Nažalost, ovo je poslednji predlog zato što ste zakazali sednicu dajući samo pola sata rok da se pripreme predlozi za izmenu i dopunu dnevnog reda, i nisu službe mogle da predlože i ostale zakone koje naša poslanička grupa predlaže na svakoj sednici.

Ovaj predlog zakona je već godinu dana u proceduri, i za tih godinu dana ni jedno od onih pitanja koje smo stavili u Predlog za formiranje anketnog odbora, nije dobio odgovor pred organima Republike Srbije, ni ko je odgovoran i ko je izvršio rušenje objekata u Savamali, ili ko je odgovoran i ko je izvršio bespravno, nezakonito, protivustavno privođenje građana u toj noći i otimanje njihove lične imovine. Ko je odgovoran za to što policija, te noći je imala naređenje da se ne odazove na pozive građana i ko je odgovoran što je na nekoliko sati suspendovana država Srbija? Ta sva pitanja, nažalost po državu Srbiju, pošto ne dobijaju odgovore, ne mogu da se dobiju odgovori pred državnim organima, imamo u medijima.

U maniru predsednika Vlade imamo, znamo, da su za to što se dešavalo odgovorni „kompletni idioti iz vrha gradske vlasti“ i ti kompletni idioti sve građane Srbije vuku za uši, već poslednjih godinu dana, ismevajući ih, nastavljajući da obavljaju svoje funkcije bez da odgovaraju za ono što su uradili 24, odnosno 25. aprila 2016. godine. Sramota je da mi okrećemo glavu od tog problema, u ovom sazivu, i da ne tražimo da državni organi konačno daju odgovor.

Naslađuje se ovde SNS kada sud presudi u koristi ministra Stefanovića, koji od strane jednih nedeljnih novina, je označen kao glavni fantom iz Savamale, a onda kukaju kada viši sud preinači tu sramnu presudu. Sve ovo očigledno, dok je ova vlast u Srbiji, neće dobiti odgovor, jer ako predsednik Vlade i budući predsednik Srbije nije do sada već bio pozvan da da svoj iskaz pred tužiocem, a on je rekao 8. juna da zna ko je odgovoran iz vrha gradske vlasti, ko su ti kompletni idioti, mislim da mi nemamo pravnu državu i da je ona sahranjena i srušena te noći.

Predsednice, ja sam iznenađen da je sa vaše strane stigao ovaj predlog koji je, to ja verujem, znate i vi sami, u suprotnosti sa članom 157. Poslovnika skupštine. Stav 2. tog člana Poslovnika kaže, ako neko ne zna, da Narodna skupština može da odluči da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu zakona obavlja posebno.

Mi smo imali na svakoj sednici sličnu raspravu, ali ono što smo imali bilo je rasprava da li eventualno predlozi zakona mogu da idu sa imenovanjima, da li predlozi zakona jednih imaju nekakve veze sa drugim, ali nijednom do sada nismo odlučivali o predlozima zakona u zajedničkoj raspravi sa predlozima za izmenu sastava skupštinskih odbora i delegacija. Znači, to se još nije desilo. Te tačke su se uvek nalazile odvojeno na dnevnom redu, govorim o tačkama vezano za izbor članova odbora i delegacija i one su u krajnjoj liniji prolazile praktično bez rasprave.

Ne mogu da razumem koja to žurba sada tera vas da još jednom direktno, najdirektnije, ako je moguće praviti neku gradaciju, kršite Poslovnik i da član 157. koji kaže da je moguće spajati samo predloge zakona, raspravu o predlozima zakona, vi spajate predloge četiri zakona, od toga su dve izmene i dopune, dva zakona o davanju garancije i izmene o izmenama sastavu opštinskih odbora i skupštinskih delegacija.

Molim vas da se izjasnimo o tome…

U načelnoj raspravi o 42, 43 tačke dnevnog reda koju smo vodili prošle nedelje, nismo uspeli da čujemo nijedan argument koji objašnjava kako i zašto je došlo do promene u odnosu na novembar 2013. godine.

