Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, danas govorimo uglavnom ili skoro isključivo o izborima članova i predstavnika nezavisnih regulatornih tela. Puno je primedaba bilo u poslednjem izveštaju Evropske komisije krajem prošle godine. Ove odluke će svakako biti usvojene, ali sva sreća da u Brisel ne idu i fotografije ili snimci iz ove skupštine. To se odnosi praktično na sve poslaničke grupe.
Mislim da nije dobra slika i da nije dobra atmosfera u kojoj se ove odluke usvajaju; uglavnom predlagača nema, osim gospodina Stankovića, koji je danas ovde, i vas, predsednice, vi ste predlagač jedne od tačaka dnevnog reda, a ostali predstavnici nisu tu. Prosto ne mogu da zamislim šta je danas sprečilo, recimo, gospodina Predraga Markovića, novoizabranog ministra za telekomunikacije i informatičko društvo, da ovde predstavlja predlog koji je trebalo da predstavlja bivša ministarka Jasna Matić, a tiče se Agencije za elektronske komunikacije, ili neke druge ministre da predstavljaju one predloge iza kojih stoje.
Već drugi dan imamo problem sa Ministarstvom finansija, odnosno premijerom, koji je sada ministar finansija, koji svakako neće biti u mogućnosti da ovde dolazi svakog dana i brani predloge iza kojih stoji njegovo ministarstvo ili od pre nekoliko dana i on kao ministar. Znači, puno poštovanje za gospodina Stankovića, koji je danas ovde, ali nisam siguran da će na većinu pitanja koja budemo imali moći da da odgovore.
Neću govoriti ovako široko i dugo kao gospođa Radeta, fokusiraću se na jedno od pitanja, a to je pitanje izbora jednog člana, odnosno popunjavanje jednog upražnjenog mesta u Savetu Republičke radiodifuzne agencije, mada je u međuvremenu istakao mandat još trojici članova, ako se ne varam, i u narednim nedeljama ili mesecima ćemo svakako morati da biramo i nove članove. Savet Republičke radiodifuzne agencije u ovom trenutku je praktično sveden na tek nešto više iznad polovine članova, u situaciji kada se od tog nezavisnog regulatornog tela, koje je od samog početka, od svog osnivanja 2003. godine, suočeno sa čitavim nizom problema, mnogo, ja bih rekao previše, očekuje.
Od Saveta RRA se očekuje da rešava apsolutni haos koji postoji na medijskoj sceni Srbije, pogotovo u sferi elektronskih medija, od rešavanja pitanja rijaliti programa, do pitanja ponašanja emitera u kampanji za, recimo, izbore nacionalnih saveta nacionalnih manjina. To su poslednje dve odluke koje je doneo Savet RRA i sasvim je jasno, i za jednu, i za drugu, i za čitav niz drugih problema koje ovih dana imamo, da Savet RRA, bez obzira na to ko su njegovi članovi, bez podrške države, koju nema, bez podrške Odbora za kulturu i informisanje ovog parlamenta, koju nema, predsednica tog odbora danas nije ovde, neće moći da rešava te probleme.
Neću zloupotrebljavati ono što se dešavalo juče, taj ozbiljan incident koji smo imali sa RTS-om, ali mislim da je prilika, kada već govorimo o izboru člana Saveta RRA, da malo porazgovaramo i o tom konceptu javne televizije i javnog servisa, da vidimo koji su njeni nedostaci i da li smo možda napravili grešku pre sedam ili osam godina. Tada je druga vlast bila u Srbiji. Apsolutno nema nikakvog spora oko toga i nikakve ideje da se na tome poentira, ali i naša iskustva i iskustva nekih drugih zemalja u međuvremenu su pokazala da ipak ne može svaka država da ima BBC kao javni servis ili takav kvalitet javnog servisa, iz mnogo razloga. Najmanje njih je vezano za ovaj parlament, pa čak i za sam RTS.
