Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7050">Ivan Jovanović</a>

Ivan Jovanović

Demokratska stranka

Govori

Hvala poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici i poslanice, za početak da kažem da nisam od onih koji će sada govoriti hvalospeve o sportistima. Oni jesu zaslužni i o njima sve najbolje i zaista mislim da ne treba to da se ponavlja ovde u parlamentu Republike Srbije, jer oni dovoljno govore na terenu o tome i ne želim da to upotrebljavam u neke druge svrhe.
Želim, gospodine ministre, da kažem da imam utisak da ništa bolje i ništa novo značajno niste ponudili u novom Predlogu zakona, barem kada je reč o sportu i o onim aspektima sporta koji najviše interesuju građane, koji najviše interesuju roditelje koji imaju decu u raznim sportskim klubovima i udruženjima.
Vi kažete u samom obrazloženju da je u Predlogu zakona zadržan znatan broj odredbi važećeg Zakona o sportu, odnosno sve one odredbe koje su se potvrdile u prethodne četiri godine primene tog zakona. Sada se navode se razlozi zašto se zakon menja.
Čini mi se da građani ne vide te pozitivne aspekte o kojima ste vi govorili ili ih ne vide na dovoljno jasan način, jer svedoci smo da stanje u sportu nije dobro, da stanje u sportu značajno nije dobro, da roditelji, koji danas teško izdržavaju teret ekonomskih poteškoća u našoj zemlji, ne mogu da finansiraju sve aktivnosti koje su potrebne za njihovu decu.
U tom smislu očekivao sam da zakonom definišete jasna pravila, barem kada je reč o finansiranju, jer nije dobro, ministre, kada postoje delovi zakona i članovi koji govore o tome da ćete vi rešavati, odnosno arbitrirati o tome koji programi mogu da budu prihvaćeni od strane ministarstva ili komisija koju ćete vi formirati u saradnji sa savezima i da onda ostavimo na slobodnom uverenju komisije ili vas koji to klubovi zaslužuju a koji ne, odnosno grane finansiranja od strane države.
Kada je reč o Pokrajini, isto tako. Ostavićete pokrajinskoj vlasti da odlučuje o tome kako će se sredstva trošiti, što je najvažnije nikakav nadzor i nikakvo izveštavanje se precizno ne definiše ovim zakonom. Očekivali smo to, gospodine ministre, a ne da se frazeološki govori o tome kako smo uskladili sve sa evropskim zakonodavstvom i kako će sada biti sjajno i bajno.
Mi donosimo zakone koji treba da se primenjuju, koji treba da budu od koristi građanima Srbije, a kada je reč o sportu da budu od koristi, pre svega, deci koja se bave sportom, školski sport je prioritet, prioritet je amaterski sport. To su prioriteti. Kada kažete da je prioritet na lokalnom nivou, da se ulaže u sportsku infrastrukturu, to postoji samo u jednom članu i to postoji u opštini.
Niste obavezali lokalne samouprave kako će da se ponašaju kada je u pitanju finansiranje sporta. Imate u obrazloženju onaj deo gde vi kažete, u odnosu na ostale evropske zemlje, da je to nizak procenat kada su u pitanju lokalne samouprave, ali je činjenica da se u Srbiji u lokalnim samoupravama finansiraju klubovi po partijskoj liniji, ili po kumovskoj liniji, ili po prijateljskoj. To je činjenica o kojoj moramo govoriti zato što ne postoje jasni kriterijumi, ne postoje pravila, ne postoji nadzor koji morate uspostaviti.
To se ponavlja u ovom predlogu. Zato kažem, nema prostora konstataciji da smo zadržali ono dobro, 80% stvari u ovom zakonu su ugovori, profesionalni sportisti sve ono što se tiče provizija, menadžera. Gde je čovek, gde je život, gde su deca koja će se baviti sportom? To je trebalo da bude prioritet, gospodine ministre. Mislim da je moglo više da se postigne ovim predlogom zakona. Mislim da je trebalo uzeti u obzir probleme koji se javljaju u oblasti sporta u svakodnevnom životu ljudi i da to bude neka vodilja za vas u Ministarstvu za sport. Hvala.
Poštovani ministre, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pa podneo sam amandman na član 32. kojim se predviđa dobrovoljno članstvo u privrednoj komori.
