Zahvaljujem.
Moj glas za Predlog zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama holokausta koji nemaju živih naslednika iz, ja mislim, svakome, bez moralnog deficita jasnih razloga, to je prosto moralni imperativ da se usvoji kao zakon i da se time u okviru zakonodavstva Srbije pošalje jasna poruka o tome da se pridržavamo svojih anti fašističkih vrednosti i potpisanih međunarodnih dokumenata.
Moja intervencija na zakon, odnosi se na član 3. Član 3. kao rubrum, kao naslov ima nadnaslov, ima reči pojam holokausta. Moj amandman je da se to menja u posledice holokausta. Pogotovo što član glasi – za potrebe ovog zakona, holokaust predstavlja vreme od 6. aprila, itd.
Holokaust, pojam holokausta se zna, neću da kažem u međunarodnom pravu, ali se zna da se odnosi na ubijanje miliona Jevreja i pripadnika mnogih drugih zajednica, odlukama nacističkih vlasti Nemačke i da je Ninberškim zakonima, kojima je 1936. godine oduzeta građanska i sva druga prava Jevrejima, zakona posle kojih je došlo do Kristalne noći, koju obeležavamo novembra, kada je rulja razbila izloge jevrejskih radnji, dućana, izvlačila ih na ulice i tukla.
Dakle, nacistička Nemačka je na zakonit način, ali zakonima sa moralnim deficitom, izvela industriju smrti. Budžet Nemačke je odlučivao o tome da se grade koncentracioni logori, to je bilo za njih zakonito i to nikada ne treba da izgubimo iz vida, kad god donosimo zakone. Nije dovoljno da imate većinu za zakon. Važno je da ti zakoni budu doneti tako da nemaju moralni deficit u sebi, kao što su to bili Ninberški zakoni.
Otud moj predlog da u minimalnom redu reči promenimo ovaj član 3, kao i kraj člana 3. koji se odnosi na propise i akte nacističkog režima u propise i akta okupatora.
Ništa ne menja na smislu, niti ja mislim da je predlagač zakona imao išta različito od mog stava kada je u pitanju želja da se utvrdi odakle je holokaust u okupiranoj Srbiji. Zato je važno govoriti o posledicama holokausta, jer to niti je autentično zakonodavstvo Srbije u bilo kom obliku, kraljevini, u bilo kom obliku, niti je nešto za čega bi, ja se nadam, ikada bilo većine u bilo kojoj skupštini, bilo kakve Srbije.
Moje kratko drugo pitanje ministru, u stvari ne ministru, ali se odnosi na odluku da na ovoj sednici odlučujemo o razrešenju tužioca Vladimira Vukčevića i ostaje mi nejasno zašto o tome odlučujemo?
Menjali smo zakon da on može da ostane u mandatu, bez obzira na godine starosti. Sada imamo zahtev da bude razrešen sa 31.12. a da novog tužioca nismo izabrali. Jasno je i meni i vama da tužilac Vladimir Vukčević ne može da izbegne silu zakona ako je u pitanju starost, ali meni nije jasno, možda je njemu jasno, ili vama, ne znam, zbog čega onda idemo na razrešenje i prekid mandata kada nismo izabrali novog tužioca?
Iz medija imamo vest da će se ponovo otvarati konkurs za Tužioca za ratne zločine, jer Skupština voljom poslanika nije izabrala tužioca, pa tim pre ne vidim razloga da se tužilac Vladimir Vukčević razrešava, odnosno smenjuje sa mandata.
Sa nadom da će amandman koji sam podnela na član 3. Zakona o otklanjanju posledica Holokausta biti prihvaćen, napominjem da ovo nije amandman kojim se zakon menja tako da se uslovljava predlagaču da ga prihvati ili ne, ali mislim da jeste amandman kojim je važno da promenimo reči i da ne govorimo o pojmu Holokausta u zakonu koji se ne bavi pojmom Holokausta, nego se bavi posledicama Holokausta.
Uz iskreno žaljenje što su poslanici Rajhstaga onomad, 1936. godine bez glasa protiv, moći većine nepodeljenog obožavanja Adolfa Hitlera, doneli najtragičnije moguće zakone sa moralnim deficitom, nadam se da će naša poruka, o donošenju ovog zakona takođe biti poruka da nikada više neće biti uz ćutanje bilo gde u Evropi, u svetu, takve skupštine, takvog Rajhstaga, takve zemlje, u kojoj će moći biti donošeni takvi zakoni. Hvala.