Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7102">Riza Halimi</a>

Govori

Gospodine predsedavajući, na ovaj amandman bih ja dodao da u nastojanjima o kojima su predstavnici Vlade ovde obilno i veoma opširno govorili, a  čitava je suština da budžet bude razvojni.
U tom pravcu ne idu ovi predlozi za poziciju koordinacionog tela, pogotovo ove dve stavke koje se tiču subvencija privatnim preduzećima, gde je došlo do smanjenja od 48 na 40 miliona dinara i naknada za socijalnu zaštitu iz budžeta sa 43 na 40.
U redu je sasvim što su ukinute, ne smanjene one pozicije o uslovima po ugovoru, specijalizovanim uslugama, službe koordinacionog tela o kojima, pravo da vam kažem, čitav niz ovih godina nemam pojma kako su se trošili. Ali, smatram da stvarno nije trebalo smanjiti ove dve pozicije koje su apsolutno u neku ruku bila neka nada.
Ako se počelo pre tri godine, upravo sa ovim subvencijama, koje su, pokazalo se do sada, bile nedovoljne, jer nemamo indikatora da je došlo do nekog opipljivijeg povećanja zaposlenosti ili smanjenja ogromne stope nezaposlenosti.
Sada ne znam kojom logikom, na osnovu koje analize se došlo do zaključka da ih treba smanjiti. Zato sam i u načelu govorio i tražio, čitavo vreme to tražim da se napravi analiza. Ako je 15, 16 godina radio jedan organ koji je Vlada postavila, imenovala da se jasno vidi koji su efekti. Koliko to funkcionisanje, tog Vladinog organa, utiče na promenu stanja na ovom području. Nastavlja se da imamo tu katastrofalnu situaciju da je stopa nezaposlenosti sigurno preko 70, ne znamo tačno dokle se stiglo.
Uzmite i malo detaljnije pogledajte analize investicionih ulaganja za svaku godinu.
Ja sam pravio analize u ono vreme kada je koordinaciono telo imalo duplo veći budžet i tada smo imali situaciju da je otprilike tri do 3.600 dinara po stanovniku su bila investiciona ulaganja u ovom području, u ovim opštinama, a što je pet do šest puta niži od državnog proseka, otud se i to odražava i kad je u pitanju nacionalni dohodak po stanovniku. Nažalost, takođe je pet do šest puta niži od državnog proseka.
Šta je sada suština? Da je dobro - nije dobro, da je situacija loša – loša je, nego kažite mi ovim smanjenjem koja je poruka? Da li da je previše postignuto pa je logika sad, ne treba pratiti ovaj trend koji budžet za čitavu državu predviđa ili da je Vlada podigla ruke da ne može ništa konkretno na tom području da radi. Ne bih hteo da ova druga logika bude, u ovom slučaju prisutna.
Ali, u svakom slučaju bi ovde moralo ipak daleko ozbiljnije, rekao sam onaj dan, da ne dopustimo jedan državni organ, pogledajte sam termin – služba koordinacionog tela formirana van struktura Vlade, a mi tražimo od Vlade pomoć.
Nismo nikad tražili da Vlada formira organ u Beogradu koji će da se bavi nama, u ime nas, to je prevaziđeno to je u 19. veku bilo.
Ostavimo sad te manire i to ophođenje, čitavo vreme u koordinacionom telu tada je ideja bila, i to pogledajte u odluci Vlade od aprila 2009. godine, gde je izričito rečeno da će da se naprave sem operativni i srednjoročni programi, a koji će biti sačinjeni od strane radnih koordinacionih grupa sa predstavnicima tri opština i nadležnih ministarstava i od toga, apsolutno, to je ostalo slovo na papiru. Ništa u praksi nije ostvareno.
Otud mi imamo sad ovu situaciju da ne znamo na čemu smo, ne znamo uopšte da li postojanje, samo postojanje tog koordinacionog tela, u kojoj funkciji? Ako je stvarno kako tu piše u obrazloženju da su one strateški važne za državu, dajte onda na isti način da se ophodimo, da stvarno damo strateški značaj razvoju tih opština, ali ovakva kakva nam je situacija apsolutno ne valja rabota.
Može ovde potpredsednik Vlade kako god hoće da interpretira. Ja mogu reći da mu je atmosfera bila kao da predstoje izbori. Jedino bih ga zamolio da ne bude hapšenja kao 2012. godine, dva dana pred izbore. A apsolutno nismo od jednoga potpredsednika Vlade ni jednu reč čuli šta Vlada namerava da obezbedi ozbiljan pristup u razvoju ovih opština, kako bi konačno došli do toga da stvarno to zaostajanje, da se i dalje ne produbljuje. Hvala vam.
Hvala.
Ja ću dodati na ovo prethodno, na temu prethodnog amandmana da što se tiče graničnog prelaza sa Makedonijom, ministarka Joksimović, postoji jedna odluka Savezne Republike Jugoslavije aprila 2005. godine, po kojoj je na teritoriji opštine Preševo trebalo da se otvore tri malogranična prelaza i jedan u teritoriji opštine Trgovište. Ovo u Trgovištu je otvoreno, a u Preševo nijedan od tih graničnih prelaza nije do sad proradio.
Jedan koji je bio kandidovan i za šta je urađen i rekonstruisan veoma važan put koji je finansirala i Vlada i američki USAID i stigao sve do granice sa Makedonijom. Jedno vreme je bilo obrazloženje da makedonska strana nije pripremila infrastrukturu. Od prošle godine i to je učinjeno.
Tako da, pored onoga što ste vi rekli, ipak ima osnova po toj odluci koja je, vidite, stara više od deset godina, pa bi u tom pogledu trebalo videti sa Makedonijom gde su problemi što jedan od ta tri granična prelaza još uvek nije proživeo, a tu znamo iz one ranije situacije, pre razdvajanja država, da su autobusi deset puta dnevno saobraćali, jer se radi o naseljenim područjima s jedne i druge strane granice, pa su tu ispunjene ekonomske i sve druge svrsishodnosti.
