Uvažena potpredsednice, ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, dva meseca je prošlo, gospodine Dinkiću, od našeg poslednjeg velikog susreta u ovoj sali, kada smo razgovarali o rebalansu budžeta za 2012. godinu i setu zakona koje ste najavili kao zapravo udarni talas, početak svojih velikih strukturnih i svih drugih reformi.
Dva meseca nakon toga ste, moram to da kažem, u političkom smislu ponovo gotovo potpuno sami u ovom parlamentu. Tu je dosta vaših saradnika iz ministarstva, ne mislim na to, ali u političkom smislu vi i vaša stranka praktično stojite iza ovog budžeta i branite ga.
Drago mi je da je govorio kolega iz SNS, a pre njega nešto malo gospodin Arsić, bez toga bi se uplašio već za sudbinu vašeg budžeta, s obzirom da većina poslanika SNS u prijavama za reč povodom budžeta nije navela da li je za ili protiv, pa je to možda moglo da stvori neku sumnju da ćete do poslednjeg momenta morati da strepite.
Nezavisno od toga, mislim da većina primedbi, pre svega onih političkih, vrednosnih, kako hoćete, pozicija sa kojih smo kritikovali rebalans budžeta u septembru i izmene nekih drugih zakona zapravo stoje i danas. To ste mogli da vidite i u današnjoj raspravi. Ne zameram vam mnogo, zapravo ne zavidim vam zbog situacije u kojoj se nalazite i ne zameram vam zbog načina argumentacije koju koristite. Vi ste ministar finansija i privrede u Vladi koju vodi premijer koji na televiziji kaže da ima ogroman problem sa ekonomistima, da stalno sa njima priča i da stalno ekonomisti na svaki njegov predlog koji iznese kažu da tako nešto nije moguće.
Međutim, premijer je propustio da pomisli da je možda u njemu problem, a ne u svim onim ekonomistima koji tvrde da njegovi modeli razvoja zemlje, razvoja društva, razvoja ekonomije prosto nisu održivi. Ovde se, kao i obično, kada se razgovara o Predlogu budžeta poslednjih nekoliko godina stalno ponavljaju te fraze kako postoje razvojni budžeti i kako postoje socijalni budžeti i kako je naš budžet divan zato što je po malo od jednog i od drugog, a niko ne ode korak dalje.
Dakle, postoje jasna merila da li je budžet razvojni i da li je socijalan. Razvojni budžet je onaj koji će na kraju određene godine, u ovom slučaju 2013. godine, dovesti do toga da privreda bude veća, da privreda bude snažnija, da zaposlenost u ovoj zemlji bude veća nego što je sada, odnosno da nezaposlenost bude manja. Potrudiću se da vam u nastavku pokažem da ni jedan od tih ciljeva nećete uspeti da ostvarite u 2013. godini, kao što ni prethodne vlade to nisu uspevale insistirajući na sličnim modelima budžeta kao što vi danas činite.
Sa druge strane, ako kažete da je Predlog budžeta socijalan ili socijalno odgovoran, onda jedno merilo postoji za to – da li će na kraju godine bolje živeti prosečan stanovnik ove zemlje nego što živi u ovom trenutku i posebno da li će nešto lakše, nešto kvalitetnije živeti one kategorije našeg stanovništva koje su socijalno ugrožene? Naravno da neće bolje i lakše živeti. Tu dolazimo do prve grupe problema – ponovo ništa niste učinili da konačno jednom u ovoj zemlji utvrdimo ko je to u stanju socijalne potrebe, socijalne nužde i kome zaista treba pomoći.
Danas ste imali jednu raspravu, trudili ste se da budete odmereni prema svom koalicionom partneru iz PUPS, to poštujem, ali ste zapravo rekli ono što je suština, da koncept onoga što ste zajedno zvali trinaesta penzija nije održiv, da on ne vodi računa o tome kojim kategorijama treba pomoći i da je mnogo bolji model onaj za koji najavljujete da ćete ga ostvariti u drugoj polovini 2013. godine, a to je da targetirate one penzionere koji su zaista ugroženi.
Međutim, za sada ne postoji ni jedan predlog, ni jedna akcija ove Vlade, ne mislim samo na vaše ministarstvo, nego pre svega na one koji politički vode Vladu, koji nas uveravaju u to da će tako nešto biti urađeno. Mi smo to sve slušali na isti način, u istim formulacijama i od nekih prethodnih vlada. Već je ovde mnogo puta rečeno.