Ovo što danas, o čemu mi danas raspravljamo je upravo ova obavezna članarina gospodina ministra, ako možete, je novi parafiskalni namet. Oko toga su privrednici saglasni i juče je upravo gospodin Vučić, premijer Vlade Republike Srbije govorio o tome da Vlada će gledati u narednom periodu da ukine većinu parafiskalnih nameta, a mi danas imamo raspravu i imamo predlog zakona koji predviđa uvođenje novog prafiskalnog nameta. To je slično onome, kao što se govori o ukidanju agencija, a imamo uvođenje nove kancelarije u ovom setu u kome mi raspravljamo.
Ono što je sigurno je da će se poslovanje privrednika u Srbiji obaveznim nametom i članarinom za Privrednu komoru pogoršati, a pogoršaće se i pozicija Srbije kada se radi o listama Svetske banke o uslovima poslovanja i to će se pogoršati uporedno ako se pogleda primer hrvatski za četiri mesta, dakle, pašćemo za četiri mesta, pašćemo za 15 mesta na listi koja govori o naplativosti poreza u našoj zemlji.
Ono što naročito zabrinjava privrednike gospodine Sertiću je to da nije definisano zakonskim predlogom kolika će članarina biti nego će to Skupština naknadno utvrditi. Na osnovu čega? Na osnovu kojih kriterijuma? Zašto nešto nije uneto u zakonski predlog da bude barem malo predvidivosti za privrednike. Ovako oni su izloženi novim nametima bez ikakve potrebe. Znate, kažete reformisaće se, jeste ali danas privrednici te usluge o kojima privredna komora tek planira da govori, te usluge dobijaju od agencija profesionalnih i za to plaćaju ozbiljne sume novca. Mislim da bi privredna komora puno više dobila ako bi se sama modernizovala, sa dobrovoljnom članarinom. Mislim da bi te usluge i više plaćali privrednici ako bi bile kvalitetne. Hvala.
Kratko samo da razjasnim, gospodine ministre, predlog je da privredna komora postane funkcionalnija, da daje dobre usluge. Možete uslugu da naplatite privredniku i oni bi sami plaćali usluge, ako bi ona bila dovoljno kvalitetna. Oni sada plaćaju agencijama enormne sume zato što od njih dobijaju bonitete i zakone i dobijaju sve uredbe koje su im potrebne. Plaćaju agencijama to, zato što privredna komora ne daje tu usluga i tu podršku.
Hajde da prvo promenu tu državnu stranu, državnu strukturu pa da onda vidimo šta može da se naplati. To je moj predlog. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, Narodna skupština je 2011. godine usvojila Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, ali je praksa pokazala da često banke ne sprovode do kraja ovaj zakon, jer nigde nije kvantifikovano šta je to zelenašenje i koja je to kamatna stopa koja treba da bude ne dozvoljena.
Mnoge zemlje u EU su ograničile kamatne stope banaka, a naročito kada se radi o građanima i malim i srednjim preduzećima. To kod nas nije slučaj i ovim predlogom sam želeo da ograničimo kamatnu stopu na koju banke obavezuju građane i privredu na 1% ispod zakonske zatezne kamatne stope.
Mislim da na ovaj način možemo da sprečimo zelenašenje i nelegalno bogaćenje banaka na račun građana i na račun oslabele privrede. Zakon su, odnosno predlogom izmena i dopuna zakona obuhvaćena su, dakle i mala i srednja preduzeća, zato što su ona i najslabija u procesu pregovaranja sa bankama.
Zemlje u regionu Hrvatska, Crna Gora i Makedonija su ograničile kamatne stope bankama različitim merama i na različitim nivoima. Tako je urađeno i u Španiji na potrošačke kredite, u Holandiji, u Poljskoj. Mislim da je primereno da i u Srbiji, imajući u vidu materijalni položaj građana koji je izuzetno loš, da se ograniče kamatne stope.
Od 2006. do 2012. godine, privreda Srbije je na ime kamata i kursnih razlika platila skoro 27 milijardi evra. Značajan deo ovih sredstava bi predstavljao uštedu i ogroman investicioni potencijal, a poznato je da samo investicije obezbeđuju brži privredni rast i nova radna mesta. U toj situaciji privreda je samo protočni bojler za isplaćivanje kamata bankama i poreza državi.
Imamo najviše kamatne stope u Evropi u situaciji kada su svi ekonomski agregati u silaznoj putanji. Imamo najviše kamatne stope i u trenutku kada Narodna banka Srbije smanjuje referentnu kamatnu stopu. To se na odgovarajući način ne implicira na kamate koje banke određuju za kredite građanima i mislim da ne postoji nijedan razlog da mi kao najviši zakonodavni organ ne donesemo zakon koji će banke na neki način ograničiti u tome koliku će kamatu uzimati građanima.