U zemlji u kojoj vam program zavisi ili od pretplate ili od oglašivača, ako su najveći oglašivači, pored nekoliko multinacionalnih kompanija, domaća javna preduzeća, onda je jasno da ne možete, bez obzira na to da li ste javni servis, da li ste RTS ili bilo koja komercijalna televizija sa nacionalnom frekvencijom, neću ni da govorim o lokalnim televizijama i situaciji zavisnosti u kojoj se one nalaze, onda je svakako nemoguće ostvariti bilo koju od ovih funkcija.
Zbog toga imamo probleme kakve smo imali u subotu sa zatvaranjem medijskog prostora Srbije za čitav niz vrlo važnih događaja i zbog toga imamo situaciju da Javni servis mora da demantuje sebe, svaljujući krivicu na agencije, od kojih je jedna takođe u državnom vlasništvu ili javnom vlasništvu, kao i RTS.
Uostalom, mi ćemo se ovde za nekoliko nedelja ili nekoliko meseci suočiti sa vrlo ozbiljnim problemom mogućnosti ukidanja prenosa zasedanja Narodne skupštine. Prema svim informacijama koje su dostupne, raspisani tender nije uspeo, da ne kažem da je propao. Prosto je tema za ovaj parlament, bez obzira na to koliko je ljudi danas u sali, da se ne bismo problemom bavili ponovo u minut do 12, da razgovaramo kako ćemo taj problem rešiti, pogotovo u situaciji kada u toj opštoj harangi na parlament postoji ta vrsta prigovora ili ta vrsta očekivanja javnosti, koja je već dovedena u tu fazu ili u taj stadijum da praktično jedva čeka da se ukinu prenosi ove skupštine, da sa tom prljavom vodom ne odu i nekakva ozbiljna dostignuća demokratije u Srbiji, ili makar onaj uzak i redak prozor.
Znate, Radio-televizija Srbije u ovih deset dana, kada je bila posebno aktuelna priča o rekonstrukciji Vlade, nije imala specijalizovanu emisiju o tome. Svaka čast za praćenje katastrofe u Japanu, uz puno saosećanja za japanski narod, dobro je da više nismo potpuno na margini sveta, pa da nas ponekad zainteresuje i šta se dešava oko nas, ali bilo bi dobro i da se bavimo situacijom u Srbiji ili da se bar Javni servis bavi tom situacijom, pogotovo kada vidimo izveštaj Saveta RRA, poslednji dostupan izveštaj o nadzoru nad radom emitera, pre svega Javnog servisa i o ispunjenosti njegovih funkcija iz aprila 2010. godine. Ti podaci su, da ne kažem katastrofalni, ali vrlo zabrinjavajući i oni demantuju nekoliko stvari: demantuju tu uvreženu famu kako prenosi Skupštine Srbije na Drugom programu RTS-a sprečavaju RTS da obavi svoje funkcije javnog servisa.
Predsednica je na početku popodnevnog dela sednice rekla da zbog ranije ugovorenog prenosa fudbalske utakmice neki programi sa Prvog programa RTS-a moraju da budu prebačeni na Drugi program, pa da zbog toga neće biti prenosa Skupštine. Uopšte ne razum šta će prenos fudbalske utakmice na Prvom programu RTS-a, ukoliko uopšte mora da bude emitovan na RTS-u. Nema mnogo zemalja u Evropi gde će gledaoci večeras na javnoj televiziji, koja se plaća iz javnih izvora, gledati Ligu šampiona. Zainteresovanost za takvu vrstu prenosa postoji kod komercijalnih televizija.
Kada RTS uđe u trku za takvu vrstu prenosa pravi štetu na nekoliko načina: prvo, podiže cenu takvog prenosa, zatvara svoj program za one sadržaje koji bi morali da budu emitovani na javnom servisu, a druge televizije bi svakako bile zainteresovane da se takmiče i da dobiju takvu vrstu prenosa.
