Želim samo da kažem da ako ovom deklaracijom kažemo da su zločin počinili pojedinci i da tražimo i dajemo punu podršku državnim organima da oni budu procesuirani, onda, u najmanju ruku, nije pošteno prema sopstvenim građanima, građanima Srbije, obmanjivati ih time što se tvrdi da na taj način srpski narod postaje krivac. Naprotiv, onaj ko hoće da iza srpskog naroda sakrije počinioce tih zločina, zapravo, direktno tovari na srpski narod odgovornost za ono što se desilo.
Mi možemo da razumemo zašto to neki rade. Zato što na taj način pravdaju svoju politiku koju su vodili i koja je odgovorna za ono što se dešavalo tih godina. Dakle, ako bi kriv bio srpski narod, ako bismo izostavili Ratka Mladića, onda nisu odgovorni ni oni koji su vodili politiku i koji su izazivali sukobe, sejali mržnju i netrpeljivost među narode na prostorima bivše Jugoslavije.
Mislim da, ako već nema druge argumentacije, argumentacija da je insistiranje na tome da je zločin individualan i da narod nije kriv ne može da bude argument protiv ove deklaracije.
(Predsednik: Zvono.)
Istovremeno, ja zaista razumem da je neophodno strašno puno reči, u kojima ima svih mogućih tema, kako bi se izbegao odgovor na jednostavno pitanje.
Da li razumete šta znači evropska vrednost u kojoj je ljudski život neprikosnoven i gde nema pitanja da li je on manje ili više vredan, u zavisnosti od toga koji nacionalni ili verski predznak nosi?
Dakle, nije dovoljno staviti evropski bedž i tvrditi da razumete šta je Evropa i preporučivati se da u Evropu vodite Srbiju, koju obmanjujete, jer ne razumete šta je suština onih vrednosti za koje se morate zalagati, kako biste zaista gradili društvo koje jeste evropsko. Hiljadu izgovora ste pronašli, između ostalog, optužujući sve nas da nemamo saosećanje za žrtve sopstvenog naroda.
Osim što je netačno, osim što je krajnje licemerno, mislim da je to krajnje nepristojno. Govorite ovde ljudima čije porodice su takođe imale žrtve u ovim ratovima, koje znaju šta se dešavalo na prostorima bivše Jugoslavije, koji imaju u svojim porodicama gubitke i ni na koji način ne žele da se te žrtve zaborave. Naprotiv, upravo pokazujući spremnost da osudimo žrtve drugih, mi tražim pravo da ti počinioci zločina prema nama, takođe, odgovaraju.
Iz svega što je rečeno u ovoj poslednjoj diskusiji, potpuno jasno proizilazi jedna jedina računica. Nas optužuju da preduzimamo korake. Mi znamo da taj korak nije popularan i da on možda nosi rizik popularnosti kod građana, ali je licemerno tvrditi kako mi to radimo iz koristi, a oni koji to rade samo prebrojavajući potencijalne glasove, tobože, to rade iz ljubavi prema sopstvenom narodu.
Ono što je opasno i nedopustivo, jeste podmetanje teze da se usvajanjem ove deklaracije, zapravo, vrši atak na Republiku Srpsku. Širenje te vrste straha i nesigurnosti pokazuje samo krajnju neodgovornost. Samo snažna Srbija, međunarodno priznata, Srbija koja uživa ugled, Srbija koja ima kredibilitet kao istinski demokratska zemlja, koja je izgradila evropske vrednosti unutar sopstvenog društva, može da brani interese Srba ma gde oni živeli i može da brani interese Republike Srpske. Ponižena Srbija, obespravljena Srbija, Srbija koja se skriva ili koja je spremna da podmeće kukavičje jaje tuđeg zločina u krilo srpskog naroda, ne može braniti ni svoje interese, ni interese Republike Srpske, niti građana Srbije.
(Aplauz poslanika DS-a)