Paradoks je da građanin koji na bankomatu druge banke, recimo hoće da podigne hiljadu dinara, može da plati i 200 dinara minimalne kamate, što je nekih 20% za samo jednu transakciju. To ovaj zakon takođe želi da ograniči. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam jednu kratku izmenu, šest članova Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. To je zakon koji je Narodna skupština usvojila 2011. godine i tiče se zaštite građana pre svega od samovolje banaka i od ugovora koji mogu biti štetni, često i zelenaški.
Ipak, taj predlog koji je usvojen 2011. godine nije postigao potpuni efekat i mi danas imamo frapantne slučajeve odnosa banaka prema pre svega građanima, a zatim i malim i srednjim preduzećima, dakle u privredi, zato što su to klijenti koji imaju najmanju mogućnost da pregovaraju u svom položaju i da se zaštite.
Jedan od ovih članova tretira maksimalno zakonsku kamatnu stopu i ta maksimalna kamatna stopa može biti jedan procenat niža od referentne kamatne stope koju je država propisala.
Drugi član tretira maksimalnu kamatnu stopu za stambene kredite. Potpuno je neverovatno da iako Narodna banka zadnjih nekoliko meseci smanjuje referentnu kamatnu stopu, da i dalje su kamate na kredite previsoke i da su i dalje krediti previsoki za građane.
Ono što je evidentno je da banke preko leđa građana pokušavaju da naplate ona sredstva koja su izgubila zbog nenaplativih kredita koje su davali u nekom prethodnom periodu.
Takođe, postoje ozbiljni problemi u privredi i privreda nije u mogućnosti da vraća kredite. Stoga, porast broja nenaplativih kredita od 5% u odnosu na prethodnu godinu, i to nema nikakve veze sa nekakvim prethodnim godinama, to su najnoviji podaci. Kada ministar privrede govori o tome da je za to neko drugi kriv, nije, to je sadašnje stanje i to je ono o čemu govorimo. To je ono što u Srbiji ne valja. Ne postoji razvojna politika. Zato smo dve godine za redom bili u recesiji.
Jedino što rast u Srbiji, to su profiti banaka i to svakako mora da se zaustavi.
Ono što je takođe frapantna stvar je provizija na bankomatima, pre svega, banaka koje nisu matične banke klijenta. Kada klijent ode na bankomat neke druge banke, naplaćuje mu se provizija koja je enormna. Minimalna provizija iznosi od 150 do 200 dinara, čak. Ako on podigne 1.000 dinara, on će platiti kamatu od 15 do 20% zato što je podigao novac na bankomatu druge banke.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, krenuću drugim redosledom. Krenuću prvo od ugovora o zajmu, gde neću reći da je loše da se zadužujemo. Dobro je da se zadužimo da se reši pitanje zatvora u Pančevu i dobro je što je grejs period od pet godina.
Međutim, smeta mi kada aktuelna guvernerka dođe na Odbor za finansije i onda kritikuje neku prethodnu vlast kako se navodno zaduživala da bi oni koji su došli sada na vlast vraćali te kredite. To je potpuna besmislica, a čuli smo je prošle nedelje na Odboru za finansije.
Ono što je takođe nesporno za nas iz DS je izmena Zakona o hipoteci. Mislim da je jedini problem što nije na vreme uočeno u komunikaciji između državnih organa i Ustavnog suda da će biti izvesno da se objavljuje ovakva odluka, dakle devet dana nakon stupanja na snagu, izmena i dopuna na snagu, objavljena je odluka Ustavnog suda koji potvrđuje ustavno pravo svakog građanina da se žali i da podnese tužbu, ukoliko smatra da nije njegovo pravo zakonski ispoštovano.
To je nešto što je trebalo da bude nama prioritet i jeste veliki problem 20% nenaplativih kredita bankarskog sistema, ali ipak mislim da je svakako u državi Srbiji prioritet život svakog građanina, a zna se koliko je neko u velikom problemu kada treba da ostane bez jedine nekretnine koju ima.
Što se tiče Zakona o administrativnim taksama, govorilo se o tome da se pripremaju izmene i da treba da dođu što skorije u skupštinsku proceduru. One su došle, ali smo očekivali, mi, narodni poslanici, da one budu celovitije i da ne obuhvate samo one izmene koje se tiču neposrednih prihoda države, da ne obuhvate samo izmene koje su neophodne, kako bi sistem funkcionisao, jer on nije funkcionisao upravo zato što nije bilo rešenja za određene procedure.
