Gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega građani Srbije, vi koji 50, 60, 70 godina čekate da vam se vrati dedovina i očevina, nad čijom su sudbinom neki malo pre gorko plakali, sada ćete još čekati. Čekaćete da se ova Vlada nakani, da ispravi one istorijske nepravde, a ta Vlada je sastavljena od onih istih ljudi kojima na pamet nije padalo da te istorijske nepravde, to poniženje, to naružavanje dostojanstva naših građana koji su obespravljeni otimanjem imovine, nikada niste želeli to da ispravite.
Nije vam palo na pamet za prošlog mandata da imovinu vratite manastirima i crkvama na KiM. Da ste to tada uradili, ne bi sad Hašim Tači otimao ono na šta imamo tapiju da je naše. Poklonili ste Hašimu Tačiju zemlju i to ste svesno uradili. Tako ste rasprodavali dedovinu i očevinu, vi koji plačete nad sudbinom Srbije danas, nad sudbinom očevine i dedovine.
Pitam vas – da li vam je to deda ostavio Pećku patrijaršiju, Dečane, Gračanicu? Da li vam je to očevina? To ste poklonili. Menjali ste Pećku patrijaršiju za stanove od tri ara i to treba da vas bude sramota. Danas onim ljudima kojima ste mogli da vratite imovinu, nećete da vratite.
Pozivam svoje prijatelje iz SPO da ipak glasaju za ovaj amandman, da ne podrže ovaj sraman zakon. Pozivam vas da pognete glavu dole i gledate u pod, sram vas bilo, jer ste rasprodali sve što ste mogli da prodate, za šta su milioni građana poginuli, a ne da mi dobacujete.
(Predsednik: Nemojte da govorite na takav način.)
Razumem vašu žurbu da se 25. januara obračunate među sobom, ali nas pobediti nećete, niti ove ljude kojima ste oteli imovinu.
(Predsednik: Vreme.)
Oteto je prokleto.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, samo istine radi, DS je predložila i donela ovaj zakon sa svojim tadašnjim koalicionim partnerima za vreme mandata prošle Vlade. Tu su istorijske činjenice koje niko ne može da opovrgne. To smo uradili onoga trenutka kada smo konačno našli snage i resursa da ispravimo istorijsku nepravdu.
Nažalost, mnogi naši građani nisu dočekali da se ta istorijska nepravda prema njima ispravi. Nisu mnogi dočekali. Oni koji su umrli sanjajući pre svega da im se vrati oteto dostojanstvo, da im se vrate građanska prava, pa tek onda imovina, nisu to dočekali.
Ja sam danas tužan. Danas je tužan dan za Srbiju. Danas gromovi biju po grobovima naslednika, tvoraca, najčestitijih ljudi ove zemlje. Danas ljudi ponovo postaju svesni da vi one nepravde koje niste hteli da ispravite tokom devedesetih godina, nemate snage i kapaciteta da uradite to ni 2013. i 2014. godine. Naprotiv, vi jednostavno počivate na tome da je nepravda vaše najjače oružje.
Poručujete građanima Srbije da tako izgleda vaša pravda, da tako izgleda vaš smisao i osećaj za ispravljanje istorijskih nepravdi, da tako hoćete da preokrenete tok istorije, kako neko reče. Pa, ne preokreće se tako točak istorije, niti se tako zaustavlja onaj zamajac o kome ste danas govorili, koji neprekidno očigledno ovde radi na štetu te građanske Srbije, poštene, vredne, čestite, koja je u krvi, trudu, muci i znoju sticala svoja imanja.

