životnom sredinom i sa prirodom, a koji predstavljaju jedan od ključnih kvaliteta zemalja koje su danas u EU. Da nije EU, pitanja kakav vazduh mi i naša deca udišemo, kakvu vodu pijemo, na kakvom tlu rastu biljke koje nas hrane, na koji način tretiramo sve ono što nas okružuje, verovatno bi bila odložena za neka bolja vremena koja, nažalost, nikada ne bi stigla.
EU je zato važna, jer nam nameće da o zdravoj životnoj sredini mislimo danas i da tako planiramo naš razvoj, da možemo dobro da živimo zahvaljujući očuvanosti naših prirodnih resursa. Međunarodne standarde treba da prihvatimo, čak da ih u nekim slučajevima definišemo još zahtevnije, ne zbog integracionih procesa, ne zbog EU, već, pre svega, zbog boljeg zdravlja nas, naše dece i sveukupnog našeg društva.
Treći segment nove ekološke politike se odnosi na odnos između sektora privrede i oblasti životne sredine. Prema tradicionalnom shvatanju, koje je, nažalost, još uvek ukorenjeno u Srbiji, briga o životnoj sredini je atak na interese privrede, na interese biznisa, a donosioci političkih odluka treba da se opredeljuju da li su za razvoj ili za zdravu životnu sredinu. U novoj ekološkoj politici, koju je ovo Ministarstvo promovisalo, država je prijatelj privredi, ali pre svega onom delu privrede koji posluje u skladu sa interesima životne sredine i koji je društveno odgovoran.
Država Srbija će izuzetno angažovano pomagati prelazak privrednih subjekata na proizvodne procese koji pozitivno deluju na stanje naše okoline.
U prošlosti i ja sam bio prisutan u Parlamentu, kada su postojale objektivne kritike na pokušaj Ministarstva životne sredine da instalira standarde u našoj privredi, ne poštujući, pre svega, stanje u kom se ta privreda nalazi. Mi ćemo kroz modele nove ekološke politike, a veoma brzo će se pred vama naći još jedan zakon koji će dopuniti ovaj paket, a to će biti zakon o fondu za razvoj životne sredine, promovisati modele koji će pomoći našoj privredi, malim i srednjim preduzećima, velikim zagađivačima da, koristeći veoma povoljna kreditna sredstva, promene svoje tehnologije u čistije, na taj način i oni postanu konkurentniji i na tržištu države Srbije i na tržištima EU i da, naravno, na taj način očuvaju i životnu sredinu.
Ova generacija političara ima jedinstvenu odgovornost da promeni stav čitavog društva prema životnoj sredini i ja vas pozivam da svi zajedno u tome učestvujemo.
Umesto da rasprodajemo našu zajedničku budućnost tako što ćemo biti jedna od poslednjih oaza prljavih tehnologija mnogo nam je bolje da pomažemo privredne delatnosti koje su u saglasju sa životnom sredinom. Ovo utoliko više, jer se radi o naprednim tehnologijama koje su često i mnogo profitabilnije i mnogo jeftinije od tradicionalnih privrednih grana. Država i društvo moraju da pomognu privredi da bi privreda mogla da pomogne državi i društvu. Mislim da taj segment svesti sve više prodire i do ovih ljudi koji danas učestvuju u tim međusobnim odnosima između privrede, s jedne strane, i države i politike, s druge strane.
Sada bih, dame i gospodo narodni poslanici, dao neke osnovne napomene o sadržini zakona koji su vam upućeni na razmatranje. Prvi među njima je Predlog zakona o zabrani razvoja proizvodnje i skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i njegovog uništavanja.
Konvenciji o zabrani razvoja proizvodnje i skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i njegovog uništavanja pristupili smo 2000. godine kao SRJ. Države članice ove konvencije obavezale su se da se razoružavaju uništavanjem svih zaliha hemijskog oružja koje poseduju iz svih postrojenja, koje su u prošlosti služile za proizvodnju hemijskog oružja.
