Poštovana predsednice, ministarka, ne znam da li će sve propasti, kao što je rekao jedan od prethodnika, ali znam da dve kompanije, dva giganta gubitaša, "Srbijagas" i "JAT ervejz" neće nikada, dok god je ove vlade koja ovako široko obećava i deli garancije za njihovo poslovanje.

Mi smo nedavno, pre 15-tak dana, ovde praktično potvrdili garanciju za JAT u iznosu od skoro 52 miliona evra. Već kroz ovaj budžet se praktično država obavezuje da da garanciju samo za sledeću godinu u odnosu na "JAT" u iznosu od 140 miliona evra i u odnosu na "Srbijagas" za pokrivanje tekuće nelikvidnosti u iznosu od 210 miliona evra.

Te dve garancije, odnosno iznosi te dve garancije su daleko veće od iznosa ukupnih subvencija za poljoprivredu u 2011. godini. Vi ovde u obrazloženju, kojim odbijate naš amandman, dajete praktično razloge zašto to činite i kažete da bi se

time onemogućilo da se ove dve kompanije zaduže na tržištu i to pod najpovoljnijim uslovima kod poslovnih banaka. Mada dajete različito obrazloženje zašto je bolje da država da garanciju u odnosu na "Srbijagas" i u odnosu na "JAT".

Razlozi koje dajete za "JAT" praktično bi nas doveli na zaključak da je "JAT" jedna uspešna kompanija koja inače može da se zaduži i sama na tržištu, ali zbog povoljnije ročnosti i povoljnijih nekih drugih uslova država treba da garantuje za ovaj kredit.

Sa druge strane, za "Srbijagas" ne dajete takvo obrazloženje, što je meni dosta čudno, s obzirom da je reč o kompaniji koja u poslednje dve godine ima više delatnosti kojima se bavi, nego što Vlada Srbije ima, čak i ova Vlada Srbije ima resora. Rekao bih da je to onda jedna uspešna kompanija koja nema razloga da od države traži garanciju za pokrivanje svoje tekuće nelikvidnosti, pogotovo s obzirom na ipak izvestan cinizam kojim završavate svoje obrazloženje, a kojim kažete da će država u nekom trenutku iskoristiti svoje regresno pravo u odnosu na ove dve kompanije. Vi vrlo dobro znate da se to nikada neće dogoditi. Hvala.

Potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uz puno razumevanje za pitanja koja smo čuli u prethodnom toku sednice, ali osim ratnih zločina na teritoriji Srbije i na teritoriji Kosova u ovoj zemlji su se dešavali i neki politički zločini u vrlo tesnoj vezi i sa ratnim zločinima ili zločinima koji su pratili ratne sukobe. Najvažniji među njima je ubistvo predsednika Vlade Zorana Đinđića.
Moje pitanje, koje je upućeno Vladi, Ministarstvu pravde i tužiocu za organizovani kriminal, tiče se upravo toga, odnosno postojanja toka i svih onih elemenata koji mogu da odrede tok istrage koja je najavljena i koja se prema najavama iz Tužilaštva vodi za tzv. političku pozadinu ubistva premijera Đinđića ili suštinski rečeno, da li možemo u 2011. godini da dobijemo one odgovore koje iz različitih razloga nismo mogli da dobijemo 2004, 2055, 2006. ili 2007. godine?
To je uostalom i jedan od razloga zbog kojih je LDP podržala prvobitni koncept reforme pravosuđa, odnosno onu ideju i ona kadrovska rešenja koji su ljude koja su vodili i Specijalni sud za organizovani kriminal i sud za ratne zločine, specijalna tužilaštva, praktično promovisala na najodgovornije pozicije u sudstvu i dala im priliku da obave tu veliku promenu.
Mi smo u tome bili vrlo dosledni. Mislim da u to nema nikakve sumnje. Kao što smo bili vrlo strpljivi čekajući odgovore na pitanja koja smo pokrenuli pre nekoliko godina, znajući u to vreme da zbog okolnosti koje su postojale nije realno da dobijemo ni pravne, ni sudske, ni političke odgovore na inicijative koje smo pokrenuli.
