Dame i  gospodo poslanici, govorio sam o dve teme.

Sada je ovde otvoreno bezbroj tema o kojima bih rado diskutovao, argumentima. Verovatno će biti prilike da se u okviru redovnih tačaka o tome da se razgovara argumentima.

Sada o ovom pitanju, da li meni i Albancima neko dozvoljava da slobodno živimo na svojim ognjištima, u svojim kućama. Mislim da je ta tema, apsolutno, bespredmetna - da sada neko, ili radikali, ili ova ili ona vlast, dozvoljava Albancima da žive slobodno tu gde su vekovima i milenijumima bili i živeli. Mislim da je stvarno bespredmetno. To je jedno.

Drugo, pre neki dan, jedan poslanik je ovde rekao da mogu da dišem čist vazduh, znači treba i za to da zahvalimo, što mi tamo čist vazduh dišemo. Ove teme su stvarno bizarne, ali hajde da krenemo redom.

Imao sam prilike i izneću stavove kada bude ponovo prilika, kada je u pitanju Kosovo, uvek sam govorio da je to demokratsko pitanje koje rešavaju građani Kosova.

Ovde sam predstavnik Albanaca Preševske doline, znači, mogu govoriti u ime svojih birača, a ne u ime ovih birača koji uopšte nisu učestvovali na tim izborima.

(Iz sale: Da li je Kosovo Srbija ili nije?)

Otvorićemo tu temu. Dozvolite da ovde iznesem ono od maločas, stvari koje su iznete a ticale su se naziva. Prvo da mi vidimo čije je to pravo da, kako god se kome prohte, da nalepnicu, kao da je to roba za prodaju.

To što stalo je Vučiću, ili Šaroviću, ili nekome da Albance naziva Šiptarima, ljudi božiji, zar je to bilo čije pravo?

To je poznato, jedinstveno, ako ima poštovanja i zna se red; postoje enciklopedije i postoji praksa i pridržavajmo se toga, bez tih premisa koje imaju taj uvredljivi karakter.

Što se tiče glasanja u opštini Bujanovac, jedva su radikali bili najjači, ali ni izbliza onim podacima koje je maločas izneo poslanik Vučić, jer je najmanje 50 posto glasova naš kandidat dobio na tim izborima.

Zaključivanje koje je maločas izvodio, na osnovu tih glasova, da je takva etnička struktura, apsolutno je neprimereno.

Tačno u promilima ću vam na narednoj sednici izneti izborne podatke, siguran sam da su vaši podaci pogrešni.

Tvrdim vam da je naš kandidat dobio najmanje 50 posto glasova opštine Bujanovac.

(Iz sale: Da li je Kosovo Srbija ili nije?)

Idemo dalje, što se tiče prava na zapošljavanje, mislim da niko nema pravo da menja ustavna načela, zakonska načela, i da se zalaže, u ime demokratije, za sasvim neke druge, nakaradne, principe.

Što se tiče deklaracije koju smo dali, mi smo u subotu dali našu deklaraciju, u kojoj tražimo da se, nakon sedam godina, konačno reše životni problemi sa kojima se suočavaju Albanci i diskriminacija kada je u pitanju zapošljavanje i nerešavanje problema obrazovanja.

Jel' vi znate da ova država i ova vlada nema pojma o visokom obrazovanju svojih građana? Građani ove države, apsolutno, ni dinara ne dobijaju od republičkog fonda za stipendije, za kredite, uopšte, Vlada nema pojma gde mladi Albanci Preševa, Bujanovca, Medveđe završavaju visoke škole...

