Kada bismo ga prihvatili u formi kako je predložen, mi bismo opet ušli u detaljnu razradu nečega što smo doneli odluku da se razrađuje podzakonskim aktom.
Nama nije namera da u registru podataka o investitorima registrujemo investitore koji grade kuće za sopstveno stanovanje. To am nije namera.
Fizička lica koja grade kuću za sebe ne bi trebalo da budu u ovom registru, nama to nije namera. Ali, fizička lica, a to je često slučaj, koja grade stambene jedinice, odnosno zgrade sa više stambenih jedinca bi trebalo da budu sastavni deo ovog registra. Sve će to biti razrađeno podzakonskim aktom.
Nivo detaljnosti podataka koji je u prethodnom amandmanu predložen i ovo razdvajanje na fizička lica koja grade za sopstvene potrebe, a koja neće biti sastavni deo toga, mi ćemo sve to da definišemo podzakonskim aktom.
Budite sigurni, nama nije namera da stvaramo haos i nije nam namera da registrujemo što nema potrebe da se registruje. Nama je samo namera da našim građanima obezbedimo podatke o fizičkim licima i firmama koji su investitori u više slučajeva velikih stambenih zgrada, da bi se stekao uvid u tome kako su oni tretirani pred državnim organima, da li su bili korektni investitori, da li su bili savesni investitori, da li je bilo sudskih sporova, da li je bilo inspekcijskih kontrola koje su bile nepovoljne po njih, da li su svi objekti prošli različite vrste tehničkih kontrola, da li su gradili u skladu sa tehničkim uslovima koji su predvideli projekte, sve je to nešto što će biti sastavni deo jedne informacije, neka vrsta boniteta građevinske firme ili investitora koje našem građaninu treba samo da pokaže s kim ima posla.
To bi značajno moglo da smanji opasnost da se dese slučajevi, kao što su se dešavali u prošlosti, da građanima budu ponuđeni jeftini stanovi po vrlo povoljnoj ceni, na lepim lokacijama, a da se kasnije ispostavi, pogotovo u sivoj fazi gradnje, da ti stanovi ne postoje i da su više puta prodati itd.

Zašto smo stigli do legalizacije nekako, valjda je to za kraj dana, ali hajde da odgovorim kada već je pitanje otvoreno. Dakle, kao prvo da odmah krenemo od kraja, naravno siguran sam da vi to znate, gospođo Tabaković, zbog toga što ste ekonomista, prihod od legalizacije neće biti prihod u budžet, niti služi da se zakrpe rupe u budžetu, on će biti deo lokalnog prihoda lokalne samouprave i neće imati nikakve veze sa nama. Dakle to je prva stvar.
Druga stvar, vi ste sada opisali postupak legalizacije a da pri tom vi još uvek ne znate kako će on izgledati zato što ćemo mi kao ministarstvo u saradnji sa opštinama taj postupak definisati i on će naravno izgledati na potpuno drugačiji način.
Nama je cilj da se legalizuje postojeće stanje u Srbiji i to je jedan veliki iskorak u odnosu na sve postupke legalizacije koji su do sada vođeni. Mi prihvatamo da, iz mnogo argumenata koji su postojali u prošlosti i mnogo razloga koji su nažalost doveli do toga da ljudi grade bez građevinske dozvole, mi danas imamo situaciju da postoje čitava naselja, delovi gradovi koji su građeni bez dozvola, koje niko više ne može da poruši, koji su građeni bez planskih osnova, koji su građeni sa infrastrukturom kako su građeni i da jednog trenutka mi podvučemo crtu u Srbiji i kažemo, sad je bilo dosta.
Hajde da sve ovo što je svakako izgrađeno da legalizujemo po jednoj ubrzanoj, jeftinoj i efikasnoj proceduri, a da uz druge norme koje ovaj zakon predviđa i uz striktno sprovođenje ovog zakona sprečimo da ikada više do nelegalnih radnji u Srbiji dođe. To je namera ovog zakona i mislim da svako od vas negde tu nameru može da prepozna i da pozdravi.
Ovo nije pitanje moja stranka – vaša stranka, ovo je zaista pitanje uvođenja reda u Srbiji koji je svima potreban. Podsetiću vas, lokalne samouprave koje će ovaj zakon da sprovode po Srbiji imaju različite vrste političkih kombinacija i stranačkih kombinacija, i svakome od njih je važan ovaj zakon.
Kada pričate o neophodnoj dokumentaciji za postupak legalizacije, neće biti neophodan planski osnov, vrlo važna stvar. Dakle, neće biti neophodan planski osnov, neće biti neophodno da postoji neki detaljni plan regulacije, bilo koja vrsta plana na osnovu koje može legalizacija da se sprovede.
Druga stvar, kada pričamo o tehničkoj dokumentaciji, ona će se bukvalno bazirati na slici objekta, podzakonskim aktom ćemo uraditi samo na koji način, i na jedan neophodan tehnički izveštaj koji neće podrazumevati izradu glavnog projekta.
Sve ove cifre koje spominjete nisu prosto tačne. Sve će to biti deo podzakonskog akta. Nama je stalo da se postupak legalizacije završi.
Nama nije stalo, kao što vi pokušavate da plašite građane, da mi uzmemo njima novac, nama je stalo da se poslovi legalizacije završe da bi taj isti građanin imao kuću koja je legalna, koju sutra mogu deca da mu naslede, da je prodaju, uzmu kredit, da se zaduže ili urade bilo šta sa njom, jer je to njihova kuća i niko više ne može da je ruši.
Takođe nam je stalo da najzad ti objekti budu legalno priključeni na infrastrukturne priključke i da najzad ti ljudi počnu da plaćaju struju, vodu, reše probleme koje su imali do sada. Mi imamo katastrofalne situacije da se po 17 ili 20 objekata priključuje na jedan priključak za struju i naravno da plaćaju enormnu cenu struje ili uopšte ne plaćaju. Nama je stalo da se ceo taj proces reši.
Hajte da imate malo poverenja u nas da hoćemo da sprovedemo ovo do kraja i da nam je namera bila da ovaj postupak legalizacije najzad u Srbiji završimo.
Iz tog razloga, bez obzira što smo imali realno problem da razumemo potrebu da se postupak legalizacije definiše za sve objekte koji su građeni do stupanja na snagu ovog zakona, zbog toga što postoje različite kvalifikacije dela posle 2003. godine i pre toga, hajde da kažemo da smo napravili jedan iskorak i da sam siguran da smo doneli dobar zakon koji sadrži u sebi norme koje će najzad da reše ovaj problem. Za rešenje ovog problema zaista je potrebna saradnja svih.
Još samo jednu stvar da kažem oko legalizacije. Postupak legalizacije na lokalnom nivou će biti onoliko uspešan koliko lokalne samouprave budu sposobne da se organizuju. U nekim opštinama će taj postupak biti mnogo uspešniji nego u drugima, zbog toga što lokalne samouprave nažalost u nekim krajevima naše zemlje nisu u stanju da se na dobar način organizuju.
Po postojećem zakonu imamo različite rezultate u različitim lokalnim samoupravama što se tiče postupka legalizacije, mada je ovo zahtevalo jedan mnogo veći obim dokumentacije i bila je to ipak jedna komplikovana procedura. Ova procedura će biti veoma jednostavna.
Ono što ćemo mi kao Ministarstvo da sprečimo jeste da postoje enormne razlike u cenama postupka legalizacije od lokalne samouprave do lokalne samouprave, pogotovo kada se radi o stambenim objektima.
Mi smo uzeli na sebe da propišemo kriterijume za formiranje cene što se tiče stambenih objekata do sto kvadrata, koji u suštini čine većinu objekata koji će u Srbiji trebati da se legalizuju i naravno za objekte, državne, o kojima smo malopre razgovarali, a to su svi ovi mostovi, putevi, autoputevi itd, veliki broj državnih zgrada koji su takođe nelegalni.
Mislim da smo zaokružili taj sistem na najkorektniji mogući način, a rekao bih jedini moguć. Zaista vaša kritika o tome da pravimo jednu normu koja će biti nesprovodiva i koja ne želi da reši probleme nije tačna.

U raspravi smo pričali o tome i moram da kažem mi se ne radujemo previše zbog toga što moramo da preuzmemo i ovu obavezu, a to je da nakon donošenja prostornog plana i usvajanja na skupštini lokalne samouprave mi dajemo naknadnu saglasnost, ali ću vam reći šta je primer u Srbiji, koji se uglavnom dešava.
Mi damo prethodnu saglasnost, potom se taj plan značajno izmeni amandmanima odbornika, kojima se ne predvidi onda, odnosno ne uskladi sa nekim planovima koji su suštinski višeg reda i koji treba da brinu o zaštiti prirodnih dobara, o koridorima infrastrukturnim i svemu onome što jeste državni interes.
Mi ćemo se potruditi da budemo efikasni u kontroli. Nadam se da lokalne samouprave neće amandmanima, menjajući suštinski tekst za koji smo dali prethodnu saglasnost, i ne implementirajući nešto što su dokumenta i podaci iz prostornih planova višeg reda, ali se to nažalost po Srbiji dešava, i mi moramo zasad, dok se pristup prostornom planiranju ne promeni u potpunosti u Srbiji, da zadržimo ovu odredbu.