Ono što se u javnosti često pojavljuje i zbog čega je ovo pitanje i upućeno organima koje sam pomenuo je što stalno imam utisak da se vrtimo u nekakvom krugu, da se najave ozbiljne istrage političke pozadine povremeno otvaraju, a da se onda, pre svega, zbog pasivnosti državnih organa otvara prostor onima koji odsustvo jasnih odgovora koriste da ponove svoje priče ili o tome da političke pozadine nema ili da je nikada nećemo saznati ili da je ona mutna itd, Često navodeći netačan navod da se u međuvremenu ništa nije dogodilo.
Podsetiću vas na dva događaja iz proteklih nekoliko meseci. Prvi je – javno priznanje, odnosno obelodanjivanje informacije koje je izneo bivši tužilac Zoran Jakovljević, koji je bio nadležan za postupanje u istrazi po krivičnoj prijavi koja je 2006. godine podnela LDP koja se odnosi na čuven slučaj nezakonitih susreta u noći i predaje tada prvooptuženog, više puta optuženog, Milorada Ulemeka Legije. To je čuveni slučaj "službena beleška".
Tužilac Jakovljević je javno potvrdio da je zbog direktnog pritiska iz vrha Vlade, odnosno MUP i BIA, među ljudima koji su vodili te institucije bili su i oni koji su zapravo i prijavljeni u našoj krivičnoj prijavi, da je on bio primoran i nateran da postupak obustavi, odnosno da istragu obustavi. To je svakako nova okolnost na koju državni organi moraju da reaguju.
Mi smo bili vrlo uzdržani u javnim reakcijama na to priznanje, pružajući prostor regularnim i zvaničnim institucijama da povedu postupak i daju one odgovore koje nismo mogli da dobijemo 2006. i 2007. godine.
S druge strane, prošlo je više od mesec dana od trenutka kada je advokat Srđa Popović u ime porodice Zorana Đinđića podneo krivičnu prijavu zbog oružane pobune, tretirajući je praktično kao uvod u nekoliko pokušaja atentata, a onda je konačno izvršen atentat i ubistvo pokojnog premijera Đinđića.
U tom slučaju su, u danima koji su sledili, posle podnošenja krivične prijave stigle reakcije državnih organa. Sa ove distance meni izgleda više nekako prigodne, nego kao najava da će se mnogo aktivnije krenuti prema istraživanju političke pozadine, odnosno spajanju i obradi svih onih informacija koje su sada dostupne državnim organima i iz ove dve prijave, ali iz čitavog niza iskaza, svedočenja i drugih informacija, do kojih može da dođe ili je došlo tužilaštvo i drugi državni organi u postupku istraživanja dela organizovanog kriminala.
Ono što je formalno pitanje za Vladu i za ministarstvo i tužilaštvo je – da li prema njihovim saznanjima postupak teče? Da li se krivične prijave, pogotovo ove dve koje sam pomenuo, krivična prijava LDP iz 2006. godine i krivična prijava porodice Đinđić koju je podneo advokat Srđa Popović iz novembra 2010. godine, ozbiljno i bez ikakvih kalkulacija uzimaju u obzir?
Da li Vlada svojim autoritetom stoji iza tužilaštva i svih drugih organa koji ovaj postupak treba da sprovedu do kraja, jer je to za nas ključno pitanje, bez političkog uticaja na tužilaštvo i sud, ali uz punu političku podršku, jer ti organi ne mogu da rade bez toga i bez ikakvih kalkulacija?

U jednom trenutku je izgledalo da ne samo da neće biti političke ostrašćenosti, odsustvo te ostrašćenosti pozdravljam kao koncept koji je tražio premijer, nego da će nestati svaki život iz ove diskusije, ali smo se onda ponovo vratili na to čuveno pitanje, o čemu raspravu vodimo svake godine i svaki put to izgleda kao da se radi o velikom političkom sukobu između LDP i PUPS, a u čijoj pozadini stoji generacijski jaz. To je dosta nepošteno prigovarati stranci koja je pre dve i po godine insistirala na konceptu međugeneracijskog dogovora i međugeneracijske solidarnosti.