Poštovani predsedavajući prof. dr Popoviću, gospodine ministre Krstiću, dame i gospodo narodni poslanici, rasprava o budžetu je, uz raspravu o izboru i rekonstrukciji Vlade, najvažnija parlamentarna rasprava i najvažnija debata koju vodimo u ovom visokom domu. Stoga vas molim, gospodine Krstiću, da se pokažete ne kao sin, nego kao tata za gospodina Vučića i za gospodina Dačića i da ih u petak,kada budemo raspravljali o budžetu, dovedete ovde, jer mi hoćemo raspravu o budžetu zajedno pred premijerom i pravim predsednikom Vlade, gospodinom Vučićem. Imajte to na umu kada dođete u petak.
Dakle, svako ko želi da kritikuje ovaj budžet, a budžet je sraman, mora da zna da je ovo četvrti budžet za dve godine.
U demokratski uređenim društvima svaka vlada izglasava četiri budžeta i nakon toga pada, menja se ili se raspisuju izbori. Mi smo stigli do četvrtog budžeta i očigledno je da je vreme da Vlada padne. To smo videli juče kada vladajuća većina nije mogla da sakupi kvorum kako bi počela sa radom.
Naravno, na početku svog izlaganja kazaću vam jednu veoma važnu poruku. Svako ko želi da kritikuje ovaj budžet, svako ko želi da ispolji svoja socijaldemokratska opredeljenja kada je reč o ovom budžetu, neka ta svoja opredeljenja dokaže tako što neće glasati za ovaj budžet, a ne tako što će se udarati pesnicom u grudi, zaklinjati nad parolama o pravima radnika i pevanjem internacionale. Ta su vremena prošla i ona su iza nas.
Gospodo naprednjaci, vaš budžet je u rangu satire, jer to vam je kao da u XXI veku imate pristup najeminentnijim stručnjacima u oblasti medicine, a vi se usled bolesti obratite za pomoć seoskom vraču i onda vam seoski vrač kaže – ne znam uzroke bolesti, ne znam da vas izlečim, nemam terapiju, ali vam kažem da ćete sigurno umreti i ja sam dobar vrač zato što vam govorim istinu. Pri tome, bolest se sa uspehom leči u modernom svetu. Uz to, mi smo je već i preležali za mandata istih ovih ljudi koji danas čine Vladu Republike Srbije.
Dakle, nemojte se zanositi idejom da ste nam kazali neku veliku stvar time što ste nam kazali istinu. Istina je da ste nesposobni da rešite ekonomske probleme i to građani Srbije svakog dana vide.
Ono što moram da vam kažem, ako ne verujete meni, pogledajte šta je uradila Vlada Islanda. Island se takođe nalazi u ogromnim ekonomskim problemima. Danas je Vlada Islanda obnarodovala metode i mere za privredni oporavak, gde kaže da će građanima otpisati hipotekarne kredite i osloboditi ih obaveze da plaćaju poreze tokom tri godine. Učite od boljih od sebe.
Dame i gospodo narodni poslanici, a pre svega građani Srbije, ovaj budžet izglasavamo u dramatičnim okolnostima, kada je jedna ministarka iz ove Vlade izašla pred građane i kazala da jedan ministar ne radi u interesu građana Srbije i da u inostranstvu zastupa neke druge i nečije druge interese.
Sada vi od nas tražite da tom ministru damo budžet i da mu damo novac poreskih obveznika? Da li zaista mislite da bi igde u svetu posle takve izjave Vlada opstala?
Vi sada želite novac poreskih obveznika za ministra koji ne znamo kako se zove, koji ne zastupa interese građana Srbije u svetu. Pa, čije interese zastupa? Hašima Tačija? Da li treba njemu da daju poreski obveznici Republike Srbije novac? To je sramotna izjava i ne treba gospodin Dačić da se pravda da ne može da čita misli ministarke. Pa, neka pročita diplomatsku poštu i neka nam odgovori ko je taj ministar koji ne radi u interesu građana Srbije kako ne bismo ovde novac poreskih obveznika prelivali zarad nečijih drugih interesa.
Naravno, ta ista ministarka je prosto genijalna. Ona je pre par dana prilikom proslave petogodišnjice, onako egzaltirana valjda u toj rođendanskoj atmosferi saopštila da će građani Srbije dobiti sve ono što već imaju i što su dobili kroz druge zakone i to je manir ove Vlade, ali nije rekla građanima Srbije da će dobiti i ono što niste obećali, a to je povećanje PDV-a na mleko. To je tema. Povećavate PDV na mleko, šećer, ulje, osnovne životne namirnice, komunalne usluge, računare, lekove i, što je najvažnije, prvi potpredsednik Vlade gospodin Vučić je izjavio da te mere uopšte neće pogoditi naše penzionere. Pa, opšte je poznata stvar da penzioneri ne kupuju lekove. Pa, oni nemaju uopšte komunalnu uslugu u svom troškovniku. Oni ne jedu ulje, šećer, ne piju mleko. Taman posla da to pogodi naše penzionere, pa kad još uz to dodate i uvoz genetski modifikovane hrane i istraživanje nikla, pa kada genetski modifikujete našu naciju, to je vekovna težnja našeg naroda, onda će genetski mutanti u još većem procentu da glasaju za vas.
Šta da kažemo o povećanju PDV-a na računare? Internet i računari su najveći protivnici svake diktature i zato treba povećati PDV, da bi ta sredstva tehnološke komunikacije bila nedostupna građanima. Ako ne verujete meni, pogledajte šta rade vaši uzori u Severnoj Koreji. Nema interneta, nema računara. To je napredni uspeh napredne Vlade. Pod vašem naprednom vlašću samo cene napreduju. Srbija napredno nazaduje i to je vrlo ozbiljna tema kada govorimo o budžetu.
Naravno, svaki diktatorski režim internet i računare doživljava kao veliku prepreku, ali moram da vas pitam kako će Srbija postati silicijumska dolina sa 20% PDV na računare? Koga vi zavitlavate?
Što se ne probudite jednom? Vas pitam kako ćete to da uradite? Zašto doživljavate građane Srbije kao stado? Ovce možete šišati svakog proleća, ali ih odrati možete samo jedanput u životu i posle toga ovce više nema. Vi niste pastiri ovoga stada. Vi ste samo legitimno izabrani predstavnici naroda koji treba da ovu državu povede napred.