Nastaviću danas u ovoj raspravi o amandmanima, a amandmani su da se brišu ovi članovi koji su predloženi zakonom, kako smo došli do te promene? Godine 2013. u zakonu je stajalo da je mandat predsednika sudova četiri godine i da mogu ponovo biti birani. I tada je vladajuća većina, ista ova vladajuća većina, jer je ona pet godina već na vlasti u Republici Srbiji, sa obrazloženjem da predsednici sudova treba da imaju isti tretman kao i predsednik Vrhovnog kasacionog suda, da treba da se na isti način reguliše izbor predsednika svih sudova, znači, da bude pet godina mandat i da ne mogu ponovo biti izabrani. Tako je stajalo u obrazloženju. Tako je govorio ovde ministar u Skupštini. Tako je glasala vladajuća većina.

Deo te vladajuće većine, priznajem, nije bio gospodin Martinović, koji je sada predložio ovaj zakon. Jedini razlog koji je on dao, rekao je: „Ja mislim da je ovako bolje“. Svakako, on ima pravo da misli da je ovako bolje, kao što svako od nas ima pravo da misli, da predloži neki zakon i tu su u skupštinskoj proceduri više od 60 zakona koje su predložili narodni poslanici. Ali, pošto su oni došli od poslanika iz opozicije, ni o jednom od njih očigledno da ova Skupština neće raspravljati, ni o njima neće odlučivati, ali o ovome hoće, po hitnom postupku.

Gospodin Martinović je dao u svom obrazloženju, pisanom, pošto ništa od njega drugo nismo čuli sem da ima pravo da misli, da treba po Ustavu i po njegovom mišljenju da se razlikuje položaj predsednika sudova od predsednika Vrhovnog kasacionog suda i da zato on predlaže ono rešenje koje je bilo pre tri i po godine, znači, da se predsednik suda bira na četiri godine i da može ponovo da bude biran, doduše, jedan put. To je sada novina. Ima i nekih drugih izmena u drugim članovima. To ćemo kada dođemo do tih članova. I to je otprilike bilo sve rečeno u raspravi. Ostalo su bili hvalospevi reformi pravosuđa, rada Vlade i sve slično. Ja sam govorio o tome kako mi radimo na tome da se podigne efikasnost sudova, ako na dnevnom redu sednice posle šest i po meseci imamo predlog o izboru predsednika sudova, sedam predsednika sudova. Šest i po meseci stoji u skupštinskoj proceduri, a nama su puna usta brige o efikasnosti pravosuđa, o tome da li pravosuđe radi u interesu građana i slično.

Jedino što smo uspeli ovde kroz diskusiju i meni je to drago, ja sam to sačuvao, da dobijemo od ministarke koja je bila ovde povodom ovih drugih tačaka dnevnog reda priznanje. Malo je onako teško to izgovorila. Kaže da ne vidi da je ništa sporno u tome da priznamo da je možda bila greška što se menjao zakon 2013. godine. Znači, priznali smo da je možda bila greška. To je veliki napredak, ali je važno da znamo da je možda bila greška koju je tadašnji ministar gospodin Selaković predložio, pogotovo u svetlu priča o njegovom budućem angažmanu, kada ova Vlada padne za nekoliko dana i sledećeg meseca budemo birali novu vladu, znači, pogrešio je on, pogrešila je većina, koja je tada nešto izglasala ovde.

Ja se nadam da ćemo to da čujemo i od poslanika koji su pogrešili 2103. godine. kažu – pogrešili smo i sada hoćemo da ispravimo grešku. Samo je jedan problem – ako krenu da se izvinjavaju, nikad se sednica neće završiti, jer tu toliko grešaka ima, u svakom zakonu koji su doneli u poslednjih pet godina, da nikad ne bi stigli do kraja.

Tako da, ja mislim da je jedini način ili da se prihvati ovaj amandman ili, pošto predlagač ima mogućnost po Poslovniku, da povuče ovaj Predlog zakona, jer nikakve koristi nema ukoliko se ove izmene ovako usvoje. Jasno je rekla struka da su ove izmene loše, da omogućavaju stvaranje klanova po sudovima, omogućavaju predsedniku suda da utiče duže vremena zato što sedi na tom mestu, utiče na rad suda i na određene presude.