Kako bi ostvarile ovaj cilj države članice koje su pristupile Konvenciji saglasile su se da se izgradi verifikacioni režim za pojedine otrovne hemijske supstance kako bi se osiguralo da se takve hemijske supstance koriste isključivo u dozvoljene miroljubive svrhe.
To u prvom redu podrazumeva obavezu dostavljanja Organizaciji za zabranu hemijskog oružja u Hagu godišnjih izveštaja, sa detaljnim podacima koji se tiču proizvodnje, prerade, korišćenja i skladištenja otrovnih hemijskih supstanci, koji su relevantni za ovu konvenciju. Takođe, ova obaveza obuhvata i prihvatanje međunarodne inspekcije i saradnju u njihovom sprovođenju.
Donošenjem ovog zakona, koji je danas pred vama, dame i gospodo narodni poslanici, omogućilo bi se sprovođenje Konvencije i time bi se ispunila obaveza koja proizilazi iz pristupanja Konvenciji. Ovim zakonom sprovođenje Konvencije dato je u nadležnost dva organa. U delu koji se odnosi na proizvodnju, upotrebu i korišćenje hemijskih supstanci u vojne svrhe, dozvoljene Konvencijom sprovodi Ministarstvo odbrane, a kada se ove supstance koriste u druge svrhe, industrijske, poljoprivredne, medicinske i farmaceutske nadležno je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.
Pored toga, u ovom zakonu uređuje se pitanje u vezi sa obrazovanjem i poslovima nacionalnog tela Komisije za sprovođenje Konvencije.
Posebnom glavom zakona uređuje se sprovođenje međunarodne inspekcije i saradnja sa međunarodnim inspektorima. S obzirom na to da je država Srbija, odnosno SFRJ bila jedna od retkog broja zemalja u svetu sa kapacitetima da proizvede hemijsko oružje i posedovala tu vrstu oružja, pristupanje naše zemlji Konvenciji imalo je višestruki značaj. Dosadašnjim odgovornim odnosom prema Konvenciji stekli smo zavidan ugled među njenim članicama, kao i u Organizaciji za zabranu hemijskog oružja u Hagu na čijem očuvanju treba kontinuirano raditi.
To, pre svega, podrazumeva ispunjenje svih obaveza iz Konvencije, što uključuje i donošenje ovog zakona.
Jasno je da će implementacija ovog zakona uz aktivan rad svih institucija koje o tome treba da brinu još više potvrditi poverenje koje ova međunarodna organizacija, odnosno sekretarijat ove konvencije ima prema državi Srbiji.
Što se tiče Predloga zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, to je zajednički predlog Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje i Ministarstva za nauku.
Na izradi Predloga zakona su učestvovali najeminentniji domaći i strani stručnjaci iz oblasti zaštite od jonizujućih zračenja i oblasti nuklearne sigurnosti. Sprovedena je javna rasprava, konsultovani su i relevantni međunarodni instituti, kao što je Međunarodna agencija za atomsku energiju sa sedištem u Beču. Osnovni razlog za donošenje ovog zakona je potreba za harmonizacijom propisa u ovoj oblasti sa regulativom EU i pooštravanje režima nuklearne i radijacione sigurnosti u vašoj zemlji.
Ovo za cilj ima postizanje nivoa sigurnosti koji može da odgovori povećanim zahtevima koji su nastali kao posledica značajnih promena u svetu tokom poslednje decenije. Sprovođenje i stalno unapređivanje mera kojima se obezbeđuje nuklearna i radijaciona bezbednost i sigurnost postale su prioriteti međunarodne zajednice. Osnovna briga više nisu samo kontrola nuklearnog naoružanja i sprečavanje njenog daljeg širenja, već pre svega obezbeđivanje uslova za efikasno suzbijanje zloupotreba radioaktivnih i nuklearnih materijala.