Meni je žao zbog toga, mi smo hteli da prihvatimo vaš amandman, ali smo naknadno prošli kroz dokumentaciju i uglavnom se dešavalo da je postojao pokušaj da se on promeni, uglavnom prema interesu nekih lokalnih investitora i to je nešto što smo ipak morali da zadržimo kao jedan mehanizam, pa da probamo u nekom narednom periodu.

Slažem se s tim, ali vi ovim amandmanima, formulisanim na ovakav način, ne postižete cilj koji proklamujete. Upravo cilj koji je proklamovan jedino se postiže ukoliko postoji još jedan mehanizam kontrole.
Naravno da mi nismo u stanju, ukoliko se budu poštovali termini i rokovi, mi ćemo svakako na tome insistirati, da sve opštine u onim segmentima kako je to ovde predviđeno krenu u donošenje odluka o usvajanju prostornog plana, pa izrade, procedure itd, da ćemo jednog trenutka, to je tamo negde za 18 meseci ili u periodu od 18 meseci do dve godine, mi biti pretrpani različitim vrstama planova na koje treba da damo naknadnu saglasnost. To je tačno.
S druge strane, postoje opštine koje donose prostorne planove radi sebe, koji definišu neki budući životni prostor, koji sigurno u sebi sadrži i mnoge strategije sopstvenog razvoja koje prave samo zbog sebe, i postoje one opštine koje u segmentima svojih prostornih planova moraju da implementiraju norme koje su u skladu sa planovima višeg reda.
Tu pre svega mislim na prostorne planove posebne namene, tu naravno mislim na prostorne planove putnih koridora, tu mislim na sve one prostorne planove koji su važni, koji su dodatni i koji se tiču nekih stvari koje mi definišemo kao nacionalni interes.
Kakve situacije mi danas imamo? Mi donesemo prostorni plan posebne namene i definišemo zone zaštite, zaštite prirodnih dobara, prvu, drugu i treću zonu, definišemo ih, i Vlada Republike Srbije usvoji taj prostorni plan, on počinje da važi, i lokalna samouprava ima interesa i izrađivač plan uopšte ne poštuje taj plan višeg reda, nego napravi prostorni plan opštine u kome definiše zone gradnje, na primer, u prvoj zoni gradnje zaštićena prirodna dobra i to prođe SO.
Ukoliko mi nemamo superkontrolu toga, jedini mehanizam koji nam ostaje jeste da urbanistički inspektor taj akt poništi i da mi kao ministarstvo zatražimo zaštitu zakonitosti pred Ustavnim sudom. To je veoma komplikovana procedura koja neće odložiti bujanje divlje gradnje u zaštićenim prirodnim dobrima.
Ove odredbe koje smo predvideli na ovakav način su upravo zaštitni mehanizam. Mi ćemo se fokusirati na one prostorne planove u čijim sadržajima i sastavnim delovima mogu da budu, između ostalog, implementacije nekih normi i prostornih planova višeg reda.
Dakle, suštinski vi ste u pravu. Bilo bi idealno da živimo u zemlji u kojoj, kada se mi kao ministarstvo dogovorimo sa lokalnim samoupravama, dajući prethodno saglasnost na sadržaj plana, da se taj plan značajno ne promeni u raspravama u lokalnim parlamentima, ali je slučaj da se promeni.
Na koji način mi moramo da delujemo da zaštitimo nešto što su državni interesi koji su sastavni deo tog promenjenog lokalnog plana? To je bila namera.
Ne radujemo se što moramo da budemo kontrolori, ali opet ponavljam, svest o planiranju i svest o zaštiti zakonitosti, svest o poštovanju zakona, i svest o poštovanju zaštićenih prirodnih dobara, i svest o poštovanju svega onoga što jesu norme i akti, još uvek u Srbiji nije na dovoljnom nivou da imamo poverenje, još uvek mora da postoji jedna vrsta superkontrole. Neću se više javljati.

Dame i gospodo narodni poslanici, stigli smo do ovog seta članova zakona koji se tiču najškakljivije teme koju ona obrađuje i u raspravi u načelu nešto sam govorio o tome. Voleo bih da vam se sad na početku obratim da ne bi možda kasnije ulazili i u raspravu o svakom amandmanu pojedinačno.
Kao prvo, dolazim iz porodice koja je bila ne samo predmet nacionalizacije, nego i konfiskacije kompletne imovine. Moj deda je proglašen za narodnog neprijatelja i ubijen je 1951. godine. Moja porodica je bila jedna od najbogatijih u kraju iz koga dolazim, a na kraju je moja baka sa četvoro maloletne dece završila na ulici i do penzije je radila kao spremačica.
Imam apsolutno razumevanja za sve one koji danas, i preko ovog zakona i iščekujući zakon o restituciji, čekaju da im se isprave nepravde, ne samo imovinske, nego i nepravde koje se tiču rehabilitacije njihovih očeva, dedova, baka i majki.
To je nešto što je apsolutno bio lični argument kada smo pričali o tome da zakon o restituciji mora da se donese što pre je moguće. Budite sigurni da ću lično da se zalažem za to što smatram da nepravda mora da se ispravi.
Međutim, kada smo pisali ovaj zakon, polazili smo od činjenici da smo mi kao ministarstvo nadležni da rešavamo svojinske odnose u građevinskom zemljištu i da smo kao ministarstvo resorno nadležni da rešavamo sva pitanja koje se tiču građevinskog zemljišta.
Mi nismo srećni što smo sa ovim zakonom došli pre nego što su doneti zakon o javnoj svojini i zakon o restituciji. Sigurni smo da bi model i koncept koji smo nudili morao pre svega da prati princip koji smo postigli od samog početka.
Mi smo išli pre svega u izradi jedne analize koja pokazuje iskustva restitucije u zemljama istočne Evrope i u zemljama bivše Jugoslavije i došli smo do modela koji je najmanje neuspešan, kada je u pitanju rešavanje svojine nad građevinskim zemljištem u svim zemljama koje su prošli postupak nacionalizacije, konfiskacije i svega onoga što su bile nepravde iz prošlosti i kasnije u proteklih 20 godina postupak restitucije, denacionalizacije i vraćanje građevinskog zemljišta.
Nama je krivo što smo se našli na udaru različitih udruženja koja se bave pitanjem restitucije, a pri tome nijednog trenutka nismo zalazili u model restitucije.
Mi smo samo zalazili u nešto što pitanje elementarnog priznavanja nekih prava koja su stečena u proteklih 60 godina i koja sada moraju da se uklope u model koji je primenjen ovim zakonom, a to je superficies solo sedit, odnosno vlasništvo nad objektom mora da prati kasnije i vlasništvo nad građevinskim zemljištem.
Mi smo svesni da ćemo implementacijom ovih normi verovatno produbiti nečije rane i da će verovatno doći do određenih, da kažem, razočaranja onih koji su imali neka očekivanja - da bi zakon o restituciji rešio njihov lični problem.
Svesni smo toga da će mnogi od onih koji su mislili - da će nekada njihovo poljoprivredno zemljište, danas građevinsko zemljište, postati ponovo njihovo naturalno.
Svesni smo da ćemo sigurno ovim zakonom doći u situaciju da će neki ljudi potpuno neopravdano doći do imovine nad zemljištem, zbog toga što su u ovom trenutku vlasnici nad objektima i da će ta vrednost biti verovatno mnogo veća nego što oni zaslužuju.
Svesni smo da će možda neki skorojevići biti srećni zbog ovoga, ali smo suštinski vođeni mišlju da će milioni problema koji danas postoje u Srbiji biti rešeni ovim zakonom koji nemaju nikakve veze sa pitanjem restitucije.
Kada donosimo zakon mi donosimo jednu opštu normu. Ta opšta norma podrazumeva njegovo trajanje i njegovo primenjivanje na teritoriji cele zemlje. Nemoguće je izdvojiti listu ovih ljudi i pokušati rešiti njihov problem na jedan način, a da to nije segment opšte norme.
Vi i gospodin Batić ste podnosili amandmane koji su u potpunosti u skladu sa onim što je bio zahtev različitih udruženja građana koja se bave restitucijom. Opet hoću da ponovim - ovo ministarstvo ne ulazi u model restitucije.
Ovo ministarstvo ulazi u konverziju prava korišćenja na svojinu i ulazi u nešto što je suštinsko pitanje, a to je konverzija onog načela od koga smo krenuli kada smo pisali ovaj zakon, a to je - pravo vlasništva nad objektom obavezno treba da prati i pravo vlasništva nad zemljištem, kako god ono nastajalo u proteklim decenijama, a nastalo je i ne može da se promeni. To je ono što smo hteli da kažemo.
Dakle, zalagaćemo se da se do restitucije dođe što je pre moguće. U samom postupku pisanja zakona o restituciji mi kao ministarstvo ćemo insistirati na tome da dođe do pravedne nadoknade za ljude koji su i na ovaj način možda izgubili san o tome da bi njihovo zemljište moglo da bude naturalno restituisano.
Mislim da smo kroz rešenja koja smo predložili u ovom zakonu formirali i jedan ozbiljan mehanizam punjenja fonda za restituciju, iz koga očekujemo da će jedan značajan deo sredstava biti obezbeđen upravo za te ljude.
Mi smo učinili najviše što smo mogli. Mi više od ovoga nismo mogli, a da ne narušimo nešto što je bilo osnovna norma i osnovni princip koji je, da kažem, najmanje neuspešno primenjen u svim zemljama, a pre svega u zemljama bivše Jugoslavije.