Još jednom hoću da postavim pitanje – za koga je pisan ovaj zakon? Ovaj zakon je pisan za tačno određene ljude, da li su to predsednici sudova u Beogradu, u Novom Sadu ili nekom drugom gradu, ali to su očigledno ljudi kojima vladajuća većina nešto duguje i koji očekuju da oni za njih odrade neki posao, i to svi znaju. LJudi iz pravosuđa, svi znaju za koga je pisan ovaj zakon, jer da je plod neke analize, došao bi posle neke rasprave, došao bi verovatno iz ministarstva, imali bi neke argumente, a ne potpuno iste argumente koji su u 2013. godini promenili rešenje i sada ga vraćaju na staro. Meni je to neverovatno, isti argument, samo se sada drugačije koristi.

Znači, pozivam predlagača da kaže za koga je napisao ovaj zakon, ime i prezime, jer je očigledno da nekome treba da se uradi usluga, da neko treba da završi neki prljavi posao. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Tri sata smo na prvom članu i raspravljamo o nekoliko stvari koje ovaj član menja u postojećem zakonu, to je pre svega mandat predsednika suda koji se sada skraćuje sa pet na četiri godine, ali i mogućnost da može još jednom biti izabran predsednik suda za predsednika istog suda.

I ono što nije rečeno i što je moja bojazan, a to je da se izmenama ovog zakona u stvari, jedna nova klasa kategorija sudija stvara, odnosno profesionalni predsednici suda, koji će kad završe četiri plus četiri godine, ako su po volji vlasti izvršne koja ih bira na mesto predsednika suda, neće se tu njihov put završiti i karijera. Oni će otići u drugi sud da tamo budu predsednici sudova, i tako do kraja, do penzije, a pitanje da li i do penzije, jer su ovi sledeći članovi tako nejasno napisani da je ovo možda doživotna funkcija predsednika sudova.

Da sam u pravu, poštovane kolege, pročitaću vam rečenicu iz objašnjenja člana koji se menja, koji je napisao predlagač zakona, koji kaže – ograničenje izbora na još jedan mandatni period ne odnosi se na slučaj izbora jednog lica za predsednika drugog suda. Znači, to znači da to lice može biti birano za predsednika drugog suda dva puta. Znači, u nedogled.

Jedini uslov, ako se usvoje ove izmene i dopune zakona koji će predsednici sudova morati da ispune, to je da budu odani vladajućoj većini, i to je razlog zašto ova izmena i ceo ovaj zakon ne sme da se prihvati. To je razlog zašto je Društvo sudija reklo – ne može po hitnom postupku, bez javne rasprave, bez mišljenja Visokog saveta sudstva, da se usvoje ovakve izmene. Ali, sve to očigledno nije dovoljno.

Ovde postoji jasna namera da se sudovi potpuno stave pod kontrolu. Slažem se sa kolegom Neđom Jovanovićem koji je govori da nije predsednik suda samo prvi među jednakima. On ima velike odgovornosti i nadležnosti, a sada je namera da se stavi pod direktnu kontrolu izvršne vlasti, jer ako ne radite po volji izvršne vlasti nećete biti izabrani ponovo. I zato je ta mogućnost bila ukinuta prethodnim zakonom. Da ne bi mogao predsednik suda u toku svog mandata da se ucenjuje reizborom, da se na njega vrši pritisak, da zastarevaju slučajevi, kao što je slučaj Kariću, Canetu i raznih drugih koje možda i ne znamo, i razni drugi načini manipulacije u radu predsednika sudova.

Ovo je korak u nazad. Korak koji dodatno jača uticaj izvršne vlasti na sudsku vlast. Mi imamo ograničenja u našem Ustavu. Imamo ograničenje u našim zakonima i ako hoćete to da menjamo, hajde da pokrenemo tu raspravu. Raspravu o Ustavu smo pokrenuli ovde pre dve godine, trajala je dva meseca i prestala je.