Sem toga, potrebno je obezbediti zakonski osnov za formiranje nezavisnog regulatornog tela. Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, a što je najznačajnija novina u ovom zakonu, omogući će da se poveća efikasnost kontrole i nadzora nad bezbednom primenom izvora jonizujućeg zračenja. S obzirom na strateški značaj i kompleksnost oblasti koju uređuje, Predlog zakona o zaštiti jonizujućih zračenja i nuklearne sigurnosti zasnovane na međunarodno prihvaćenim principima, i u njega su ugrađeni najviši standardi koje propisuju vodeće svetske organizacije u ovoj oblasti. Tu, pre svega, mislimo na Međunarodnu agenciju za atomsku energiju, Agenciju za nuklearnu energiju, Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj i Međunarodnu komisiju za zaštitu od jonizujućeg zračenja. Dakle, donošenjem ovog zakona država Srbija bi se svrstala u red zemalja koje imaju najmodernije uređenje ove oblasti.
Predlog zakona o zaštiti od nejonizujućih zračenja je po četvrti put u skupštinskoj proceduri. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije Republika Srbija se svrstava u red malog broja zemalja koje nemaju zakon koji uređuje oblast zaštite od nejonizujućeg zračenja.
Donošenje zakona o zaštiti od nejonizujućeg zračenja je neophodno, jer se stanja u oblasti zaštite od nejonizujućeg zračenja u Republici Srbiji smatra nezadovoljavajućim. Mnogi izvori nejonizujućeg zračenja u životnoj sredini se koriste u velikoj meri nekontrolisano.
Nisu uređene mere zaštite zdravlja ljudi i zaštite životne sredine od nejonizujućih zračenja u korišćenju tih izvora. Ne postoji baza podataka o vrsti, karakteristikama i broju izvora nejonizujućeg zračenja koji se koriste u životnoj sredini i koji se koriste u radnoj sredini. Sistematsko ispitivanje nivoa nejonizujućeg zračenja u životnoj sredini nije uspostavljeno.
Predlog zakona predviđa decentralizaciju u utvrđivanju mera uslova i nadzora od strane nadležnih organa, što će dovesti do efikasnijeg sprovođenja mera zaštite i nadzora od strane lokalne samouprave, AP Vojvodine, odnosno Ministarstava.
Takođe, u Predlog zakona su ugrađene preporuke Svetske zdravstvene organizacije vezane za korišćenje izvora nejonizujućeg zračenja. Polazeći od preporuka Svetske zdravstvene organizacije biće definisani osetljivi slučajevi, kao što su škole, obdaništa, starački domovi, zdravstvene ustanove i sl, na čijim objektima neće biti omogućeno postavljeni izvori nejonizujućeg zračenja, odnosno postavljanje antenskih sistema telekomunikacionih uređaja.
Dame i gospodo narodni poslanici, hemijska industrija zauzima veoma značajnu ulogu u ukupnoj industrijskoj proizvodnji i spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije. Osnovna potreba za donošenjem zakona o hemikalijama leži u omogućavanju da se hemikalije proizvode, uvoze i koriste na način koji je bezbedan po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Koliko je zastareo važeći zakon iz 1995. godine kojim se regulišu hemikalije govori činjenica da su neka rešenja iz tog zakona prevaziđena u zemljama EU još 60-tih ili 70-tih godina.
Osnovni cilj donošenja zakona o hemikalijama je uređenje bezbednog stavljanja hemijskih proizvoda na tržište uz osiguranje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi i životne sredine. Poseban cilj je poboljšanje slobodnog prometa hemikalijama sa zemljama EU i drugim zemljama.
Takođe, donošenje zakona će podstaći razvoj bezbednijih alternativa za rizične hemijske proizvode. Cilj ovog zakona je uspostavljanje integrisanog upravljanje hemikalijama za celokupan životni ciklus hemikalija od proizvodnje, odnosno uvoza do njihovog odlaganja. To se ovim zakonom omogućuje kroz izradu nacionalnog strateškog dokumenta za integrisano upravljanje hemikalijama formiranjem informacionog sistema za bezbedno upravljanje hemikalijama i uspostavljanje institucionalnog okvira za postizanje ovih ciljeva.