Mi ne možemo da se poredimo sa Češkom i Poljskom, ali i te kako možemo da se poredimo sa zemljama bivše Jugoslavije, jer suštinski svi zakoni po kojima su se dešavale i nacionalizacija i konfiskacija, dešavale su se po zakonima koji su važili na celoj teritoriji bivše Jugoslavije.
To nam je bio osnov od koga smo krenuli. Onda smo krenuli od jednog neuspešnog modela koji je Slovenija primenila i koji je na kraju doveo do ogromnog broja problema.
Mi se samo plašimo da bismo nekim drugim modelom izazvali milione sudskih sporova koji bi zatrpali naše sudove i suštinski ne bi rešili problem. Ovo je dakle najmanje loše rešenje koje smo mogli da predložimo. Stojimo iza njega, bez obzira na sve kritike koje su mogle da se čuju ovih dana. Hvala vam puno.

Po meni je ovo jedna dobra odredba i ona će da stavi ili da jasno definiše jedno pravno stanje koje se inače dešava u praksi. O čemu se tu konkretno radi? Zbog čega postoji potreba da se ta oblast i uredi ovim zakonom i podzakonskim aktom?
Radi se o situacijama koje u Srbiji nisu retke, da dođe veliki investitor koji hoće da zaposli jako mnogo ljudi, da ostvari jednu veliku grinfild investiciju u Srbiji i gde mu opštine daju različite vrste popusta, pa čak i do toga da mu ustupe besplatno zemljište na korišćenje, samo da bi bile konkurente u odnosu na druge opštine ili druge zemlje u ovom regionu i da bi do realizacije investicije došlo.
Dakle, to se do sada dešavalo u Srbiji, ali nije bilo regulisano i od opštine do opštine je bilo na različit način definisano. Naša namera je bila da podzakonskim aktom definišemo o kakvim se investitorima radi kada nekome ustupate javno zemljište pod povoljnijim uslovima nego što je tržišna cena, šta taj investitor treba da ispuni prema državi Srbiji, koliko ljudi treba da zaposli, kolika je investicija koja će investirati da bi on ostvario ovo pravo koje bi mu ova uredba definisala.
Nismo to mogli da stavimo u zakon, jer će to naravno zavisiti od mnogih okolnosti. Ima razlike kada dođe investitor koji hoće da investira u fabriku automobila ili kada dođe investitor koji hoće da investira u obnovljive izvor energije. I jedna i druga investicija mogu da budu značajan podsticaj za razvoj i tog regiona i same zemlje Srbije.
To je u suštini bila ideja. Mi ćemo upravo iz razloga što to do sada nije bilo regulisano, jednim podzakonskim aktom regulisati uslove i to nam je bila namera.
Dakle, nije namera da se nekom ustupi nešto bez pravila. Mogu da vam kažem da imamo jako mnogo primera u Srbiji, nekoliko opština koje su na taj način uspele da privuku investicije i na neki način su nam ukazale i da tu oblast moramo da regulišemo. To je što se tiče ovog člana koji ste vi citirali.
Naravno, znam da ovako kako ste vi ispričali i deluje da postoji mogućnost za zloupotrebe, ali mnogo više mogućnosti postoji za zloupotrebe ukoliko mi to ne definišemo. Na ovakav način kako smo ga regulisali, i članom zakona i podzakonskim aktom, mislim da ćemo mnogo bliže da tu materiju uredimo i da je odredimo na jedan način koji bi korektniji. To je bila naša namera kada smo pisali taj stav u članu zakona.

Mi smo i rekli da ćemo prihvatiti, ukoliko se preciznije definiše ovo što je vama namera bila, jer je nama namera jasna i ona je prihvatljiva za nas. Dakle, ukoliko je to podneto u ovakvoj formi kao što ste vi sada pročitali, mi bismo prihvatili ovaj amandman.

Vidite, gospodine Batiću, ne treba nama Oli Ren da kaže da je restitucija neophodna, mi smo toga svesni i o tome se priča, mislim da generacije političara u proteklih 20 godina i sve partije koje su učestvovale u radu vlada u proteklom periodu su pokušavale da taj problem reše. Nažalost, on do sada nije uspeo.
Mi smo imali razgovore sa svim stranama koje bi mogle da budu zainteresovane oko donošenja ovog zakona. Poslednji razgovor smo imali sa Mrežom za restituciju juče, gde smo i pokušali da definišemo nešto što je, u principu, i naš stav, a to je da mi ne bi imali ništa protiv da ovim zakonom na neki način sprečimo da dođe do konverzije prava korišćenja u pravo svojine nad onim građevinskim zemljištem koje bi eventualno mogao da bude predmet restitucije.
Problem je u tome što mi, bez obzira što vi spominjete zakon, taj zakon nije osnov na osnovu koga vi možete validno da dokažete da neko je zaista potražilac ili ima bilo kakvu zakonsku vezu sa ranijim sopstvenikom i zaista predstavlja njegovog pravnog naslednika.
Kada pričamo o ovom konkretnom amandmanu, mi pričamo o veoma jasnim postupcima koji su vođeni oko eksproprijacije, o nečemu što ima svoj sudski sled, o nečemu gde postoji kompletna dokumentacija.
Kada pričamo o ovim pitanjima koja se tiču restitucije i pitanja ko je u stvari raniji sopstvenik i ko je njegov pravni naslednik, mi samo imamo jedan zakon koji je predvideo upisivanje neke vrste prava, ali to pravo niko nije kontrolisao.
Bukvalno ste vi mogli da odete da se upišete da potražujete, ne znam, celu Knez Mihailovu, da niko u tom trenutku to nije kontrolisao, jer je to bilo nešto što je samo bila neka vrsta evidencija o tome da vi potražujete neku imovinu.
Dakle, to je ono što je naš problem što mi, kada pričamo o restituciji, nismo prešli ni taj prvi korak koji treba da podrazumeva jasno utvrđivanje ko je raniji sopstvenik, ko je njegov pravni korisnik i ta baza podataka suštinski ovde nedostaje.
Mi ćemo sada da proverimo i sada razgovaramo o tome. Nama nije namera da se otuđi imovina koja bi eventualno mogla da bude predmet restitucije. Mi i hoćemo da zakon o restituciji reguliše to pitanje. Ukoliko mi možemo prihvatanjem vaših amandmana da sprečimo da taj jedan segment građevinskog zemljišta, koje je bilo i pre rata građevinsko zemljište, koje je i kada je oduzimano bilo građevinsko zemljište.
Dakle, ovde odmah hoću da stavim na stranu sve ono što su bile poljoprivredne parcele, njive oko Beograda koje su u međuvremenu postajale građevinsko zemljište ulaganjem ove države, gradova, opština, ljudi, i koje danas neko misli da sada može da potraži kao svoju građevinsku parcelu i da zakuca na vrata svakog stanovnika tih zgrada i da im naplaćuje naknadu za korišćenje.
Dakle, mi ovde samo pričamo o konkretnim slučajevima oduzimanog građevinskog zemljišta. Ukoliko to ovim amandmanom može da se reši, mi bismo ga prihvatili.
Nažalost, plašim se da ne može da se reši, jer je nemoguće jasno precizirati o kakvim se situacijama radi kada je u pitanju građevinsko zemljište koje je bilo gradsko građevinsko zemljište prema onim zakonima po kojima je ono oduzimano. To je ono što je suštinski naš problem.
Verujte mi da smo uradili sve da pokušamo da nađemo opštu normu koja bi trebalo da definiše sve probleme. Nismo uspeli. Pogledaćemo još jedanput vaš amandman.
U danu za glasanje mi bismo zamolili onda poslanike da ga podrže, ukoliko je to moguće, ali nismo uspeli da nađemo način kako može taj problem da se reši, a da opet ne odstupimo od onoga što je bio princip, a to je: u 60 godina, nažalost, oduzelo se, strašno je što se to desilo, u ovih 60 godina neko je postao vlasnik tog objekta, ljudi su kupovali stanove.
Mi ovde pričamo o zgradama u kojima danas žive ljudi koji imaju puno pravo da, kao i komšije pored njih, konvertuju korišćenje građevinskog zemljišta koje se nalazi ispod njihovog stana u pravo svojine i sada ne možemo da dovedemo ljude u neravnopravan položaj.
Dakle, tu se radilo suštinski o tome. Tako da je materija veoma kompleksna. Pogledaćemo, to je ono što vam sada obećavam, ali nemoguće je definisati to kroz normu, kao što ste vi to rekli.

Više se neću javljati, opet sam vam rekao, proverićemo da li ovim amandmanom može da se reši to pitanje. Plašim se da ne može.
Jeste podnošen pravni osnov, ali njega niko nije proveravao. Podsetio bih vas, gospodine Batiću, živimo u zemlji za koju je jako teško napraviti opštu normu, u kojoj postoje zemljišne knjige koje su pisane pre nekoliko stotina godina, kao što je na primer situacija sa nekim opštinama u Vojvodini i gde postoje regioni celi u Srbiji, gde i dan-danas nemate uređene imovinsko-pravne odnose na zemljištu i na objektima, jer još uvek nije izvršen adekvatan popis toga.
Vi kada pričate o istorijskoj logici, ona možda može da se primeni na centar Beograda i vi tu možda možete nešto da dokažete, ali mi pišemo normu za celu Srbiju i ne možemo da definišemo sve te situacije na način kako ste vi zamislili.