Što se opet ovog dela ministra Vujovića tiče, ja sam razumeo zašto je došlo, na primer, do smanjenja pozicije subvencija privatnim firmama. Ali, vidite, problem je u suštini kako funkcioniše koordinaciono telo. Nije ostvareno ono što je rekonstrukcijom koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac, Medveđu predviđeno još 2009. godine, i da smo mi po tome imali koordinacionu grupu za pitanje privrede. Tu je bilo predviđeno po tri predstavnika opština Preševo, Bujanovac, Medveđa, sa tri predstavnika ministarstva privrede zajednički rade na prioritetima da naprave operativne planove. Toga nema.
Zato mi dolazimo u tu situaciju da najnerazvijenije opštine ne mogu da ostvaruju ono što im država odobrava. I da ne bi do toga došlo, o tome čitavo ovo vreme pričam. Ili treba anulirati to koordinaciono telo da više ne postoji, jer samo koči razvoj, ili ako treba da postoji, da stvarno postoji, ali da se efekti vide na terenu, da se ozbiljno rade, jer ko je u Preševu, Bujanovcu, Medveđi, kome u Preševu, Bujanovcu, Medveđi trebala služba u Beogradu od ljudi koji nikad nisu radili na tim poslovima, umesto stručni ljudi iz ministarstva da se bave ozbiljnim poslovima. O tome govorim. Hvala vam.
Replika.           
Kako nemam? Spomenut sam.
Da li je prošlo 20 minuta?
Ja bih repliku.
Hvala, gospođo predsednice.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici i ministri, uključiću se u ovu raspravu o predlozima važnih zakona, za koje se nadam da će doprineti da se konačno izlazi iz ove dugogodišnje krize, da će se konačno živeti bolje, da će se stvoriti normalniji uslovi za rad, za život za sve naše građane.
Ovde i pre ove rasprave i danas se govori o toj razvojnoj komponenti, o razvojnom budžetu i o smanjenju stope nezaposlenosti. To je dobra stvar, ako je stvarno ta situacija u određenim delovima društva i države. Međutim, to se još uvek apsolutno ne oseća verovatno u svim najnerazvijenim opštinama, a s pouzdanošću govorim da se apsolutno ne oseća u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, jer stopa nezaposlenosti tamo unazad koliko godina raste rapidno. Ona je ne 70, već 80%, enormno visoka. Vi pogledajte kad tu neko može nešto da radi. Samo u nekim vanrednim situacijama, kao što je sada ova situacija sa velikim, enormnim brojem izbeglica iz Sirije, Iraka, Avganistana ili nekim ranijim vremenima međunarodnog embarga, kada se takođe nafta ovamo ilegalno prenosila iz Makedonije i kao susedne pogranične opštine su bile aktuelne kao što su i sada. Ali, nažalost, nema nekog poboljšanja u nekim normalnim, redovnim delatnostima, akcijama koje treba vlade da preduzimaju, država da preduzima, državne institucije da preduzimaju.
Da vidimo, u obrazloženju budžeta u poziciji za Koordinaciono telo navodi se, kaže – budući da se radi o opštinama koje su strateški važne za Republiku Srbiju, službeno koordinaciono telo, u saradnji sa drugim državnim organima, realizuje programe, projekte, sa ciljem sveukupnog razvoja ovih opština. E, sad, čas to se to u javnosti čuje od zvaničnika i ovde u parlamentu smo imali prilike da čujemo, ali i od zvaničnika Vlade, predsednika Koordinacionog tela, da se za ove opštine obezbeđuju ekstra posebna sredstva za njihov razvoj.
Sada postavljam pitanje – gde su efekti tih ekstra sredstava koja se za ove opštine navodno odvajaju? Zašto nema analiza? Ja ih tražim već deset godina. Samo jedanput u godišnjici formiranja Koordinacionog tela 2002. godine je toga bilo. Više nema, jer čitavo to Koordinaciono telo se pretvorilo u jednog čoveka, u predsednika Koordinacionog tela, koji radi bez ikakvih operativnih ili bilo kojih programa, da ne govorimo o srednjoročnim i dugoročnim, nego ni godišnjim operativnim planovima i programima.
U toj situaciji apsolutno nema ni odgovornosti, mi ne znamo na čemu smo. Ako se daju ekstra sredstva, kako to da se ne analizira gde su efekti, šta se postizalo, da li se, ako se daju subvencije za privatne firme, koliko je onda od tih sredstava povećan broj zaposlenih, koji su efekti eventualno bili u drugim društvenim delatnostima? Toga nema. Sada, hajde pogledajte malo ozbiljnije tu situaciju, da svaki put kada se jave predstavnici opština da konkurišu za subvencije ili na bilo koji tender za sredstva koja određena ministarstva daju opštinama za razvoj, obično dobijaju odgovor – vi imate Koordinaciono telo. Znači, glatko budu odbijeni.
Ali, još je opasnije što u ovih 15-16 godina postojanja Koordinacionog tela osnovni cilj nije ostvaren - da se pojačaju kapaciteti ovih opština, da jednostavno budu samoodrživi, da oni budu sposobni, kao druge opštine, da konkurišu, a ja to dobro znam, iz susedne opštine preko IPA fondova godišnje do osam miliona evra investicija ostvaruju. A mi govorimo o ekstra sredstvima od negde 120-130 miliona koja od Koordinacionog tela dobijaju Preševo, Bujanovac, Medveđa, nekih 50-60. To vreme govori da su ekstra sredstva. Zapravo, to su sredstva koja bi oni trebalo još više da dobijaju, da su konkurisali u svim ministarstvima, u svim razvojnim fondovima i u svim fondovima koji dodeljuju subvencije, a toga nema, nažalost.