Propisivanje zahteva pravilnog obaveštavanja uticaj hemikalija na ljude i životnu sredinu, uvođenje i izdavanje dozvole za korišćenje najopasnijih hemikalija, sprovođenja postupka davanja saglasnosti na osnovu prethodne informacije o uticaju hemikalija na zdravlje i životnu sredinu i sprovođenje ispitivanja svojstava za supstance za koje ne postoje saznanja na tržištu EU doprineće u velikoj meri unapređenju zdravlja građana i očuvanju životne sredine.
Posebnu korist od donošenja zakona imaće i radnici koji rukuju hemikalijama i dobiće više informacija o supstancama koje koriste. To se naravno neće odnositi samo na radnike u hemijskoj industriji, već i na druge industrije gde se hemikalije koriste.
Osnovni cilj donošenja zakona o biocidnim proizvodima je uspostavljanje, održavanje i unapređenje jedinstvenog sistema, stavljanje u promet i korišćenje biocidnih proizvoda na teritoriji Republike Srbije. Dosadašnji propisi su uređivali samo pojedine vrste biocidnih proizvoda i to kroz više različitih zakona i ne na pravi način. Ovakav pristup nije obezbeđivao adekvatnu zaštitu zdravlja ljudi i životne sredine od ovih proizvoda koji su često veoma opasni zbog svoje funkcije. Takođe, takav način uređenja je i suprotan evropskim propisima u ovoj oblasti.
Predlogom zakona se predviđa kroz odgovarajući postupak, još pre stavljanja u promet biocidnih proizvoda, da se uradi procena opasnosti i rizika. Osim uređenja stavljanja u promet biocidnih proizvoda zakon uređuje i bezbedno korišćenje na način što uređuje adekvatno korišćenje i pakovanje biocidnih proizvoda. Pri tome je poseban značaj dat upozorenjima opasnosti, zabranama i uputstvima za upotrebu. Pored toga, zakon će obezbediti da biocidne proizvode koji predstavljaju najveću opasnost koriste samo obučeni profesionalni korisnici.
Najznačajniji efekat ovog zakona je da će se na tržištu Republike Srbije stavljati samo bezbedni biocidni proizvodi. Ovaj zakon obezbeđuje i da je korisnik biocidnog proizvoda adekvatno obavešten o svojstvima i načinu i upotrebi tog proizvoda. Posebna korist od donošenja ovog zakona je i potreba da se oblast stavljanja u promet i korišćenja biocidnih proizvoda uredi u skladu sa propisima EU. Time će se obezbediti značajno poboljšanje prometa biocidnih proizvoda sa zemljama članicama Evropske unije i drugim državama.
Sledeća oblast aktivnosti Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, koja je pred vama, dame i gospodo narodni poslanici, vezana je za upravljanje otpadom.
Ti propisi uglavnom nisu usklađeni sa zakonodavstvom EU, a takođe nedostaje veći broj podzakonskih propisa, kako bi oblast upravljanja otpadom bila u celini regulisana.
To naravno važi za zakone koji su važili do danas. Neadekvatno postupanje sa otpadom predstavlja jedan od najvećih ekoloških problema u Republici Srbiji i mislim da smo svi svedoci toga. Ovakav zaključak je proizašao iz brojnih analiza stanja životne sredine na teritoriji Republike Srbije, koje su urađene poslednjih nekoliko godina.
Jedan od odgovora svih nas zajedno i države Srbije na problem neadekvatnog skladištenja otpada i pojavljivanje ogromnih količina otpada u životnoj sredini, jeste Predlog zakona o upravljanju otpadom. Predlog zakona predstavlja strateški iskorak u približavanju nacionalnog zakonodavstva u ovoj oblasti sa zakonodavstvom EU. Smanjenje, ponovno korišćenje, reciklaža i regeneracija otpada je jedan od osnova održivog upravljanja prirodnim vrednostima i zaštite i unapređenja životne sredine. U isto vreme radi se o važnom obliku prevencije, smanjenja i kontrole zagađenja životne sredine. Razlog za donošenje ovog zakona je uspostavljanje integralnog upravljanja otpadom, od nastanka otpada, preko njegovog sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana, do konačnog odlaganja.