Izvinjavam se, evo nastavljam tamo gde sam stao. Šta da vam kažem o ovoj zabrani zapošljavanja za mlade ljude koji završe fakultet? Zamislite neko ko završi fakultet, vrati se u Vrnjačku Banju, gde on da se zaposli? Ne može u školi, u osnovnoj, u srednjoj, u komunalnom, EPS-u, Pošti, „Srbijašumama“ domu zdravlja, vrtiću, miliciji. Gde taj čovek da se zaposli? Kakvu poruku šaljete tim ljudima koji završe fakultete, koji se vrate u svoja mesta - vratite se i dve godine nećete nigde raditi, a nećete imati ni internet da komunicirate s vršnjacima da vidite kako je tamo lepo i kako se oni pate na trulom zapadu.
Kakva vi u stvari rešenja nudite kroz set poreskih zakona? Ovi poreski zakoni u stvari su abraka-dabraka i hokus-pokus rešenja. Štros-Kan, Guzenbauer i svi drugi koje ste pominjali kao naše spasioce u stvari su samo zečevi, izvučeni iz istog onog mađioničarskog šešira iz kog je izvučen hleb za tri dinara, granica na Karlobagu, sto milijardi stranih investicija, kanal od Beograda preko Dragobudža, do Soluna. Počeli ste mandat skandalom koji je mogao da destabilizuje ovu državu lažima o izbornoj krađi. Nastavili ste aferu o prisluškivanju. Okliznuli ste se o bananu. Nastavili ste sa aferom aflatoksin, a mandat završavate ministarkom koja kaže…
(Predsedavajući: Tema.)
Mandat završavate rečenicom gde jedna ministarka kaže da jedan ministar ne radi u interesu građana Srbije, a od nas tražite mandat i poverenje da vam glasamo ovaj budžet. Zašto potcenjujete inteligenciju građana Srbije sa ovakvim rečenicama? Mi ne možemo da vam glasamo za takav budžet.
Šta da kažem o stranačkim jurišnicima? Kažete – smanjili ste plate. Pogledajte ove plate ovde. Kaže – Dejan Đurđević 454.356 dinara. Niste bili u Srbiji, gospodine Krstiću, da gledate kako su vaše sada stranačke kolege u nesvest padale ovde. Još im čvoruge nisu zacelile koliko su udarali glavama u klupu kada su čitali kolike su plate. Rekli su – mi kada dođemo na vlast, to ćemo odmah da ukinemo.
(Predsedavajući: Tema.)
To je tema. Tema su plate i plate koje se ograničavaju i za koje kažu da će se ograničiti, ali će se plate ograničiti lekarima i profesorima, a ne članovima upravnih odbora SNS. Njihove će plate ići astronomskom brzinom u vasionu, pa će se u Bajčetini napraviti opservatorija pored crkve, da građani mogu da posmatraju plate kroz teleskop kolike su članovima SNS, a slobodni pad ćemo gledati iz cele Srbije celim okom na sledećim izborima.
Za kraj, imam za vas pitanje, gospodine Krstiću, da li ste čuli nekad za inflaciju od 330% vi kao ekonomski stručnjak? Verovatno ste čuli, ima toga. Da li ste čuli za inflaciju od 563.330%? To je već hiperinflacija.
Da li ste čuli za zemlju na brdovitom Balkanu, koja je imala hiperinflaciju od 116 biliona, 546 milijardi, 906 miliona, 563 hiljade i 333 procenata? Znate koja je to zemlja? Srbija. Znate ko je tada vodio? Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, Jorgovanka Tabaković i sada u njihovo ime nama predlažete budžet i kažete – ovaj će biti bolji. Sada ćemo bolje voditi ekonomsku politiku.
Gde je ona koleginica što se malopre onesvešćivala ovde kada je čitala da smo ostavili budžetski deficit? Znate koliki je tada bio budžetski deficit? Bio je 120%. U Japanu bi ministar harikiri izvršio kada bi imao toliki budžetski deficit, a mi smo kod nas mrtvi hladni to zaboravili, došli ovde da držimo predavanje DS kako je ona zla, loša i pokvarena. Takvu su nam državu ostavili za prošlog mandata, sa budžetskim deficitom od 120% i sa ovom hiperinflacijom koju profesor Popović, bio profesor ili doktor, ne može da objasni svojim studentima. To ne može niko normalan ljudima da objasni kako je država preživela, kako je opstala sa takvom hiperinflacijom.
Završiću ovim. Nedavno su vaše koalicione kolege i partneri sekli jedan hrast star 600 godina. Kad bih ja živeo kao taj hrast 600 godina, možda bih vas pustio da se učite na meni. Četiri godine u životu hrasta od 600 godina nisu mnogo. Nažalost, moj ljudski vek je mnogo kraći i ja ne mogu da vam dam mandat ni glas za ovaj budžet. Hvala.