Sada mislim da bi tu stvarno trebalo, ako su ovo strateški važne opštine za ovu državu, ali ako su za narod važne, a ne samo za njihove pozicije i položaje, ili da je samo strateški položaj važan a ne i zbog naroda koji tu i živi, ja bih očekivao da bude, mi ipak imamo ozbiljniji pristup. Da nemamo ovu situaciju, ovde govorite, u ovom obrazloženju, o tome da je, kaže, ceo program se svodi na pravni osnov, Uredba o osnivanju službe Koordinacionog tela, a nigde se ne pozivate na Odluku od 2009. godine Vlade Republike Srbije o uređenju Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, gde je predviđeno šest koordinacionih grupa, pa i za privredu i za obrazovanje i za sve druge važne životne oblasti, a da one do sada u ovih nekoliko godina uopšte nisu konstituisane, ne postoje. Celo Koordinaciono telo se svodi na jednog čoveka.
Mi čitavo vreme opet smo navalili, pretvorili ste to Koordinaciono telo u jedan medijski propagandni centar i, po meni, time se samo stvaraju Potemkinova sela, stvara se fama da tamo ide med i mleko, da država radi ogromne stvari, a kada pogledaš konkretno, situacija je sve lošija i lošija. Stopa nezaposlenosti raste, opština Preševo je negde sa šest puta nižim narodnim dohotkom od odgovarajućeg državnog proseka. Tu su i ovde druge opštine.
Tako da oko ove tema mislim da je ovo dovoljno, ali bih nastavio oko pozicija za nacionalne savete koji su ostali na toj razini gde su i do sada bili. Ako se doda i budžetski fond za nacionalne manjine od 1.800.000 dinara ostaje još uvek u nivou simbolike. Još 2002. godine Zakon o zaštiti prava manjina je predvideo ovaj fond. Pre nekih sedam, osam godina po prvi put ušao u poziciju budžeta, ali da li je to pozicija od 1.800.000 dinara koje bi trebalo omogućiti nacionalnim manjinama da se razvijaju, da budu delotvorne, da im se obezbedi delotvorno učešće u društvenom javnom životu, verovatno nije. Svaki ozbiljan čovek može reći da za sve manjine u Srbiji 25 do 30% stanovništva ove države, sa 1.800.000 dinara, pa imaš taj budžet s kojim ćeš nešto da radiš. To je smešno.
Tako da mislim, ova priča oko Nacionalnog saveta Albanaca, to je prava bruka. Tu se država obrukala, 30% smanjenja od 13 godine od nekih 18.000.000, neki 12.000.000, 13.000.000 dinara kada se sveo nacionalni savet Albanaca i šta da radi on sa tih 13.000.000 dinara? Obrazovanje, kultura, informisanje i sve druge važne delatnosti koje zakon predvideo nacionalnim savet ima, a Albanci nemaju baš ni jednu drugu instituciju, što imaju nacionalne manjine u Vojvodini, pa imaju i druge izvore. Imaju izvore i od tog međuniova iz budžeta Vojvodine, a ovo se svodi sa svega tih 13-ak miliona dinara koje su 30% smanjeni, jer država izbrojala da nije bilo 62.000 Albanaca nego je bilo 5.800, što je bilo smešno. Sada se svelo da je došlo do smanjenja od nekih 62.000 na 52.000, nije malo ni tih 10.000.
Treba analiza zašto je došlo do tog smanjenja i to ozbiljna, ali odkud je ta bila ideja i pored toga što je postojao, svake godine Zavod za statistiku radi procenu za svaku opštinu, za vitalne događaje stanovništva. Zašto od 13. pa sve do danas nije procena Zavoda za statistiku primenjena u praksi? Zašto smo mi morali umesto sa 29 predstavnika da ulazimo na izbore za Nacionalni savet samo sa 15, što je minimum, jel je država tretirala Albance samo sa 5.800. Gde je isparilo onih otprilike 57-58.000? Niko nije postavljao uopšte tu temu ili davao odgovore. Još dalje se, isto sa tim parametrima operiše. Mi smo izgubili i osnovni sud i tužilaštvo 2013. godine, jel sam ja ovde direktno dobio odgovor – otkud pravo opština sa 3.000 stanovnika da ima osnovni sud, a Preševo je imalo 35.000. Sada se ispostavilo da je negde 29-30.000, a ne 3.000 sa kojim se i zvanično operisalo te godine, kada je došlo do velike redukcije u sudstvu.
Na ovu temu bih još dodao IPA fondove, famozne. Otići ću, ne znam kad će ovi izbori biti, a neću biti, verovatno nakon osam-devet godina član ovog parlamenta, a da još uvek ne saznam zašto ova država samo sa Makedonijom nema prekograničnu saradnju. Ne postoje IPA fondovi i mi tamo uopšte i ne koristimo te IPA fondove. Pozicija Preševa i Bujanovca je devastirana, kad se raspala kad se raspala bivša savezna država, jer je pogranično područje čim se došlo do novog stvaranja i tih situacija, do podele koje su nastale od 1992. godine na ovamo, mi smo imali tu veštačku, veštački su prekinute veze sa oblastima u Makedonije, posle toga i sa Kosovom i bez te neke saradnje, ne može situacija da se normalizuje. Mi sa Makedonijom nakon sedam godina još uvek nemamo takve mogućnosti.
Još na ovom delu Zakona o javnim servisima. Ovde opet sve ministre informisanja, od 2007. godine pitam – zašto ni jedan minut RTS nema na albanskom jeziku i nema odgovora? Šta sada? Građani bi trebalo da plaćaju da li 500 dinara ili će biti manje, na osnovu ove odluke koja će se doneti ovom izmenom Zakona o javnim servisima. Ali, opet postavljam pitanje – da li je moralo da plaćaju taksu a da nemaju niz ovih godina ni minut proizvodnje, da li su to vesti, da li su to kulturne emisije, informativne, koje prirode a da nemaju na svom jeziku ni jedan minut.