Zakonom se uređuje i složeni sistem primene savremenih principa klasifikacije otpada, organizacije upravljanja otpadom, upravljanje posebnim tokovima otpada, dozvole za upravljanje otpadom, prekogranično kretanje otpada, izveštavanje o otpadu, kao i finansiranje upravljanje otpadom. Osnovni cilj ovog zakona je da se obezbede i osiguraju uslovi za smanjenje i nastajanje otpada, posebno razvojem čistih tehnologija i efikasnim korišćenjem prirodnih bogatstava. Donošenje ovog zakona će dati veliki zamajac ponovnoj upotrebi reciklaže otpada, izdvajanju sekundarnih sirovina iz otpada, korišćenje otpada kao energenta, kao i pravilno odlaganje otpada.
Veoma je važno naglasiti da je većinom predloženih zakona iz oblasti životne sredine, pa i zakonom o upravljanju otpadom predviđena – decentralizacija nadležnosti. Tako je Predlogom ovog zakona data nadležnost lokalnoj samoupravi u postupanju sa neopasnim otpadom. Do sada lokalni inspektor nije imao mogućnost nalaganja mera i podnošenja prijava u nezakonitom postupanju sa otpadom, što sada nakon ovog zakona neće biti slučaj.
Jedna od ključnih manjkavosti važećih propisa jeste da ne obezbeđuju integrisano i efikasno upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom, uz poštovanje načela prihvaćenih u EU. Nedostaje i veći broj podzakonskih propisa kako bi oblast upravljanja otpadom, a samim tim i upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom bila u celini regulisana. Iz tog razloga vam je Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje predložilo i danas promoviše zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu.
Predlogom zakona se posebno predviđa uspostavljanje standarda zaštite životne sredine koju ambalaža mora da ispunjava, uspostavljanje uslova integrisanog upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom i to od nastanka ambalaže, preko njenog sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana, ponovne prerade, odnosno reciklaže, iskorišćenja u energetske svrhe do konačnog odlaganja. Govoriću vrlo konkretno.
Zakonom se uređuje vrsta ambalaže i ambalažnog otpada, planiranje upravljanja i nadležnosti upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, organizacija upravljanja i izdavanja dozvola za upravljanje i izveštavanje o ambalaži i ambalažnom otpadu, kao i ekonomski instrumenti u ovoj oblasti. Dugoročni ciljevi ovog zakona su da u skladu sa načelom održivog razvoja obezbedi očuvanje prirodnih resursa, zaštitu životne sredine i razvoj savremenih tehnologija u proizvodnji ambalaže. U isto vreme, naša je namera, da obezbedimo uspostavljanje optimalnog sistema upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom u skladu sa načelom podele odgovornosti i izbegavanja poremećaja i ograničenja u konkurenciji.
Ovaj cilj je posebno važan imajući u vidu značajne ekonomske implikacije različitih modela regulisanja upravljanja ambalažnim otpadom. Upravo je zato usaglašavanje sa propisima EU u ovoj oblasti neophodno kada imamo u vidu činjenicu da Republika Srbija veći deo trgovinske razmene svakodnevno ostvaruje sa zemljama EU.
Na kraju izlaganja o sadržajima zakona koji su danas pred vama, dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem nekoliko reči o stavu Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja u vezi sa primenom zakona za koje je ovo ministarstvo nadležno.
Naravno, želim da naglasim sa ovog mesta da ovo ministarstvo neće imati dilemu da se primena zakona nekada mora obezbediti i buldožerima. Potvrdu za tu spremnost možemo naći i u aktivnostima koje se dešavaju ovih dana u zaštićenim prirodnim dobrima, gde je godinama postojala divlja gradnja koju niko nije smeo da pipne. Smatrali su da nije moguće sprovesti zakon i ukloniti divlju gradnju u onim oblastima za koje je nadležno Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.