Očekivali smo i da se izmeni deo o dokazima za uplatu, pre svega kada se radi o elektronskim uplatama, da se popravi informacioni sistem, da se smanje zloupotrebe i gubici države na lažnim uplatama, nepostojećim uplatama, naročito kada se radi o uplatama za motorna vozila, sigurno ste obavešteni o tome. Mislim da je moglo da se ugleda na neke državne organe koji su uveli savremene informacione sisteme i omogućili su da se na osnovu određenih procedura i softverskih rešenja može da se ima precizna evidencija i da se precizno zna da li je uplata izvršena ili nije. Mislim da je trebalo da imamo izmenu celog zakona, a ne samo ovog dela i da bi to svakako bilo bolje.
Podržavamo da se ukine taksa za žrtve porodičnog nasilja i podržavamo celokupnu i sveobuhvatnu izmenu zakona, prosto zato da bi mogli da sagledamo kakav je odnos visina taksi. Mi ovim izmenama nismo mogli da na pravi način sagledamo sve takse, prosto zato što ova izmena tretira samo pojedine članove i nismo mogli da se bavimo drugim članovima, da bi ove predložene visine taksi menjali.
Predlažem da razmotrite da se i ovi neki delovi koji nisu obuhvaćeni izmenama u što skorije vreme nađu na dnevnom redu. U tom smislu razgovarao sam i sa vašom pomoćnicom i mislim da tu treba da nađemo saglasnost.
Onaj zakon za koji nećemo dati podršku je izmena i dopuna Zakona o PDV-u. Ovaj zakon se pre svega tiče privrede, privrednih subjekata i takođe za njega mislim da je trebalo da bude sveobuhvatan, dakle, izmena je trebala da bude sveobuhvatna, da se ceo zakon o PDV-u donese u novoj formi, jer mislim da imamo veliki problem, upravo zbog toga što zakone donosimo a oni nisu usklađeni sa mogućnostima sistema. To se pokazuje, recimo, danas, kada govorimo o finansijskim izveštajima kompanija, gde mi i dan-danas nemamo kompletne izveštaje za prethodnu godinu i ne možemo da sagledamo kakav će uticaj imati ove izmene na postojeće kompanije.
Pojavio se Bilten Agencije za privredne registre koji je donet na osnovu obaveznih statističkih podataka koje su oni imali i on govori o povećanju neto gubitaka privrede od gotovo 550 milijardi u prošloj godini u odnosu na 478 milijardi gubitaka u 2013. godini i manji profit koji su ostvarile uspešne firme nego 2013. i on iznosi 417 milijardi u prošloj godini u odnosu na 447 milijardi u 2013. godini. Ovi podaci govore o povezanosti problema, povezanosti zakona koje donosimo i njihovih uticaja na privredu koji mogu biti loši. U situaciji u kojoj se nalazi naša privreda ne možemo činiti ovakve greške, jer prosto onda ne možemo na vreme da reagujemo i dešava se da imamo situaciju gde ne možemo realno da sagledamo probleme u kojima se subjekti nalaze.
Takođe, ono što se govori u Biltenu a što ne možemo videti još uvek – broj zaposlenih u velikim preduzećima tokom 2014. godine smanjen je za čitavih 126 hiljada, pošto je on iznosio u 2013. godini 430 hiljada, a u prošloj 304 hiljade, dok je u srednjim društvima taj pad nešto manji i meri se indeksom 96 ili u apsolutnim ciframa u odnosu na 199 hiljada radnika u prošloj godini i 207 hiljada u pretprošloj godini. Mislim da ovo jasno govori da su srednja i velika preduzeća u problemu, a mi im dodatnim procedurama i dodatnom birokratijom koju predlažemo izmenama Zakona o PDV-u nećemo pomoći, a to ću kasnije objasniti zašto tako mislim, a vi možete da mi odgovorite da li mislite možda drugačije.
Ali, svakako, ono što je činjenica, jeste da smo ukupno imali smanjen broj radnika za čitavih 19 hiljada 2014. godine u odnosu na 2013. godinu u realnom sektoru i to nama treba da bude jedini pokazatelj koji se tiče nivoa uspešnosti reformi koje se u Srbiji sprovode, a ne statistički podaci koji se odnose pre svega na način vođenja evidencije. I to je nešto na šta treba da obratimo pažnju. Broj privrednih društava se smanjio za 2.000. To je alarmantan podatak.