I, da dodam, Preševo ne može da prati ovaj prenos danas, jer RTS nema predajnik, nema pojačivač za tu opštinu. Sada zavisi da li će kablovska televizija da prenosi RTS 2. Onda zašto građani da plaćaju, ja postavljam pitanje? Kome da plaćaju? Ovde ima niz ozbiljnih stvari koje iziskuju ozbiljnu pažnju, nemojte sa ovim političkim igrama koje se trenutno vode preko predsednika koordinacionog tela, to je pogubno za državne interese i za interese građana na tom području. Hvala vam.
Mogao bih i povredu na izjave koje je gospodin Bečić sada…
Hajde da prvo, samo kratko.
Moja diskusija i pitanje potpredsednice Vlade je upravljeno u pravcu da se razjasni zašto ove godine može zvanično da se koriste podaci o broju Albanaca i o broju stanovnika u Preševu, Bujanovcu, Medveđi nakon ovog angažovanja međunarodne grupe eksperata, a nije moglo još od 2013. godine da se primeni iako je to bio osnov, procena Zavoda za statistiku?
Zakon obavezuje ovu instituciju da svake godine radi procene. Pitanje je jednostavno – zašto je trebalo tri godine diskriminisati albansku nacionalnu manjinu i po broju i po finansiranju, a kad je to moglo 2013. godine da se to razjasni, jer je Zavod za statistiku zvanični organ koji radi svake godine procene broja stanovnika za svaku opštinu u državi?
Što se izjava potpredsednika Vlade Dačića tiče, stvarno su neočekivane. On je imao prilike samo minut moje diskusije da prati, a ne onaj prvi deo, osnovni. Ali, u svakom slučaju, zamolio bih vas, gospodine Dačiću, što vi sa vašim kolegom gospodinom Bušatijem ne raspravite ova pitanja oko položaja srpske manjine u Albaniji? Zašto nas ovde predstavnike Albanaca Preševske doline u ovom parlamentu angažujete sa tom problematikom?
Mi ovde tražimo da se ostvaruju prava Albanaca na osnovu Ustava Republike Srbije i međunarodnih konvencija …
Hvala gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, izneću jednu važnu temu i u vezi s tim, pitanja koja ću uputiti Vladi. U izveštaju ekspertskog tima angažovanog za izradu procene broja stanovnika u opštinama Preševo, Bujanovac, Medveđa, ministarka Udovički, zapravo potpredsednica Vlade, je istakla da Republički zavod za statistiku je već izradio procenu broja stanovnika tri opštine za 2013. godinu, mislim na opštine Preševo, Bujanovac, Medveđa, koja je pokazala da broj stanovnika u poređenju sa procenama iz 2010. godine je znatno opao.
Ministarka Udovički je rekla da lokalni lideri sa juga Srbije ne prihvataju te podatke. Ipak, ona je primetila da će rad Republičkog zavoda za statistiku biti veoma bitan za izradu procene broja stanovnika, procena sa neznatnim razlikama i međunarodni ekspertski tim potvrdio je procenu koju je dao Republički zavod za statistiku.
Ovom prilikom u proceduri obavljenoj pri procenjivanju broja stanovnika opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, pa i broja Albanaca u Srbiji, predstavnici albanske nacionalne manjine su imali marginalnu ulogu, što nije bilo u duhu preporuke broj 49 Savetodavnog komiteta okvirne Konvencije za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope, kojom je predviđen neposredni dijalog organa vlasti sa njima o utvrđivanju ove procene. Međutim, još je problematičnije što nadležni organi Republike Srbije nisu ispoštovali početni deo ove preporuke kojom Savetodavni komitet poziva organe da slede fleksibilan pristup od korišćenja podataka prikupljenih popisom u cilju izrade politike koja utiče na prava pripadnika nacionalnih manjina, posebno u pogledu Roma i u oblastima u kojima je bojkot znatno uticao na rezultate popisa.
Nažalost, od početka 2013. godine državni organi Srbije su drastično smanjili manjinska prava Albanaca, upravo zbog veoma problematičnog korišćenja, po meni, falsifikovanih podataka o broju Albanaca iz popisa 2011. godine. Naime, iako su Albanci bojkotovali ovaj popis, Zavod za statistiku je prikazao da u Srbiji ima samo 5.800 Albanaca, umesto 61.647 iz popisa 2002. godine, a u Preševu samo 416 Albanaca, umesto 31.098 iz prethodnog popisa, a opština Preševo prikazana samo sa tri hiljade stanovnika, umesto ranijih 35 hiljada, i to rezidentni, neračunajući one koji borave u inostranstvu.
Korišćenjem ovako falsifikovanih statističkih podataka opština Preševo je 2013. godine ostala bez sudske jedinice i ujedno zbog toga veoma glatko su odbijeni zahtevi za povratak osnovnog suda i tužilaštva. Ujedno zbog ovih falsifikovanih podataka Nacionalni savet albanske nacionalne manjine na prošlogodišnjim izborima je umesto ranijih 29 predstavnika bio primoran da izlazi na izbore samo sa minimalnih 15, a finansiranje je smanjeno, i sada je isto tako, sa 30%. Bez obzira na uočene nedostatke u postupku primenjenom na izradi procene broja stanovnika u ovim opštinama i broja Albanaca u Srbiji, oni su potvrđeni od strane Međunarodnog ekspertskog tima i već su zvanični.
Hvala, gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja izražavam optimizam da će ovaj zakon da utiče na stabilizaciju politike ulaganja u privredni razvoj i da će od toga imati koristi nerazvijena područja i da će se pospešiti ravnomerni regionalni razvoj u ekonomskom planu.
Naravno, ovde ću sada pokušati i konkretno. Mi imamo i amandmane na ovaj zakon. Dilema koja se izražava kod nas, jeste da li će biti dovoljna ova jedinica za lokalni ekonomski razvoj i podršku ulaganjima, u kojoj je u centru jedinica lokalne samouprave, ili bi možda efikasnost rešavanja problema iz ove oblasti bila veća kada bi pored centralne razvojne agencije bile predložene i regionalne razvojne agencije? Sve to u smislu da se bude bliže problemima na terenu, jer znamo dosadašnju praksu i znamo izvore situacije da su pojedina područja poprilično dramatično zaostala i da se taj jaz između razvijenih i nerazvijenih sve više i više povećava.