Kao što smo sproveli akciju na Zavojskom jezeru, ovih dana ćemo slične akcije sprovesti u svim zaštićenim prirodnim dobrima gde su ljudi bahato, nekorektno, bez imalo smisla za meru, izgradili svoje divlje objekte, i svoju kanalizaciju direktno izlivali u jezera i reke, iz kojih vodu zahvataju naše opštine i sela, pri tom znajući da ne mogu da dobiju nijednu dozvolu, niti je moguće na bilo koji način to legalizovati i ozakoniti.
Na isti način, sa istom snagom i odlučnošću mi ćemo se truditi da se sprovedu zakoni koji su ovde pred vama, jer je to odgovor na jedan od najvećih hroničnih problema koje kao država imamo, a to je, nažalost, slučaj da se vrlo često zakoni koje Narodna skupština RS donese ne sprovode u praksi i ne zažive u praksi.
Na samom kraju, želim da vam prezentujem jednu od ključnih akcija koju je Ministarstvo namenilo da radi u ovoj godini, a ona se zove – akcija ''Očistimo Srbiju''. Cilj ove akcije nije samo da se Srbija očisti od hiljade deponija, koje su nastale poslednjih decenija, zbog hronične nebrige naših građana i komunalnih preduzeća za životnu sredinu. Ideja ove akcije jeste da se podigne svest stanovništva o štetnosti otpada koji se danas odlaže u prirodu. Ideja ove akcije jeste da se kroz edukaciju naši ljudi nauče koliko je važno da se to u budućnosti više ne dešava. Ideja ove akcije jeste i da se podigne kapacitet komunalne strukture, u onim gradskim i prigradskim sredinama, seoskim sredinama gde ne postoji sistematsko odlaganje otpada da se naprave mesta gde bi otpad mogao da se odlaže.
Ključna stvar je sledeće Ideja ove akcije jeste da se probudi svest svih naših građana koliko je pitanje zaštite životne sredine važno, jer mi životnu sredinu u kojoj danas živimo nismo sami stvorili i mi je suštinski pozajmljujemo od generacija koje dolaze. Svaka akcija koja će pomoći da naša životna sredina bude zdravija, jeste akcija koja direktno utiče na zdravlje naše dece, na zdravlje njihove dece i na zdravlje generacija koje će doći i koje će se jednog dana možda pitati zbog čega mi to nismo radili. Odgovor na pitanje – da li će se akcija "Očistimo Srbiju" sprovoditi i u ovako teškim ekonomskim prilikama, jeste da će se ona sprovoditi, da nijedan razlog više ne može da bude postavljen pred nas zbog čega bismo odlagali akciju koja se tiče podizanja nivoa svesti, kvaliteta života i da ćemo naravno uz pomoć, nadam se, i svih vas uspeti da jedan od gorućih problema koji mi danas imamo, a to je zapaljena životna sredina, rešiti na ovaj način.
Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem vam na pažnji i pozivam vas da zajedno sa nama donesemo dobre zakone koje ćemo sprovoditi u budućnosti. Sve narodne poslanike koji su podnosili amandmane pozivam da ovih dana sednemo i da se dogovorimo, zbog toga što postoji jako mnogo dobrih amandmana koje će ovo ministarstvo prihvatiti.
Pozivam sve poslaničke grupe da u narednim danima intenzivno razgovaramo o tome kako ovi zakoni mogu još više da se poprave da bi bili zakoni iza kojih svi stojimo, jer sam siguran da pored mnogih antagonizujućih tema, koje u ovoj skupštini veoma često stavljamo jedni pred druge, pitanje životne sredine nije nešto što može da nas razdvaja, pitanje upravljanja resursima prirode i pitanje životne sredine jeste svakako nešto što treba da nas spaja. Zahvaljujem vam. (Aplauz.)

Gospođa predsednica nas obaveštava da neće biti prenosa od 18.00 časova, pa da završimo, pa ćemo nastaviti sutra. U 17.35 se prekida prenos. Imam šest minuta.
Dame i gospodo narodni poslanici, hvala vam puno, postavili ste nekoliko veoma važnih pitanja. Koliko sam razumeo, većina vas koja je govorila u ime poslaničkih grupa suštinski podržava donošenje ovih zakona i koliko sam razumeo, većina vas podržava i same zakone, uz neke izmene.