I u ovakvoj situaciji, na Drugom programu RTS-a, koji je rezervisan u dobroj meri za prenose skupštinskih zasedanja, u posmatranom periodu od tri meseca bilo je dvostruko više sportskih prenosa i sportskih programa nego prenosa Skupštine. Da stvar bude još gora po one koji kritikuju prenose Skupštine, pogotovo iz RTS-a, prenosi Skupštine su gledaniji čak i od tog sportskog programa. Imam neke podatke za prošlu nedelju: 7. i 8. marta je RTS 2, u vreme dok su na njemu tekli prenosi Skupštine, bio znatno gledaniji od programa RTS 2 u subotu i nedelju, 5. i 6. marta, kada su, između ostalog, na Drugom programu RTS-a prenošeni mečevi Dejvis kupa. Dakle, u tom moru brojeva i toj glasnoći, da ne kažem vikanju koje vrlo često dolazi iz RTS-a, vrlo se često zaborave neki egzaktni podaci.
Tačno je, ima Skupštine Srbije tri ili četiri puta više nego zabavnog ili kulturno-umetničkog programa na RTS 2, ali takvih programa ima šest ili sedam puta manje nego sportskih prenosa. Uostalom, u Zakonu o radio-difuziji, koji reguliše položaj Radio-televizije Srbije, nigde ne piše da je za ostvarivanje funkcije javnog servisa, a to su one funkcije zbog kojih građani Srbije, bez da ih iko pita, plaćaju taj mesečni iznos, koji nije mali (mada plaćaju sve manje, koliko pokazuju poslednji statistički podaci), dakle, nigde u tom zakonu ne piše da je Drugi program RTS-a rezervisan za takvu vrstu programa, a da Prvi program treba da služi za komercijalne sadržaje, bez obzira na to koliko su gledane serije koje se emituju na RTS-u.
Ako RTS hoće da bude komercijalna televizija, onda za to postoje drugačija pravila, postoje drugačiji uslovi na tržištu. Ne može se, s jedne strane, biti zaštićen i Zakonom o radio-difuziji i relativno sigurnim izvorima prihoda i posebnim pravilima koja važe, a da se, s druge strane, ne ostvaruje praktično nijedna od onih funkcija koje je zakon stavio RTS-u u zadatak. Ostvarenja su 7, 11, 15%, nezavisno od toga da li postoje prenosi Skupštine ili ne postoje.
Da ne govorim o situaciji u kojoj za tri meseca RTS na Prvom programu napravi 399, a na Drugom stotinak prekršaja Zakona o radio-difuziji. Mogu da kažu da su neke od tih grešaka nenamerne, samo je katastrofalno kada se većina njih odnosi na povredu pravila o upotrebi srpskog jezika. To je javni servis, koji mora da čuva nacionalnu kulturu, nacionalno pismo itd. Najviše problema i najviše prekršaja pravi u tom sektoru.
To što je država formirala nezavisna regulatorna tela u čitavom nizu oblasti, pa i u ovoj, ne znači da može da stoji sa strane i da to mirno posmatra, a, s druge strane, ne preuzme nikakvu odgovornost za to.
Poznato je šta LDP misli o trenutnom rukovodstvu Radio-televizije Srbije, pa i o njenom direktoru, ali ne može se sve ono što je ovde problem, što je problem u funkcionisanju RTS-a svaliti na jednog čoveka ili na jednu grupu, menadžment koji vodi tu televiziju u ovom trenutku.
Neke druge zemlje su imale slične probleme, pa su se umešale, neke na dobar način, neke na loš način. Mađarska je nedavno intervenisala, očigledno na pogrešan način, pa zbog toga ima relativno ozbiljne probleme sa Evropskom komisijom. Neke druge zemlje su svoj problem javnog servisa, kvaliteta njegovog programa, načina finansiranja, pitanja da li ima mesta komercijalnim sadržajima i oglašavanju u toj vrsti programa, regulisale na drugi način. Srbija to još uvek nije u stanju da učini i nisam siguran da će to moći da uradi ni sa nepotpunim sastavom Saveta RRA.
Zastrašujući je taj program. Ne govorim o programu RTS 2, pogledajte programsku šemu RTS 1 za danas: repriza i repriza reprize. Neke čak nisu ni navedene kao reprize, pošto se na RTS-u kao repriza računa ta vrsta programa kad sutradan reemitujete ono što ste prethodne večeri emitovali, bez obzira na to koliko ste puta u prošlosti, u prethodnih pet, šest ili dvanaest meseci taj isti program emitovali. Hvala.