Kazaću vam šta smo mi uradili ovim zakonom, što se tiče ranijih sopstvenika i njihovih korisnika. Njima pravo korišćenja na neizgrađenom zemljištu, koje je predviđeno još uvek postojećim zakonom, mi konvertujemo u pravo svojine.
Takođe, ukoliko su oni stekli pravo nad objektom po sili ovog zakona, pričamo o izgrađenom zemljištu gde su oni vlasnici objekta, steći će pravo svojine nad zemljištem, odnosno na zemljištu koje se nalazi ispod tog objekta. Takođe ćemo 50% naknade od konverzije prava korišćenja u pravu svojine uplaćivati u fond za restituciju iz koga će se nadoknađivati sve ono što ne možemo da rešimo ovim zakonom.
Puno smo uradili za ceo postupak restitucije ovim zakonom, pokušavajući upravo da ono što bi eventualno mogle da budu potencijalne nepravde ispravimo kroz ono što će se formirati i puniti fond za restituciju. Više od toga nismo mogli.
Opet kažem, ako je ovaj amandman, ako on ima pravno dejstvo, kao što ste vi rekli, da se spreči veoma jasna nepravda prema onima koji su imali građevinsko zemljište do Drugog svetskog rata, kojima je oduzeto građevinsko zemljište koje je izgrađeno i ukoliko možemo da sprečimo njegovo otuđenje do donošenja zakona o restituciji, mi bi tu normu prihvatili. Plašim se da to nije moguće u ovom trenutku.

Dobro, razgovarali smo o ovome i meni je drago da je SRS podnela konkretan predlog. Meni je žao što su neke druge stranke kritikovale predlog ove vlade i rešenja koja smo mi predložili, a da nisu pokazale šta bi one uradile, jer mi nešto moramo da uradimo.
Nemojte da zaboravite jednu činjenicu, donet je Ustav koji je predvideo različite oblike svojine nad građevinskim zemljištem - imamo javnu, zadružnu i privatnu svojinu. Mi smo duhom zakona hteli da najzad rešimo pitanje svojine nad zemljištem.
Došli smo u situaciju šta da radimo sa privatizovanim preduzećima koja nisu kupovala pravo svojine nad zemljištem. Oni su ušli u određeni oblik prava korišćenja. Šta da radimo u situacijama kada su oni de fakto postali vlasnici objekata koji se tamo nalaze zauvek. Postali su vlasnici i šta da se radi sa pitanjem zemljišta. Ako se sećate u proteklih nekoliko meseci mi smo permanentno bili optuživani kao ova vlada, da ćemo za džabe dopustiti tajkunima da postanu vlasnici nad zemljištem. Ovaj zakon je odgovor na te tvrdnje.
Voleo bih sada da vidim nekoga ko će da kaže - kako mi hoćemo to tajkunima džabe da dopustimo kupovinom prava korišćenja, odnosno kupovinom imovine, ispod koga postoji pravo korišćenja, mi sada njima omogućujemo da oni bez naknade postaju vlasnici toga zemljišta. Mi kažemo - biće uz naknadu, koja će se odrediti po jednoj metodologiji koja je jedina moguća da se odredi, a to je pitanje jedne tržišne cene koja treba da se definiše određenom formulom.
Znam, naravno, da je tu bilo različitih ideja i vi ste dali jednu ideju. Vi ste dali ideju sada - da mi kažemo, nema konverzije prava korišćenja u pravo na svojinu, ostaće pravo korišćenja. Onda u nekom drugom stavu kažete - ministarstvo potpisuje ugovor o zakupu, znači, pravo korišćenja, a ovde je zakup. Treća stvar - cena će se definisati na tržištu nekom vrstom licitacije, ne znam kako ste definisali. Dakle, ta norma apsolutno nije primenjiva u konkretnoj situaciji i to je nešto što je moj stav i naš stav ovde. Mi smo vam negde tu i dali odgovor.
Postojale su određene poslaničke grupe koje su predlagale da se organizuje ponovna licitacija za kupovinu izgrađenog građevinskog zemljišta. Sada možete da zamislite situaciju da ste recimo evo vi vlasnik firme, da ste kupili tu firmu, kupili ste objekat i imate pravo korišćenja, a onda sada da mi izlazimo na tržište i da se organizuje licitacija za pravo svojine nad izgrađenim građevinskim zemljištem gde je neko drugi vlasnik objekta. Onda da se javi vaša konkurencija i da vam podigne, jer je vama stalo da postanete vlasnik i zemljišta nad kojim se nalaze vaši objekti, i da oni na toj licitaciji sto puta podignu cenu vašeg zemljišta i da vas uvedu u neverovatno u situaciju da oni na kraju kupe zemljište, a da vi i dalje budete vlasnik objekta i ulazite u one vrste sporova koje smo mi hteli da izbegnemo.
Mi smo primenili jedninu moguću normu. Da vam ne pričam koliko je teško bilo osmisliti i napisati i koliko će verovatno biti izazovno definisati jednu odluku vlade koja će definisati način na koji ćemo da računamo tu cenu. Neće to biti lako.
Ovo ministarstvo to neće pisati, već će pisati Ministarstvo finansija naravno, uz pomoć Geodetskog zavoda, uz pomoć institucija koje su dužne ovoj zemlji da rade tržišne procene i da daju neku osnovnu formu na koji način treba da se proceni nešto što jeste tržišna cena tog zemljišta.
Ovog puta cena se neće procenjivati cena na tržištu, ali postoje drugi načini da se definiše nešto što jeste cena - uzme se tržišna cena u okruženju, zna se u gradu Beogradu kako se definiše pitanje zoniranja itd. i ne bih u to ulazio.
Hteo bih da kažem da ovim članom zakona odgovorili smo svima onima koji su tvrdili da ćemo besplatno da damo tajkunima zemljište - nije tačno, ima da ga plate.
Druga stvar, na ovaj način smo ispravili jednu potencijalnu nepravdu koja je mogla da se desi kroz proces privatizacije, gde su ljudi sa jasnom namerom kupovali fabriku, ne da bi nastavili proizvodnu delatnost, nego da bi to jednog dana postalo jeftino građevinsko zemljište - mi ćemo ih u tome sprečiti.
Ne znam pošteniji model koji može da se stavi u zakonsku normu i koji može da se predloži od ovoga. Naravno vi možete da budete skeptični da li će taj podzakonski akt sada biti pošten? Verujte da ćemo svi insistirati na tome, na kraju krajeva i javnost će insistirati na tome da ta sredstva, taj prihod koji bude realan, i ono što je jako važno taj prihod će biti preraspodeljen - to će biti delom prihod opštine koja je u proteklom vremenu ulagala u neko građevinsko zemljište i drugi deo prihoda će biti prihod fonda za restituciju.
Mislim da je ovo dobra norma, mislim da u datim okolnostima u kojima mi hodamo po veoma pipavom terenu konverzije prava korišćenja u pravo svojine. Imamo dovoljno hrabrosti da ga predložimo, da najzad da pokušamo da raspetljamo taj čvor koji stvara ogromne probleme zaista u Srbiji. Mislim da je ovo norma koja će ipak razrešiti taj ogroman problem.
Jednog dana ja ću se naravno potruditi da moja stranka i ova koalicija koja danas upravlja u ministarstvima i u Vladi Srbije bude i u budućnosti na istom mestu, ali možda jednoga dana će biti neko drugi tamo. Taj neko ko bude došao u ovo ministarstvo biće zahvalan što smo mi ušli u ovu pipavu sferu i što smo razrešili najveće probleme koji su opterećivali Srbiju u proteklim decenijama i koji nisu mogli uopšte da dozvole da se uredi celokupna oblast građevine i urbanizma.
Jer bez ove norme mi dalje nećemo imati ni tržište građevinskog zemljišta. Naši građani će plaćati užasno skupu cenu kvadrata zbog toga što to tržište građevinskog zemljišta ne postoji. Mi nećemo najzad osloboditi taj tromb, progurati taj tromb koji je stvarao užasne probleme zbog gota što nismo imali rešene svojinsko-pravne odnose na veoma kvalitetnom i atraktivnom građevinskom zemljištu koje suštinski postoji, koje je nažalost danas zarobljeno na ovaj način, što kroz privatizaciju nismo to pitanje rešili.
Vaš model, siguran sam, doveo bi do mnogo problema. Cenim što ste vi potpuno ponovili i ranije ponovljene stavove vaše stranke - privatizacija je bilja pljačkaška, mi hoćemo da se to reši, ne damo nikada nikome zemljište, to mora da ostane u svojini ove države, raspisaćemo licitaciju samo šta će biti cena koštanja toga.
Tvrdim da je to model koji nikada ne bi mogao da zaživi, da bude uspešan. Ovo je model s kojim smo obezbedili nešto što je ustavna norma, a to je privatno vlasništvo nad građevinskim zemljištem, za koje će neko morati da plati. To je naš stav i mi smo spremni i u debati i budućnosti da se borimo da on bude sproveden što je poštenije moguće.
U svakom slučaju zahvaljujem. Vi ste napisali veliki broj veoma dobrih amandmana i pokazalo se da smo ih mi prihvatili. Ovaj nažalost ne mogu da kažem da je definisan na način da bi bio primenjiv.