Mogu da kažem, gospodine Jovanoviću, pre svega, zahvaljujem njemu i svim članovima Odbora za zaštitu životne sredine na korektnoj saradnji. Zajednički smo mnogo toga uradili i uradićemo u budućnosti. Ono što moram, takođe, da vam dam kao jedno obećanje, jeste da su ovi zakoni samo početak uvođenja instrumenata nove ekološke politike. Nakon donošenja ovih zakona sledi izrada velikog broja podzakonskih akata koji će bliže urediti ove oblasti. Mi ćemo, naravno, preko Odbora za zaštitu životne sredine upoznavati i poslanike i građane Srbije o merama koje nameravamo da preduzmemo.
Hteo sam u ovih vrlo kratkih četiri minuta da vam dam nekoliko konkretnih odgovora na pitanja koja ste postavili. To su uglavnom bile kritike i niko ne kaže da mi kritike ne zaslužujemo, ali hoćemo da kažemo da jako mnogo radimo, ja smatram, lično. Mislim da je to mišljenje mnogih, da je u poslednjih nekoliko meseci tema životne sredine postala jedna od tema oko koje se mnogo više vodi računa i koja se mnogo više pojavljuje u medijima nego što je to bilo nekada.
To je, između ostalog, posledica rada i vas kao narodnih poslanika i nas kao ljudi koji radimo u Ministarstvu i sveukupne brige za životnu sredinu koja postoji na nivou celog sveta. Mislim da je to dobro, to ne treba kritikovati, to treba podržati.
Mi smo uradili jedno istraživanje javnog mnjenja koje je pokazalo da je stepen, odnosno nivo svesti o važnosti životne sredine, građana na veoma niskom nivou i možemo da kažemo da smo mi tek sad počeli da radimo na podizanju nivoa svesti. Nadamo se da ćemo uspeti i mislim da ćemo do kraja godine sprovodeći akciju "Očistimo Srbiju", na kraju godine, kada budemo radili istraživanje javnog mnjenja utvrditi da je mnogo više građana i uzelo učešća u ekološkim akcijama, ali i razumelo važnost i razloge zbog čega u budućnosti treba mnogo više obraćati pažnju na važnost čistije životne sredine.
Što se tiče kritike vezane za to zbog čega na dnevnom redu Skupštine dok sam ja bio predsednik ovog doma nije bilo više ekoloških zakona, odnosno nije bio nijedan ekološki zakon, moram da kažem da to nije tačno.
Dakle, u periodu od 2007-2008. godine, kada smo bili zajedno u koaliciji, to dajem kao odgovor cenjenoj narodnoj poslanici koja je postavila to pitanje, Narodna skupština je ratifikovala ''Kjoto'' protokol, donela je veoma važne zakone koji se tiču procene uticaja na životnu sredinu i strateške procene uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, definisala je nekoliko veoma važnih dokumenata koji se tiču zaštite nekih vrsta ptica, evropske divlje flore i faune.
Tada nismo doneli nekoliko zakona, činjenica, jesu bili u skupštinskoj proceduri, zbog toga što smo tada jurili da ispunimo obaveze iz Ustavnog zakona, i vi se veoma dobro sećate veoma teškog perioda u kojima smo imali i proglašenje nezavisnosti Kosova i naše reakcije kao države na to i mnogo drugih tema koje su opterećivale politički život i nije bilo realno tada da očekujemo da donesemo neki od ovih zakona. Da je malo više potrajalo, siguran sam da bi ove prave životne teme, kao što je životna sredina, došle na dnevni red, ali smo se svojski trudili da neke od njih i donesemo.
Što se tiče pitanja naše reakcije na posledice bombardovanja od strane NATO pakta, nije tačno da mi zataškavamo istinu o tome, nije tačno da mi aktivno ne učestvujemo u promociji onoga što jesu, nažalost, posledice toga. Ministarstvo za zaštitu životne sredine aktivno je učestvovalo u jednoj publikaciji koja će biti promovisana 29. aprila u Akademiji nauka i umetnosti, o posledicama NATO bombardovanja, i to će biti naš doprinos obeležavanju tog jednog tužnog događaja koji nam se pre 10 godina desio.