Izvinjavam se. Vraćam se.
Znači, ovaj zakon, sa ovom rečenicom na kraju na koju do sada niko nije skrenuo pažnju, to je da može da bude biran ponovo za predsednika istog suda, to otvara vrata da ode u sledeći sud, pa u neki drugi, neki treći i tako do kraja svog života, po svoj prilici. Samo da bude odan vladajućoj stranci.
To je još jedan razlog zašto ne treba glasati za ovaj zakon.

Hvala, predsedavajući.

Ovaj član je sporan, s obzirom da je direktnu suprotnosti sa članom 59. Zakon o sudija.

Čudi me, da predlagač, doktor Martinović, je mogao da napravi ovakav previd. Naime, član 59. Zakon o sudijama govori o prestanku radnog veka sudija i on kaže, onako kako danas trenutno važi da - sudiji prestaje radni vek kada navrši 65 godina života po sili zakona.

Drugi stav izuzetno od stava 1. ovog člana sudiji Vrhovnog kasacionog suda, prestaje radni vek kada navrši 67 godina života po sili zakona.

Znači, ako je predlagač želeo da ovom normom koju ovde predlaže, pored funkcije predsednika suda produži i sudijsku funkciju kako je on napisao. On je morao to da napiše taj izuzetak u članu 59, jer ovako ćemo imati dva člana koje su međusobno suprotstavljene. Znači, član 59. kaže – da sudiji prestaje radni vek kada navrši 65 godina po sili zakona tačka i onda nabraja samo jedan izuzetak. Znači, ovako izmena zakona u članu 74. gde se pored produžetka mandata predsednika suda, kada sudija napuni 65 godina produžava i sudijska funkcija nije nezakonit, nije dobro napisan i mora da se promeni, a najbolje je da se obriše. I to je naš predlog da se obriše član 2. Predloga zakona koji je predložio kolega Martinović, jer unosi konfuziju u sam Zakon o sudijama. Napraviće problem kao i član 1, kao i član 3.

Želim sad da kažem nešto o tome kako je taj član 59 izgledao. On je do 2013. godine, kada je došla nova vlast, dozvoljavao da sudija ostane eventualno još dve godine na sudijskoj funkciji, po zahtevu predsednika suda i to je o tome odlučivao Visoki savet sudstva.

Tada je vladajuća većina 2013. rekla ne. Svi moraju sa 65 godina života i tada još 40 godina radnog staža, svi moraju da idu u penziju, svima mora da se završi radni vek. Onda, dolazi prvi izuzetak. Godine 2015. stavlja se ovaj izuzetak za sudije Vrhovnog kasacionog suda, ali samo dve godine.

Sada, pravimo nove izuzetke. Dolazimo do toga da može predsedniku suda može da traje mandat i duže. Koliko duže? Siguran sam da ako ova izmena sada prođe, da će u nekoj ne tako dalekoj budućnosti, ukoliko ova vladajuća većina bude funkcionisala i dalje u Srbiji, doći, recimo autentično tumačenje zakona, gde ćemo mi da protumačimo da neko i sa 68 godina, može da bude, recimo, prvi put izabran za predsednika nekog suda. Jer ovde kaže da mu traje mandat do isteka mandata predsednika suda. Ja verujem, pošto očigledno, ova vlast ne može da pronađe nove lojalne korumpirane sudije. Ima ovaj jedan svoj broj koji su bili članovi SNS. Iz njih crpi uticajno sudstvo. Prvo govorimo o tome, da ovako kako je ovde napisano - predsednik nekog suda može da bude predsednik jednog suda, jedan mandat, drugi mandat sa 67 godina, recimo osam godina, što je nemoguće, recimo za sudiju Vrhovnog suda, može da bude izabran za neki sledeći sud. Jer to ograničenje ne postoji ni u članu 1. ovog zakon, ni u članu 2. ovog zakona. I da doživotno bude predsednik suda. Stvara se posebna kasta ovim zakonom. Predsednici sudova, znači ljudi koji treba da budu odani režimu Aleksandra Vučića i da vrše uticaj na sudstvo do kraja njegovog mandata. Ovo je loše. Ovo je posledica očigledno nekog straha. Posledica toga, što oni najodaniji režimu Aleksandra Vučića treba da odu u penziju i ne mogu više da završavaju poslove za njegov režim. Sada im se na silu protivzakonito, nespretno treba produžiti mandat. Da ostanu u sudovima kao sudije i predsednici sudova, u nedogled do kraja života.