Gde si sada, Branislave Nušiću, pa da vidiš kako je SNS u jedno delo spojila „Sumnjivo lice“ i „Gospođu ministarku“? Taj isti Branislav Nušić je napisao „Hajduke“. Ima tamo u „Hajducima“ jedan lik, zove se Sima Gluvać. Njega kad profesor pita istoriju, on ne zna istoriju, odgovara biologiju. Kad ne zna biologiju, on odgovara geografiju. Njega su izlečili profesori onom starom srpskom narodnom metodom. Pročitajte „Hajduke“, koristiće vam u životu, ali nemojte se ponašati kao hajduci kada glasamo o budžetu i kada predlažete budžet.

Za vas, moram da vam nekoliko stvari kažem. Kada ste pre samo par meseci rekonstruisali Vladu, mi smo vam tada poslali nekoliko vrlo konkretnih poruka.

Kazali smo vam da nije pravedno da oni koji su zemlju odveli u sunovrat tokom 90-ih godina sada ispravljaju posledice svoje katastrofalne politike koju su vodili. Kazali ste nam na to da nas je obuzela mržnja i da vam zavidimo zato što vas narod voli.

Nakon toga smo vam kazali da se mogu kupiti diplome, ali ne i znanje kako se vodi zemlja, pa ste doveli gospodina Krstića, Guzenbauera, Štros-Kana i ostale o kojima sam već govorio kako sam govorio. Onda smo vam kazali da ljudi koji su za prošlog mandata napravili najveća ekonomsko-materijalna razaranja, teritorijalne gubitke, uz nemerljive ljudske žrtve i patnju naših građana, nemaju pravo da na takav način govore o politici koja je te posledice sanirala.