... da o pojedinim temama ozbiljno raspravljamo, jer stvarno iziskuju ozbiljan pristup. Konačno je vreme.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, radi objektivnosti, ja sam maločas dobio podatke iz opštine Bujanovac sa poslednjih izbora. Nagip Arifi je imao 10.541 glas, 53,79%, kandidat radikala Stojmenović - 9.056 glasova, 46,21%. Na brzinu smo ja i poslanik Vučić izneli podatke koji se ne poklapaju s ovim. Ja sam iznosio 55%, on 51%, za našeg kandidata, ali evo, radi istine.
E, sad, tema Medveđe, ispustio sam maločas. Nekoliko puta se ovde iznosi zašto, uopšte, spominjem Medveđu. Hajde da objasnim.
Partija za demokratsko delovanje, formirana 1990. godine, okuplja Albance u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Opština Medveđa je 1981. godine imala 33% Albanaca, a na popisu 1991. godine, 28% Albanaca; sa 33%, taj procenat je pao na 28%. Trenutno ima svega 7%, otprilike, 700 do 800 Albanaca je u opštini Medveđa.
Ogroman broj, negde oko 4000 Albanaca, masovno je napustilo svoja ognjišta nakon Kumanovskog sporazuma, kada se povukla Vojska i policija sa Kosova i koncentrisala se na području, uglavnom, Preševa, Bujanovca i Medveđe. Tada se bilo niz teških incidenata i u toj atmosferi su oni napustili svoja ognjišta, kao što su ih napustili i Albanci u Karadahu, opština Preševo, i u svim planinskim predelima opštine Bujanovac, i još uvek se nisu vratili.
Govorim u tom kontekstu, a o iseljavanju u celini možemo razgovarati. Pošto je Medveđa aktuelna, govorim o Medveđi. Iz Medveđe su ranije išli Albanci i Srbi, naravno, iz ekonomskih razloga. Ja govorim o ovim poslednjim dešavanjima u opštini Medveđa, znači, uglavnom u ovih sedam godina, od Kumanovskog sporazuma do današnjeg dana.

Ne vidim nijedan razlog da se ovde sprečava poslanik da govori o svojim biračima. Albanci Medveđe su moji birači i oni, jednostavno, čine ...