Zbog svega toga, još jednom ponavljam, povucite ovaj zakon. Ako treba da se razgovara na koji način da se menja stanje u pravosuđu, otvorite javnu raspravu. Uključite i stručnu javnost. Ne ovako bez rasprave po hitnom postupku. Veoma važne izmene da donosimo u parlamentu. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Ovaj član 3. je, ovako kako je napisan, pravo mesto i mesto na kome je predlagač trebao da napiše ime i prezime onog čoveka ili onih ljudi zbog kojih je ovaj zakon i napisan.

Znači, jasno se ovde govori da predsednici sudova koji su ranije izabrani na mandat od pet godina, imaju pravo sada, ako se ove izmene i dopune Zakona o sudijama usvoje, da završe prvo taj svoj mandat od pet godina, bez obzira koliko godina će imati u trenutku kada im se završi mandat, a onda, ukoliko budu podobni, ukoliko ispune sve zahteve Vlade, predsednika Aleksandra Vučića, biće nagrađeni još jednim mandatom.

Pozivam ponovo predlagača da kaže ime ili imena zbog kojih je ovaj zakon napisan, jer je potpuno jasno, kada pročitate ova tri člana, odnosno prethodna dva i ovaj treći sada, samo fali jedno prazno mesto da je ostavljeno, zbog koga, da se upiše ime, zbog koga se ovaj zakon donosi.

To je najgora stvar kod donošenja ovakvih zakona, a to je manir ponašanja ove vlasti, ta bahatost, to mišljenje i stav da se može sve, da ako imate 126 poslanika koji će da glasaju za bilo šta, da glasaju danas jedno, a sutra potpuno suprotno, da možete da predložite Skupštini bilo šta. Da je bila namera da se poboljša stanje u pravosuđu, da se krene sa rešavanjem tog najvažnijeg problema u društvenom sistemu Srbije, otvorila bi se javna rasprava, struka bi dala svoje mišljenje, političke stranke bi dale svoje mišljenje i došlo bi se ovde sa nekim rešenjem, ne tajno, ne preko noći. Možda se ne bi složili ni sa takvim rešenjem, ali sasvim sigurno ne bi imali ovakav zakon koji preko noći ulazi u Skupštinu, po hitnom postupku, i jasno ovom ovde odredbom koja je dopuna zakona, nije ni izmena postojećeg zakona, produžava se mandat onim odanim predsednicima sudova, odanim Aleksandru Vučiću. Oni će, ako ovaj zakon bude usvojen, biti nagrađeni da završe svoj mandat bez obzira koliko godina sada imaju, da budu izabrani ukoliko dobro služe još jednom, a onda još ko zna koliko puta.

Nisam čuo od predlagača da nisam u pravu kada sam rekao da po ovom zakonu, ovako kako je napisan, lice koje završi dva mandata na mestu predsednika jednog suda, ne može da ode u neki drugi sud i da tamo ponovo obavlja funkciju predsednika suda, u dva mandata, pa onda ne znam ni ja u sledeći i tako do kraja života. Možda ćete doći sa izmenom da i posle smrti će neko da bude predsednik suda, da ni smrt ne prekida funkciju predsednika suda.

Ne preterujem, ali ništa me ne bi iznenadilo. Kada gledam kako se ovde menjaju zakoni, kako se prilagođavaju određenim ljudima, nemam, verujte, utisak da se tako nešto ne bi desilo.
Još jednom pozivam predlagača da, dok još ima vremena, povuče ovaj štetan zakon ili da prihvati amandmane kojima se brišu ovi članovi, tri člana ovog štetnog zakona i da omogući normalnu raspravu o tome na koji način treba da se reformiše pravosuđe u Srbiji, jer je to ključ koji može da omogući ključne promene u Srbiji i ekonomske i sve druge. Hvala.