U međuvremenu se pokazalo da smo praktično u svemu što smo govorili, makar kad je u pitanju reforma penzionog sistema, bili u pravu.
Meni se, gospođo Dragutinović, učinilo pre mesec ili mesec i po dana, kada ste primili jednu važnu nagradu, na kojoj vam ovom prilikom čestitamo, i kad ste rekli da ste za ove dve, dve i po godine u Vladi shvatili i prihvatili da budžet nisu samo brojke, nego da u tome ima druge vrste računanja, misleći pre svega na neku vrstu političkog kompromisa ili političkog planiranja, da će ovaj budžet biti mnogo više politički.
Nažalost, on je najmanje politički, a mnogo više proizvod neke vrste strančarenja koje je tako karakteristična za ovu vladu, odnosno za sastav u kojem ona funkcioniše. Ušli ste ovde sa tom ambicijom da vam je ovo sedmi budžet, meni je prvi, ali i vi i ja znamo da neće biti poslednji u 2011. godini.
Govorili ste o toj vašoj želji ili o tome da biste voleli da bude poslednji, ako već govorimo o tome šta bi ko voleo, voleo bih da se premijer ne pojavljuje ovde sa idejom da smo izbegli najgore, nego sa nekakvom idejom kako ćemo više raditi u 2011. godini, ne objašnjavajući to kako smo, kako on kaže, izbegli, rekao bih – odložili najgore.
Sada moram da se osvrnem na nekoliko stvari iz budžeta. Slažem se da nema mnogo prostora za komentarisanje konkretnih stavki, ali ima prostora za komentarisanje tog bežanja od života. Nama su prigovarali prošle godine ne samo da imamo nešto protiv penzionera, da navodno insistiramo na smanjenju penzija, nego i da kada govorimo o tom problemu velikih subvencija za propala javna preduzeća, da imamo nešto protiv zaposlenih.
I ove godine se desila neverovatna situacija, izašli ste pre nekoliko dana sa tvrdnjom da će praktično u odnosu na javna preduzeća te direktne subvencije države biti veće samo u odnosu na javno preduzeće "Železnice Srbije" i na neke od rudnika sa podzemnom eksploatacijom, uz obrazloženje da se radi o povećanim potrebama, odnosno dodatnom iznosu za povećanje zarada zaposlenih.
Juče sam razgovarao sa predsednikom jednog od sindikata, praktično vođama tog sindikalnog projekta u železnici, koji kažu da ta vaša tvrdnja nije do kraja tačna, da s jedne strane u proteklih nekoliko dana je bilo nekoliko razgovora ili nekoliko pokušaja razgovora da se na poslednjem sastanku koji je trebalo da se održi juče ili prekjuče nisu ni pojavili predstavnici vašeg ministarstva, a da se ta razlika od praktično četiri ili četiri i po milijarde u iznosu subvencija za železnicu pre svega odnosi na subvencije koje se ne tiču unutrašnjeg restruktuiranja železnica ili povećanja zarada, nego pokrivanja nekih izdataka koji su vezani za gubitke ili za probleme u poslovanju beogradskog železničkog čvora i nekih drugih segmenata tog preduzeća.
Da u ovom trenutku nije definisano šta znači praktično povećanje zarada u Železnicama od 2%. Da li se to odnosi na masu zarada, na cenu radnog sata itd. Bez ideje da arbitriramo u tom sporu, imamo najavu da će u ponedeljak biti održan, 27. zapravo, štrajk železničara.
Prošle i pretprošle godine smo imali situacije da nezadovoljni radnici društvenih preduzeća ili preduzeća koja nisu uspešno privatizovana zauzimaju pruge, da leže na njima i da se onda kroz neki pogrešan socijalni model pokušava da se taj problem reši.