Vi ste nam onda rekli da ste konsternirani, jer činjenice o posledicama vaše katastrofalne politike su vas uglavnom užasavale. Na to niste imali argumente. Sada vam kažem, kada govorimo o budžetu, nemojte da se okrećete u prošlost. Skinite retrovizore i samo duga svetla i gledajte napred ka svetioniku koji smo upalili 1990. godine, a zove se evropski svetionik. Vi ste ga masovno gasili vatrogasnim šmrkovima i pljuvačkom.

(Predsedavajući: Vreme.)

Kada krenete tim putem, onda vodite računa da se on ne pretvori u stranputicu.

Poštovani gospodine predsedavajući, zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, što plačete nad sudbinom od 17 miliona duga u javnim preduzećima Beograda? Tamo ste isto našli zečeve iz abra ka dabra šešira. Ti kandidati za Nobelovu nagradu za ekonomiju će za dva dana, očas posla da završe, kao i sa ovim snegom što su ga počistili, ali će uz sneg počistiti i kasu Grada Beograda i novčanike građana Beograda. To dođe onako kao kolateralna šteta, vlast iz SNS.
Kada već govorite o ekonomskim parametrima da vas pitam – da li znate koliko se u sekundi zadužuje Republika Srbija pod vašom naprednom vlašću? Da li treba ovako da spojim prste da biste bolje razumeli? Sto evra u sekundi se zadužuje Republika Srbija, 11 miliona evra dnevno, što je za taj dug beogradskih javnih preduzeća dan i po. Znači, dan i po vi u vetar pretvorite što govorite o dugu beogradskih javnih preduzeća.
Duvaju napolju neki drugi vetrovi, gospodine Babiću, zato i prizivamo izbore, ali ne duvaju u vaša jedra. Morate biti svesni toga. Vaša su se jedra pocepala a brod je skrenuo sa evropskog kursa i davno je krenuo stramputicom. Kada sam to govorio u Kruševcu pre neki dan, onda mi kažu vaši čelnici SNS – ne naš brod plovi po tom uzburkanom moru, hrabro, ali nama na brodu je mnogo muka da vam kažem i nikako da nam prođe. I građanima Srbije je muka, a muka im je kada čuju da je zaduživanje u Srbiji katastrofalno.
Hoćete da vam pročitam ekonomske pokazatelje zaduživanja? Budžetski deficit od 7% bruto društvenog proizvoda je predviđen kroz ovaj budžet. Zaduživanje preko 5 milijardi evra. Da li znate koliko je 5 milijardi evra u odnosu na 17 miliona evra? Probajte to da nekako preračunate uz profit Agencije „Profajler“ u kojoj gospodin Vučić ima i te kako značajan akcionarski udeo, pa ćete onda videti koliko je daleko od nas zelena grana a koliko je daleko zelena trava.
Prema tome, skandal je što mi ne vidimo poboljšanje položaja građana Srbije, ni u 2014. ni u 2015. ako vi ostanete na vlasti do kraja vašeg mandata sigurno. Hvala vama.