Mislim da je u redu što je dopuštena mogućnost da dve i više lokalnih samouprava imaju zajednički organ. To je verovatno i u duhu člana 89. Zakona o lokalnoj samoupravi, da dve i više lokalnih samouprava mogu da formiraju asocijacije i zajedničke organe radi ostvarivanja zajedničkih interesa, naravno u duhu zakona. Mislim da je to rešenje verovatno dobro preuzeto i da može da se pokaže u praksi efikasnim, ali opet izražavam tu dilemu da li je bolje bilo preko eventualnih regionalnih razvojnih agencija.
Ovde se govori na jednom mestu, mislim u članu 17, o stvaranju povoljnog poslovnog okruženja. Kada su u pitanju nerazvijene opštine, pogotovo kao kod nas pogranične opštine sa veoma specifičnim problemima, sa veoma teškim posledicama raspada bivše Jugoslavije, u dosta oblasti, pa i u privredi poprilično geotizirane, jer su veštački presečene prirodne veze koje su tu vekovima funkcionisale i povezano sa područjima u Makedoniji, sa područjima na Kosovu, i da još uvek, koliko godina je prošlo, ne uspeva da se rešava ovaj veoma osetljiv problem.
Pored ostalog, to utiče i direktno na dalje zaostajanje ovih opština. Mi stvarno tu imamo tešku situaciju, a imamo pokušaje zamaglivanja te situacije. Često imamo po meni neodgovorne izjave, ne samo od poslednjeg predsednika koordinacionog tela, nego i od ranijih, gde se proizvoljno govori, napamet govori maltene da su ove opštine privilegovane. Ovde u Skupštini, od 2007. godine pratim, često poslanici stiču utisak da tamo teče med i mleko, da tamo ima ulaganja koje druge opštine nemaju. Tome doprinose i neodgovorne izjave, koju je sada skoro i sam poslednji predsednik koordinacionog tela dao, u smislu da se jedino tamo daju subvencije, da se tamo daju sredstva mimo svih drugih opština, a situacija je obrnuta.
Sama činjenica da je sada skoro napravljena ova procena stanovnika, jasno pokazuje da u periodu od 10 godina imamo smanjenje od 14 hiljada stanovnika, što negde čini 15%, ne računajući prirodni priraštaj, koji je ipak u ovim opštinama Bujanovac, Preševo, Medveđa, veći nego u državnom proseku.
Imamo situaciji da se masovno odlazi, pogotovo mladi ljudi koji napuštaju svoje domove i sredinu gde su rođeni i živeli, jer nemaju perspektivu za normalan život, nemaju perspektivu da se zaposle. Daje se podatak da u poslednje tri godine imamo, uz ulaganje kod evropskog tela, negde oko 250 novih radnih mesta u ove tri opštine. Ja nemam takvih podataka i zato bih voleo da vidim gde su tačno ta radna mesta otvorena, u kojoj opštini, u kojim firmama i da vidimo da li stvarno ima nekog rezultata od tih minimalnih ulaganja.
Stvorena je takva politička klima da i kad se pojavljuju ove opštine kod razvojnih fondova koja postoje u različitim ministarstvima, dobija se odgovor – imate vi Koordinaciono telo. A Koordinaciono telo ima oko 256 miliona dinara za tri opštine, ja to znam iz podataka, koji uglavnom idu za putnu infrastrukturu, komunalnu i tome slično. Ništa ne ide u razvoj, osim nekih 50-ak miliona dinara subvencija za privredne subjekte, i to onih koji su u minijaturi. Zato tražim da se stvarno analizira na licu mesta tačno ta godišnja ulaganja od 50 miliona dinara za privredne subjekte u ove tri opštine i koji su stvaran efekat dali? Jer, situacija je takva da je opet stopa nezaposlenosti preko 75%, i dalje smo po šest, sedam puta sa nižim nacionalnim dohotkom po stanovniku manjim od državnog proseka.
Ove stvari su ozbiljne i mislim da bi trebalo napustiti politiku zamagljivanja, jer ona ne ide nikome u interes. Neka se ispita svaki dinar koji je dat, neka se vidi stvarno da li je tačno da se u ove opštine ulaže više nego u druge, a ja znam, to sam već spomenuo, da u susedstvu imamo veoma pozitivan primer. Imate opštinu Surdulicu koja je u okviru fondova Evropske unije prošle godine ostvarila skoro osam miliona evra projekata, u saradnji sa jednom susednom bugarskom opštinom. To Preševo i Bujanovac ne mogu.
Pitam ministra Sertića – zašto samo sa Makedonijom nemamo projekte prekogranične saradnje i okviru IPA fondova? Sa Kosovom je to razumljivo, još nema te klime, još nema tih mogućnosti da se to ostvaruje. Ali, od kad smo počeli naš put ka evropskoj integraciji, sa svim državama u okruženju imamo, i sa Bosnom, i sa Crnom Gorom, i sa Bugarskom, dobro, ona je u Evropskoj uniji, ali i sa onima koji nisu u Evropskoj uniji, ostvarujemo te IPA fondove, ali ne i sa Makedonijom, gde bi ove najnerazvijenije opštine imale koristi. Ali, situacija je takva kakva je, iako je obećano u prethodnom raspravi da će se sa makedonskom delegacijom to pogledati i da se pokuša da se reši ovaj problem, ja kao poslanik nemam odgovor i ne znam zbog čega je ta situacija takva da nema te saradnje sa Makedonijom?