Suština budžeta, suština svake rasprave o budžetskoj, fiskalnoj i ekonomskoj politici je politička odluka šta ćete u jednoj godini i od koga uzeti i šta ćete i na koji način dati. Vaša odluka je bila da u budžetu za 2013. godinu uzmete od svih, uzmete još više od svih i to činite merama koje ste usvojili pre dva meseca, odnosno povećanjem PDV. To ste učinili povećanjem akciza, to činite i novim Predlogom zakona o akcizama, kojim od one naredne godine uvodite još više akciza. Rešili ste, s druge strane, na rashodnoj strani da onima koji su vezani za državu, pre svega onima koji rade u javnom sektoru ili su penzioneri, zapravo smanjite prihode ili primanja u 2013. godini.
Meni je fascinantno kako gotovo svi ili svi predstavnici vladajuće koalicije, koji su danas učestvovali u raspravi, izbegavaju da istaknu tu činjenicu. Plate i penzije će realno biti manje na kraju 2013. godine nego što su danas. Biće manje za onu razliku između one minimalne stope rasta, koju ste predvideli u dva navrata tokom 2013. godine, i razlike inflacije koja će biti. Vi znate da inflacija u 2013. godini neće biti 5,5%, biće znatno veća od toga, kao što ni u ovoj godini koju završavamo nije bila u granicama projektovane, željene ili ciljane, nego je bila znatno više od toga.
40/1 JJ/MĆ 17,50-18,00
Postoji nekoliko načina ili nekoliko dokaza za ovu moju tvrdnju. Malo se o tome ovde pričalo, vi ste predložili zakon o izmenama i dopunama, odnosno dopunama Zakona o akcizama. Prvi put uvodite nešto što je, da kažem, na teorijskom nivou pohvalno, a to je projekcija rasta ili kretanja akciza u narednim godinama. Dakle, ne samo u sadašnjem trenutku i koji primer hoćete da uzmemo? Na primer, iznosi akciza na naftne derivate. Kolika je danas akciza na dizel goriva, na različite tipove? Četrdeset dva dinara, da li je tako? Kolika će biti 1. januara 2014. godine? Biće 46 dinara, a onda će 1. januara 2015. godine biti 50 dinara. To znači da vi nameravate da podignete akcize za oko desetak posto. Da li je tako u svakoj od tih godina? Meni to govori da vi tako planirate i stopu inflacije u tim godinama. Da nam zapravo kroz to govorite kolika će biti inflacija, kao što nam to kažete na različite druge načine, kao što nam to kažete i kada pogledamo razliku između ovogodišnjeg iznosa budžeta, odnosno iznosa budžeta za 2013. godinu i 2012. godinu.
Jedno veliko pitanje ste ponovo preskočili, a to je pitanje subvencija. Vi ste nam rekli u raspravi jutros, to ste najavljivali i u septembru mesecu da ćete radikalno srezati subvencije. Niste to učinili gospodine Dinkiću. One su manje zbog ovoga iznosa koji je manji u slučaju "Fijata", ali je kod najvećeg gubitaša, pre svega kod "Železnice", subvencija veća za 800 miliona dinara, za osam miliona evra. Ništa niste u tom pogledu uradili.
Kada govorimo o nekim drugim vrstama pomoći, vi ste ispravno rekli, naravno da nije subvencija državnom sektoru ili javnim preduzećima samo ono što se u budžetu zove subvencija. To su osim garancija, odnosno plaćanja po garancijama i to što država godinama je žmurila na jedno ili na dva oka i dozvoljavala tim, kako bih rekao, privrednim entitetima, ako to uopšte može da se nazove nekim subjektom u privredi, da ne plaćaju nikakve režije, da prave dugove, da gomilaju dugove prema EPS, prema nekim drugim delovima državnog sektora. Tako je nastalo to vrzino kolo nelikvidnosti o kome stalno govorimo. Kako će se to promeniti od 1. januara 2013. godine? Vi kažete da ste obezbedili za saniranje starih drugova likvidna sredstva, a propuštate da nam kažete kako ste ih obezbedili. Koristite jedan argument za koji nisam očekivao da ga koristite zato što je to zapravo citat izjava i opravdanja Mirka Cvetkovića iz druge polovine prošle godine.
Dakle, kad nam kažete kako ste se potrudili da novim zaduženjima, emitovanjem obveznica preko svake mere ili preko one mere koja je bila prvobitno planirana, kako ste se potrudili da zemlji obezbedite stabilnost u prvih nekoliko meseci 2013. godine, vi ponavljate istim rečima ono što je govorio Mirko Cvetković u čini mi se septembru 2011. godine, kada je prodata prva serija državnih obveznica. Na kraju se pokazalo da iz tog njegovog uverenja je proistekla druga posledica, ali smo do kraja prve polovine ove godine probili sve budžetske limite i da, kako vi sami kažete, zemlja našla praktično pred bankrotom polovinom godine.