Siguran sam da će od njega koristi imati i građani i lokalne samouprave. Siguran sam da će na taj način biti ispravljene, kao što sam rekao i mi ne bežimo od toga da kažemo, i neke nesavršenosti koje su se dešavale u proteklim vremenima i koje su dovele do toga da u suštini mi u ovom trenutku, konverzijom prava korišćenja u pravo svojine, pokušavamo da naplatimo taj resurs koji u suštini nije kupljen u privatizaciji, to govore neke presude Vrhovnog suda i to govore i neki sporovi koji su se dešavali u prošlosti.
Jedinima kojima je to moguće prodati, to su vlasnici objekata koji se nalaze iznad tog zemljišta koje se u ovom trenutku konvertuje. Dakle, to je ono što je ideja i to je ono što će sigurno dovesti do određenih prihoda.
To da mi nismo hteli da ti prihodi budu budžetski prihodi i tu se možda ne slažemo, ipak mislim da ako je nešto prihod lokalne samouprave koji je namenjen za izgradnju dalje infrastrukture za proširenje zona građevinskog zemljišta, to nije de fakto prihod, odnosno to je odgovor za one napore da mi na ovaj način pokušavamo da napunimo budžet itd.
Ova sredstva će biti namenski korišćena za proširenje zone građevinskog zemljišta u budućnosti i za restituciju onih ljudi kojima je zbog različitih procesa u prošlosti učinjena nepravda. To je ono što je bila namera i opet ponavljam, to je najčistija i najpoštenija moguća namera, da pokušamo da razrešimo to jedno klupko koje je, i sami ste to rekli, dovodilo do jako mnogo problema.
Mnoga rešenja su predlagana, nijedno nije usvojeno i mi danas 2009. godine imamo jedno neverovatno pravo korišćenja koje je potpuno zatvorilo i onemogućilo dalji razvoj građevine u Srbiji i mi pokušavamo da ga rešimo na ovaj način.
Ono što ste još rekli, da ponovim i da apostrofiram, stvarno se više neću javljati, onaj koji bude imao koristi od toga, za njega je pisan zakon. Pokušajte da zamislite koliko su se oni, koji će morati da plate nešto što su mislili da će steći bez naknade, borili da do ovog člana ne dođe.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi prijatelji, na samom početku želim da pomenem veliku akciju „Očistimo Srbiju“, sa kojom verujem da ste upoznati, a koju je pokrenulo ovo ministarstvo. Da bi ta akcija bila dobro primljena i da bi pripremili osnovu da Srbija postane i ostane čista zemlja, pre samo nekoliko meseci sam imao čast da u ovom domu obrazlažem set od 16 zakona iz oblasti životne sredine.
Danas činimo drugi veliki, rekao bih, i istorijski korak u procesu koji možemo nazvati – velikim spremanjem prostornog razvoja Srbije.
Odmah želim da kažem da se veliko spremanje Srbije ne može svesti na donošenje zakona. Najpre, na nama je obaveza donošenja ogromnog broja podzakonskih akata, koji će detaljno urediti procedure i procese koji od Srbije treba da načine uređenu zemlju.
Tih podzakonskih akata je za prvi paket zakona 188, a za paket zakona koji ćete usvojiti ovih dana preko 60. Ali, promena lica Srbije zahteva mnogo više napora od promene propisa. Najpre i najteže, zahteva poštovanje i sprovođenje zakona, kao i promenu našeg odnosa prema prostoru u kome danas živimo.
Ove dve stvari, poštovanje propisa i odgovorniji odnos prema prostoru koji nas okružuje, jesu stvari koje se u većini uređenih zemalja podrazumevaju. U Srbiji su one među najvećim problemima naše tranzicije.
Srećom mi imamo plan u vezi sa oba ova izazova. Elementi tog plana u vezi sa poštovanjem zakona su sledeći. Naše opredeljenje je da maksimalno pojednostavimo propise i smanjimo teret i troškove poštovanja propisa i za građane i za privredu, i to koliko god je to moguće, a da se ne ugrozi prostor u kome svi mi živimo.
Druga tačka tog plana je da ono što je zakon, odnosno propis, zaista zakon, i da ćemo uporno insistirati na njegovom sprovođenju. Niko ne bi trebalo da sumnja u rešenost ove države da primeni svoje zakone.
Što se tiče odnosa prema životnom prostoru od strane naših građana, treća tačka naše strategije je da tu radimo od osnove, a naša osnova su deca. Mi želimo da sistem vrednosti naše dece odražava činjenicu da je pitanje uređenosti prostora u kome žive pitanje njihove sadašnjosti i njihove budućnosti. Zato obrazovanje i vaspitanje o prostoru, ako već ne počne u porodici, mora početi od najranijeg školskog uzrasta.
Dame i gospodo narodni poslanici, želim da vam sa nešto više detalja predstavim kako će ovaj paket zakona doprineti tome da Srbija postaje uređena država.
Predlog zakona o uređenju prostora i izgradnji predviđa široke i dalekosežne reforme u ovoj oblasti, koje počivaju na četiri stuba. Insistiranje na pokrivenosti čitave teritorije Srbije planskim dokumentima, uređenje svojinsko-pravnih odnosa na građevinskom zemljištu, jednostavnija procedura izdavanja građevinskih dozvola i efikasniji postupak legalizacije objekata. Nepostojanje planskih dokumenata je izvor arbitrernosti uprave u odlučivanju ko može da gradi u Srbiji, a ko ne. Ta arbitrernost je osnove sve korupcije u sferi građevinarstva.
U vezi sa ovim problemom, Predlog zakona predviđa dvostruku strategiju. S jedne strane, smanjuje se broj obaveznih planskih dokumenata, broj obaveznih prostornih planova je smanjen sa pet na četiri, a broj obaveznih urbanističkih planova je smanjen sa četiri na dva, odnosno tri u izuzetnim situacijama. Kao cilj koji se time želi postići je da se olakšaju obaveze državnim organima, uključujući i lokalnu samoupravu, da ispune obaveze u vezi sa planskim dokumentima.
Drugi pravac obezbeđivanja bolje pokrivenosti teritorije Srbije planskim dokumentima je uvođenje efikasnijih sankcija za one jedinice lokalne samouprave koje ne ispunjavaju svoje zakonske obaveze. Lokalno rukovodstvo koje nije u stanju da obezbedi donošenje dva obavezna planska dokumenta, nije u stanju da obavi svoju osnovnu dužnost prema lokalnoj samoupravi. Rokovi koje smo predvideli za taj posao su pažljivo odmereni. Oni su realni i izvodljivi.
Zato neće biti opravdanja za ona lokalna rukovodstva koja imaju nameru da se probude za godinu ili dve i da kažu da nema dovoljno vremena ili resursa za donošenje planova. Naprotiv, sa radom na donošenju planova se mora krenuti odmah nakon stupanja zakona na snagu, naročito kada se ima u vidu da će izdavanje građevinskih dozvola biti moguće samo na osnovu planskih dokumenata.
Lokalna samouprava koja ne donese dva obavezna planska dokumenta, a to su prostorni plan jedinice lokalne samouprave i plan generalne regulacije u roku od 18, odnosno 24 meseca, neće biti u mogućnosti da izdaje ni lokacijske, ni građevinske dozvole.
Drugi stub reformi se tiče uređenja svojinsko-pravnih odnosa na građevinskom zemljištu. Ovim predlogom zakonom se predviđa jedna duboka i dalekosežna reforma u toj oblasti. Najvažnija novina je stvaranje uslova za sprovođenje odredbe novog Ustava, prema kojoj građevinsko zemljište može biti u svim oblicima svojine.
Ovim predlogom zakona se nosiocima prava korišćenja i prava dugogodišnjeg zakupa omogućava konverzija tog prava u pravo svojine. Pri tome se predviđa da će raniji sopstvenici nacionalizovane imovine dobiti pravo svojine na građevinskom zemljištu na kome sada imaju pravo korišćenja bez naknade.
S druge strane, oni koji su pravo korišćenje građevinskog zemljišta stekli kroz procese privatizacije će za ovu konverziju morati da plate naknadu. Ovim predlogom je predviđeno da se iznos naknade utvrđuje na osnovu jedinog pravičnog kriterijuma, na osnovu razlike između tržišne vrednosti građevinskog zemljišta i cene koja je plaćena za njegovo pribavljanje. Siguran sam da nije moguće predložiti model konverzije koji bi bio pravičniji i sprovodljiviji od ovog datog u Predlogu zakona koji je danas pred vama.
Treći stub reformi koje donosi ovaj zakon je pojednostavljivanje procedure izdavanja građevinskih dozvola. Na referentnoj listi Svetske banke, koja poredi kvalitet pravnog okvira za privređivanje u svetu, Srbija je na 94. mestu među 181 ekonomijom sveta. To mesto nije dobro i mora da se promeni.
Ali, činjenica da je Srbija na nedopustivom 171. mestu kada je u pitanju dobijanje građevinskih dozvola je alarm koji nas je pozvao na duboko reformisanje ove procedure i stavljanje na listu racionalnih prioriteta.
Jednostavnije procedure za dobijanje građevinskih dozvola imaju dve važne svrhe. Prva je da se unapredi konkurentnost privrednog okruženja u Srbiji, a druga svrha je da se smanje troškovi i vreme čekanja na građevinsku dozvolu i da time praksa nelegalne gradnje prestane da biva pravilo i da postane društveno neprihvatljiva anomalija.