Ja ću samo još ovom prilikom, jer je izneto niz neistina malopre, da odgovorim, zbog dostojanstva ovog doma.
Ne znam šta je gospodinu Šaroviću danas, nema partijsku disciplinu, nema bedž, pa, verovatno, dopušta sebi slobodu da s ovakvim proizvoljnostima izlazi pred narodne poslanike.
Počnimo redom. Spomenut je Ridvan Ćazimi. Ridvan Ćazimi je ubijen u danima kada je izvršena relaksacija Kopnene zone sigurnosti, po Sporazumu o demilitarizaciji, jer je to trebalo da traje od 24. do 30. maja. On je ubijen u prvim danima početka relaksacije.
Ridvan Ćazimi je bio predsednik delegacije koja je postigla sporazum, zajedno sa međunarodnom zajednicom i s predstavnicima Vlade Republike Srbije.
On je u više navrata, u školi u Lučanu, vodio albansku delegaciju u direktnim razgovorima s predstavnicima Vlade, koje je organizovala međunarodna zajednica.
On je ubijen u trenucima kad nije bilo borbe. Ustreljen je snajperom, sa velike udaljenosti, ni u kakvom oružanom sukobu. Traži se dugo vremena da istina o tome izađe na videlo.
Trebalo bi da se gospodin Šarović zalaže i za to da se ovde, i ne samo ovde, već u institucijama pravosuđa Srbije, postavi pitanje kako su ubijena braća Saćipi. Oni su, 26. januara 2000.godine, vraćajući se sa posla, u traktoru, ubijeni od strane policije. Nikada do sada to nije izašlo ni u jednom sudskom organu.
Slažem se sa tim, ne samo u TV emisiji, nego, dajte, u bilo kom forumu da razgovaramo, ali s argumentima, a ne da se o tragičnim sudbinama ljudi na ovako bezobrazan način razgovara.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, na osnovu one tačke 226. bi trebalo jednog poslanika, u ovom slučaju predsednika jedne parlamentarne partije ovde, da obavestim o važnim stvarima.
Preševo ne može da se takmiči i da ima prilike koje je gospodin poslanik izneo, jer Preševo nema sportsko igralište za veliki fudbal i nema mogućnosti da se publika sakupi da bi bilo ovakvih problema koji bi bili u nadležnosti ministra Jočića.
Ali, zato je ministar unapred poslao žandarmeriju na taj teren. Govorim o Kopnenoj zoni sigurnosti, u malo širem kontekstu.
Govorim sad o žandarmeriji, jer specijalne snage policije intervenišu u Beogradu kada ima nereda, a pošto u Preševu nema mogućnosti da ima nereda, moramo ovde da govorimo o jednoj potrebi.
Izjava potpredsednika, ne, zamenika veoma aktuelnog Koordinacionog tela, koje je rekonstruisano i reorganizovano bez učešća predstavnika ljudi kojih se to telo tiče, upravo ovih dana je bila da neće biti u ovim opštinama, ni u jednoj od ovih opština, sportskih centara, jer su oni regionalni.
Pošto nam je Vranje region, a jedna ranija politika, SPS-a, kad je SPS bio na vlasti, bila je da, prvo, treba Vranje razviti, pa će, tek posle, razvijeno Vranje razviti ostale, mi čekamo da će tek u neko buduće vreme Preševo imati sportski centar, da će imati i neko veliko igralište za veliki fudbal, kojeg sada nema, pa će onda biti takmičenja, pa je onda moguće, ko zna, da bude i nereda. Sportsko takmičenje, pa može da se desi.
Uglavnom, za sada, žandarmerija se kod nas koristi za saobraćajnu patrolu, i to često van Kopnene zone sigurnosti; o tome zna gospodin Jočić, zna i premijer.
Obavestio sam o tome negde u novembru prošle godine, kada su, nažalost, mimo svih zakonskih odredaba, specijalne snage policije kontrolisale saobraćaj u Preševu, a ponekad se upadalo u kontrolu, neobičnu kontrolu kuće, u 4 sata ujutru, ne od lokalne policije, kako je bilo ranije, nego, upravo, od pripadnika žandarmerije.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, ne znam zašto gospodin Krasić insistira dalje na nove detalje kada nam je poslanik Šormaz sve moguće obilato informacije dao i stvarno ne vidim koji je razlog da se dalje nastavlja sa raspravom, pošto izgleda mora da se na osnovu ovakog obilatog obrazloženja ovaj zakon glasa i usvoji. Samo ova situacija već prelazi ono što sam prošli put govorio, trend koji aktuelna vlada ima u odnosu na Preševo, Bujanovac, Medveđe.
Plastično nam je poslanik Šormaz izneo maločas da maltene ne moramo uopšte ni poslanika ovde imati, ne moramo baš ni o čemu razmišljati, jer o svemu se stara ova vlada, i kada treba da očisti teren, i kada treba da stvori ekologiju, i kada rešava sve probleme u Koordinacionom telu, pa ne moraju ništa da poslanik i ljudi u lokalnoj samoupravi da znaju, jer Vlada se stara o tome, ona o tome razmišlja.
Mi jednostavno moramo biti zadovoljni i moramo biti zadovoljni ministrom Lončarom, jer on takođe za nas misli ovako kako je maločas gospodin Šormaz rekao, jer mi nemamo nikakvih problema u obrazovanju, mi nemamo nikakvih problema ni sa ministrom Veljom Ilićem. Rešio je probleme u ime nas, u ime Skupštine opštine Preševo, što se komercijalnog sadržaja tiče. On odlučuje kome treba dati, a ne mora biti lokalne samouprave.
Pa ne znam, ako nastavimo ovim trendom stvarno ne znam čemu Albanci u Preševu, Bujanovcu, Medveđi, šta će im lokalne samouprave, šta će im poslanik, pošto ova Vlada o svemu razmišlja. Hvala vam.