Gospodin Arsić je govorio o tome da je već u martu prošle godine, odnosno ove godine koja je na izmaku, MMF predlagao, tražio rebalans i da za to što rebalansa nije bilo je odgovoran isključivo predsednik Vlade. Ne bih rekao da je tako, pričali smo već o tome, svi su znali još krajem decembra ili početkom januara da je budžet za 2012. godinu nerealan i da se neće ostvariti i da će se pogotovo na strani javne potrošnje, a time i rasta deficita a sledstveno tome i javnog duga on drastično probiti. To je nešto što će vam uslediti kao posledica i ovog budžeta.
Vi ste u jednom trenutku kao neku vrstu pohvale svom radu pre nekoliko nedelja istakli to da MMF ima razumevanja i da pristaje na deficit od 4%. O tome smo ovde u parlamentu već govorili. Za mene to nije pohvala Vladi, za mene je to iskaz nepoverenja u Vladu. To se na kraju i pokazalo. Dakle, i o stavovima Fiskalnog saveta koji kaže da će deficit biti značajno veći od onog koji vi prikazujete četiri, tri, četiri, četiri, a da s obzirom kako se ova vlada politički ponaša da on vrlo lako može da bude i negde oko 5%.
Velika rupa u budžetu je taj iznos nedostajućih sredstava za železeru u Smederevu. I o tome smo nekoliko puta pričali. Vi nam niste dali ni jedan argument koji nas uverava u to da vi možete prosto kao sekirom 1. januara da prekinete subvenciju, dotaciju, zovite kako god hoćete, koja sada postoji i da železaru u Smederevu, oni ljudi koji tamo rade ili sada ne odlaze na posao i dalje dobijaju neku vrstu pomoći.
Još jedno veliko pitanje, jedna velika rupa u budžetu gospodine Dinkiću, a to je pitanje poslovanja NIS, onog dela dobita koju NIS uplaćuje u budžet Srbije i posebno pitanje rudne rente koja je specifičan budžetski prihod. Nekoliko puta smo ovde pokretali tu temu, a iz Predloga budžeta vidim da vi ne planirate da NIS i "Gasprom NjEFT" od 1. januara 2013. godine naplaćujete rudnu rentu od 7% za eksploatisanu naftu na teritoriji Republike Srbije. Očekivao sam da možda neki poslanici vladajućih stranaka o tome danas ovde govore. Ovde postoji, na primer, nekoliko poslanika SNS iz opštine Kikinda, pa kolika je šteta opštini Kikinda svake godine od toga što je rudna renta 3%, a nije 7%. Kolika je šteta vojvođanskog budžeta i kolika je šteta centralnog budžeta, odnosno budžeta Republike Srbije?
Reći ću vam ja. Između pet ili šest miliona evra samo na teritoriji jedne opštine, desetak vojvođanskih opština će izgubiti nekoliko desetina miliona evra, a istovremeno ćemo trajno izgubiti deo svog bogatstva. Znam da vaš stav o tome se možda delimično razlikuje od stava ostalih stranaka koje možda imaju veću ljubav prema toj srpsko-ruskoj saradnji od vas, ali vaša je dužnost kao ministra finansija da o tome govorite i da takve stvari sprečite.
Liberalno demokratska partija je predložila nekoliko amandmana, nekoliko krupnih amandmana na Predlog zakona o budžetu i želim već u ovoj načelnoj raspravi da kažem nekoliko reči o njima. Dakle, sa jedne strane smo predložili da, u javnosti se mnogo o tome govorilo poslednjih meseci, stalnu traumu izaziva tema transfer sredstava iz budžeta prema Kosovu. Ovim budžetom je kao i prethodnim budžetima predviđeno da se iznosi u određenim oblastima koji idu iz budžeta Srbije prema institucijama na Kosovu prenose na taj način što te naloge zapravo potpisuju zajedno, nadležni ministar i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Mi smo našim amandmanom predložili da prenos tih sredstava, da te operacije obavezno, nezavisno od godišnjih planova rada budu predmet kontrole, odnosno predmet revizije DRI. Smatramo da je korisno to uneti u budžet i na taj način uvesti efikasnu kontrolu.