Gledano u celini, bez neke bolje saradnje, bez svega toga, evo, u ovim tačkama se govori i o carinskim povlasticama, nema pomaka. Hoću da kažem da bez određenih mera sa centralnog nivoa, ne može se stvoriti povoljan ekonomski ambijent. Ne može to samo lokalna samouprava, to je jasno. Oni ne mogu ovih 10 i kusur godina da stvore ni neki mali sektor za povoljnosti koje bi eventualni ulagač imao da se stvori neka industrijska zona u kojoj bi se stvorila povoljna atmosfera ili mogućnosti za ulaganja i da se otvaraju radna mesta. To ne može opština, to je jasno. I šta onda? Znači, mora nešto sa centralnog nivoa da se podstakne, ali ne ova igrarija sa Koordinacionim telom.
Ja vas ozbiljno pitam, za ozbiljne stvari – zašto se eksperimentiše ovih 15 godina? Ako je obrazovanje u pitanju, ako je ekonomija u pitanju, zašto stručni ljudi iz ovih ministarstava se ozbiljno ne bave tim problemima, nego izbegavaju da se suočavaju sa tim problemima i prepuštaju to nekom koordinacionom telu koje je sakupilo niz ljudi koji nisu stručni i u nivou stručnjaka koje ima Ministarstvo za privredu? Oni nisu mogli ni da prihvate katastrofalnu privatizaciju u ovim opštinama. Nisu bili spremni za to, a navodno su se bavili time. Pokušavaju da se bave prosvetom, a nisu stručni za to. Umesto da se direktno bavi sa opštinom i sa tom oblašću Ministarstvo prosvete, to se prepušta nekom čoveku koji je nestručan da rešava takve probleme.
Sada konkretno govorim o Ministarstvu privrede. Zašto i taj proces privatizacije, koji je katastrofalno prošao, zašto sada i ovaj deo, u ovom zakonu o kojem govorimo, ne preuzima odgovornost Ministarstvo da direktno rešava probleme sa lokalnim vlastima, nego se prave eksperimenti sa tim koordinacionim telom? Jedina korist od toga, da bi oni dalje opstali, jeste prodaja magle i ništa više. Ovo više i nema smisla da ponavljam, kao predstavnik tog područja, da ovako kako stoji situacija, stvarno nema više smisla i treba da se uozbiljimo.
Videćemo efekte, niz ovih rešenja koja ste ovde predložili mogu da daju pozitivan efekat, ali to je slovo na papiru, ako se u praksi ne menja politička logika. Zapravo, pristup rešavanju problema u svim nerazvijenim opštinama, a pogotovo na ovom području čiji sam ja predstavnik, mislim na Preševo, Bujanovac i Medveđa. Hvala vam.
Gospođo predsednice, ja ću dva pitanja da postavim. I ova školska godina je započela, a da u osnovnim školama na albanskom jeziku u Preševskoj dolini još uvek nije obezbeđeno više od polovine priručnika i udžbenika, a u srednjim školama nije obezbeđen nijedan adekvatan udžbenik na albanskom jeziku.
Dosadašnjom dinamikom, ova veoma važna i osetljiva problematika neće biti rešena ni u narednih 10 godina, što uz problem sa priznavanjem kosovskim univerzitetskim diplomama, veoma negativno se odražava i doprinosi drastičnoj degradaciji i totalnom devastiranju opština Preševo, Bujanovac i Medveđa.
U ovakvoj teškoj situaciji, kosovsko Ministarstvo prosvete je početkom septembra uputilo donaciju od 100.000 udžbenika za sve učenike u ovim školama.
Međutim, kamioni sa udžbenicima od 9. septembra još uvek se nalaze u terminalu graničnog prelaza kod Preševa.
Postavljam pitanje ministru prosvete, šta će učiniti sa ovom donacijom kosovskog ministarstva i zašto se ne primenjuje pozitivna praksa, korišćena u periodu 2003. do 2007. godine, kada je posebnim rešenjima ministara prosvete, odobrena upotreba udžbenika i priručnika, izdatih u Prištini za većinu nastavnih predmeta.
Drugo pitanje upućujem takođe ministru prosvete, a tiče se priznavanja kosovskih diploma. Naime, nakon odluke Ustavnog suda Srbije da proglasi neustavnim Briselski sporazum o priznavanju kosovskih visokoškolskih isprava iz 2011. godine, umesto Vladine uredbe iz 2012. godine, doneta je nova uredba iz novembra 2014. godine.
Međutim, već godinu i po dana, još uvek nije nastavljeno sa priznavanjem ovih diploma u jednom procesu koji je inače bio u početnoj fazi. U međuvremenu, u Briselu je ponovo raspravljano o ovoj problematici, dok su članovi Kosovske delegacije izneli za javnost informaciju da je postignut sporazum za ove veoma osetljive problematike, a dotle ni jedan član Delegacije Srbije nije dao nikakvo objašnjenje u vezi sa ovom temom.
Pored velikog broja mladih Albanaca koji su diplomirali na kosovskim univerzitetima i čekaju postupak nostrifikacije visokoškolskih isprava, pojavi se i problem lekara koji su specijalizaciju završili u Kliničkom centru u Prištini, a kojima je 2010. godine Lekarska komora Srbije izdala radne licence.
Međutim, krajem prošle godine, Lekarska komora Srbije obavestila je ove lekare specijaliste da moraju da nostrifikuju diplome, a sa druge strane nisu ni mogli da to urade, zbog problema koji sam malopre izneo, tako da imamo već slučaj specijaliste, fizijatra, lekarke u Domu zdravlja u Preševu, koja je izgubila pravo da radi kao specijalista u tom domu zdravlja zbog nerešenog ovog problema i zato postavljam ovo drugo pitanje, u smislu zahteva ili molbe, a koje je upućeno ministarstvu da što pre objasni sadržinu najnovijeg sporazuma postignutog u Briselu, a još konkretnije je pitanje, kada će se početi sa primenom ovog sporazuma konačno?
Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja ću se uglavnom zadržati na tačku koja govori o ekonomskoj saradnji sa Makedonijom i tu bez daljeg da ta saradnja je veoma značajna, prvo jer su u pitanju dve susedne zemlje. Zatim, postoji tradicija i to bogata tradicija saradnje, jer je u pitanju ta saradnja sa tradicijom zajedničke zemlje.

