Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 5. Predloga zakona o budžetu za 2008. godinu u razdelu 3. glava 3.9 - Služba Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu predložio sam povećanje sa 385.160.000 dinara na 785.160.000 dinara, sa ciljem da se omogući da se ekonomska klasifikacija 463 - transferi ostalim nivoima vlasti sa predloženih 310 poveća na 710 miliona dinara.
Povećanje sredstava namenjenih Koordinacionom telu u iznosu od 400.000.000 dinara omogućilo bi se smanjenjem sredstava u razdelu 15 - Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i u razdelu 17 - Ministarstvo infrastrukture, u ekonomskoj klasifikaciji 511 - zgrade i građevinski objekti.
Naravno, ukoliko bi se usvojio ovaj amandman omogućio bi se samo povratak na nivo sredstava koja su bila obezbeđivana 2006. godine. Ujedno bi se omogućio ozbiljniji pristup rešavanju životnih problema na ovom području. Međutim, sasvim je očigledno da se aktuelna Vlada Republike Srbije, u čiji je sastav uključen i predsednik Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu, na samom početku svog rada opredelila za to da prepolovi sredstva predviđena za investicione projekte u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa u 2007. godini, tako da se Predlogom budžeta za 2008. godinu i dalje nastavlja realno smanjivanje sredstava za ovu namenu.
Vlada Republike Srbije je veoma glatko odbila amandman koji sam podneo i time jasno stavila do znanja da je orijentisana ka potpunom eliminisanju Koordinacionog tela. Na taj način Vlada, u veoma osetljivom vremenu, nastoji, na prilično neodgovoran način, da se oslobodi obaveza koje su preuzete u februaru 2001. godine kada je usvojen program za ovo područje i u Republičkoj i u Saveznoj vladi, koji je supstancijalno podržan od strane međunarodne zajednice.
Napominjem da se Vlada opredeljuje na ovaj drastično restriktivan pristup u vreme kad je stopa nezaposlenosti u opštini Preševo oko 70%, a ista je, čak i viša, kod albanskog stanovništva u celoj Preševskoj dolini, i u Preševu, i u Bujanovcu i u Medveđi.
Takođe je neshvatljivo da se ovi restriktivni koraci Vlade preduzimaju i pored činjenice da se opština Preševo, sa preko 90% albanskog stanovništva, koja se nalazi na koridoru 10 i na čijoj se teritoriji nalazi jedan od najprometnijih graničnih prelaza, predstavlja najnerazvijeniju opštinu u državi, sa sedam puta manjim korigovanim narodnim dohotkom od odgovarajućeg državnog proseka.
Indikativno je da je zbog drastičnog smanjenja sredstava namenjenih Koordinacionom telu u opštini Preševo i ove godine prekinuta dogradnja i rekonstrukcija jedinog objekta namenjenog kulturi i informisanju, koji se gradi već četiri godine.
Očigledno da Vlada smatra, tako proizilazi, da Albancima u Preševu nisu potrebni normalni uslovi za rad biblioteke, za rad pozorišta i lokalnih medija, kao što je, uostalom, napuštena i realizacija projekta vanbolničkog porodilišta, za šta je bila obezbeđena dozvola Ministarstva zdravlja u 2003. godini i čime je trebalo da ponovo profunkcioniše ova zdravstvena ustanova čiji rad je bio prekinut pre dvadeset godina zbog nepostojanja minimalnih uslova za rad.
Ako tome dodamo da u ovoj opštini trenutno ne postoje ni minimalni uslovi za sportske aktivnosti omladine i da su sve javne delatnosti na nižem nivou u odnosu na period od pre 50 godina, pre više od pola veka, a da se u poslednjih 17 godina ova država uopšte ne bavi problematikom visokog obrazovanja Albanaca u Preševskoj dolini... Dobili smo, uostalom, i odgovor ministra prosvete koji kaže da studenti sa ovog područja ne mogu da ostvare čak ni stipendije i kredite, jer studiraju, 90% njih, na Prištinskom univerzitetu, kojeg ne finansira budžet Republike Srbije.
To je odgovor, i apsolutno se time odriče te omladine, koja valjda ima pravo na visoko obrazovanje. Ako im nije obezbeđeno ovde, u ovoj državi, onda će oni da traže rešenje ili na Prištinskom univerzitetu ili na Tetovskom, ili u Tirani, bilo gde, ali tamo gde su obaveze države prema svojim građanima koji plaćaju porez...
