Hvala, gospođo predsednice.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici i ministri, uključiću se u ovu raspravu o predlozima važnih zakona, za koje se nadam da će doprineti da se konačno izlazi iz ove dugogodišnje krize, da će se konačno živeti bolje, da će se stvoriti normalniji uslovi za rad, za život za sve naše građane.
Ovde i pre ove rasprave i danas se govori o toj razvojnoj komponenti, o razvojnom budžetu i o smanjenju stope nezaposlenosti. To je dobra stvar, ako je stvarno ta situacija u određenim delovima društva i države. Međutim, to se još uvek apsolutno ne oseća verovatno u svim najnerazvijenim opštinama, a s pouzdanošću govorim da se apsolutno ne oseća u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, jer stopa nezaposlenosti tamo unazad koliko godina raste rapidno. Ona je ne 70, već 80%, enormno visoka. Vi pogledajte kad tu neko može nešto da radi. Samo u nekim vanrednim situacijama, kao što je sada ova situacija sa velikim, enormnim brojem izbeglica iz Sirije, Iraka, Avganistana ili nekim ranijim vremenima međunarodnog embarga, kada se takođe nafta ovamo ilegalno prenosila iz Makedonije i kao susedne pogranične opštine su bile aktuelne kao što su i sada. Ali, nažalost, nema nekog poboljšanja u nekim normalnim, redovnim delatnostima, akcijama koje treba vlade da preduzimaju, država da preduzima, državne institucije da preduzimaju.
Da vidimo, u obrazloženju budžeta u poziciji za Koordinaciono telo navodi se, kaže – budući da se radi o opštinama koje su strateški važne za Republiku Srbiju, službeno koordinaciono telo, u saradnji sa drugim državnim organima, realizuje programe, projekte, sa ciljem sveukupnog razvoja ovih opština. E, sad, čas to se to u javnosti čuje od zvaničnika i ovde u parlamentu smo imali prilike da čujemo, ali i od zvaničnika Vlade, predsednika Koordinacionog tela, da se za ove opštine obezbeđuju ekstra posebna sredstva za njihov razvoj.
Sada postavljam pitanje – gde su efekti tih ekstra sredstava koja se za ove opštine navodno odvajaju? Zašto nema analiza? Ja ih tražim već deset godina. Samo jedanput u godišnjici formiranja Koordinacionog tela 2002. godine je toga bilo. Više nema, jer čitavo to Koordinaciono telo se pretvorilo u jednog čoveka, u predsednika Koordinacionog tela, koji radi bez ikakvih operativnih ili bilo kojih programa, da ne govorimo o srednjoročnim i dugoročnim, nego ni godišnjim operativnim planovima i programima.
U toj situaciji apsolutno nema ni odgovornosti, mi ne znamo na čemu smo. Ako se daju ekstra sredstva, kako to da se ne analizira gde su efekti, šta se postizalo, da li se, ako se daju subvencije za privatne firme, koliko je onda od tih sredstava povećan broj zaposlenih, koji su efekti eventualno bili u drugim društvenim delatnostima? Toga nema. Sada, hajde pogledajte malo ozbiljnije tu situaciju, da svaki put kada se jave predstavnici opština da konkurišu za subvencije ili na bilo koji tender za sredstva koja određena ministarstva daju opštinama za razvoj, obično dobijaju odgovor – vi imate Koordinaciono telo. Znači, glatko budu odbijeni.
Ali, još je opasnije što u ovih 15-16 godina postojanja Koordinacionog tela osnovni cilj nije ostvaren - da se pojačaju kapaciteti ovih opština, da jednostavno budu samoodrživi, da oni budu sposobni, kao druge opštine, da konkurišu, a ja to dobro znam, iz susedne opštine preko IPA fondova godišnje do osam miliona evra investicija ostvaruju. A mi govorimo o ekstra sredstvima od negde 120-130 miliona koja od Koordinacionog tela dobijaju Preševo, Bujanovac, Medveđa, nekih 50-60. To vreme govori da su ekstra sredstva. Zapravo, to su sredstva koja bi oni trebalo još više da dobijaju, da su konkurisali u svim ministarstvima, u svim razvojnim fondovima i u svim fondovima koji dodeljuju subvencije, a toga nema, nažalost.
Sada mislim da bi tu stvarno trebalo, ako su ovo strateški važne opštine za ovu državu, ali ako su za narod važne, a ne samo za njihove pozicije i položaje, ili da je samo strateški položaj važan a ne i zbog naroda koji tu i živi, ja bih očekivao da bude, mi ipak imamo ozbiljniji pristup. Da nemamo ovu situaciju, ovde govorite, u ovom obrazloženju, o tome da je, kaže, ceo program se svodi na pravni osnov, Uredba o osnivanju službe Koordinacionog tela, a nigde se ne pozivate na Odluku od 2009. godine Vlade Republike Srbije o uređenju Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, gde je predviđeno šest koordinacionih grupa, pa i za privredu i za obrazovanje i za sve druge važne životne oblasti, a da one do sada u ovih nekoliko godina uopšte nisu konstituisane, ne postoje. Celo Koordinaciono telo se svodi na jednog čoveka.