Zatim je tu i Koridor 10 koji je od ogromnog značaja i nažalost bih još na početku konstatovao da smo u proteklih 23 godine od kada je postavljena granica sa Makedonijom prilikom raspada bivše Jugoslavije, imali smo ogromnih teškoća, pre svega opštine koje su na tom području.

Prvo smo imali, evo ja znam u Preševu, ne samo pogon Kumanovskog ČIK, da je odmah zatvoren u to vreme, u te drastične promene nakon postavljanja granice, nego najmanje još dva privredna subjekta su zatvoreni tada jer su uglavnom plasirali robu na teritoriji Makedonije. Usled ogromnih graničnih, carinskih smetnji, one su veoma brzo nakon toga bile u situaciji da idu pod stečaj.

Pored tog, ili hajde uzmimo još onu direktniju poljoprivrednu saradnju uopšte, tu razmenu koje su susedne opštine Preševo, Bujanovac sa Kumanovom, Lipovom, pa sve do Skoplja, uvek tradicionalno imali jer je Skoplje bilo uvek ekonomski centar za to područje, odjedanput je veštački sasečeno, veoma drastično.

Uopšte, devastacija, uopšte degradiranje čitavog Pčinjskog okruga, pre svega Preševa i Bujanovca, je uglavnom uzrok te rigidne granice koja je dugo vremena takva bila. Zatim je dodatni element nenormalna situacija u odnosima sa Kosovom. To je već dopunski element u toj teškoj situaciji.

Mi, nažalost, još uvek ne možemo povratiti komunikacije koje smo imali, taj Pčinjski okrug sa severnim delom Makedonije. Taj magistralni glavni put, pored autoputa i glavni lokalni put, kojim su autobusi deset puta dnevno saobraćali, oni su i dalje zatvoreni, iako je Vlada Savezne Republike Jugoslavije, mislim 2005. godine, donela odluku o otvaranju tri granična prelaza na teritoriji opštine Preševo, jedan u Trgovištu, taj u Trgovištu pre jedno tri-četiri godine je otvoren, ali u Preševu ni jedan od ta tri, za koje su donete odluke, nije još uvek otvoren.