Ono što je dobro u ovim predloženim izmenama je usaglašavanje sa propisima EU, definisanje stranog lica kao poreskog obveznika i preciziranje prometa po pitanju energije za grejanje, hlađenje, električne energije, što smatram da je bilo potrebno usaglasiti. Takođe, međugradski prevoz, ugostiteljski objekti, takođe je jedna dobra i očekivana izmena.
Ali, ne delim optimizam da će značajno doprineti smanjenju cena, prosto zato što ovaj sektor generiše jednu veću poresku evaziju i mislim da tu već postoji ozbiljna utaja. U tom smislu, ne mislim da će se značajno uticati na cene. Ta poreska nedisciplina treba da se reši na jedan drugi način.
Ono što mislim da je loše i u tom smislu sam podneo amandman, vi ste govorili o elektronskoj evidenciji i potrebi da se ona što pre obezbedi, pre svega jedna kvalitetna baza podataka na nivou poreske uprave, da bi poreski inspektor mogao da izvrši uvid i kontrolu, preventivnu, a ne da tražimo od preduzeća da oni pripremaju evidenciju da bi poreska uprava vršila kontrolu. Zašto bi bila obaveza poreskog obveznika da za državu sačinjava nekakve preglede na osnovu kojih će poreska uprava lakše vršiti poresku kontrolu? Mislim da je to pogrešno.
Poreska uprava treba da obezbedi pre svega sistem koji će joj omogućiti na osnovu postojećih podataka koje Poreska uprava ima i može da ima da obezbedi nesmetanu naplatu poreza u jednom većem iznosu, a ovo rešenje koje ste vi predložili moglo je da sačeka završetak te procedure o kojoj ste govorili, a radi se elektronskoj evidenciji koja će nesumnjivo omogućiti daleko bolju naplatu i daleko veću, ali ono što zaista zameram je neopravdano opterećivanje privrednih subjekata dodatnim procedurama, dodatnom birokratijom, jer je sada poreski obveznik obavezan da uz poresku prijavu priprema i evidenciju.
Zamislite jedno trgovinsko preduzeće koje ima recimo hiljadu faktura, malo trgovinsko preduzeće koje mora da plaća knjigovodstvene usluge, a ima hiljadu faktura mesečno, pa treba onda za poreski period da pripremi taj poseban formular koji ćete vi doneti. Mislim da neće biti jednostavno i neće biti bez troškova, i onda se u tom smislu ne slažem sa obrazloženjem koje ste dali da to neće proizvesti nikakve dodatne troškove za privredne subjekte pošto je potpuno jasno da će imati dodatne birokratske i knjigovodstvene troškove i obaveze i verovatno će se mnogi od njih naći u problemu da podnesu poresku prijavu na vreme zato što je na neki način sada obavezujuće da uz poresku prijavu predate i pregled obračuna PDV, što zaista za neke firme treba da bude veliki izazov.
Mislim da treba da pomognemo malim privrednicima, treba da pomognemo srednjim preduzećima koji nemaju takav kapacitet knjigovodstva kakav se očekuje da bi mogli na ovaj način da vrše uslugu za državu, jer ovo je realno usluga za državu. Ako država hoće da kontroliše nešto, treba sama prvo da stvori uslove i da obezbedi na svojoj strani sistem koji može da izvrši na osnovu postojećih poreskih prijava. Vrlo jednostavno, da izvrši kontrolu uporednih podataka i da onda možemo da dođemo jednoznačno do podataka gde nastaje problem i gde je najveći rizik od poreske evazije. Ali ne, mi se ne odlučujemo na to da sami izmenimo situaciju, da ojačamo kapacitete poreske uprave.
Dakle, poreska uprava nema adekvatne kapacitete. Potrebni su novi stručni kapaciteti i novi ljudi u poreskoj upravi kako bi se ostvario plan kada se radi o naplati poreza, ali to se na neki način sklanja u stranu. Imamo, da kažem, na jednoj strani državnu upravu koja previše zapošljava kadrove koji su nepotrebni, a s druge strane imamo veliku potrebu za, recimo, kadrovima u poreskoj upravi koji bi vršili kontrolu, ali to ne može da se ostvari prosto zato što državna uprava ne može tom dinamikom da prima zaposlene.
