Zahvaljujem.
Tri predloga izmena i dopuna zakona pred nama imaju jednu zajedničku nit, bez obzira što u prvom se menja Zakon o zaštiti životne sredine, u drugom upravljanje otpadom i u trećem Zakon o zaštiti prirode.
Ta zajednička nit je nedostatak horizontalnog zakonodavstva. To će da bude ogroman problem u primeni zakona i ko god bio ministar i ko god vam pričao kako je sve super, da ne može biti superije, ne misli vam dobro. Koga čujete da hoće da reši problem horizontalnog zakonodavstva, želi da vam bude saradnik i želi stvarno da menja na bolje stanje zaštite životne sredine i upravljanje prirodnim resursima u Srbiji.
Šta je horizontalno zakonodavstvo? To je proces bez kog ne može biti primene zaštite životne sredine, unapređenja očuvanja, ne može da bude ničega o čemu svako ko govori o zaštiti voli da govori. Horizontalno zakonodavstvo je dogovor između ministarstava.
Horizontalno zakonodavstvo je dogovor i saradnja između pokrajinskog i centralnog nivoa vlasti.
Horizontalno zakonodavstvo je dogovor između lokalnih samouprava i dogovor lokalnih samouprava i nacionalnog ili pokrajinskog nivoa.
Da bi se to dogodilo, mora biti dijaloga i ljudi moraju da žele da se dogovore. Zašto se to nije dogodilo sa ova tri zakona? Ilustrativan, dokaziv i jasan primer je fond, budžetski Fond za zaštitu životne sredine, odnosno Zeleni fond. Zakon o zaštiti se menja, zato da bi se uveo dinar, da se vidi, koji zagađivač plaća, na šta sve troši. To je ideja budžetskog fonda, ideja načela - zagađivač plaća. Jako mnogo preduzetnika srednjih, malih i velikih kompanija plaća ovu nadoknadu po zakonu i ima pravo da zna kako će i kojim programima taj isti dinar koji oni plaćaju zato što zagađuju, da bude vraćen u sanaciju ili u unapređenje životne sredine. Zato imamo budžetski Zeleni fond u zaštiti životne sredine.
U definiciji toga kako će se evidentirati taj novac i na šta može da se raspisuju konkursi i programi, stoji i upravljanje otpadom i sve vezano za otpad. U Zakonu o upravljanju otpadom nema Zelenog fonda. Zašto nema? Zato što je neko iz ministarstva rekao da ne može. Onda imamo dodatni problem, a to je da smo menjali i Zakon o zaštiti prirode i u Zakonu o zaštiti prirode koji je pred nama imamo budžetski Zeleni fond umesto Fonda za zaštitu.
Onda je neko valjda drugi radio u Ministarstvu finansija pa je rekao – sad može. Imate zakone koji, sva tri, moraju da se finansiraju delom iz budžetskog fonda. Definisan u Zakonu o zaštiti životne sredine, uveden u Zakon o zaštiti prirode i čuli smo, više od 400 miliona dinara je utrošeno već iz ministarstva na poslove zaštite prirode, ali u Zakonu o upravljanju otpadom piše – iz budžeta. Ne piše da je iz Zelenog fonda.
Ako ne razumemo koliki je to problem, svako će naravno imati pravo da interpretira sopstvene uspehe ili sopstvenu želju da se naprave uspesi u oblasti životne sredine, kao što će svako imati pravo da ih minimizira, ali pravog napretka neće biti dok u Skupštini ne bude ministar finansija koji treba da pita ministra zaduženog za zaštitu životne sredine šta mu treba. Dok se to ne dogodi mi imamo zajednički problem i sve recitacije o tome šta smo sve super uradili i šta neko nije uradio su potpuno neproduktivne. Dokaz vam je pred nama svima da Zakon o budžetskom sistemu je obrazloženje da ne može, da konkursi, programi za upravljanje otpadom, da se upiše da je iz Zelenog fonda, a na istoj sednici isti Zakon o budžetskom sistemu, u Zakonu o zaštiti prirode može da piše da se programi, novac za te programe traži iz budžetskog fonda.
Ovo ne delim sam vama zato što smatram da ste vi trebali to da rešite, već nekako, niti govorim zato da mi date objašnjenje ili obrazloženje, ja ga znam. Ja govorim zato što je problem sa kojim ćemo se suočavati svakog dana, svako od nas ko je u izvršnoj vlasti i ima posla sa zaštitom životne sredine svakog dana će se susretati sa nedostatkom horizontalnog zakonodavstva.
Mi ne razumemo šta je dijalog. Mi ne razumemo da ljudi iz Vlade, iz Pokrajine, iz lokalne samouprave, iz dva ministarstva o ovome treba da razgovaraju tražeći zajedničko rešenje. Mi to ne razumemo. To je strašno veliki problem jer da razumemo ne bi imali ovakva tri predloga pred nama.