Svakako želim nešto da kažem i o članu 4, jer je on promenjen od strane predlagača prihvatanjem amandmana drugog kolege. Ponovo se dodatno narušava pravni poredak time što se, umesto uobičajenih i Ustavom propisanih osam dana od stupanja na snagu određenog zakona, taj rok skraćuje na samo jedan dan, odnosno dan od objavljivanja u „Službenog glasnika“ će ovaj zakon stupiti na snagu.

Želeo bih da čujem da li je to urađeno kako bi one sudije koje treba na kraju ovog zasedanja da budu izabrane na mesta predsednika sudova, a njih je sedmoro, možda će ih biti i manje, čuli smo da postoje od strane poslanika vladajuće većine određene rezerve, da li će oni biti izabrani po starom ili po novom zakonu, odnosno da li će biti izabrani na mandat od četiri ili pet godina, kako je nešto rečeno malo u načelnoj raspravi, ili je u stvari to urađeno zato što se približava rok prestanka mandata nekome od onih lojalnih predsednika sudova zbog kojih se ovaj zakon u stvari i menja? I, zato što smo došli neodgovornošću vladajuće većine koja je preuzela neku obavezu, da li se sada, zato što je kalendar izgleda bio brži od njih, usvaja ova izmena i zakon umesto propisanih osam dana po Ustavu treba da stupi na snagu sledećeg dana?

To je loša praksa, kao što je loš svaki član ovog predloženog zakona i to je razlog zbog koga mi iz poslaničke grupe Socijaldemokratske stranke nećemo glasati za ovaj zakon. hvala.

Hvala predsedavajuća.

Pokušaću u ovo malo vremena da još jednom ukažem na apsurdnost zakona, izmenama i dopunama Zakona o sudijama, odnosno na činjenicu da se danas u raspravi koriste suprotni argumenti u odnosu na raspravu pre četiri godine kada je ista ova većina promenila Zakon o sudijama koji je predviđao mandat predsednika sudova od četiri godine i mogućnost reizbora rečima da se time zakon usklađuje sa ustavnim pravilom da se predsednik Kasacionog suda bira na pet godina bez prava reizbora. To je bilo veliko dostignuće reformi SNS.

Danas ne možemo da čujemo koji je to razlog, koji su to argumenti da se vraćamo na ono staro, ono što ništa nije valjalo. Koja je to pamet?

Mogu da razumem predlog koji je došao od kolege Martinovića koji tada nije bio deo vladajuće većine, bio je u nekoj drugoj stranci. Ali, ne mogu da razumem ćutanje ministarke. Ona nije bila ministarka pre četiri godine, tri i po. Bio je njen kolega iz stranke i ona baštini valjda ono što je rađeno u prethodnom periodu, u vreme te većine, i da objasni kako on to nije bio u pravu kada je doneo ovde u parlament predlog izmena zakona da se ukine mandat od četiri godine i produži na pet i ukine mogućnost reizbora. Sada je ovo tako dobro.To je diskusija koju sam ja hteo da čujem, ali ne mogu da dođem.

Puna su usta priče kako će ovo da pomogne efikasniji rad sudova, a evo ga primer tačka 9. dnevnog reda – Predlog za izbor sedam predsednika sudova koji je došao u Skupštinu 31. oktobra, gospodo, prošle godine, pre šest i po meseci. Tek danas je na dnevnom redu. Kako rade ti sudovi prethodnih šest i po meseci? Efikasno i u korist građana? Ko je odgovoran za to? Ko je odgovoran što šest i po meseci ovaj predlog stoji u proceduri i nije usvojen? A mi pričamo o efikasnosti i potrebi da sudovi rade efikasno i u korist građana. Kako su radili onda u ovih prethodnih šest meseci? Ko je garant ove većine koja se ovako ophodi prema izboru predsednika sudova da će se to promeniti u budućnosti? Nikakav.