Ubrzanje procesa izgradnje objekata će biti obezbeđeno na sledeći način: povećanjem broja objekata za koje se ne izdaje građevinska dozvola, pravljenjem razlike u obimu tehničke dokumentacije prema vrsti objekta, ukidanjem jedne faze u dobijanju akata potrebnih za izgradnju, tako što će se građevinska dozvola izdavati po dobijanju lokacijske dozvole, pri čemu se prilaže samo glavni projekat, što dovodi do duplo kraćeg vremena dobijanja građevinske dozvole i manje cene za izradu projekta, prenosivošću građevinske dozvole i većom odgovornošću svih učesnika u postupku, pri čemu su odgovorni projektant i vršilac tehničke kontrole podložni krivičnoj odgovornosti, ako overe glavni projekat koji je urađen suprotno pravilima građenja iz lokacijske dozvole.
Poslednji, četvrti stub novog zakona je postupak legalizacije. Legalizacija objekata je važan cilj ovog zakona i oni koji imaju objekte koji tek treba da se legalizuju od njega mogu dosta da očekuju. Ako se u Srbiji broj nelegalno izgrađenih objekata procenjuje na oko milion, neće biti da su svi ti građani, sa svojim porodicama i prijateljima koji su im pomagali u gradnji, kriminalci. Pre će biti da je sistem bio takav da je građane terao u kršenje zakona ako žele da obezbede krov nad glavom za svoje porodice.
Ovaj zakon će urediti legalizaciju objekata na mnogo efikasniji način nego što je to sada slučaj. Namera ovog ministarstva je da legalizacija bude masovna i pravedna, pri čemu masovna znači da će svi objekti za koje postoji mogućnost biti legalizovani sa minimumom dokumentacije. Pravedna legalizacija znači da će postojati razlike u visini naknade između objekata građenih za sopstvene potrebe i objekata koji su građeni za tržište. Imperativ je okončanje svih postupaka legalizacije za dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, sadašnje stanje u građevinarstvu nas sve mnogo košta. Zbog nepostojanja planskih dokumenata, nerešenih svojinskih odnosa na građevinskom zemljištu i dugotrajnosti izdavanja građevinskih dozvola, uz veliki stepen korupcije, naši građani i država Srbija plaćaju veliku cenu.
Mladi koji planiraju da kupe stan plaćaju cenu kvadrata koja je, zbog raznih monopola i uračunatih troškova korupcije, veća nego u većini evropskih zemalja. Građani koji žele da izgrade svoje krov nad glavom suočeni su sa procedurom za koju ne mogu ni da pretpostave koliko će dugo trajati. Investitori koji razmatraju da ulože u Srbiju prvo što čuju je da ne mogu da steknu svojinu na zemljištu, već samo pravo zakupa.
Svakim danom u produžetku ovakvog sistema, troškovi i gubici se gomilaju, a privredni oporavak se usporava i odlaže. Svako od nas treba da doprinese da Srbija iz ekonomske krize izađe konkurentnija, kao odredište za investiranje, nego što je u krizu ušla i sa pravnim okvirom koji će građanima omogućiti da brže i efikasnije i jeftinije gradi. Ovaj zakon je jedan od najvažnijih koraka da se to postigne.
Sledeći akt, koji imam čast da vam obrazložim, jeste Predlog zakona o socijalnom stanovanju. Opredeljenje Vlade Republike Srbije je da stvori uslove za dinamičan privredni rast i evropske integracije, ali da pri tome kao jedna socijalno odgovorna Vlada ne zaboravi one koji bi bez podrške države bili osuđeni na hronično siromaštvo i život ispod granice ljudskog dostojanstva.
Imajući to u vidu, posle gotovo 20 godina potpune neaktivnosti, država se ovim zakonom ponovo vraća u sektor socijalnog stanovanja. Brojni su razlozi za donošenje zakona o socijalnom stanovanju, a najopštiji se može reći da oblast socijalnog stanovanja gotovo u potpunosti zakonski neregulisana, kao i da su promene koje su se desile u fiskalnom zakonodavstvu značajno pogoršale uslove za razvoj ovog sektora, ukinuvši izvore finansiranja socijalnog stanovanja.
Takođe, prema zakonima koji regulišu poslove lokalnih samouprava, pokretanje stambenih programa je uglavnom preneto u njihovu nadležnost, ali bez predviđanja realnih izvora sredstava za ispunjenje ovih zadataka.
Ovo za posledicu ima nastavak nerešavanja socijalnih stambenih potreba i nagomilavanje problema. Zajedno sa opštim padom životnog standarda, stambene potrebe su se značajno uvećavale upravo u onom delu stanovništva kojem je potrebna podrška u rešavanju stambenog pitanja.
Svrha zakona je da se obezbede uslovi za održivi razvoj socijalnog stanovanja odnosno da se pronađu odgovarajući načini rešavanja stambenih pitanja domaćinstava koja ne mogu da obezbede stan po tržišnim uslovima.
Ovim se zakonom pre svega uspostavljaju osnovi, institucionalni preduslovi i strateški okvir za razvoj sistema socijalnog stanovanja u Republici Srbiji radi efikasnijeg rešavanja stambenih pitanja te kategorije stanovništva.
Nacionalna strategija socijalnog stanovanja treba da definiše glavne ciljeve socijalno-stambene politike Vlade, kao i odgovarajuće mere i prioritete za postizanje ovih ciljeva. Ona će predstavljati okvir za donošenje konkretnih programa na osnovu kojih će se usvajati finansijski plan i animirati različiti izvori finansiranja. Ovakav programski način finansiranja obezbeđuju dobru sagledivost i prilagodljivost, kao i mogućnost kontrole, što je posebno važno za funkcionisanje ovoga sistema.
Lokalne stambene strategije će utvrditi lokalne socijalne stambene potrebe i zainteresovanost opština za rešenje stambenih problema. Stambeni programi koji proističu iz lokalnih strategija predstavljaće osnov za izdavanje finansijskih sredstava za te potrebe u lokalnom budžetu, ali takođe i za dobijanje dopunskih sredstava sa republičkog nivoa za njihovu realizaciju, što će zavisiti od toga u kojoj meri su uklopljeni u nacionalne prioritete.
Važno je reći da će korisnici prava na socijalno stanovanje biti definisani ovim zakonom, a prema sledećim merilima reda prvenstva – stambeni status, visina primanja, zdravstveno stanje, invalidnost, telesno oštećenje i broj članova domaćinstva.
Sledeći akt koji predlažemo Narodnoj skupštini kao deo paketa propisa, koji imaju za cilj veliko spremanje prostornog razvoja Srbije jeste – Predlog zakona o državnom premeru i katastru.
U susret evropskim integracijama, Srbija je u prilici da usvoji jedan moderan evropski zakon o državnom premeru i katastru, koji donosi savremena rešenja i koji je u potpunosti usaglašen sa svim evropskim standardima u ovoj oblasti.
Važeći Zakon o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnosti primenjuje se već 15 godina. U međuvremenu su se desile značajne tehnološke i druge promene sa jedne strane, dok su sa druge strane sve izraženiji zahtevi privrede i građana za većom efikasnošću katastarskog sistema.
Novi Zakon o državnom premeru i katastru sadrži u sebi norme koje će odgovoriti novim savremenim izazovima i kojima se otklanjaju svi uočeni nedostaci u dosadašnjoj primeni postojećeg zakona. Zakonom će se povećati sigurnost, tačnost i transparentnost svih evidencija koja vodi Republički geodetski zavod, a posebno upisa nepokretnosti i stvarnih prava nad njima u katastar nepokretnosti.
Ovim zakonom je državni premer dobio svoje puno značenje i svoju evropsku dimenziju kroz novu klasifikaciju. Novi katastarski premeri će se realizovati u cilju osnivanja katastarske nepokretnosti, posebno na područjima sa starim državnim premerima izvršenim još krajem 19. veka i time će Srbija dobiti ažurnu i savremenu katastarsku evidenciju.
Ovim zakonom je na savremen način uređena oblast topografskog premera i kartografske delatnosti u Srbiji. Data rešenja su prilagođena tehničko-tehnološkim dostignućima u ovoj oblasti i usaglašena sa evropskim standardima.
Usklađivanjem zakona sa pravnim sistemom Republike Srbije definisana je nadležnost Republičkog geodetskog zavoda kao civilne institucije nad premerom državne granice i vođenje registra državnih granica. Katastar nepokretnosti je do sada osnovan, odnosno izrađen na 82% teritorije Srbije, odnosno u 89% katastarskih opština u Republici Srbiji.
Kako bi se ovaj posao uspešno realizovao u celini do kraja 2010. godine, novi zakon omogućuje brže osnivanje katastra nepokretnosti, kroz pojednostavljenje katastarskih procedura, mogućnosti izrade katastra nepokretnosti po pojedinačnom zahtevu vlasnika, kao i primenom i uvođenjem novih informacionih tehnologija.
Zakonom se uvodi i novi državni referentni sistem koji obezbeđuje veoma precizno pozicioniranje parcela, objekata, vodova, topografskih detalja u prostoru, sa tačnošću od nekoliko centimetara, zahvaljujući primeni globalnih navigacionih satelitskih sistema. Ovaj sistem koristiće u najvećoj meri privatne geodetske organizacije, čime će vreme potrebno za geodetska merenja na terenu, na primer snimanje novoizgrađenog objekta, biti višestruko kraće, a samo merenje će biti mnogo tačnije.