Onda dolazimo do najgoreg mogućeg rešenja, onda ćemo reći privrednicima – hajde vi uradite softvere, hajde vi napravite sve što treba, samo nam napravite to da bude pregledno, da budu dobre tabele, pa ćemo onda mi videti da li postoji mogućnost da ste vi utajili porez. Pa ne, mislim da privrednici upravo izvršavaju obaveze prema državi da bi država njima skinula te nepotrebne stvari, da oni to ne moraju da rade, jer, kažem, veliki je problem sa likvidnošću, naročito malih i srednjih preduzeća i dodatni troškovi koje će imati po pitanju knjigovodstva i plaćanja nepotrebne birokratije sigurno im neće pomoći.
Iz tog razloga mi nećemo podržati ovaj zakon, iako smatramo da su određene izmene potrebne i adekvatne. Takođe, ponavljam još jednom, treba da se donese sveobuhvatni zakon o PDV-u, da se potpuno nov donese, da se onda prosto čitav tekst prečisti i da dođemo do rešenja koja su najefikasnija za našu ekonomiju. Hvala.
Što se tiče izbora, to je ono jedino o čemu vi znate da govorite, naročito kada kontrolišete sve medije i kada ništa nezavisno ne može da se čuje, kao što je uklonjen bilten Agencije za privredne registre, naprosto nije objavljen na sajtu, tako isto ništa što ne odgovara vlasti i nikakav glas iz opozicije ne može da se čuje osim sa ove govornice povremeno.
U tom smislu, meni je jasno da je Vlada izgubila sve konce, da se raspada privredni sistem, da se raspada finansijski sistem, da postoji samo deficit uštede na račun građana, da samo to postoji, da sistem ne funkcioniše i da vlast jedino za čime može sada da posegne to su izbori, jer novi red laži će pokriti svu onu nesposobnost koja se pokaza u prethodne četiri godine.
Meni nije jasno kako vi možete da komentarišete bilo čiji govor iz ovih klupa kada i ne slušate o čemu smo govorili? Ako može svaki mali privrednik da ima taster gde će da, kako vi kažete, i softver, gde će moći da prikaže sve ono što je imao od poreskih obaveza, kako je moguće da taj isti taster nema Poreska uprava, nego tera tog malog privrednika da plaća softvere, da plaća nove zaposlene, da plaća nove knjigovodstvene troškove? Objasnite nam kako je moguće da se sve ono što je obaveza države u ovoj zemlji danas svaljuje na običnog građanina?
Tu mi imamo primedbu i tu želimo da pokažemo koliko vlast nema obzira ni prema građanima ni prema privredi. To je ono o čemu smo probali da govorimo na jedan civilizovan način. Govorili smo o tome šta zameramo ovim zakonima, ali pošto nemate argumenata i pošto je potpuno jasno kakvo je stanje u ovoj zemlji, vi ste prešli na dobro oproban jezik.
Ko je pomenuo Arsića?
Vladu? Kakve veze ima Arsić sa Vladom?
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, slušamo raspravu o tome kako tržište treba da reguliše sve, a u ovom zakonu je sve suprotno tokovima slobodnog tržišta. Gde to postoji na slobodnom tržištu da vlasnik omogućava zakupcu da otkupi njegovu imovinu, a da ga pri tom ništa ne pita? To na slobodnom tržištu ne postoji.
Moj amandman se odnosi na promenu datuma do kojeg se priznaju ugovori gde je zakupac u mogućnosti da otkupi imovinu koju koristi. Taj datum sam predvideo za 1. januar 2013. godine.
Ako ostane postojeće rešenje koje ste vi predložili, neko ko je u decembru prošle godine napravio ugovor sa državom, može da otkupi imovinu koju je zakupio. To je direktna pogodba gospodine ministre, to nikakve veze sa slobodnim tržištem nema i to nije višegodišnji zakup, to je višemesečni zakup na osnovu kog vi omogućavate arbitrarno da neko dođe u posed imovine.
Zašto se baca još jedna senka i zašto se to pravda nekom bivšom vlašću? Ulazi se u četvrtu godinu aktuelne vlasti i do kada ćemo više govoriti o tome kako je neko pre i nekad ranije loše radio? Zašto danas mora da se radi još gore? To je nešto što je potpuno neverovatno. Građanima je sve gore i sve se gori i lošiji zakoni donose.