Potpuno iste argumente i diskusije slušamo kada se radi o izboru Tužioca za ratne zločine. Ne možemo da čujemo ko će biti podržan od strane većine. Isti argument - u Danu za glasanje podržaćemo najboljeg. Pre godinu i po dana nije bilo najboljeg. Kandidati koji su danas pred nama, jedna kandidatkinja je dobila 75 glasova, drugi kandidat pet glasova narodnih poslanika.

Šta se promenilo u godinu i po dana da očekujemo da će sada imati izbor Tužioca za ratne zločine? Nismo čuli ništa, nijedan argument, nijednu podršku za njihov rad, program koji su izneli u budućnosti. I treba da čekamo zvonce u Danu za glasanje da vidimo ko će biti izabran. To je slika ove vladajuće većine i načina na koji se upravlja Srbijom već pet godina.

Drago mi je da je tu ministar Vujović, koji juče nije bio tu, da kaže nešto o ovim zajmovima koje treba da uzmemo danas. Da kaže na koji način će biti potrošeno 182 miliona evra za zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća? Kako se ostvaruje recimo „Stub A“ gde kaže da ovaj zajam treba da obezbedi racionalizaciju struktura zarada zaposlenih u javnom sektoru i sprovođenje predaktivnosti kroz usvajanje Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.

Sad ja vas da pitam, u tom zakonu stoji do jula 2017. godine, a trebalo je da bude do 1. januara 2017. godine, biće donet Zakon o platama zaposlenih u lokalnim samoupravama i AP Vojvodine. Hoće biti donet do 1. jula ministre? Vi znate da neće. Vlada ne radi celu ovu godinu. Vlada će da padne za nekoliko dana. Imaćemo izbor nove Vlade. Da li će biti usvojeno 1. jula? Neće. I ako vi budete ponovo ministar finansija, vi ćete morati da odete u Međunarodnu banku za obnovu i razvoj i da kažete – izvinite, evo mi ne poštujemo obaveze koje smo preuzeli. Neće vam biti prvi put, tako da ste navikli. Ali, mi nećemo da vam damo podršku za to jer vi znate da ono što ste potpisali ne možete da ispoštujete. To je jedna tačka.

Da ne govorim o stanju i o tome kakve efekte imamo u finansijskoj konsolidaciji javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ i „Srbijagas“. Da li možemo mi uopšte i kada ćemo o tome da razgovaramo? Ni jednu jedinu reč nismo čuli o tome u dosadašnjoj raspravi, a evo spremili ste, poslali ste nam danas, Vlada jedino što radi, evo, nova dva sporazuma o dva nova kredita za EPS – 45 miliona evra i za EMS – 15 miliona evra. Ima li kraja tom zaduživanju, a da ne pričamo o rezultatima? Zadužujemo se na ime EPS, a proizvodnja struje manja 20% u januaru i februaru mesecu ove godine. Ko je za to odgovoran, neko rukovodstvo iz 2012. godine ili ljudi koji već pet godina urušavaju „Elektroprivredu Srbije“?

To su stvari o kojima ovde treba da se razgovara i bez te rasprave nemate našu podršku za ove zakone.

Hteo sam da se javim, kao što je i Martinović govorio o svemu, i o kreditima i o svemu.

Tražim repliku na izlaganje gospodina Martinovića.

Hvala.

I dalje nisam dobio odgovor ni od kolege Martinovića, ni od poslanika većine, kako je sada argument da mora da se drugačije uredi izbor predsednika drugih sudova od izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda, ako je pre tri i po godine upravo taj argument da mora na isti način da se uradi izbor predsednika sudova i dužine, odnosno mogućnost reizbora bio da se promeni zakon? Koja se to pamet desila i koje je to znanje i šta je posledica bilo da dođemo do ove promene?

Ima kolega Martinović pravo da predloži zakon, kao i svaki narodni poslanik, imam i ja to pravo. Imam 15, 20 zakona koje sam predložio, nijedan ne može nikada da dođe na dnevni red i verovatno nikada neće doći dok smo u opoziciji.

