Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kada sam podneo ovaj amandman nisam imao nikakve iluzije da će on biti prihvaćen od Vlade ili da ima šanse da obezbedi većinu u ovoj skupštini. Ne samo moji amandmani, nego i amandmani mojih prethodnika, koji su zastupali Albance Preševske doline u Narodnoj skupštini u toku 90-ih godina, nisu ni izbliza imali šanse da prođu, baš nijedan.
Osnovna zamisao ovog amandmana je da upoznam javnost o ogromnim problemima koji se javljaju u sprovođenju Vladinog programa za ovo područje, usvojenog još u februaru 2001. godine. Da ima problema i suštinskih razlika u konceptima rada Koordinacionog tela, koje je zaduženo da ostvaruje ovaj program, moglo se videti i u polemici koju sam imao sa predsednikom ovog vladinog organa prilikom diskusije u načelu o predlogu budžeta.
Prvo, morao bih zbog vas, a i zbog javnosti, da objasnim da se stvarno ne radi o ekstra novcu kojeg samo ove opštine dobijaju. Poznato je da dobar deo opština, koje nemaju dovoljno svojih izvornih sredstava, investicione projekte ostvaruju preko sredstava koje dobijaju iz ministarstava - infrastrukture, ekonomije, poljoprivrede, prosvete, kulture i drugih ministarstava, koja imaju svoje investicione razvojne fondove, a za podršku razvoja opština.
U poslednje dve godine, ove investicione aktivnosti su integrisane u Nacionalni investicioni program i onda je bilo moguće da i mi konkurišemo na ta sredstva. Nakon određenih sukoba na području ovih opština, uzimajući u obzir i činjenicu da su ove opštine ujedno najnerazvijenije, pomenutim Vladinim programom omogućeno je ovim opštinama da obezbeđuju sredstva za investicione projekte preko Koordinacionog tela, a da ne konkurišu za sredstva kod drugih ministarstava.
To je bio prećutni dogovor. Mi smo bili redom odbijani u bilo kom drugom ministarstvu kada smo se javljali za investicije, jer su rekli - vi imate Koordinaciono telo. Počev od 2007. godine, kada se pojavio NIP, konkurisali smo i u NIP-u. Bujanovac i Medveđa ostvarivali su određene projekte, ne sve, ali Preševo nije uspelo baš nijedan, iako su prvobitno bili odobreni.
Na primer, Preševu je bilo odobreno 2007. godine oko 100 miliona, a 2008. godine 40 miliona, ali nijedan od tih projekata nije dopušteno, i to namerno, da se ostvari. Znači, opet smo svedeni, reducirani na one projekte koji su nam odobreni preko Koordinacionog tela. Znači, nema ekstra novca. To je apsolutna dezinformacija.
Tako da je opština Preševo u 2007. godini ostvarila ukupno investicija u vrednosti od 75 miliona dinara. Ove godine je bilo planirano 80, do sada su svega 73 ostvarena. Verovatno, nakon ovih tenzija, neće ni onih dodatnih sedam miliona da se uputi prema Preševu. To je ono što sam rekao u načelu.
Negde su u pitanju dve hiljade dinara investicija po stanovniku u poslednje dve godine u opštini Preševo. Dajte vi stručnjaci, kažite mi, verovatno bolje znate od predsednika Koordinacionog tela, da li jedna opština sa dve hiljade dinara po stanovniku može da ima razvojni program, a pogotovo ako je ona nerazvijena i najnerazvijenija. Kako ona s tim novcem može da dostigne prosek, a kamoli nešto drugo?
Za period od 2000-2006, kada nije bilo NIP-a, sve tri opštine su investicione projekte ostvarivale isključivo preko Koordinacionog tela. U isto vreme, druge opštine su to radile sa ministarstvima.
Znači, ponavljam, ne radi se o ekstra novcu za investicije koji se samo u opštinama ostvarivao, nego da su druge opštine, zavisi od sposobnosti, kapaciteta, ostvarivale mnogo veća sredstva, jer su mogle ravnopravno da konkurišu, imali su veće kapacitete, bile su sposobnije. Zašto Preševo nije tako osposobljeno?