Tačno je da je ono ostavilo veoma teške posledice po zdravlje stanovništva u krajevima gde su korišćeni projektili u kojima je bio i osiromašeni uranijum i tačno je da o tome treba otvoreno pričati. I mi stojimo na tome i mi o tome otvoreno govorimo.
Pitanje je bilo i oko reciklaže automobila i pitanje je bilo po meni veoma maliciozno, a to je – ko je definisao devet firmi koje su danas ovlašćene, moram da kažem, za ovu privremenu akciju koja se tiče samo jednog broja vozila koja će biti zamenjena po subvencionisanim cenama? Svi oni u Srbiji koji ispunjavaju uslove koji su dati u Uputstvu Vlade Republike Srbije nalaze se na toj listi. Ako neko postoji u Srbiji ko ispunjava te uslove, a ne nalazi se na toj listi, istoga momenta neka se javi Ministarstvu životne sredine i naći će se na listi.
Mi nismo pravili listu i nismo raspisivali konkurs, niti smo to dodeljivali prema bilo kojoj vrsti pripadnosti, simpatiji, itd, nego prema strogo definisanim uslovima koji podrazumevaju prethodnu Studiju uticaja na životnu sredinu i postojanja različitih vrsta procedura koje podrazumevaju sigurno zbrinjavanje, rasklapanje vozila i praćenje tokova svake od vrsta otpada koji nastaje prilikom rasklapanja vozila.
To je ujedno i odgovor na vaše pitanje – šta će se desiti sa 5 hiljada vozila i gde će ona biti smeštena. Neće biti smeštena nigde, zbog toga što se ona rasklapaju prema standardima kako to treba da se radi u Evropskoj uniji. Ona se rasklapaju na sastavne komponente. Tačno se zna postupak za praćenje svakog od toka otpada i da se radi o antifrizu, da se radi o otpadnom ulju, da se radi o gumama, da se radi o akumulatorima, i da se radi o šasiji i da se radi o drugim delovima.
Na sajtu Ministarstva se nalazi spisak svih firmi koje upravljaju posebnim tokovima otpada i koji za to imaju adekvatne dozvole. Dakle, sve je zaokruženo kao jedan dobro organizovan sistem. Molim vas, pomozite nam, ukoliko znate nekoga da ispunjava te uslove a da slučajno nije bio registrovan od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine, mi ćemo to uraditi veoma brzo, jer smatramo da svako mora da učestvuje u industriji reciklaže.
Reciklaža je budućnost, reciklaža je jedna nova industrijska grana. Siguran sam u to već u ovoj godini, kada će mnoge industrijske grane beležiti pad, beležiti rast. Reciklaža je industrija u Srbiji koja će verovatno ove godine zaposliti jako mnogo ljudi i upravo su nam za to potrebni ovi zakoni. Za rešenje svih ovih problema i za odgovore na sva ova pitanja koja ste nam danas davali, upravo su ovi zakoni rešenje.
Nama su ovi zakoni potrebni kao jedno moćno sredstvo i oružje da uvedemo jednu potpuno novu realnost u životnu sredinu, da otvorimo nova radna mesta, da popravimo situaciju.
I opet ponavljam ono što sam rekao na početku, ovo nisu stvari koje treba da nas razdvajaju, ovi zakoni nisu antagonizujući, ovi zakoni su zakoni oko kojih, slažem se, mislim da svi treba da se složimo, svi zajednički treba da ih podržimo i u ovim danima, nadam se da ćemo uraditi dovoljno da poslednjeg dana kada budete glasali, većina vas, voleo bih da svi vi glasate za ove zakone, jer oni pre svega pomažu da naši građani i buduća pokolenja žive jedan bolji i čistiji život. Hvala vam puno. (Aplauz.)