Samo sam hteo da ova upozorenja od strane gospodina Šormaza po drugi put dolaze. On dolazi iz strane koja je još oštrija i agresivnija u odbrani državnih interesa, čak i od radikala. Tako je otprilike ono prvi put bilo, pa sada se to dopunski potvrđuje.
Ako dozvoljavaš, pored čistog vazduha, koji kažeš, da mi tamo dole u vašim Potemkinovim selima dišemo, da li uopšte misliš da poslanik ovde ima prava da iznosi mišljenje ili mora da se složi sa vama iz DSS-a ili sa Vladom. Mislim da, prvo, ako je bilo zloupotrebe, bilo je u vašem govoru, kada ste izneli Preševo, Bujanovac i Medveđu, a to zračenje je u Preševu, Bujanovcu, Vranju i u drugim opštinama. Manipulacija je bilo kada ste apostrofirali samo Preševo, Bujanovac i Medveđu. Na to sam reagovao.
Što se apsolutno tiče prava o tome, sada ako sam poslanik sa verovatno u proseku većim brojem glasova, nego što ste vi ovde prisutni, uvek govorim o proseku. Imam 17.000 glasova. Izbroj tamo sa koliko broja glasova dolaziš. Zbog čega apriori blanko mora baš kao Šormaz, kao poslanik, da je zadužen da brani državni interes više nego drugi poslanici.
Ova logika, ne nova, veoma stara, i doprinela je da se manjine u ovoj državi ne osećaju u svojem. Upravo zbog diskriminacije i takvog odnosa koga zastupaš na ovoj govornici i sada i ranije.
Mislim da je nastao kontinuitet jedne kontraproduktivne politike, koja je nažalost dovela do katastrofalnog stanja koje mi niz godina ovde imamo.
Što se tiče mobilnih telefona, gospodina Krasića, jeste da tamo funkcionišu, ali često duplo skuplje, jer upadamo u roming u Mobtelu, u makedonskom Mobtelu.
Zato bi trebalo da se malo više, pored onog čistog vazduha, da ova država ima više angažovanja da ne samo Mobtel nego i druge stvari funkcionišu normalnije nego što je sada situacija na našem području. U niz drugih oblasti, ali nije sada tema o tome da razgovaramo.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, izvinjavam se što moram ponovo. I pored nedovoljnog poznavanja srpskog, mislim da sam bio jasan kad sam reagovao na cinizam gospodina Šormaza, kada je bespotrebno odvojio Preševo, Bujanovac, Medveđu od šireg jednog kompleksnijeg pitanja.
Moje reagovanje je bilo opet mislim jasno na stvarno nerazuman pristup predstavnika koalicije koja ima aktuelnu vlast, kada umesto jedne stručne problematike ulazi u vode politizacije, opet kažem, jedne isključivo stručne problematike.
Moja su reagovanja u odnosu na ova dva pristupa, jednostavno moj doprinos i reagovanje u tom pravcu. Zato opet mislim, ni one uvrede koje idu sa onog - hipoteka Titovog vremena, koje se ovde moglo čuti i u ranijim diskusijama od pojedinih poslanika SPS, a sad aktuelni poslanik verovatno opet ima direktan takav uticaj, iako kaže da je njegova prošlost drugačija.
Opet, ova druga stvar oko jezika, mislim da je apsolutno nekorektno od strane poslanika gospodina Nikolića, kad sam se u toku diskusije i pored, priznajem, reduciranijeg rečnika srpskog, ispravio. Nije morao baš na tu temu da se javi i da me upozorava jer tu kulturu imam iz lokalne skupštine. Ne mora da me neko ovde podseća kako se drugome obraća.
A što se pak sada prava korišćenja maternjeg jezika tiče, opet da vas podsetim, pored govornice i ovih dijaloga koje smo imali ovde u Skupštini, dosad ni s jednim stručnim nadležnim nisam razgovarao na tu temu, da mogu da koristim svoj maternji jezik pri obraćanju poslanicima u ovoj skupštini.