Oko toga nam je potrebna diskusija, a ne tako uprošćena, kao što je ovde ponuđena prošli put.
Uveliko se manipuliše sa 64 miliona evra. Nikad se nije pristajalo da se za Preševo, Bujanovac, Medveđu, tačno svake godine da se iznese koliko se u njihovo ime troši sredstava. Tek smo sada dobili podatke, pre 4-5, tamo se vidi da je Medveđa dobila milijardu 415 miliona dinara za devet godina. Bujanovac je dobio milijardu 348 miliona dinara, a Preševo milijardu 155 miliona dinara. Ako to svedete po stanovniku, onda ćete videti da je Medveđa dobila 14.600 dinara po stanovniku, Preševo 3.600, Bujanovac 3.500.
Ako sada neko udara u nacionalnu poentu, postavljam pitanje zašto Medveđa, u kojoj trenutno ima 700 Albanaca, dobija 3-4 puta veća sredstva od Preševa, u kojem otprilike 90% žive Albanci. Da li tu ima neke pozadine, čiji je motiv etnička podeljenost, a tu priču nam je ponudio predsednik Koordinacionog tela na onoj sednici kada smo u načelu raspravljali?
Moja računica je da u ovim trima opštine, ako prevedemo tri milijarde i 900 miliona dinara, ako smo pratili i kurs kako je išao od 2001. do današnjeg dana, u pitanju je 56 miliona evra. Od toga za devet godina opština Preševo za sve investicije, ukupne koje je imala, dobila je 16 miliona evra.
Nije to moglo da ide sve u investicije. Od tih 16 miliona evra ili milijardu i 155 miliona dinara, evo šta je išlo, najveći deo, nekih 70% je išlo u investicije, ali to su sredstva koja su bila usmerena, prvo, bez Koordinacionog tela, direktno su bila usmerena određenim privrednim firmama.
Zatim, određena sredstva su bila usmerena za projekte vojske, negde oko milion maraka i više, milion i 100 hiljada samo u Preševu je tada obezbeđeno za planinske puteve koje je koristila u to vreme samo vojska. Još uvek većinu tih puteva ne koriste stanovnici tih opština, jer Kopnena zona bezbednosti je, vi znate, napuštena.
Odatle su otišli ljudi. Samo iz onih šest planinskih sela u Bujanovcu 3.200 stanovnika je 1999. godine otišlo, nema ih više, nemaju uslove za život, da se tu vrate. Da ne govorim o Medveđi, gde je ranije bilo 5.500 Albanaca, a sada imate samo 700 Albanaca i oni nemaju gde da se vrate.
Nudi nam koncept idealne opštine predsednik Koordinacionog tela kada je u pitanju Medveđa. Hoće čak i fakultete da otvori u Medveđi, i to za Albance, gde ima 700 Albanaca, a ne govori o jednoj težoj i osetljivijoj temi - da se Albanci već devet godina ne mogu da se vraćaju u svoje kuće, jer nemaju uslove. Porušeno je, zapaljeno, nemaju struju, osnovne stvari nemaju. Gde onda da se vrate?
Mi ćemo sada, u ime tih 700 Albanaca, koliko je preostalo, da otvorimo fakultete, pravni i ekonomski. Time nam gospodin ministar nudi, verovatno u ime Vlade, rešenje problema visokog obrazovanja opština Preševo, Bujanovac i Medveđa. Na koji način?
Što se niste setili, umesto u Novom Pazaru, univerzitet da otvorite u Novoj Varoši? Vi sada, u slučaju Albanaca, izvrgavate nas ruglu, podsmevate nam se. Osetili problem, ljudi završavaju fakultete u Tirani, u Tetovu, u Skoplju, čak i do Sofije idu, jer ova država im nije obezbedila tu mogućnost.
Koju sad priču nudi Vlada? Da će da reši problem visokog školstva Albanaca tako što će da otvori odsek fakulteta, pravnog i ekonomskog u Medveđi, i čitava priča se stavlja ad akta. Šta je sa drugim fakultetima? Šta je sa onima koji sada studiraju? Oni sada da čekaju dve-tri godine. Neće ni univerzitet u Nišu, ni u Beogradu, ni oni manji da nostrifikuju diplome Makedonije, Albanije, a oni sa tim diplomama rade po Evropi. Srbija ne priznaje. Iako su počeli, 2003. godine Niški univerzitet je počeo da nostrifikuje diplome.