Druga stvar koja je vrlo opasna i vezana je za ono pitanje preduzeća u restruktuiranju. Vi ste budžetom, predlogom predvideli mogućnost da Vlada otpiše ili konvertuje ranije datu budžetsku pozajmnicu prema pravnim licima u kapital tog preduzeća, da će to raditi Vlada po kriterijumima koje propiše vaše ministarstvo, a uz prethodnu saglasnost Narodne skupštine. Takva odredba u zakonu nije moguća u pravnom sistemu Srbije. Narodna skupština ne može da daje nikakva odobrenja. Ne postoji pravni mehanizam da se tako nešto uradi.
Naš predlog je da u takvim situacijama Skupština o svakom konkretnom slučaju mora da donese poseban zakon. Dakle, ne može Vlada da donosi takve odluke i da traži odobrenje ovog parlamenta, nego moramo da donosimo zakon kako to rade sve zemlje.
Još jedna stvar, Fiskalni savet je od vas tražio, kako bih rekao, kontinuiranu kontrolu izvršenja budžeta. Mi taj zahtev podržavamo, a naš predlog je da konačno rešimo to pitanje podnošenja i razmatranja završnih računa, odnosno zakona o završnom računu u ovom parlamentu. Naše rasprave konkretne o načinu na koji se troši državni budžet biće večito opterećene sumnjom ukoliko to jednom ne uradimo. Hajde da odemo korak napred. Hajde da u nečemu pogledamo neki primer iz susedstva, pa da recimo, prihvatimo ono što je uradio vaš kolega ministar finansija Hrvatske, gospodin Limić, koji sada pred parlamentom dva puta godišnje podnosi završni račun, odnosno pred parlamentom mora da dobije podršku za ono kako država troši novac koji je dobila od građana kroz poreze.
Još jedan vrlo važan amandman za nas je pitanje Nacionalne službe za zapošljavanje i njene efikasnosti. Vaša dotacija je 13,7 milijardi, a mi smatramo da je to apsolutno neopravdano, da je Nacionalna služba za zapošljavanje u mnogo čemu partijska ispostava, da su njeni troškovi, pogotovo troškovi koji nisu vezani za pomoć ljudima ili za posredovanje da nađu posao, nego se odnose na interne troškove, na troškove oglašavanja. Ja svako malo na srpskim televizijama vidim promotivne filmove Nacionalne službe, a ne znam čemu oni služe, da tu jedan značajan deo iznosa, a recimo da to može da bude tri milijarde, da smanjimo dotaciju za taj iznos i da taj novac rasporedimo na neke druge stavke. Na studentski standard, na učenički standard, jer mi mislimo da je to najbolja i najefikasnija borba protiv nezaposlenosti, pre svega buduće nezaposlenosti. Jednim delom u ovaj fond i ova sredstva za izbeglice i raseljena lica. Zbog toga je pre nekoliko dana, ovde je to bila tema, a stalno to pričamo, da se donese Haška presuda, a onda vidite da je iznos za izbegla i raseljena lica smešno mali u parlamentu i to je jedan od naših predloga.
Na tome će se testirati vaša politička volja, nije tajna da se Nacionalna služba za zapošljavanje, pre svega u političkom smislu vezuje za vas, za URS, to je možda tačka gde možemo da testiramo spremnost ili sposobnost da se izvrši departizacija.
Samo na kraju ističe vreme našoj grupi, da li je optimistička prognoza ili nije optimistička od 2% rasta BDP u 2013. godini.
Da pogledamo šta kažu kredibilne, regionalne i evropske institucije o tome, a verujem da je za vas IBRD koji je čest partner ove vlade u različitim poslovima i Evropska komisija, relevantan izvor informacija. IBRD u ovom trenutku procenjuje ili pre nekih 20-ak dana kada je izašla procena, da će naš rast 1,1%. Fiskalni savet kaže 1,4%. Kada govorimo o evropskom okruženju, Evropska komisija prognozirani rast u narednoj godini vezuje za 0,4, a u evro zoni 0,1%.
Dakle, sve one vaše optimističke prognoze o ogromnim investicijama koje će doći, pre svega sa tih pozicija investiranja, očigledno neće moći da se ostvare u 2013. godini.
Znam šta je vaša poslednja nada da ćete ostvariti rast od 2%. Pad u ovoj godini će biti toliki, pogotovo kada se on bude iskazao polovinom naredne godine, da će u odnosu na takvu polaznu baznu osnovu, kako ste vi rekli, biti gotovo nemoguće ne ostvariti neki rast.
Pogledajte gde su vaše nade i gde su vaše osnove u 2013. godini, u nadi da neće biti suše i da će vreme biti bolje, pa će poljoprivreda bolje raditi i u ambiciji da ćete uspeti da privučete u 2013. godini brdo novih investicija, a ovu godinu ćete praktično završiti sa nultim saldom ili negde blizu nule.