Podsetio bih vas, poslanik sam koji zastupa Albance Preševa, Bujanovca, Medveđe. Po statistici, ima nas negde ispod 1%. Nažalost, taj broj se smanjuje, svakim popisom je sve manji, a po Zakonu o zaštiti prava nacionalnih manjina dopušteno je korišćenje maternjeg jezika manjinama koje imaju više od 2%. Mislim da ove stvari ako su raščišćene rado bih, uz adekvatnu tehničku pomoć, koristio svoj maternji jezik. Hvala vam.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Rajko Đurić reče maločas da čeka mesec dana da bi došao kod određenog ministra, ja tražim oko dva i po meseca sastanak sa ministrom prosvete, ali nikako ne uspevam, jednostavno nedostižan je. Ako dodam da je ovih dana Vlada reorganizovala Koordinaciono telo za Preševo, Bujanovac i Medveđu, a da sam ja to saznao iz sredstava informisanja, onda nije čudno da nema interesovanja ni od ministara jer oni čine Vladu. Nažalost, takva je situacija. Šta bi trebalo da se očekuje kad je u ovoj skupštini ukinuto ministarstvo za manjine, drastično redukovan fond za Koordinaciono telo Preševo, Bujanovac i Medveđa. To je jedan po meni normalan sled strategije, koju je ova vlada postavila pred sobom.
Više sam ovde izašao povodom poslaničkog pitanja koje sam postavio 5. jula. Odgovor je ovde dostavljen, mislim, u utorak 11. septembra. Čak je ovo prilično dugo, da bi se sročilo opravdanje za manipulacije koje sam naveo 5. jula, a koje su izvršene povodom iskorišćavanja komercijalnog sadržaja graničnog prelaza Preševo.
Tada sam jednostavno tražio objašnjenja kako je moguće da nakon onih 15-16 godina, otkad je otvoren taj granični prelaz, da tamo ni u državnim službama, ni u svim mogućim pratećim službama nema nijednog Albanca, ali i da sada, kad treba koristiti komercijalni sadržaj, ne mogu nikako da dođu do izražaja ljudi sa tog terena, nego su unapred kvalifikovane firme iz drugih sredina, iz Beograda ili drugih sredina.
Ovde se pokušava reći da nije u pitanju neki monopol nego su na osnovu zahteva "Intermola", "Interspida", po nekoj zakonitoj proceduri ministarstva u drugom stepenu, nije po zakonu nadležan organ u opštini to uradio, nego je ministarstvo u drugom stepenu po tome odlučilo. Čak kaže i kada treba da se plati naknada za prenamenu i naknada za uređivanje građevinskog zemljišta, da je izvršen depozit u sudu.
Znači, nije u saradnji sa lokalnom samoupravom.
(Predsednik: Vreme.)
Mislim da je vreme pet minuta.
(Predsednik: Vreme je tri minuta. Izvolite, ali već ste duboko ušli u četvrti minut. Završite.)
Dobro. Šta sad? Nije to bilo u saradnji sa lokalnom samoupravom, nego opravdanje za to što je drugi stepen odlučivao, navodno objašnjenje koje su neki neimenovani predstavnici uprave iz Preševa izneli u ministarstvu, da njih skupština koči nekom odlukom, a to je bila odluka o formiranju anketnog odbora koji je trebalo da ispita manipulacije.
Naravno, ministarstvo umesto da sa rukovodiocima lokalne samouprave objasni situaciju, oni su na brzinu nametnuli preko, po svemu sudeći, korumpiranih radnika u lokalnoj samoupravi i u nekom dilu sa određenim delovima ministarstva, prevazišli, zaobišli su Skupštinu.
Sada postavljam pitanje – ako je u slučaju ''Balkan Brika'', kada je privatizovan, kupio ga je Albanac iz Bujanovca, podigla se skupština Vladičinog Hana, napravila čitavu buku, a nadležni republički organ nakon izvesnog vremena to poništio, zašto se onda, gospodo, ovde mimoilazi SO Preševo, kada ona formira anketni odbor? Zašto ne dolaze ljudi iz ministarstva da ispitaju to, nego direktno pozivanjem na određene zakone oni to veoma efikasno sprovode, radovi se vrše...
(Predsednik: Gospodine Halimi, hvala vam puno.)
... i apsolutno, po meni, je otvorena diskriminacija lokalne vlasti u Preševu. Hvala.