Kad govorimo o tome kako se odnosi ovaj parlament i kako radimo i u čemu je problem to je problem, ne što je predložio poslanik, nego poslanik vladajuće većine, i to može po hitnom postupku da dođe na dnevni red, a predlozi poslanika iz opozicije, ima ih preko 60, 70 u proceduri, ni jedan ne može da dođe na dnevni red.

Ali, problem je što ovakva izmena, kada čujemo ovo je temeljna, ovo je krucijalna izmene, nije plod neke javne rasprave, nije plod neke analize, nekih podataka koji će da kažu to je zbog ovoga ili onoga, nego argument koji je korišćen pre tri i po, četiri godine, sada se samo okrene i kaže – hajdemo sada drugačije.

Mi ne možemo da znamo koja je to pamet i šta je dovelo do toga, i to je ono što tražimo da čujemo sve ovo vreme. Žao mi je što mi ne date priliku da odgovorim ministru Vujoviću.

Hvala, predsedavajuća.

Postavio bih pitanje predsedniku Vlade, dok je još u mandatu, ministru spoljnih poslova, ministru unutrašnjih poslova, ministru odbrane i ministru za trgovinu. Svima njima zato što je u njihovoj nadležnosti izdavanje dozvola kod izvoza naoružanja iz Srbije.

Povod za moje pitanje su novinski članci i izveštaji da je oružje proizvedeno u Srbiji konkretno teški puško-mitraljezi, „Kojot“, koji su proizvedeni u Srbiji, našli su se u Siriji u rukama boraca islamske države. Mi smo, poštovane kolege poslanici, ako ste obratili pažnju danas, upravo danas dobili, u skladu sa Zakonom o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme, izveštaj za 2015. godinu. U tom izveštaju možete da vidite da je Republici Bugarskoj izdata dozvola od strane svih ovih po proceduri koji učestvuju svi ovi ministri u vrednosti 101 milion dolara, a da je realizovano 21 i 490 hiljada i da su zemlje koje su krajnji korisnici izvoza iz Srbije, pored Republike Bugarske i Republika Uganda, Kraljevina Saudijska Arabija, Demokratska Republika Kongo, SAD, Savezna Republika Nigerija i Republika Francuska.

Očigledno da sistem koji je uspostavljen u Republici Srbiji za kontrolu izvoza naoružanja nije dobar, jer naoružanje koje se proizvodi u Srbiji ne završava u rukama onih kojima je bilo namenjeno.

Moje pitanje za premijera je – šta Vlada i šta svako pojedinačno od ovih ministara radi da bi se sistem unapredio i da se ovakve stvari više ne bi dešavale?

Ne govorim ovo samo zato što Srbija na ovaj način proizvodi i narušava bezbednost u svetu. Nažalost, u sukobima u svetu, oružje sa koje god strane da dolazi, se dobro plaća i ne mislim da Srbija treba da bude korisnik toga i da pravimo zaradu i profit na nečijoj nesreći.

Srbija u izvozu naoružanja, i to stalno slušamo, ima veliki potencijal. Iz godine u godinu se izvoz naoružanja povećava i čujemo da je Vlada najavila, premijer, izabrani predsednik, kako god, najavila je velika ulaganja u namensku industriju – 74 miliona evra samo u ovoj godini. Ali, ovakvim odnosom rizikujemo da dođemo na crnu listu, rizikujemo da oružje koje se proizvodi u Srbiji ne može legalno da se izveze i ne može da dođe na ona tržišta kojima je namenjeno i time direktno ugrožavamo ovu privrednu granu i veliki broj ljudi koji radi u njoj.

Znam da je kraj mandata ove Vlade i da će Vlada u Srbiji uskoro pasti, i ne znam da li će ministri imati vremena, trebalo bi makar u narednih 15 dana da mi daju odgovor na pitanje - šta rade kako bi se stvari unapredile, kako bi sprečili da u narednim godinama, nedeljama, čitamo kako oružje iz Srbije završava nelegalnim putem na raznim ratištima u svetu? Ovo je važno pitanje i za ove sadašnje ministre i premijera i za budućeg premijera ili ministre koji dođu na čelo ova četiri ministarstva. Hvala.