Ove godine ćemo verovatno na njenom samom kraju imati situaciju i da sami zaposleni u "Železnici" leže na tim prugama, što je s obzirom na frekvenciju saobraćaja i njegov kvalitet možda i moguće i neće napraviti neke velike štete, ali ne bismo voleli da to ugrozi taj grandiozni koncept koji je verovatno deo ovog industrijskog ili privrednog buma preduzeća "Kargo 10", tog koncepta da više vozovi ne stoje na granicama itd.
Što se tiče ovih penzija, nekako je to pitanje na koje stalno moramo da se vraćamo, nisam siguran da je najpošteniji koncept u kome ćete optužiti, sada tu nema predstavnika SPS-a koji je o tome govorio, i čime ćete praktično ili posredno poslati poruku da neke stranke žele penzionerima da smanje penzije, a odmah se u sledećoj rečenici založiti za realan model u kojem će penzije pratiti realno kretanje zarada, koje su u ovoj godini pale za 60 evra. Mislim da to nije najbolji koncept ili najbolja poruka penzionerima.
Na kraju, meni je žao što ipak gospodin Perić nije govorio kao prvi predstavnik PUPS-a, pošto bi to dalo pravi smisao rečenici gospodina Čolakovića sa početka, odnosno dve rečenice, kada je odgovarao gospodinu Andriću, kada je u prvoj rekao da će praktično gospodin Perić govoriti o stanju u fondu penzijskog i invalidskog osiguranja, a u drugoj da PUPS nije baštinik tog fonda.
A gospodin Perić je do pre nekoliko meseci bio predsednik upravnog odbora fonda, a kadrovi partije koju predstavlja su i danas u tom fondu, doduše pod kodnim imenom – Savez penzionera Srbije. To su neka od pitanja na koja treba da dobijemo odgovor. Ne znam sada kakav je unutrašnji raspored i u toj poslaničkoj grupi, ali to su pitanja na koja očekujemo od Vlade odgovor.
Ovde Vladu niko ne predstavlja u pravom političkom smislu kada je reč o reformi penzijskog sistema. Ministarka finansija je tu kao ovlašćeni predstavnik Vlade, ali taj predlog zakona nije nastao u tom ministarstvu, kao što nije nastao ni taj čudan dogovor sa sindikatima o odlaganju reforme za 2013. godinu, kao što danas vidimo da nekim amandmanom pada i koncept ministarke o povećanju PDV na određene proizvode odnosno na usluge. Koliko sam razumeo, ostaće povećana stopa na južno voće. Hvala vam.

Ako je nešto dobro u ovoj hitnosti sa kojom se suočavamo na kraju godine, to je da su se ovi zakoni pojavili u proceduri u relativno pristojnom roku u odnosu na onu sednicu koju smo imali pre deset ili petnaest dana, koja je zakazana na inicijativu LDP i čiji je osnovni cilj bio to da vrlo brzo dođemo do rešenja koja će otkloniti sve postojeće nedoumice koje su vezane za reformu pravosuđa.
Naravno da nije dobro što se zakon pojavio u proceduri protekle večeri i to je ono što može da baci novu senku na usvajanje ovih rešenja.
Na početku moram da se osvrnem na ono o čemu je govorio gospodin Milićević, a to je vezano i za obrazloženje koje ste, ministarka, dali u obrazloženju ovih predloga zakona.
Mislim da nije dobro da se isključivo pozivamo na izveštaj Evropske komisije za 2010. godinu, odnosno na izveštaj EU kao da reformu pravosuđa sprovodimo zbog toga što to od nas očekuje Evropa, odnosno EU. Verujem da to nije vaša ideja i da niste imali ideju da sa tim nastupate, ali to obrazloženje ovog predloga odiše time.