Sada imamo apsurdnu situaciju. Taj glavni put, sa veoma frekventnim saobraćajem, se samo koristi u vanrednim situacijama, ili kada je bio međunarodni embargo, pa se tu odvijao glavni šverc, uopšte nezakonito prebacivanje, unošenje naftnih derivata, ili je sada ova vanredna situacija sa svim ovim ljudima koji dolaze sa Bliskog istoka. Ali, i u prvoj i u drugoj situaciji poljoprivrednici su imali samo štete, jer se ide preko oranica, ide se preko svega toga što poljoprivrednici rade i na kraju imaju takvu štetu da se uopšte ne isplati da se bave tom njihovom osnovnom delatnošću.

Sasvim je nelogično da 23 godine pričamo, a nikako da ponovo otvorimo takav frekventan put. Čak i asfaltni putevi su stigli i sa makedonske, sa naše strane i uz pomoć američkog USAID i koordinacionog tela, rekonstruisan, napravljen dobar put, ali se ne koristi. Odluka je doneta, ali se ta odluka ne ostvaruje.

Znam da se često u Vladi Srbije prebacuje odgovornost na Makedoniju. Oni rade suprotno, a situacija je takva da nakon toliko godina, bar taj jedan, najfrekventniji put ne funkcioniše, jer granični prelaz nije otvoren.

U okviru svih tih nastojanja u zadnjih 10, 15 godina se tu situacija poboljšava. Spominjem jedan projekat Saveta Evrope od 2002, 2003, pa sve do 2005. godine, čija zamisao je bila da se ostvaruje prekogranična i regionalna saradnja između Preševa, Kumanova, Gnjilana. Tad se to svelo samo na kulturnu, ali nije se ostvarivao onaj drugi deo, na ekonomsku saradnju.

Ovih dana imam ove podatke da je u okviru predpristupnih fondova opština Surdulica skoro osam miliona evra ostvarila u okviru IPA fondova sa susednom bugarskom opštinom.

Nažalost, ja ću izgleda i ovaj četvrti mandat da završim, a neću doći do saznanja zašto ne postoji prekogranična saradnja i ne ostvaruju se IPA fondovi prekogranične i regionalne saradnje sa Makedonijom. Naravno, tu bi Preševo, Bujanovac i Pčinjski okrug imali najviše koristi.

Od velikog je interesa da ovaj sporazum bude što sadržajniji, naravno, interes je čitave države, ali je naročiti ovih susednih opština koje tradicionalno imaju prirodne uslove za saradnju.

Tu bi trebalo da se ukinu prvo administrativne, birokratske prepreke, pa onda dolaze na red one pozitivne mere koje Vlada može da preduzme da bi se pospešila ekonomska saradnja. Kažem, u pitanju je prirodna saradnja koja je bila vekovima između tih područja, koja je sasečena.

Hajde, neka bude u okviru one tačke o turizmu, idem često u Medveđu. Šta imate od tog jednog od najbogatijih mesta za turizam u čitavoj državi? Jedino penzionere i one koji idu na državni budžet i koriste blagodeti tog turističkog mesta. Ali, iz drugih sredina koje imaju više ponuda, malo ima do sada interesa za Medveđu.

Zamislite kada bi bilo normalnih relacija sa Kosovom, koliko bi se isplatilo Medveđi, kolika bi onda njihova dobit od turizma bila kada bi dolazili masovnije turisti sa Kosova, pre svega iz Prištine, Podujeva, Kamenice, a koji su do sada imali administrativni… Isto banja u Bujanovcu, ona je bila poprilično posečena, iz Prištine, Gnjilana i čitavog tog područja su dolazili do banje u Bujanovcu. To je unazad ovih 15-ak godina prestalo.

Mislim da svi ovi zakoni, i razvoj turizma i ekonomska saradnja, verovatno imaju taj jedan preduslov, prvo, te slobode kretanja, da nemamo ovih prepreka koje se, nažalost, još uvek javljaju i da se više pažnje pokloni i pograničnim mestima, da se jačaju ekonomski kapaciteti, pa i turistički, da bi onda i ova saradnja sa Makedonijom i sa bilo kojom susednom zemljom bila daleko intenzivnija. Hvala.
Hvala gospođo predsednice.
Na ovaj član mi smo podneli amandman sa namerom da se pojača obaveza dodatka uz udžbenik znajući trenutnu situaciju i dosadašnje iskustvo. Naime, tu je problem dublji nego što se ovim Predlogom zakona reguliše, jer, da bi se došlo do udžbenika, ili dodatka udžbenika u ovom slučaju za predmete od posebnog značaja za manjine, mora se prethodno sačiniti nastavni plan i program, a koja je obaveza Republičkog prosvetnog saveza.
Nažalost, do sada još uvek, ja to sigurno znam, ni u školama na albanskom jeziku, ni u školama na bošnjačkom jeziku, nije se došlo još uvek do nastavnog plana i programa ili sa posebnostima iz istorije, iz likovne i muzičke kulture. Zatim u onim prvom, u drugom, u trećem i četvrtom razredu imamo upoznavanje prirode i društva, pre toga u drugom je takođe predmet koji izučava deo istorije i u ovom slučaju i nacionalne manjine, tako da mi imamo prethodni problem da još uvek taj nivo nastavnog plana i programa iz ove oblasti, za ove predmete, nisu još uvek sačinjeni. Nema ih. Pa s toga onda nema ni udžbenika. Ni ovog dodatka udžbenika za ove predmete od značaja manjina.
S toga je ovde namera bila da se ta obaveza ojača, da bi se ukazalo na ozbiljnost ove problematike. Hvala vam.