Mi čitavo vreme opet smo navalili, pretvorili ste to Koordinaciono telo u jedan medijski propagandni centar i, po meni, time se samo stvaraju Potemkinova sela, stvara se fama da tamo ide med i mleko, da država radi ogromne stvari, a kada pogledaš konkretno, situacija je sve lošija i lošija. Stopa nezaposlenosti raste, opština Preševo je negde sa šest puta nižim narodnim dohotkom od odgovarajućeg državnog proseka. Tu su i ovde druge opštine.
Tako da oko ove tema mislim da je ovo dovoljno, ali bih nastavio oko pozicija za nacionalne savete koji su ostali na toj razini gde su i do sada bili. Ako se doda i budžetski fond za nacionalne manjine od 1.800.000 dinara ostaje još uvek u nivou simbolike. Još 2002. godine Zakon o zaštiti prava manjina je predvideo ovaj fond. Pre nekih sedam, osam godina po prvi put ušao u poziciju budžeta, ali da li je to pozicija od 1.800.000 dinara koje bi trebalo omogućiti nacionalnim manjinama da se razvijaju, da budu delotvorne, da im se obezbedi delotvorno učešće u društvenom javnom životu, verovatno nije. Svaki ozbiljan čovek može reći da za sve manjine u Srbiji 25 do 30% stanovništva ove države, sa 1.800.000 dinara, pa imaš taj budžet s kojim ćeš nešto da radiš. To je smešno.
Tako da mislim, ova priča oko Nacionalnog saveta Albanaca, to je prava bruka. Tu se država obrukala, 30% smanjenja od 13 godine od nekih 18.000.000, neki 12.000.000, 13.000.000 dinara kada se sveo nacionalni savet Albanaca i šta da radi on sa tih 13.000.000 dinara? Obrazovanje, kultura, informisanje i sve druge važne delatnosti koje zakon predvideo nacionalnim savet ima, a Albanci nemaju baš ni jednu drugu instituciju, što imaju nacionalne manjine u Vojvodini, pa imaju i druge izvore. Imaju izvore i od tog međuniova iz budžeta Vojvodine, a ovo se svodi sa svega tih 13-ak miliona dinara koje su 30% smanjeni, jer država izbrojala da nije bilo 62.000 Albanaca nego je bilo 5.800, što je bilo smešno. Sada se svelo da je došlo do smanjenja od nekih 62.000 na 52.000, nije malo ni tih 10.000.
Treba analiza zašto je došlo do tog smanjenja i to ozbiljna, ali odkud je ta bila ideja i pored toga što je postojao, svake godine Zavod za statistiku radi procenu za svaku opštinu, za vitalne događaje stanovništva. Zašto od 13. pa sve do danas nije procena Zavoda za statistiku primenjena u praksi? Zašto smo mi morali umesto sa 29 predstavnika da ulazimo na izbore za Nacionalni savet samo sa 15, što je minimum, jel je država tretirala Albance samo sa 5.800. Gde je isparilo onih otprilike 57-58.000? Niko nije postavljao uopšte tu temu ili davao odgovore. Još dalje se, isto sa tim parametrima operiše. Mi smo izgubili i osnovni sud i tužilaštvo 2013. godine, jel sam ja ovde direktno dobio odgovor – otkud pravo opština sa 3.000 stanovnika da ima osnovni sud, a Preševo je imalo 35.000. Sada se ispostavilo da je negde 29-30.000, a ne 3.000 sa kojim se i zvanično operisalo te godine, kada je došlo do velike redukcije u sudstvu.
Na ovu temu bih još dodao IPA fondove, famozne. Otići ću, ne znam kad će ovi izbori biti, a neću biti, verovatno nakon osam-devet godina član ovog parlamenta, a da još uvek ne saznam zašto ova država samo sa Makedonijom nema prekograničnu saradnju. Ne postoje IPA fondovi i mi tamo uopšte i ne koristimo te IPA fondove. Pozicija Preševa i Bujanovca je devastirana, kad se raspala kad se raspala bivša savezna država, jer je pogranično područje čim se došlo do novog stvaranja i tih situacija, do podele koje su nastale od 1992. godine na ovamo, mi smo imali tu veštačku, veštački su prekinute veze sa oblastima u Makedonije, posle toga i sa Kosovom i bez te neke saradnje, ne može situacija da se normalizuje. Mi sa Makedonijom nakon sedam godina još uvek nemamo takve mogućnosti.
Još na ovom delu Zakona o javnim servisima. Ovde opet sve ministre informisanja, od 2007. godine pitam – zašto ni jedan minut RTS nema na albanskom jeziku i nema odgovora? Šta sada? Građani bi trebalo da plaćaju da li 500 dinara ili će biti manje, na osnovu ove odluke koja će se doneti ovom izmenom Zakona o javnim servisima. Ali, opet postavljam pitanje – da li je moralo da plaćaju taksu a da nemaju niz ovih godina ni minut proizvodnje, da li su to vesti, da li su to kulturne emisije, informativne, koje prirode a da nemaju na svom jeziku ni jedan minut.
I, da dodam, Preševo ne može da prati ovaj prenos danas, jer RTS nema predajnik, nema pojačivač za tu opštinu. Sada zavisi da li će kablovska televizija da prenosi RTS 2. Onda zašto građani da plaćaju, ja postavljam pitanje? Kome da plaćaju? Ovde ima niz ozbiljnih stvari koje iziskuju ozbiljnu pažnju, nemojte sa ovim političkim igrama koje se trenutno vode preko predsednika koordinacionog tela, to je pogubno za državne interese i za interese građana na tom području. Hvala vam.