Poštovani gospodine predsedavajući, ja sam poslanik u ovom sazivu već godinu dana. Reklamiram povredu Poslovnika, čl. 87. i 88. Nikada Skupština nije kasnila 40 minuta ni u jednom sazivu kada se raspravljalo o budžetu. Kada se raspravlja o budžetu, a vladajuća većina 40 minuta nije u stanju da prikupi kvorum, nama je to jasna poruka da je ova Vlada pala i da su problemi, ali te probleme probajte da rešite među sobom. Ovo kašnjenje je bilo još maltene kao kašnjenje Dragice Nikolić, prve dame u Americi. Nemojmo da se ugledamo na gore primere.
Mislim da je ovo neprimereno kašnjenje od 40 minuta na početku sednice zahtevalo da se ova sednica ili odloži, da se dogovorite u vladajućoj koaliciji o budžetu ili da imamo objašnjenje zašto smo kasnili 40 minuta. Ni objašnjenje nismo dobili, ni izvinjenje. Hajde što mi nismo dobili, ali makar ove dame i gospoda koji su sedeli gore na galeriji, imali su pravo, kad su se već potrudili da dođu na današnji dan u parlament, da dobiju objašnjenje zašto kasnimo 40 minuta. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika član 126. stav 2, koji kaže da vreme za glasanje upotrebom elektronskog sistema iznosi 15. sekundi. Malopre smo prisustvovali najdužem čekanju, najdužih 15 sekundi u istoriji Srbije od dolaska Južnih Slovena na Balkan.
Mi nikada duže nismo odbrojali 15 sekundi. Možda vama vreme stoji, nama vreme neumitno teče i ovoj vladi je vreme isteklo. Trebalo je da odredite pauzu, da ne ponižavamo Skupštinu Srbije, jer zaista neprimereno je da ovako dugo traje 15 sekundi i da čekamo ovako dugo da se vi sakupite.
Uveren sam da će Skupština raditi noćas jer cilj vam je da radite noću i da od javnosti sakrijete ono što se dešava. To je vaše legitimno pravo kao većine, da opstruirate parlamentarni rad, ali je neviđena politička praksa da vladajuća većina opstruira parlamentarni rad na ovakav način.

I ja sam apsolutno siguran da ćemo početi gospodine predsedniče da radimo, ali moram da pročitam član 107. i da kažem da je – govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Po meni je vrhunac cinizma da član 127. reklamira narodni poslanik koji je ovde javno priznao da je ukrao moju poslaničku karticu.
Meni je to prosto neprihvatljivo, da on tumači Poslovnik i da kaže da su narodni poslanici dužni da koriste isključivo svoje…

Samo malo, da kažem, da je ugroženo dostojanstvo na ovakav način.
Ali, hajde da pređemo da radimo, čekaju građani da čuju poreske mere.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine Stefanoviću, u ime predlagača ovog zakona, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam pročitao amandmane koji su predale moje kolege iz DSS, pa i ovaj amandman.
Ovde imamo jedan problem da li da glasamo za ovaj amandman ili ne? Problem nije u sadržini amandmana. Problem je u činjenici da glasamo za zakon koji već postoji i koji se primenjuje. Nemam problem da, kao član DS, glasam za zakon koji već postoji, ako će to pomoći onima koji za taj zakon nisu glasali, kada se taj zakon izglasavao, da umire savest.
Ako smo neke čekali 23 godine da progledaju i shvate da je budućnost Srbije u EU, pa izgubićemo i ovaj dan da shvatimo da je ovakav zakon bio neophodan i da smo ga mi u prošlom sazivu doneli. Ponovićemo to sto puta. Nemamo nikakav problem sa tim. Amandmani su smisleni, koje su predale kolege iz DSS, pa i ovaj amandman.
Pitanje je – kako glasati za amandman i zakon koji već postoji? Mi ćemo za taj zakon svakako ponovo glasati, glasali smo i prošli put. Ako je to način da neki ljudi počnu svoju kampanju za neke druge izbore i u tome ćemo im pomoći. Nemamo nikakav problem, ako oni misle da time jačaju svoj politički kapacitet predlažući ovakav zakon.
Sa druge strane, podvlačim, bilo je u političkoj praksi, ne samo u Srbiji, nego i u drugim zemljama, da neke stranke dođu na vlast i onda kroz zakonodavnu aktivnost probaju da poprave ono što su propustili kada su bili u opoziciji ili što su propustili kada su prošli put bili na vlasti. To prihvatamo. Kažem, neke smo čekali 23 godine da shvate da je budućnost Srbije u EU. Sačekaćemo i one koji nisu shvatili da je za ovaj zakon trebalo da glasaju prošli put.
Ako treba podrška za ove amandmane DSS, lično, daću vam tu podršku. Cenim vaše napore da unapredite zakon koji već postoji. Cenim vaše napore da i vi glasate za zakon za koji ste prošli put glasali. Cenim vaše napore da unapredite amandmanima taj postojeći zakon, kao što cenim napore predlagača da umiri svoju savest zato što prošli put nisu glasali za ovaj zakon kada smo taj zakon usvojili.
Lično ću za ovaj amandman DSS glasati, ne toliko iz kolegijalnih odnosa prema svojim kolegama iz DSS, već zato što popravlja tekst zakona, ali malo je besmisleno da trošimo dan i amandmanima unapređujemo zakon koji već postoji i koji se primenjuje. Hvala.