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, ja sam morao da se javim, zbog člana 226, a i 104.
Zbog dostojanstva i dezinformacije oko nacionalnih simbola, da kažem da ova problematika nije dovoljno rešena postojećim zakonom. Kod nas je nacionalna zastava korišćena 15 godina, od 1968. do 1989. godine, i tada je, zapravo, partijskom odlukom je odobreno, partijskom odlukom je ukinuto to pravo Albanaca. Evo, nekoliko godina ne uspevamo da to zakonom valjano rešavamo, kao što su to rešile i Makedonija i Crna Gora. Ako tamo može da se koristi nacionalni simbol, nacionalna zastava Albanaca, zašto ne bi i u Srbiji, kada je već postojala takva praksa, otprilike, 15-16 godina?
Mislim da treba naći snage i odvažnosti da se ova problematika reši i da se ne mora sada ovde to prebacivati na teren terorizma i kojekakvih optužbi, jer se radi o legitimnom pravu Albanaca da koriste svoj nacionalni simbol, koji, činjenica je, država Albanija od 1912. godine koristi kao zastavu. Od 15. veka to je nacionalni simbol svih Albanaca, bilo gde da se oni nalaze.
Postoji ta praksa i stvaraju se tenzije svake godine povodom ove problematike. Pošto ste vi već ovu priču počeli, pozivam odavde da što brže i što energičnije rešimo ovaj problem, onako, opet ponavljam, kako su ga rešile i Crna Gora i Makedonija. Ima, verovatno, više demokratskog potencijala ovde da se ovakvi problemi rešavaju i da se ne moramo ovako optuživati.
Oko tih političkih skupova koji se na vreme zakazuju, ne znam gde je tu uopšte problem, da neko slobodno izražava svoja politička opredeljenja, jer niko ne može ograničavati političko dejstvo i političko izražavanje mišljenja bilo koga, u bilo kom mestu.
Hvala vam.