Bio je loš nadzor kada je u pitanju privatizacija u Srbiji, nedovoljno precizan zakon, nedovoljno precizno sprovođen, ali, zašto sada dolazimo u situaciju da se dešava nešto još lošije? Plaćamo strancima da kupe našu imovinu, omogućavamo zakupcima da otkupe bez tržišne utakmice, bez licitacije, ono što su zakupili pre par meseci, kako je moguće da je taj predlog u skladu sa tržišnom privredom, tržišnom ekonomijom na koju se pozivate?
Obrazloženje zašto ste odbili moj amandman – kažete da je postojeće rešenje celishodnije. Za koga je celishodnije? Pa, naravno, za one koji su poželeli da otkupe imovinu koju su pre par meseci zakupili. Za njih je svakako celishodnije. Ali, za državu nije. Država neće postići cenu koju je mogla da postigne i da ste želeli, mogli ste da omogućite, i prilikom javne licitacije, da prednost ima postojeći zakupac. Hvala.
Da.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je moguće da Odbor za finansije usvoji amandman, tako što će se prihvatiti i neki drugi, pa će se izmeniti, zato što nije u skladu sa ovim predlogom, ali nebitno.
Ono što je najvažnije, gospodine ministre, procena koju vrši poreska uprava zasniva se na metodologiji koja neće državi doneti adekvatnu naknadu za nekretnine koje prodaje, zato što se uzima prosečna vrednost dve ili tri nekretnine koje su prodate u prethodnim mesecima u datom području.
A pošto je opšte poznato kakvo je stanje na tržištu nekretnina i da nema prodaje i da nema kupovine, ove greške koje se dešavaju prilikom procene poreske uprave su vrlo česte u prethodnoj godini i u ovoj godini. Iz tog razloga je jedini način da se dođe do tržišnog rešenja licitacija tržišna utakmica i ja ne mogu da shvatim zašto vama to ne odgovara. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, u mom predlogu i predlogu gospodina Stefanovića je rešenje koje je trenutno na snazi, aktuelno je po pitanju investicionog održavanja.
Po sadašnjim zakonskim propisima, onaj ko izvrši investiciono održavanje to mora da učini u dogovoru sa kupodavcem, da se uradi premer i predračun, da u skladu sa tim premerom i predračunom izradi investiciju i onda se ona priznaje u ugovoru o zakupu, čime se cena zakupa umanjuje za tu vrednost koja je prikazana validnim računima.
Ne vidim ni jedan razlog zašto mi uvodimo nove institute i uvodimo nove procedure kojima će se procenjivati neka nova vrednost investicionog ulaganja, čak do 25%, kada imamo postojeće rešenje koje na jedan bolji način tretira to investiciono ulaganje.
Dolazimo u sumnju da se to radi za nekog i zbog nekoga, a to je potpuno nepotrebno. Ako imate proceduru koja je do sada postojala, koja je to tretirala na jedan način, zašto se uvodi nov način koji je lošiji, koji uvodi jednu novu arbitrernost, potpuno nepotrebno? Ako imate prvu procenu veštaka koja je urađena, na osnovu te procene veštaka urađena je investicija u skladu sa premerom i predračunom, zašto sada ponovo uvodimo Gradski zavod za procenu u ovaj zakon i da on sada ponovo vrši procenu?
Mislim da je to nešto što baca dodatnu sumnju na ovaj predloženi zakon i nije u skladu sa procedurom jedne tržišne privrede, jer ako je jedan ugovor u tržišnoj privredi bio validan pre godinu dana, pre dve, zašto danas nije validan i zašto moraju da se menjaju uslovi pod kojima se procenjuje neko investiciono ulaganje? Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam mojim amandmanom, koji je nastavak prethodnog prethodnog amandmana, koji sam takođe podneo u cilju da se priznaju sadašnji ugovori i procene koje su rađene, premer i predračuni, kada se radi o investicionom održavanju.
Zašto sada izbacujemo iz potpunosti sudske veštake iz bilo kakvog veštačenja? Sudski veštaci su veštačili investicije pre nego što su bile izvršavane i taj premer i predračun, koji je tada veštačen, je unet u ugovore, a sada vi uvodite Gradski zavod za veštačenje koji će veštačiti izvršene investicije.
Malopre, jedan kolega kaže - ti veštaci su pod uticajem bivšeg režima, bivše vlasti, pa tobože, eto sada će da bude sigurnije, eto taj gradski zavod je gradska ustanova, biraju ga odbornici, direktno je izvršna vlast. Poreska uprava, takođe direktno izvršna vlast, procenjuje tržišnu vrednost.