Hvala.
Istine radi, u postojećem Predlogu zakona, sve trudnice koje rade i odlaze na trudničko i porodiljsko bolovanje, ako dođu na šalter ovlašćene zdravstvene ustanove i utvrdi se da njihov poslodavac nije plaćao doprinose, automatski se na njih primenjuje član 22. zakona, koji kaže da trudnice i porodilje imaju pravo na besplatno lečenje. To je apsolutno tačno. Zato nema potrebe da se menja zakon. Zato je dovoljno promeniti softverski program. Nije uplatio poslodavac, klikom na dugme, automatski se prebaci na korisnika besplatne zdravstvene pomoći kojoj pripada i po slovu zakona član 22. postojećeg i po Ustavu Republike Srbije i tu nema nikakvog spora. To znaju i građani Srbije, to znamo mi u sali, to zna i predlagač zakona.
S druge strane, meni je žao što gospodin Stefanović nije bio u parlamentu narodni poslanik kada se ovaj zakon predlagao prošli put i kada se o njemu glasalo. Apsolutno sam uveren da bi on, za razliku od svojih kolega iz SNS, taj zakon i tada podržao. Verujem da bi snagom svog autoriteta ubedio i Tomislava Nikolića, Jorgovanku Tabaković i sve ostale poslanike koji su tada bili poslanici da glasaju za taj zakon.
Nemamo nikakav problem da nastavimo našu političku doslednost, jer mi ne odstupamo, nismo prevrtači, preletači.

Probaću to plastičnije da objasnim. Demokratska stranka je dosledna stranka i kada se predloži ovakav zakon za koji smo glasali, mi se ne odričemo svoje političke prošlosti. Kad smo 1991. godine rekli – budućnost Srbije je u EU, to smatramo i 2013. godine. Kad smo 2008. i 2009. godine razmatrali ovaj zakon…