Dame i gospodo poslanici, da postoje mogućnosti verovatno bih govorio na albanskom, kao što su srpski poslanici govorili na srpskom u kosovskom parlamentu kada su učestvovali. Bilo ih je u prvom sazivu, gospođo, ako se sećate, govorili su na srpskom, a ministar za povratak na Kosovo, srpske nacionalnosti, dobro znate, u direktnoj kontakt emisiji na Pinku naš ministar je potvrdio da njegovo ministarstvo ima višestruko veći iznos sredstava nego što manjine ovde raspolažu. To su činjenice.
Što se tiče maločas iznete izjave, koja se verovatno ticala moje diskusije na prethodnoj sednici Skupštine koju smo održali 14. februara, a u vezi sa Ahtisarijevim dokumentom i paketom, jeste da sam i tada, i posle toga i dalje tvrdim da je to bio dobar kompromis, bolji dokument još uvek nije ponuđen, da se konačno veoma udaljene pozicije približe.
Hteo bih da ovaj dokument koji sada Vlada nudi, mislim na rezoluciju, bude približan tom paketu ili tom dokumentu. Ali nažalost, šta u rezoluciji nam je ponuđeno. Ono što Ivica s pravom sada kaže, nema nikakve razlike u odnosu i na diskusiju i na dokumente, koga u ovoj ili Narodnoj skupštini je mogla javnost da čuje, prilikom donošenja Predloga odluke o referendumu kojim je odbijena međunarodna pomoć u rešavanju kosovskog pitanja 98. godine.
Imam ovde papir našeg poslanika koji je tada pročitao. Da znate da se iz toga može videti da nema bitne razlike. Ista meta, isto rastojanje, ista logika. Nema pomaka. Mi čitavo vreme tražimo da kosovski čvor rešimo. Slažemo se da taj problem nije iz ovih dana, da on vuče korene iz daleke prošlosti, ali ako Albanci i Srbi nisu mogli taj problem sami da reše, gde je zdrav razum.
(Predsednik: Vreme.)
I u ličnim problemima ljudi traže pomoć od trećeg, a mi odbijamo međunarodnu pomoć. I ovom prilikom pretimo međunarodnoj zajednici. Gde tu ima logike? Hvala vam.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, dosta toga sam promenio od namere što sam na početku imao da kažem.
Moram prvo da konstatujem da ako je bio cilj homogenizacija političke atmosfere u Srbiji, ona je bila i u prethodnoj sednici 14. februara dostignuta. Ne vidim ništa novo.
Tamo gde se vladajuće partije i najveća opoziciona partija slažu, ne vidim gde ima većeg jedinstva, i zbog čega te frustracije da nema jedinstva kod Srba? Mislim da apsolutno to ne stoji, čak je ovde mnogo kritičkog razmišljanja o stvarno ozbiljnim problemima. Nema uopšte dovoljno novog pristupa u rešavanju i te kako osetljivih problema koji nas muče ne sada, već duži period.
Večeras, nažalost, vratili smo se u osamdesete godine, tirade iz tog vremena, i u novinskim člancima i u TV emisijama, u malom koncentrisano smo ovo veče ponovo slušali. Mi znamo uopšte ta homogenizacija, ta indoktrinacija, čime je završila, kakvim je katastrofama na našim prostorima završena.
Šta sad? Imamo situaciju, sa časnim izuzecima, kao da se ovde zaboravlja zbog čega je potpisan Kumanovski sporazum, zbog čega imamo Rezoluciju 1244. Pa zbog humanitarne katastrofe na Kosovu, kada je egzodus od 800 hiljada Albanaca prema Makedoniji i Albaniji nastao proterivanjem. Vi ste spominjali BBC i druge međunarodne novinske i informativne agencije. To su dokumenti poznati iz tog vremena.
Ako ovaj parlament to neće da vidi, onda je ozbiljan problem i apsolutno je veliki problem ako nakon toliko vremena i takvog iskustva, da najviši predstavnici, najviši organ jedne države ne uzima u obzir to iskustvo i ne pokušava na osnovu tog iskustva da ima novi pristup u rešavanju društvenih, socijalnih i političkih problema koji muče državu u dužem periodu.
Sada u ovom pogledu postavljam jedno pitanje. Čitavo vreme govorimo da želimo u EU, bez obzira na izuzetke koji bi sa Belorusijom i Kubom.
Ali, čitavo vreme govorimo da je cilj, ozbiljan cilj svih balkanskih naroda da se uključe u evropske tokove i evropske procese. Ovamo čeka rezolucija da se Evropska zajednica uključi da reši efikasnije problem građana Kosova, životne probleme građana, a mi sada u neku ruku euforično konstatujemo da smo uspeli da to sprečimo - da sprečimo rešavanje životnih problema i Srba, i Roma, naravno i većinskog albanskog naroda na tom prostoru.
Znači, gde je logika da se odbije ono što svi delovi Evrope, i oni koji su upravo ušli i oni koji čekaju na red, čitavo vreme insistiraju na integraciji u evropske tokove, a mi uporno to odbijamo i hvalimo se tim odbijanjem. Gde ima tu logike?
Mislim da je ovde maločas rečeno, kaže, 15 posto prostora i žitnicu. Pa ko će da stvori tu žitnicu? Sam li će prostor da bude žitnica ako nema ljudi, ako se mi uopšte ne bavimo problemom ljudi?
Gde su ljudi u našoj politici? Šta ćemo sa ljudima koji su tu na terenu? Da li treba sa tim da se bavimo?
Kada vidim ovaj izveštaj, prvi put sam ga danas video, zamislite Ahtisari predlaže dvostruku većinu u donošenju najvažnijih zakona za Kosovo, maltene svih najvažnijih zakona, a naš tim je tražio trostruku većinu, jer nema poverenja, ako ima obezbeđenih 20 poslanika, ne na osnovu rezultata, od 120 - 20 poslanika, gde bi 10 bilo Srba, 10 iz drugih manjina. I šta sad? Ne, kad izlaze, Srbi će imati 11 ili 12 plus. Vi znate da je u prvom sazivu bilo 32 poslanika manjina, 22 Srba i 10 drugih. I šta sad?
Kaže u materijalu Vlade sledeće: i oko Ustava i oko svih zakona nije dobro da od tih 20 - 11 odlučuje da li će prihvatiti, 10 iz drugih manjina, znači bez Srba ne mogu. A ako budu izašli na izbore još 12, znači bez šest-sedam Srba, a ostalo manjinski predstavnici, ne mogu da prihvate te zakone. Sada kaže, ne dvostruka nego trostruka većina, posebno će morati predsednika Kosova i zakone da da saglasnost - klub manjina, klub Srba i onda klub većinskih poslanika.
Zamislite, znači nedovoljna je dvostruka, to nigde u svetu nema, traži se trostruka većina, a to je zapravo samo da se odbije, jer nema ozbiljne logike da se stvarno te nemoguće stvari, gde nigde toga u svetu nema, ali ipak je po meni preovladala logika da se samo glatko odbija to što međunarodna zajednica pruža i apsolutno onda idemo u prolongiranje unedogled.
Šta dobijamo prolongiranjem? Gde je kraj? Kako se rešavaju životni problemi, ako se mi hvalimo ruskim vetom, a ne idemo u rešavanje životnih problema građana na Kosovu. Mislim da je tu suština.
Mislim da je krajnje vreme da, u saradnji sa međunarodnom zajednicom, jer ako nisu Albanci i Srbi tokom čitavog 20. veka imali mogućnosti da reše međusobne sporove, onda je apsolutno red da međunarodna zajednica bude ta koja će u ovom slučaju jednostavno reći tačka, više tih nesporazuma, više tragedija, više humanitarnih katastrofa ne može u 21. veku biti, nego ćemo ići ljudski i da u Evropi Evropljani odlučuju, neka Putin rešava svoje probleme. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, ja sam pre više od dve nedelje postavio ...