Dame i gospodo narodni poslanici, želim da vam obrazložim i - Predlog zakona o fondu zaštite životne sredine, od koga očekujem da postane jedan od najaktivnijih činilaca postizanja cilja koji sam saopštio na početku ovog obraćanja, a to je – veliko spremanje prostornog razvoja Srbije.
Prema jednom od pregleda stanja životne sredine UN, Vlada bi trebalo da revidira kratkoročne i srednjoročne budžetske planove u pogledu raspodele sredstava zaštite životne sredine. Cilj je da se osigura da se adekvatan deo javnih prihoda usmeri Ministarstvu za zaštitu životne sredine, kao i Fondu za zaštitu životne sredine, kao i da se Fond za zaštitu životne sredine ojača ljudskim i finansijskim resursima.
Fond za zaštitu životne sredine osnovan je Zakonom o zaštiti životne sredine radi obezbeđivanja finansijskih sredstava za podsticanje zaštite i unapređivanja životne sredine u Republici. Njegovo osnivanje je u skladu sa svim preporukama koje smo dobili od adekvatnih međunarodnih institucija. Iskustava zemalja u tranziciji pokazuju da je osnivanje Fonda za zaštitu životne sredine omogućilo prikupljanje značajnih sredstava i delovalo kao katalizator za važna ulaganja, kroz odobravanje povoljnih kredita i bespovratnih sredstava za investiranje u zaštitu životne sredine.
U ovim zemljama je poslovanje Fonda uređeno posebnim zakonom i mi sledimo tu praksu. Ovim predlogom zakonom se uređuje funkcionisanje Fonda po novim osnovama, s obzirom da su setom zakona iz oblasti zaštite životne sredine utvrđeni novi prihodi, a samim tim i nove nadležnosti Fonda. S tim u vezi javila se potreba za novim konceptom funkcionisanja, odnosno organizacije poslova iz oblasti otpada i ambalaže, ribarstva, kao i u drugim oblastima.
Predlogom zakona se ostvaruju opšti ciljevi ustanovljeni zakonom, odnosno pravilna primena ustanovljenih načela – integracije politike zaštite i unapređivanja životne i ekonomske politike i primena ekonomskih instrumenata i drugih mera kojima se unapređuje kvalitet životne sredine; obezbeđuje se primena principa – zagađivač plaća, u skladu sa standardima EU i preporukama relevantnih međunarodnih organizacija. Time se politika životne sredine usmerava na izvore zagađenja i otvara mogućnost primene ekonomskih instrumenata i drugih mera kojima se unapređuje kvalitet životne sredine.
To treba da dovede do povećanja nivoa investiranja u životnu sredinu radi pokrivanja troškova za rad, održavanje, modernizaciju i proširenje postojeće infrastrukture u oblasti zaštite životne sredine i tehnologije za smanjenje zagađenja.
Ovim zakonom se uvode novi mehanizma korišćenja sredstava Fonda, kroz podsticajne mere čije se uvođenje planira setom zakona iz oblasti životne sredine. Predviđena je i mogućnost iniciranja i samostalnog upravljanja projektima od strane Fonda, u cilju efikasnijeg reagovanja na prisutne probleme u životnoj sredini. Uvode se novi instrumenti finansiranja koji odgovaraju potrebama savremene ekonomije, kao i nove nadležnosti Fonda, kao što je pružanje usluga iz delokruga svoga rada.
Kao jedna od mera racionalizacije poslovanja u trenutnim uslovima predlaže se smanjivanje upravljačkog aparata. Broj članova upravnog odbora se smanjuje sa sedam na pet, a nadzorni odbor se ukida, jer Ministarstvo vrši nadzor nad radom.
Dame i gospodo, uz zahvalnost na pažnji koju ste posvetili ovom setu zakona od dugoročnog značaja za razvoj naše zemlje i posebnu zahvalnost za amandmane koje ste podneli, od kojih mnoge smatramo ne samo prihvatljivim već i veoma korisnim, želimo da vas pozovemo da glasate za zakone koji su vam predloženi.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova tema je bila važna i bila je u fokusu nekoliko ministarstava u proteklih nekoliko dana. Mislim da je gospodin premijer dao jedan sveobuhvatan odgovor vezan za ekonomske teme.
Ono što je važno za pitanje životne sredine, naravno da bi svako zaustavljanje „Petrohemije“ dovelo do ekološkog akcidenta koji bi bio prilično velikih razmera i mi smo, svakako, upozoravali na tu mogućnost. U ovom trenutku mogu da kažem da, upravo zbog ove intervencije od strane države i nabavljanja 5.000 tona primarnog benzina, kao i finansijske pomoći koja će predstavljati avansnu uplatu narednih količina primarnog benzina, proces se nastavlja.
Takođe moram da kažem da se postavlja pitanje na koji način uopšte može da dođe do prestanka rada „Petrohemije“, zbog toga što je to jedan uvezani procesni sistem gde ne mogu da zamislim, barem sa ekološkog stanovišta, da Rafinerija nafte nastavi rad ukoliko „Petrohemija“ ne radi.
To je jedno od pitanja koje ćemo u budućnosti, mi kao Ministarstvo životne sredine postavljati, jer je „Petrohemija“ jedan od segmenata sistema koji predstavlja, zahvaljujući legalizacionom bazenu i velikim investicijama koje smo imali u proteklih nekoliko godina, da se koncentracija benzena iznad Pančeva smanji na one vrednosti koje su ispod dozvoljenih granica.
Pored ovog ekonomskog aspekta i ekološko pitanje je veoma važno, rekao bih čak i dominantno, i to će svakako biti jedna od mogućnosti, da se u budućnosti, kada se bude razgovaralo sa ruskom stranom, odnosno sa većinskim vlasnikom Rafinerije i NIS-a, razgovara i postavi pitanje na koje se zaista traži odgovor – na koji način Rafinerija može da nastavi proizvodnju ukoliko se zaustavi jedan važan proces, a to je prerada otpadnih voda i zaustavljanje rasta koncentracije benzena u vazduhu, odnosno zaustavi rad „Petrohemije“.
Siguran sam da ćemo zajedničkim snagama uspeti ovaj problem da rešimo. Siguran sam da svako razume da je zaustavljanje rada „Petrohemije“ u ovom trenutku i ekonomski i ekološki i te kako loše, i da je upravo to dobar argument da se nađe dugoročno rešenje tog problema. Danas smo proveravali i nastavak daljih investicija što se tiče natkrovljavanja egalizacionog bazena, one se nastavljaju i upravo ta investicija je dovela do toga da u proteklih nekoliko meseci koncentracija benzena i drugih nedozvoljenih supstanci u vazduhu u Pančevu bude u granicama normale. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, nije ovo završna reč, ovo je odgovor na nekoliko najznačajnijih pitanja koja su ovde otvorena. Krenuo bih redom.
Prvo vam zahvaljujem na dobroj raspravi. Mislim da ste svi vi narodni poslanici, svakako, hteli s najboljom namerom da predate amandmane i Ministarstvo je prihvatilo znatan broj amandmana i na taj način pokazalo kako, u stvari, treba da se prave dobri zakoni i kako nam je potrebno da zajedničkim radom, stvarajući konsenzus o ovim važnim pitanjima, pre svega, utičemo na naše građane i promenimo ono što je najteže promeniti, a to je svest ljudi o životnoj sredini.
Danas je Dan planete Zemlje. Na današnji dan, siguran sam da će svako od vas dobro porazmisliti šta je svojom aktivnošću uradio da naša planeta izgleda kako izgleda. Možemo da kažemo da je danas Dan planete Zemlje, ali da je danas samo jedan dan trajanja akcije "Očistimo Srbiju". U toku današnjeg dana, negde na tridesetak lokacija u Srbiji će se konkretno, fizički rešavati ekološki problemi s kojima se naša zemlja suočava, a sve vas pozivam da uzmete aktivnost u akciji "Očistimo Srbiju" i da na taj način, i svojim ličnim delom, pokažete brigu za životnu sredinu koju ste iskazivali na veoma lep i korektan način, verbalno, u ovoj diskusiji.
Postavljeno je nekoliko setova pitanja i odgovorio bih, pre svega, narodnoj poslanici Marini Raguš. Zahvaljujem vam. Vi ste, upravo navodeći primere koji su se desili i koji su, nažalost, bili akcidenti, dali odličan povod za naše tvrdnje da je bilo neophodno da se ovi zakoni donesu što je pre moguće, da se donesu na način na koji su doneti, da kombinujemo nešto što treba da bude jedna sistemska briga o životnoj sredini, ali i veoma rigorozna kaznena politika.
Možda je dobro što su gore na balkonu ljudi koji dolaze iz Loznice, kao jednog od gradova u kome se nalazi jedno od tih postrojenja gde se nalazi veoma toksični ugljen-disulfid u velikim količinama, koji je nekada bio segment proizvodnog procesa u "Viskozi", a danas predstavlja opasan hemijski otpad.
Moram da vam kažem jedno, nema nijednog načina da to pitanje rešimo ukoliko ne sprovedemo u delo ono što je namera, a to je da pronađemo adekvatne lokacije na kojima bi se barem privremeno, a potom i trajno skladištio, neutralisao ili uklanjao ovaj opasni otpad. Ovo ministarstvo radi na tome i pozivam vas da me podržite u tome.