Nije reč o EU, reč je o doslednosti. Ne može niko nama da kaže – nemojte vi sad glasati za zakon koji postoji. Sutradan kad budemo glasali da je ovo grb Srbije, koji stoji iza vas, a to smo mi predložili, neki za to nisu glasali, mi ćemo i za to glasati, jer mi ne odstupamo od toga. Kada kažete da je politika Srbije ta i ta, reći ćemo – tačno je, mi to prihvatamo, to je naše političko ubeđenje. Kada kažete da je obaveza zakonodavaca da brinu o zdravstvenoj brizi, nezi i pomoći porodiljama i trudnicama, kazaćemo – tako je, to je politika DS od koje mi ne odstupamo 23 godine. Ne možete da nas terate da sada glasamo protiv toga. Ne, to je temeljni princip, sistem vrednosti na kome počiva DS, zbog koje smo mi formirani, osnovani i postojimo. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, da nije prihvaćen ovaj amandman Odbora, nastala bi nesaglediva šteta i posledice po sve porodilje i trudnice jer ne bi bilo budžeta iz koga bi mogli da isplaćujemo ono što je obaveza kada je reč o toj kategoriji stanovništva.
Svaka površnost, svaka neutemeljenost u stvarnom životu kada je reč o nekom zakonu, neću reći u znanju, je veoma opasna. Jer, amandman kaže – prava utvrđena ovim zakonom, deca, trudnice i porodilje ostvaruju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Šta to sad znači kada je reč u praksi o ovom zakonu?
Mi smo ovde svedoci jedne veoma opasne političke prakse tzv. dogovornog zakonodavstva gde se vi i ja, recimo, gospodine predsedavajući, dogovorimo da ćemo na neki drugi način tumačiti Poslovnik. To je neprihvatljivo.
Pozvaću se samo na iskustvo u Srbiji, i nemojte me prekidati, govorim o amandmanu, i to neću da govorim o iskustvu od 90-ih godina pa do 2013. godine. Evo kako su izgledali pokušaji dogovornog zakonodavstva, da se vi i ja nešto dogovorimo, ili da se guverner Narodne banke, ministar finansija ili kraljev sekretar nešto dogovore. Primera radi, kralj Petar Prvi Karađorđević, pošalje svog sekretara da se dogovori sa ministrom finansija Kraljevine Srbije, dr Lazom Pačuom, da kralj uzme zajam od dva miliona dinara. I kaže: „Vi ćete meni lepo dati dva miliona dinara u vidu zajma, u vidu mojih plata za nekoliko godina unapred“. Znate šta kaže Laza Pačum: „Ne može“. Sad kraljev sekretar pita – kako ne može? On mu kaže: „Vidi, vremena su teška, možda kralj abdicira, ko će da vrati? Laza? Možda su vremena još teža. Možda kralja zamene drugom dinastijom. Ko će da vrati? Laza.“
Znači, ovde nema dogovora. Ne možemo mi da se dogovaramo sa institucijama, bile one Republički fond za zdravstveno osiguranje ili neka druga institucija. Sve mora da bude utemeljeno u zakonu. Ko nama garantuje da u februaru neće biti vanrednih parlamentarnih izbora? Ili, da li važi dogovor predsednika Skupštine, Nebojše Stefanovića i direktora Fonda? Ne važi. Ja bih voleo, da se razumemo. Vi ste za mene bolji predsednik Skupštine nego što ćete biti kandidat za gradonačelnika Beograda. Bolje sedite ovde i nemojte da izgubite od Đilasa. Ali, ništa nama ne garantuje da vi možda optrčite neku drugu trku i da ja onda sa žaljenjem kažem da više ne važi dogovor koji je Nebojša Stefanović napravio sa direktorom Fonda za zdravstveno osiguranje.
S druge strane, vi ste lepo rekli da je Srbija pravno uređena država. Ovde sve mora da bude uređeno zakonom, a zakon kaže da sredstva moraju da budu obezbeđena u Fondu zdravstvenog osiguranja. Znači, i do sada su ta sredstva bila obezbeđena, ali nisu na odgovarajući način transferisana.
Mi bi trebalo više da povedemo računa da se kaznene sankcije i kaznene odredbe ovog zakona primenjuju, da nemamo situaciju o kojoj govori uvaženi kolega Korać, da korisnici, ljudi koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, zemljoradnici, dođu sa trudnom ženom a oni mu kažu – nemate overenu knjižicu. Šta ljudi znaju kad dođu kod lekara da li imaju pravo ili nemaju pravo? Znate koliko malo ljudi zna član zakona, prava koja mu pripadaju iz Ustava. Ljudi nemaju pojma. Njemu je Bog, koga ne može da preskoči, medicinska sestra na šalteru, koja kaže – vi nemate overenu zdravstvenu knjižicu. Jedan od deset će kazati – moje je ustavno pravo da mi se žena koja je trudna pregleda. Oni takvu ženu mogu da vrate nazad, jer ta žena možda ne zna zakon, možda ne zna ustavna prava, i ona slegne ramenima i ode kući. Prepuni smo mi žalbi građana koji se žale na nesprovođenje zakona.
Za kraj, želeo bih da kažem da mi nemamo problem da glasamo za zakon za koji smo glasali, glasaćemo ponovo. Da nije ovaj amandman usvojen, prethodni zakon bi bio obesmišljen. Mislim da nije postojala zla namera predlagača zakona da ova sredstva ne predvidi u zakonu, pre je reč o propustu iz nehata ili nekih drugih razloga. Ali, nemojte nam spočitavati da li mi volimo ili ne volimo ljude glasajući za ovaj zakon. Jer, nije ljubav voleti ljude, ljubav je poznavati ljude, a vrlina je voleti ljude. Kada ih upoznate kakvi su, da ih volite.
Prema tome, nemojte da mislite da mi vas mrzimo. Mi vas dobro poznajemo. Zato vas i volimo.