Podsetio bih vas da smo nekoliko puta pokušavali da ovde pokrenemo raspravu o onim pitanjima koja su ostala otvorena u reformi pravosuđa u proteklih nekoliko meseci i da smo to radili u junu i julu ove godine, kada smo tražili i posebnu sednicu Odbora za pravosuđe i upravu i da smo to radili pre deset ili petnaest dana, kao što sam rekao. Ono što je najpozitivnije rešenje u ovom predlogu je prihvatanje prigovora koji je LDP imao od samog početka, a to je otklanjanje teme savršenosti, da nije bilo prave mogućnosti da se ulažu prigovori na praktične prvostepene odluke Visokog saveta sudstva i da su one neizabrane sudije odnosno one čiji je mandat prestao jedinu pravnu zaštitu tražile pred Ustavnim sudom.
Pred Ustavnim sudom po ustavnoj žalbi nije postupak u kome se mogu naći odgovori na ona pitanja koja eventualno izabranim sudijama nisu jasna i na one sumnje koje su moguće u manjem broju slučajeva postojale. To uostalom pokazuju postupci pred Ustavnim sudom.
Dobro je rešenje da se ovi postupci vraćaju u ovoj fazi pred Visoki savet sudstva, ali je vrlo važno da rešavanje u tim postupcima počne što pre. Podsetio bih vas da je jedan od osnovnih prigovora LDP bio u tome da problem rešimo što pre i da ne stvorimo novu mogućnost da se postupci po prigovorima, odnosno po žalbama sudija u jednom trenutku u velikom broju nađu pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Ovo važi za preispitivanje odluka u oba smera, kako preispitivanje prigovora i žalbi onih sudija koje nisu izabrane tako i preispitivanje da li eventualno postoji neki od inače postojećih razloga za razrešenja onih sudija koje su pre godinu dana izabrane.
Ono što je nama najvažnije danas je kredibilitet i potpuna tačnost one rečenice kojom završavate vaše obrazloženje, a to je da su se sa ovakvim predlozima zakona u potpunosti složile i Evropska komisija, pretpostavljam Delegacija Evropske komisije u Beogradu, ali i Briselska kancelarija i Venecijanska komisija, jer to je problem koji smo imali i prošli put i jedan od razloga zašto smo se godinu i po dana u nekoliko navrata bavili ovim pitanjem i zbog čega su ona pozitivna dostignuća, a takvih je bilo najviše.
Reforma pravosuđa je na neki način bila dovođena u pitanje i ugrožena u javnosti i upravo u tome što smo imali problem praktično u komunikaciji sa Venecijanskom komisijom odnosno u interpretaciji onog mišljenja koje je Venecijanska komisija u prvoj fazi postupka dala u odnosu na čitav niz zakona, pre svega na zakone o sudijama i o Visokom savetu sudstva.
Znači, ono što je na kraju takođe važno, vi govorite o kriterijumima za primenu praktično člana 5. Zakona o Visokom savetu sudstva, koje će vrlo brzo nakon početka rada, iz vašeg uvodnog izlaganja sam shvatio da će stalni sastav Visokog saveta sudstva, početi da radi negde početkom marta, ako je rok od 60 dana za sprovođenje izbornih radnji, da ovi kriterijumi budu ponovo utvrđeni na način koji je u saglasnosti sa onim što predlaže Venecijanska komisija.
Prošli put je oko toga bilo problema, jer će se u stvari oko toga, da tako kažem, lomiti koplja, odnosno na taj način će se procenjivati domet provere već donetih odluka u onom delu gde govorite o eventualnom postojanju sumnje u nepristrasnost, odnosno u postupak na koji je odlučivao prvi saziv Visokog saveta sudstva.
Dakle, to su neki od odgovora koje očekujemo uz ponavljanje primedbe koju sam na početku istakao i dodatak da se, čini mi se, u ovoj fazi makar prevelika odgovornost svaljuje na sadašnji sastav Visokog saveta sudstva, a ipak je reč o postupku koji je sprovođen na osnovu zakona koji nije pisan i nije stvaran u tom telu, koji je nekoliko puta menjan i tokom predlaganja i tokom rasprave u parlamentu, za čiji sadržaj, ako ne i za primenu, rekao bih u dobrom delu i za primenu odgovornost snose Vlada i ovaj parlament.