Zašto to radite? Ako ne postoji poverenje u sudsku granu vlasti, da podnese ostavku VSS, da podnese ostavku ministar Selaković, da vidimo šta se tu dešava. Ako je toliko nepoverenje da sudski veštaci ne mogu da rade veštačenje investicije, odnosno ne priznaje se njihovo veštačenje koje već postoji, pa mora sada da se obnovi, inače od strane Gradskog zavoda za veštačenje, koje je preuzela ponovo Gradska skupština pre mesec dana i izabrala novog direktora, što je vrlo simbolično gospodine ministre, i vrlo zanimljivo, direktno izvršna vlast lokalna izabrala novo rukovodstvo i sada će oni da vrše novu procenu nečega što je već procenjeno.
Onda će tu biti zanimljivo pogledati ugovore o zakupu koji su postojali, koji su morali da sadrže nivo investicionih ulaganja, nivo povraćaja, pa da vidimo kako će da bude nova procena tog Zavoda za veštačenje gradskog, pa da vidimo onda gde je tu tražena mogućnost za nekog da mu se poveća investiciono ulaganje ili da mu se uvede investiciono ulaganje koje nije izvršio.
To je nešto na šta imam ozbiljnu primedbu i iz tog razloga podneo sam i ovaj amandman, koji, kažem, je nastavak prethodnog, koji ste odbili i koji je pokušavao da vrati stvari u regularne tokove, zato što mi već imam ugovore koji tretiraju investicije, imamo ugovore koji tretiraju odnos sa zakupcima i sada smo potpuno sve to poništili ovim zakonskim rešenjem i potpuno je jasno da se ovo radi za određeni krug ljudi. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. gde sam želeo da izmenim dva stava u ovom članu broj dva zakona. Želeo sam da uskladim termine, jer izvršen je bukvalan prevod sa engleskog jezika  gde se umesto „trgovinske delatnosti“ navodi „trgovinski karakter“ neke kompanije. To ne postoji u postojećeg zakonodavstvu. Postoji trgovinska delatnost, a ne postoji trgovinski karakter nekog preduzeća. To nigde nisam našao u pozitivnim zakonskim propisima i iz tog razloga sam predložio drugačije definisanje ovog stava.
Druga izmena se odnosi na one, mislim da je malo važnija, zašto je Vlada izbegla ovim predlogom da zajedno sa Upravom za javne nabavke definiše kompletan spisak ponuđača?
Dakle, zašto Vlada ne želi, ili se ograđuje od toga, da spisak ponuđača koji se postavlja na sajtu Uprave za javne nabavke se u potpunosti definiše precizno, da bez dileme svaki direktor i svako ko je na izvršilačkom radnom mestu kod naručilaca znaju da je taj naručilac neko ko mora u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama da sprovodi javne nabavke i da se na njega odnosi ovaj zakon?
Zašto je to moglo u prethodnom predlogu zakona, a u ovom ne treba da bude? Zašto omogućavamo, odnosno dovodimo u dilemu one koji vode javna preduzeća i ustanove? Da li se na njih odnosi ovaj predlog zakona ili ne?
Predložio sam da Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija i Uprave za javne nabavke utvrđuje spisak naručilaca iz 1. i iz 2. stava, jer ne vidim zašto je to činila kod prethodnog zakona, a zašto to predstavlja smetnju postojećim.
Smatram da je čak to jedna dobra stvar, da se nedvosmisleno utvrdi koja pravna lica su obavezna da sprovode zakon, odnosno da vrše nabavke po ovom predlogu zakona. Ne vidim zašto je odbijen ovaj predlog i zašto ovaj predlog ne može da bude prihvaćen.
Što se tiče trgovačkog karaktera i industrijskog, to stoji u Direktivi Evropske komisije 24/2014 ali u našem zakonodavstvu ne postoji i treba da se prilagodi našem zakonodavstvu gde jasno kaže da postoji trgovinska ili proizvodna delatnost, odnosno industrijska. To je nešto što treba ispraviti.
Ova druga stvar mislim da je, gospodine ministre, daleko prihvatljivije da Vlada utvrdi definitivan spisak pravnih lica koja su obavezna da sprovode Zakon o javnim nabavkama. Zaista je nejasno zašto se Vlada ograđuje od lica iz stava 2. Mislim da ne treba da bude dileme i da mora da se napravi potpun spisak naručilaca koji sprovode javne nabavke. Hvala.
Javio sam se za prethodni amandman. Nisam stigao da pritisnem taster. Prethodni amandman pročitali ste.