U ovom trenutku radimo na jednoj lokaciji u Srbiji gde će biti trajno postrojenje za skladištenje i neutralizaciju opasnog otpada. Do tog trenutka, u saradnji sa Vojskom Srbije, pronaći ćemo lokaciju gde će se ove vrste otpada skladištiti privremeno, ne samo otpada koji se danas skladišti u fabrikama koje, nažalost, više ne rade, nego i otpada koji svakodnevno naše inspekcije pronalaze kraj puteva, gde ga ostavljaju ljudi i čije poreklo ne znamo, a koji predstavlja veliku opasnost za životnu sredinu.
Ako nabrajate lokacije gde se nalaze potencijalne opasnosti za životnu sredinu, hajde onda, svi zajedno stanite iza toga da je neophodno taj problem sistemski rešiti, a jedino sistemsko rešenje jeste pronaći adekvatnu lokaciju.
Zašto vam to pričam? Zbog toga što je juče u Odboru za životnu sredinu, poslanik iz partije iz koje vi dolazite kritikovao Ministarstvo zato što želi da otkloni pogon za trajno skladištenje opasnog otpada u jednoj od opština iz regiona iz koga on dolazi i gde smo morali da objašnjavamo da se s tim otpadom radi na sistematičan način, odnosno obrađuje se uz korišćenje tehnologija koje su po najvišim standardima EU.
Postrojenje se gradi od para koje nam EU u ovom trenutku daje. U postrojenju se ne obrađuju kancerogene ili materije koje mogu trajno da unište životnu sredinu. U postrojenju nema spaljivanja. Postrojenje nema bilo kakav kontakt s vazduhom, vodom i zemljištem, ne proizvodi trajna zagađenja, ali, upravo iz dnevno-političkih razloga, očigledno postoje grupe ljudi koji žele da osujete tu akciju Ministarstva, tvrdeći suprotno, tvrdeći ono što je neistina.
Jako je važno, kada je u pitanju životna sredina, da delujemo zajednički i govorimo istinu. Istina je jako važna i kada svako od nas iznosi činjenice koje se tiču zdravlja ljudi i budućnosti naše dece, mora da bude veoma precizan i tačan, jer, opet ponavljam, ove oblasti su oblasti koje su zasnovane na veoma jasnim naučnim pravilima, ovo su oblasti koje i te kako javnost zanimaju i s kojima vrlo lako može da se manipuliše. Siguran sam da nikome od vas nije u interesu da manipuliše s oblašću životne sredine.
Vi ste pitali o finansiranju svih ovih projekata. U ovom trenutku je Ministarstvo finansija u poslu trajnog skladištenja, odnosno rešavanja problema u ''Viskozi'', u pregovorima sa SO i sa opštinom Loznica i iz svojih sredstava finansira taj problem. Nadam se da će to skladište ugljen-disulfida biti sklonjeno iz fabrike ''Viskoza'' na adekvatnu lokaciju i da ćemo na taj način da rešimo i taj problem, ali to važi i za sve druge gradove u Srbiji.
Potpuno je tačno, 440 lokacija u ovom trenutku postoji u Srbiji. Moram da vam kažem da sam veoma srećan što koristite podatke koje je upravo Ministarstvo obznanilo i objavilo, jer je naša politika od samog starta bila da potpuno otvorimo javnosti sve ono što jesu potencijalne opasnosti za životnu sredinu i sve ono što jesu istine o stanju životne sredine, a ne da to pokušavamo da prikrivamo.
Svi podaci koje ste danas koristili u raspravi jesu podaci koje vam je Ministarstvo omogućilo da koristite, zbog toga što ih stavi na svoj sajt, ili objavi u medijima, ili kroz kampanju "Očistimo Srbiju" otvoreno priča o problemu smetlišta, deponija i uticaja na životnu sredinu svega onoga što je bila naša nebriga u proteklim decenijama. Zbog toga je važno da zajednički pričamo o tačnim podacima, pogotovo kada se radi o opasnom otpadu.
Pošto je ovo ministarstvo zaduženo i za životnu sredinu i za prostorno planiranje, što je, po meni, dobra kombinacija, zbog toga što omogućuje da se u budućnosti zajednički, na jedan sistematičan način, bavimo prostorom i položajem životne sredine u prostoru Srbije, svakako ćemo gledati da u budućnosti, u pogledu lokacija regionalnih deponija i lokacija fabrika, na kraju krajeva, i kroz striktno poštovanje novog zakona o planiranju i izgradnji, nadam se da će biti brzo pred vama, narodnim poslanicima, i u zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu i svega onoga što jeste zakonodavstvo koje definiše oblast, pokušamo da sprečimo da se dešava ono što se dešavalo u prošlosti, a to je da pored naselja niču fabrike koje su dobijale dozvole za rad bez adekvatnih postupaka za procenu životne sredine i da danas imamo potrebu ili da iselimo fabriku ili da iselimo građane, da imamo hronične ekološke probleme koji se javljaju na mnogim mestima u Srbiji.
Bilo je mnogo priče o strategiji i upravljanju otpadom i saveta da ovo ministarstvo učini nešto više što se tiče upravljanja otpadom. U narednih nekoliko meseci ćemo predstaviti novu strategiju za upravljanje otpadom, ta strategija će zameniti postojeću strategiju koja je stupila na snagu 2003. godine, koja će definisati i razrešiti sve probleme koje ste vi danas ovde izneli, a koji jesu realni problemi našeg regiona. Ona će podrazumevati različite vrste i tokove otpada i načine na koji će se upravljati otpadom, načine na koje ćemo organizovati regionalni sistem komunalnih deponija.
Ovim zakonom ovo ministarstvo ne može da reši probleme koje su definisali drugi zakoni, pre svega, Zakon o komunalnim delatnostima i Zakon o lokalnoj samoupravi, koji su definisali nadležnosti lokalnih samouprava za upravljanje komunalnim otpadom.
Kada nam neko kaže – nemojte vi da se sklanjate i da sve prebacujete lokalnim sredinama, mi to radimo zbog toga što je to njihova zakonska nadležnost, a u budućnosti, pošto smo nadležni za to, imamo nameru da promenimo Zakon o komunalnim delatnostima i da u njega unesemo sve ono što jesu neke novine što se tiče bolje koordinacije i saradnje Ministarstva i lokalnih samouprava, kada je u pitanju upravljanje otpadom.
Na kraju, samo da razrešim jednu dilemu koja je postojala o saradnji Agencije i Ministarstva. Vi ste u pravu da je Agencija stručno telo koje se u okviru Ministarstva bavi kreiranjem baza podataka i vođenjem nečega što jesu podaci o stanju životne sredine. Međutim, kada Ministarstvo izda dozvolu, ono ima obavezu da prima podatke od podnosilaca zahteva za dozvolu i da te podatke čuva kod sebe, prosleđujući ih Agenciji za životnu sredinu na obradu i preradu, zarad izdavanja procene uticaja na životnu sredinu, koja se radi svake godine. Upravo je Ministarstvo to koje mora da prati i kontroliše one kojima su dozvole izdate.
To je odgovor na set vaših amandmana kojima je trebalo prebaciti deo nadležnosti na Agenciju. To nije nadležnost Agencije, prema zakonu koji je formirao Agenciju, to je, svakako, nadležnost Ministarstva.
Za sam kraj, pitanje je – ko će da finansira oporavak naše životne sredine? Finansiraće ga Ministarstvo za životnu sredinu, Fond za zaštitu životne sredine. Upravo ste vi potvrdili potrebu, ti zakoni sad dolaze u raspravu, da se način preraspodele ekoloških taksa definiše na način kako je to Ministarstvo predložilo, zbog toga što su Fondu za zaštitu životne sredine potrebna veća sredstva da bi strateški rešavao probleme koji se ne tiču samo stanja životne sredine lokalnih samouprava, nego i stanja životne sredine regiona u kojima se te posebno problematične tačke nalaze.
Moram da kažem da će najveći deo sredstava u budućnosti dolaziti iz fondova EU, kao što je bilo i u svim drugim zemljama koje su se nalazile u procesu pridruživanja EU, ne samo sredstva za otvaranje pogona za skladištenje i neutralizaciju opasnog otpada, nego i sredstva koja će se ticati čišćenja životne sredine, čišćenja naših reka, vazduha, zemljišta, svega onoga što je iz mnogo razloga zagađivano u prošlosti.
Zahvaljujem vam još jednom i nadam se da ćemo i narednim tačkama raspravljati o ovom drugom setu veoma važnih zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se Vlade tiče, Vlada je na telefonskoj sednici danas razmatrala i dodatne amandmane koje su narodni poslanici podneli na sve zakone o kojima se raspravlja i sutra.
Što se tiče amandmana o kojima se raspravlja u toku današnjeg dana, dobili ste izveštaj Vlade o tome koji su amandmani prihvaćeni, a koji ne, a ja hoću da vam kažem da ste ga dobili usmeno, svi vi zajedno. Sve poslaničke grupe su imale priliku da razgovaraju s predstavnicima Ministarstva o svakom od podnetih amandmana, gde smo svaki amandman razmatrali i obrazlagali i usmeno – zbog čega smo ga prihvatili, a zbog čega ne, tako da mislim da smo, kao Ministarstvo, dali veoma kvalitetan doprinos ovoj skupštinskoj raspravi i da rasprava treba da se nastavi danas u plenumu, jer ste informaciju o svakom pojedinačnom amandmanu dobili od mene lično. Hvala.