Hvala gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na početku ja ću da podržim nastojanje da se dobije zakon o finansiranju političkih aktivnosti, po kome bi svi tokovi i redovnog finansiranje, a i finansiranja izborne kampanje, bili transparentni. Mislim da je situacija jasna.
Međutim, pokušaću bliže da razmotrim predložene novine finansiranja redovnog rada političkih subjekata iz sredstava javnih izvora, a pre svega političkih subjekata koji predstavljaju nacionalne manjine. Još za vreme pripreme Predloga ovog zakona imao sam prilike da iznosim primedbe na predložene promene finansiranja redovne delatnosti i uvođenja formule proporcionalne raspodele sredstava. U završnoj pripremnoj fazi uveden je korekcioni faktor od 1,5, koji čuva dosadašnji nivo finansiranja kod stranaka nacionalnih manjina koje mogu da obezbede četiri ili više poslaničkih mandata. Ovom prilikom nije se obraćala pažnja na stranke nacionalnih manjina koje se bore da imaju jednog predstavnika u Narodnoj skupštini, što je slučaj sa većinom nacionalnih manjina, kojima će se orijentaciono oko tri puta smanjiti sredstva u odnosu na dosadašnji način finansiranja.
Zbog toga sam upravo podneo amandman, kojim predlažem da se, kao i kod finansiranja troškova izborne kampanje, sačuva dosadašnji model raspodele sredstava iz javnih izvora, s tim što bi se procenat sredstava koji se deli na jednake delove za sve parlamentarne stranke umesto dosadašnjih 30% smanjio na 20%, što bi ublažilo predloženo drastično smanjenje finansiranja stranaka nacionalnih manjina koje ne mogu da osvoje više od jednog poslaničkog mandata.
Sigurno će, dodatno, još veći problem biti član 25. Predloga zakona, ako ostane predloženo rešenje o izbornom jemstvu, jer će većina stranaka nacionalnih manjina biti eliminisana još na samom startu. Zapravo, ovim članom je predviđeno polaganje izbornog jemstva i za sredstva koja se ostvaruju nakon objavljivanja izbornih rezultata, što je po meni sasvim nelogično.
U toku prepodnevne diskusije izneta je procena da bi taj iznos mogao biti oko 26 miliona dinara, što bi bilo nedostižno skoro za sve stranke nacionalnih manjina, ako je taj podatak tačan. ''Koaliciji Albanaca preševske doline'' na prethodnim izborima bilo je preneto oko tri miliona dinara nakon proglašenja izborne liste i oko milion dinara za jedan osvojen poslanički mandat. Za sredstva koja se ostvaruju nakon proglašenja izborne liste, a računam da će biti između tri do četiri miliona dinara, mogla bi nekako da se obezbedi, naravno, iz redovnog finansiranja, uz dosadašnji način finansiranja, bankarska garancija, ako to zakon dozvoljava.
Ako uzmemo u obzir da imamo manjinske stranke koje trenutno nisu parlamentarne, imamo romske partije koje su u prethodnom sazivu bile prisutne, a sada ih nema, pa je verovatno bilo i drugih nacionalnih manjina koje nisu uspele da prođu prirodni prag na prethodnim izborima, onda je tu situacija veoma dramatična, pa ne vidim uslov jemstva kako će da se obezbedi. Ako se ovim restriktivnim izmenama načina raspodele sredstava iz javnih izvora doda i činjenica da je nakon usvajanja izmena i dopuna Zakona o izborima narodnih poslanika ostala obaveza obezbeđivanja 10 hiljada overenih potpisa za podršku izborne liste i kod manjinskih stranaka, onda je jasno da će naredni saziv Narodne skupštine biti bez poslanika stranaka nacionalnih manjina, sa izuzetkom predstavnika SVM, koji, pretpostavljam, neće imati ovaj problem, i, eventualno, stranaka Bošnjaka.
Po meni, sada je to jako problematično, ovim merama mi se vraćamo nazad, slično je bilo kao kada je onom zakonskom regulativom iz decembra 2000. godine uveden cenzus od 5%, a cela Srbija je bila jedna izborna jedinica, i onda nijedna manjina, nijedna stranka manjina nije mogla da uđe u parlament.
Mislim da ovim merama idemo u ovom pravcu. Priča, maločas smo je čuli, da su ravnopravni poslanici, i oni koji preko centralnih stranaka ulaze u parlament i oni koji idu preko stranaka nacionalnih manjina, to poslanici jesu ravnopravni, ali vidite u praksi – kad se ti poslanici javljaju da brane interese manjina, i u kojoj meri, kad pripadaju jednoj centralnoj stranci, i na kraju krajeva, kakva je situacija u društvu, koliko su manjine integrisane, uključene u društveni i politički život?
Mislim da u je ovoj fazi u kojoj se trenutno nalazimo to nedopustivo, da je iluzorno očekivati kod dosta manjina, pa i kod Albanaca, da će u nekom tamo narednom izbornom roku biti dovoljno glasova da preko centralnih partija imate ovde predstavnike, zbog niza okolnosti, nemamo vremena za tu neku dublju analizu. A, kada pogledamo okruženje, nije to slučajno, pogledajte i Mađarsku i Hrvatsku i Crnu Goru, da ne govorimo o ''parlamentu Kosova'', kako se ova problematika rešava.
Doduše, ja nisam bio pobornik ni toga da se preko rezervisanih mandata i sa daleko manje glasova ulazi u parlament, jer ne vidim da bi to bilo legitimno, ali ove, da tako kažem, možda neopažene mere da se preduzimaju, ponovo tvrdim, vode nas nazad i, apsolutno, dovešće do toga, sa izuzetkom jedne ili dve stranke koje zastupaju manjine, da ostale ne mogu da ispune uslove da se prijave za izbore. O tome treba ozbiljno razmišljati, ponavljam, u ovim aktuelnim trenucima, mislim da nije neki prioritet da se, baš, od stranaka manjina, i ja postavljam pitanje koliko će dobiti većinske centralne stranke što će sada proporcionalnim sistemom, kažem, imati nešto veća sredstva, ali neka se izmeri koliko su to veća sredstva, a na račun drastičnog smanjenja stranaka nacionalnih manjina, koje se bore samo da uđu u ovaj parlament.(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme.)
Ovo je suština, i dajte isto kao onih 10 hiljada potpisa, a ja sam pisao predsednici Narodne skupštine, i nije moj zahtev uvažen kada smo na prethodnoj sednici imali izmene i dopune Zakona o narodnim poslanicima.