Uz predani rad predsednika Odbora za zaštitu životne sredine, dr Branislava Blažića dve godine smo pričali o tome da treba da bude fonda. Dva puta smo slušali ministra finansija da sve to što predlažemo je bezveze. Odakle mu pravo? Odakle pravo bilo kome da takvom lakoćom eleminiše zajedničku argumentaciju, zajednički napor, uključujući i ministarstvo koje je nadležno za zaštitu životne sredine bez obrazloženja.
Mi ćemo svi da imamo problem oko toga, veliki. Najlakše je da budete opozicija pa da ja vama kažem kao ministarki one čuvene potpuno neproduktivne rečenice – vaš ministar finansija, vi ne možete da se dogovorite, vi ne znate posao. To je najlakše i prezire vredno, jer od toga neće biti novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, od toga neće biti spalionica, od toga neće biti uklanjanja nesanitarnih deponija, od toga neće biti jasno ljudima u lokalnoj samoupravi šta su geoparkovi.
Ja sam na Odboru za evropske integracije rekla da i ponovo ću kazati da je predsednik Odbora za zaštitu životne sredine uradio posao za koji smo nadležni kao poslanici, mi smo imali rasprave o ovim zakonima, ali je potrebno još jednom i na Odboru za evropske integracije da probamo da uspostavimo taj dijalog o primeni zakona na različitim nivoima vlasti kada su u pitanju geoparkovi jer to da radi neće. To ljudi niti znaju, niti razumeju, niti misle da će od toga biti ikakve koristi.
Da li će i kada biti izveštaja o primeni ovog zakona? To je sada kontekst u kome donosimo zakon. Najavljeni izbori, pa formiranje Skupštine, pa formiranje Vlade, pa prvi zakoni, Vlada povlači šta nije prošlo, pa donosi nove, znači, oktobar je prvi mesec gde možemo da razgovaramo o tome šta se dešava sa rokovima i sa primenom iz ovih zakona. Niti je tu ko šta kriv, niti je to sramota. Govorim vam samo da kada je ova oblast više nego ijedna druga, onda nam treba ljudi koji razumeju šta je dijalog horizontalni i šta su rokovi.
Znači, u oktobru ćemo možda prvi put razgovarati o tome dokle su stigli podzakonski akti ili koliko je Evropska komisija procenila da smo pripremljeni i za ovu oblast. Da li je to izgubljeno vreme? Ne znam. Ali, bih volela da prisustvujem procesu da nas rasprava o ovim izmenama i dopunama dovede do volje da poradimo malo na dijalogu koji nam je neophodan, da bi primene ovih zakona bilo. To važi za sve zakone. Znači, horizontalno zakonodavstvo važi i za sve druge sektore, ali ovde je nema, ako ga nema, onda nema primene zakona i, nažalost, možemo da navedemo mnogo primera o tome kako se propustilo i vreme, verovatno i resursi druge vrste, zato što nismo uspeli da uspostavimo dijalog, jer nam nije stalo. Očigledno nam nije stalo.
Očekujemo da neko dođe od negde, pa da nam reši taj problem sa deponijama, sa primenom propisa u zaštiti, sa jasnim putem novca koji zagađivač plaća, na šta se troši, sa svim onim što je naša Srbija. To je lična stvar koju delim sa vama, ja taj deo ne razumem. Koliko moraš mrzeti ovu zemlju da bi bacio đubre gde god ti padne napamet? Ja to ne razumem. Pored puta, u vodu, u potok, gde god, koliko mora da te nervira, da te baš briga za to mesto gde živiš da bi izručio tanker iz septičke jame, da bi izručio šut. Koliko moraš da ne voliš? Ne tražim ja da mi vi objasnite, ja sa tim imam problem, pošto ja to smatram svojevrsnom netrpeljivošću prema sopstvenoj okolini i ne mislim da je to nešto što je prirodno da ljudi imaju, ali je očigledno da kod nas jako puno ljudi ne mari.
Za kraj, znači, uz moje opaske o ključnom problemu kada je ova oblast u pitanju to je nedostatak strukturnog dijaloga, horizontalnog zakonodavstva. Ne govorim to zato što sad pripadam opoziciji, to sam govorila i ljudima iz oblasti dok sam bila vladajuća koalicija i govoriću uvek.
Ne radi se o tome da razgovarate sa mnom, radi se o tome da razgovaramo uopšte i da jedni druge u susretu, ako smo na lokalnom nivou, pokrajinskom ili centralnom, dolazimo sa voljom za rešenje. Ovako kao da učestvujemo u tom neprijateljstvu prema zdravoj životnoj sredini, potpuno nepotrebno.
Ljudi inače imaju osećaj da im je sistem koji treba da im bude na usluzi češće neprijatelj, nego što im je saradnik. To je jedna od velikih reformi koju zajedno treba da izvedemo, to je ona čuvena priča o nama koji dolazimo na šaltere ili dobijamo dopise ili već šta god da radimo, mi osećamo da nam je sistem neprijatelj, da se boriš protiv sistema, umesto da ti taj sistem bude na usluzi. Mislim, dobija pare iz budžeta zato da ti bude na usluzi.
