Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, govoriću o medijskim zakonima. Počeću sa onom malopređašnjom temom o obavezi plaćanja TV pretplate i o ovim novim predviđenim taksama koje su iste prirode.
Ovim prilikom ponovio bih dilemu koju sam ovde iznosio ranije. Kome bi građani Preševa trebali da plaćaju tu taksu? Da li RTS-u koji ne obezbeđuje normalno praćenje ovih programa, jer nemaju repetitore ni pojačanje TV signala u ovoj opštini? Da li treba platiti lokalnoj organizaciji koja omogućava praćenje satelitskog programa?
Zatim je ovde najvažnije dodatno pitanje, da li je logično da građani albanske nacionalnosti plaćaju ili dosadašnju pretplatu ili novu taksu kada nemaju baš nijednog minuta programa na albanskom jeziku? Sedam godina ja ovde ovo pitanje postavljam i nikada odgovor ne dobijam i nastavljamo da imamo istu situaciju.
Znam da je sasvim drugačija praksa u ovoj godini, ali ja govorim o Preševu, Bujanovcu i Medveđi, i onom osnovnom, ustavnom, zakonskom pravu da i nacionalne manjine imaju pravo na informisanje na svom maternjem jeziku.
Takođe, važno je da li će ovaj javni servis i kako će pisati o ovom području? Da li će to biti kao do sada, povremeno kada ima afera društveno političkih ili drugačijih priroda sa senzacionalističkim primesama, sa unapred postavljenim klišeima koji se s vremena na vreme odmah pojavljuju. Samo se čeka određeni trenutak, pa se o tim klišeima, šablonima, ne samo o Preševskoj dolini nego i u Sandžaku, to je mislim jedna ustaljena dosadašnja praksa.
Do sada je javno informisanje na albanskom jeziku na ovom području obavljano preko lokalnih medija, koji su otvoreni nakon 2002. godine. Novi medijskim zakonima je predviđeno da će jedino RTS, RTV dalje funkcionisati kao javni medijski servisi. U ovoj situaciji smatram da će biti nedovoljne odredbe iz člana 13. i člana 16. Predloga zakona o javnom informisanju, da se obezbeđuje adekvatno informisanje na jezicima manjina. Ove odredbe su uopštene, neodređene, čak po meni neobavezujuće.
U situaciji kada RTS nema ni minut programa na albanskom jeziku i kada će se na osnovu člana 142. Predloga zakona o javnom informisanju od 1. jula naredne godine biti prekinuta dosadašnja praksa finansiranja lokalnih medija od stranke lokalnih samouprava, a pošto je po članu 142. predviđeno da će privatizacijom dosadašnjih lokalnih medijskih servisa koji su informisali na albanskom jeziku imati obavezu samo pet godina nakon privatizacije da sačuvaju dosadašnju programsku šemu. Veoma je neizvesna sudbina informisanja uopšte na svim jezicima nacionalnih manjina.
Šta će biti nakon pet godina, usled ogromnih finansijskih problema? Kako se može obezbediti onda zakonska obaveza informisanja na jeziku manjina kada kupac ima nakon tog perioda kompletna prava da sam određuje svoju programsku šemu? Kako će biti distribuirana sredstva za finansiranje, ono što je predviđeno od republičkog nivoa, pokrajinskog, a pogotovu od strane lokalne samouprave, opštine, koje su do sada kompletno finansirale svoje lokalne medije, a ujedno diskriminisale privatne medije koji su imali do sada najminimalnije uslove za normalan rad?
Da li postoji opasnost da se u toj situaciji nađu i ovi novi privatizovani dosadašnji mediji koje je izdašno finansirala lokalna samouprava? Veliko je pitanje pitanje šta će biti, da li će se za godinu dana pojaviti zainteresovani kupac ovih lokalnih medija? Ti lokalni mediji su prenatrpani, imaju veliki broj radnika i ko će biti taj kupac koji će biti u stanju da normalno funkcioniše? Ili će se pojaviti ona praksa dosadašnje loše privatizacije?
Juče sam rekao, preko 500.000 vredna firma je prodata za 2500 evra i na kraju su svi radnici ostali na ulici. Da li je moguće da se isto desi sa tim dosadašnjim lokalnim medijskim servisima, da imaju istu sudbinu? Kakva će onda biti sudbina informisanja na jeziku manjina?
Šta je predviđeno članom 16? Kaže – data mogućnost da i nacionalni saveti formiraju ove ustanove, ali priznaćete da nije ista situacija kao u članu 2. kada se govori o formiranju. Drugo je kada se kaže – formira se ustanova koja će da obavi ovu delatnost i na primer, na teritoriji Kosova, a ovde se predviđa samo kao mogućnost. Dakle, da se da mogućnost. Koju će mogućnost da imaju nacionalni saveti sa ogromnim finansijskim problemima koje imaju? Ako će od toga da zavisi informisanje na jeziku manjina, onda je sudbina veoma neizvesna.
Šta sada? U ovoj situaciji, mislim da mora čvršća zakonska obaveza da se predvidi za državni medijski servis RTS, u formiranju redakcija za manjinske jezike. U tom slučaju je sigurnije, bezbednije da se neće ugroziti neophodni minimum koji je garantovan Ustavom, zakonom, međunarodnim konvencijama. Tek tada bi se moglo reći da će biti izvesnije, kakav će biti program, u kojoj količini će biti obezbeđen na jeziku manjina. Bez tih redakcija za manjinske jezike, informisanje na ovim jezicima je po meni drastično ugroženo postojećim predviđenim normama.
Nastavio bih o ovim članovima u Zakonu o javnom servisu, imate član 9. u stavu 1. kaže se javni medijski servis dužan je da u programima koristi srpski jezik, ćirilično pismo i znakovni jezik, kao oblik komunikacije gluvih i nagluvih osoba. Tu se uopšte ne spominje informisanje na jeziku nacionalnih manjina. Tek se u stavu 2. indirektno spominju programi namenjeni pripadnicima manjina, da li će biti titlovani ili neće na srpskom jeziku. Ali to je indirektno, a nije uopšte predviđena direktna obaveza u članu 9. da će javni servis koristiti i jezik nacionalnih manjina.
Zatim, u članu 8. istog zakona imate, po meni, opet neprihvatljivu formulaciju gde uvažavanje jezičkog i govornog standarda kod jezika manjina se ograničava na prostor i ograničava se u odgovarajućoj srazmeri.
Sada postavljam pitanje da li jezički standardi, govorni standardi kao kvalitet, da li se mogu prostorno ograničiti ili nekom srazmerom ograničiti? Ili ima standarda nema standarda.
Drugo je pitanje – gde i u kojoj će meri ti programi biti organizovani na jeziku manjina?
Standardi, govorni standardi, oni moraju do kraja da se ispoštuju u programima, da li su oni na srpskom ili na jezicima manjina.
Tako da, mislim da će preko amandmana koje smo podneli kao poslanička grupa SDA PDD od toga zavisiti i krajnji naš stav o ovim zakonima i mi ćemo konkretnije obrazložiti u diskusiji, u detaljima, u pojedinostima imati prilike bliže o predloženim formulacija, predloženim odredbama ovih zakona da pokušamo, naravno uz saglasnost Vlade, da poboljšamo ove zakone. Hvala vam.