Zbog političkih određenih zbivanja u međuvremenu, oni su napustili taj koncept i prestali su da nostrifikuju diplome. Mladi ljudi, stručni kadrovi čekaju dve-tri godine, nemaju zaposlenje, ne priznaju im se diplome i onda mora da idu ili na Kosovo ili u Evropu.
Zamislite situaciju da u ovih osam-devet godina, u ovom strašnom ekonomskom stanju u kome je Kosovo trenutno, naši mladi ljudi su uspeli tamo da dođu do posla, a ne u svom rodnom kraju, u situaciji kada je Srbija daleko razvijenija. Koja je sada to priča?
Sada se pokušava svaliti celokupna ta tragična priča sa katastrofalnom ekonomskom situacijom koja nije povezana sa ministrom Markovićem, nije čak povezana ni sa Čovićem. To je duga priča. Kada je država bila centralizovana u ovoj oblasti nije investirano, kada je mogla država da investira.
Šta smo mi imali? Imali smo pogone ljudi od nekoliko fabrika iz Vranja, Kumanova i Zaječara, koji su, kada je međunarodni embargo uvođen, odmah zatvoreni, sem "Simpa", koji još uvek radi, svi drugi su zatvorili i nestali.
Idemo dalje. Šta je Koordinaciono telo radilo za privredni razvoj? Dalo je jedno 54 miliona samo firmi "Eurofleks". Znate zašto? Oni su radili gornji deo cipele. Lom-posao su radili za jednog Italijana. Dolazi 99. godina, bombardovanje, oni čak nisu prekidali posao i odmah nakon bombardovanja uvode vojsku u njihov pogon. Prestaje proizvodnja, mašine idu u Vranje.
Šta onda radi Koordinaciono telo? Plaća radnike koji nisu radili. Otišlo je nekih 25 miliona da se plate radnici koji nisu mogli da rade. Onda plus nekih 20 miliona da ponovo kupuju mašine. Kada se to opet svelo u normalu, nakon nekoliko godina, Italijan je otišao, niko neće samo gornji deo cipele i opet se ne radi. Vidite za šta je oko milion maraka u to vreme otišlo.
Evo jedan primer koliko je Koordinaciono telo imalo sluha za ekonomski razvoj Preševa. Raniji objekat za stanove, investiran od Fonda za razvoj, 16 stanova za stručnjake iz privrede, sve je Koordinaciono telo usmerilo policiji i zaposlenima u državnim organima. To je ta pomoć koja je pružena za privredu. Sada bi neko da svali celu srdžbu i kritike na predsednike opština i, eventualno, to je smešno pitanje, tri godine nemam tamo nikakvu izvršnu funkciju, na poslanika u ovoj Narodnoj skupštini.
Šta je cela suština? Jedno vreme su perfidnije radile vlasti, da bi kontrolisale jedinu opštinu sa većinskim albanskim stanovništvom, koja je izlazila na izbore, imala svoje rukovodstvo, dosetili su se da u celoj državi samo u Preševu imaju pomoćnika ili zamenika načelnika Pčinjskog okruga. Drugi okruzi nisu imali zamenika samo za jednu opštinu. To je zarad kontrole.
To isto radi sada predsednik Koordinacionog tela, koji bi direktno da deli sredstva nevladinim organizacijama koje bi držale okrugle stolove, a to oni koji su pošteno o tome razmišljali, to već rade. Određene nevladine organizacije takve okrugle stolove već drže, ne manipulišući sredstvima Koordinacionog tela.
(Predsedavajuća: Petnaest minuta i trideset sekundi.)
Znači, ovde je u pitanju pokušaj da se uzurpiraju prava lokalne samouprave i da o jedinim sredstvima koja imamo za razvoj ne odlučuju organi lokalne samouprave, nego da o tome odlučuje opet neko ko je postavljen od strane vladajuće stranke. Hvala.