Često imam utisak, ne mogu to da potkrepim činjenicama, da horizontalnog zakonodavstva nema zato što smo mi, ne znam, neprijatelji jedni drugima, ali vidim dokaz da ga nema, to je da mi se da argumentacija da ne može da bude zelenog budžetskog fonda u Zakonu o upravljanju otpadom, zbog Zakona o budžetskom sistemu, na istoj sednici ima ga unetog u Zakon o zaštiti prirode. Aman.
Mislim, ja ću glasati za sva tri zakona, čak i za ovaj o stočarstvu. Mislim da je naše menjanje da zaista postanemo slični zemljama Evropske unije toliko veliki cilj, da nema ni jednog kompromisa, ni jednog napora dovoljno velikog da se to zaista ostvari, ali je šlamperaj nepotreban, jer znanja ima, jer i novca ima, nema volje da zaista imamo ono što Evropska komisija, znate, oni vam to napišu u jednoj reči, nema horizontalnog zakonodavstva. Ali, ne mogu oni da dođu da naprave dijalog kod nas, to je i lepota i strahota evropskih integracija, to moramo da izvedemo sami svojim znanjem i svojim rukama.
Samo jedno kratko pitanje koje sam podelila i na Odboru za evropske integracije, a tiče se farmaceutskog otpada. Ono je uvedeno u Zakon o upravljanju otpadom, trenutni kontekst, opet zato što nema horizontalnog zakonodavstva, zato što imate isuviše ljudi koji kažu – to nije moj posao, baš ga briga. Dođe na sastanak gde treba da se reši – ma, ovo nije moj posao, i tako. Zato smo neuspešni i na mestima gde bi mogli da budemo uspešni. Lekovi kojima je prošao rok trajanja, koji nisu upotrebljeni i ostalo, mi imamo pravilo da možete, bez obzira da li ste fizičko ili pravno lice, da to odnesete, ali nam nedostaje šta onda apoteke rade sa tim lekovima. Znam apoteke koje sada skladište, od kada je zakon na snazi, ali taj deo nedostaje.
Svesna sam procesa od godinu dana u kome će biti podzakonskih akata i s obzirom da se radi o rešivom problemu, nisu u pitanju postrojenja za preradu otpada, nego rešivom problemu, samo sam zamolila na Odboru da se u podzakonskom aktu probaju uspostaviti jasni protokoli ili da se uspostavi taj horizontalni dijalog, pa da se razgovara sa apotekarskim ustanovama ili gde već ljudi nose svoje neupotrebljene lekove, da ih ne čuvaju oni, jer oni ne znaju šta sa njima dalje da rade.
S nadom da će, ako igde bude napretka u Srbiji, to biti u sistemu zaštite životne sredine, samo ću na kratko da se osvrnem i na drugu važnu stvar koju je predlagač, Vlada i Ministarstvo, unelo u ove zakone i to je nešto što već postoji kod nas. To su informacije o životnoj sredini, o stanju životne sredine, a da budu dostupne javnosti. To je neverovatno važno. Mogu, hajde da se izrazim kolokvijalno, mogu da vas nerviraju razni ljudi i iz civilnog sektora i iz univerzitetske zajednice, akademije, dobrovoljci, mogu da budu naporni, ali to su vam najdragoceniji mogući saradnici, najbolji mogući korektiv. Mogu ja da vas nerviram, jer sam opozicija, meni možete da radite šta god hoćete, to je već politički folklor na koji smo navikli, ali je ta poruka javnosti – ovo je naša zemlja, zajednička, zakoni kojima je menjamo moraju da budu naši, projekti o kojima razgovaramo kako će izgledati voda, zemlja i vazduh zato što imamo neke propise, u to uključite najveći broj ljudi koji žele da budu uključeni, to je najdragocenije od svega što u ovom sektoru može da se desi.
Nestaje struje kada spomenemo uključenje građana, ne valja nikako.
To što je uradio i naš Odbor, dakle sa Arhuskom konvencijom, primenom „zelene stolice“ u našem Odboru, to je još jedan od primera i daje dobru saradnju, kao i formiranje zelene poslaničke grupe. Evo, na formiranje zelene poslaničke grupe dolazi struja. Struja u Skupštini više voli poslanike nego građane, to nije dobro, to ćemo da menjamo, kolege poslanici. Kaže kolega da je dosta bilo.
S nadom da ćemo vreme do oktobra iskoristiti zajedno za, bar kakvu takvu, primenu ovog zakona, ostajem pri uverenju da nećemo imati pravog napretka dok ne bude pravog dijaloga između različitih nivoa vlasti sa potpuno promenjenom perspektivom svih učesnika u tome. Hvala vam.