Član 226.
Ja sam postavio pre dve nedelje pitanje ministru za infrastrukturu o nezakonitom monopolu koji je obezbeđen beogradskoj firmi "Interspid", u okviru komercijalnog sadržaja graničnog prelaza Preševo. Odgovora nema, a tamo su uzburkani duhovi, ima i peticije, koju je više od 1.200 građana uputilo najvišim državnim organima, kojom traže odgovor na ovu nezakonitu praksu u graničnom prelazu Preševo.
Danas, pošto je ministar finansija ovde, konstatujući prethodno da u carinskoj službi i pratećim službama na graničnom prelazu, u ovih 16 godina od kada postoji granični prelaz, nije zaposlen nijedan Albanac, pitam da li uopšte postoji neki zakonski kriterijum koji sprečava državne organe i službe da struktura bude multietnička, pošto je s druge strane, na makedonskoj strani, takva praksa uvedena odavno, a to je uobičajena svetska praksa.
Dodatno, pošto je pitanje finansija, verovatno, povezano i sa ekonomijom, postavljam pitanje - ako je za ovu opštinu Koridor 10, granični prelaz, glavni resurs, koji je plan države da ovu najnerazvijeniju opštinu u državnim razmerama intenzivnije uključi u savremene tokove i u ekonomske tokove?
Hvala vam.