Koristim prisustvo ministra finansija da postavim pitanje zbog čega je polazna osnovica za utvrđivanje paušalnog oporezivanja u Preševu u visini kao u četiri - pet puta razvijenijim opštinama, recimo u Vranju ili u nekim drugim razvijenim opštinama? Čak se uopšte te polazne osnovice ne objavljuju ni u službenom glasilu, nego tamo neko interno odlučuje, a u pojedinim slučajevima te polazne osnovice dostižu više od 30.000 dinara, što je ravno opštinama u Beogradu i u daleko razvijenijim delovima države.
U ovom kontekstu i u ovoj situaciji može se komotno reći da nema šanse da se realizuju osnovni principi koji su bili postavljeni 2001. godine, a to su: ekonomski razvoj, nema ekonomskog razvoja, ne da ostanu na istoj poziciji nego je jaz dublji, zaostajanje je sve veće; dalje, integracija Albanaca u državne i društvene strukture - i toga je na početku nešto bilo, sad je stalo, nema tih konkretnih koraka; rešavanje osetljivih problema u javnim delatnostima - ni na tome se ne radi. U procesu privatizacije Koordinaciono telo se apsolutno nije bavilo ovim problemom. Mi imamo veoma loše primere privatizacije, sa veoma teškim posledicama koje sada radnici tamo osećaju.
S druge strane, grdna sredstva se odvajaju za administraciju tog Koordinacionog tela koje navodno treba da se bavi ovim problemima građana, a time se ne bavi.
Pošto ovde ima dušebrižnika koji misle da ko zna kakva sredstva idu Albancima tamo, pogledajte obrazloženje; u obrazloženju se kaže da su sredstva namenjena u dva pravca, u saradnji sa organizacijom UNDP, koja treba da podstiče i pokriva saradnju opština u južnoj Srbiji. I, stvarno je tako; od ovih 290 miliona koliko je ove godine pripalo ovim opštinama, 50 je otišlo Leskovcu, Vranju i drugim opštinama, u regionalnoj saradnji sa UNDP-om. CHF, koji se tu pominje (to drastično pokazuje koliko Koordinaciono telo uopšte nije u toku sa događajima sa terena), CHF je imao značajne projekte na našem području i neko vreme su bili sa 50% zajednički finansirani projekti u infrastrukturi. Ali, kad smo to imali – u 2004, 2003, 2005, u 2006. su već opali, a u ovoj, 2007. godini samo je Bujanovac imao manje projekte, a Preševo i Medveđa nisu imali nijedan projekat u saradnji sa CHF-om.
Zaboravlja se, i uopšte se nije pratilo, da je u međuvremenu američki USAID išao sa „SKOPS“ programom u ekonomskom razvoju, a nadležno ministarstvo uopšte ne prati, niti se to u ovom obrazloženju koje je dato u ovom delu budžeta spominje, jer nadležno ministarstvo uopšte nije u toku šta međunarodni donatori pokušavaju tamo da urade.
To je, po meni, ono krajnje i najozbiljnije pitanje. Ako nema spremnosti da se veoma osetljivi životni problemi tamo rešavaju, a ja rekoh jedan od objektiva je integrisanje Albanaca u državni i društveni sistem Republike Srbije, mogu vam komotno reći da su do sada daleko više uradili OEBS, američka ambasada, nemačka ambasada, britanska, nego državni organi na ovom području. E, sad, stvarno bi trebalo da se ova tema otvori i da se da odgovor zbog čega je tako.
Šta sad da rade nezadovoljni ljudi kojima je 2001. obećano da će se ozbiljnije rešavati ovi problemi, a nema konkretnih pokazatelja na terenu? Onda, šta im je drugo činiti nego da traže pomoć i od međunarodne zajednice? Ali, ne onako kako se iskrivljuje ovde, počev sa najviših nivoa, da se traži međunarodno vojno prisustvo, i u tome je cela poenta, oko toga se diže galama. Upravo, svi najvažniji relevantni politički subjekti i svi odbornici Albanci i u svojoj političkoj platformi traže intenzivnije prisustvo međunarodne zajednice, poput saradnje sa OEBS-om, međunarodnim donatorima, kao i da Vlada Republike Srbije ima ozbiljniji pristup u ostvarivanju zadataka, obaveza i objektiva koji su postavljeni u, opet ponavljam, programu Savezne i Republičke vlade koji je bio podržan od strane OEBS-a i NATO-a u to vreme. Hvala vam.