Slušao sam vas pažljivo, možda čak pažljivije nego u vašem prvom obraćanju. Nisam shvatio čemu ova aluzija ili prepričavanje tekstova o tome kako predsednika do sada nije imao ko da kontroliše. Razumem ako je ambicija da mi time objasnite da je ovo način da predsednik Republike ima kontrolu i da taj kontrolor bude Aleksandar Vučić. Onda to tako recite. To je legitimna stvar i to je pitanje odnosa u vašoj političkoj stranci do onog trenutka dok se i tu ne prekrši Ustav. Moram da vam kažem da je gospodin Nikolić regularno izabrani predsednik na ovim izborima i on, u tom smislu, ima pravo da računa na određenu vrstu zaštite, pa i slobode da bude oslobođen te vrste kontrole ili pritiska.

U jednom delu ste govorili, to je skoro zaličilo na bespartijski pluralizam, gde svi jedni drugima pomažemo. Predlažem vam da vi prvo pomognete i ohrabrite gospodina Šoškića, ako mislite da ne radi dobro, da bolje radi svoj posao. Nisam ja izmislio to da vi stvarate atmosferu u kojoj će biti seče. Pre početka svog mandata vi stvarate u Srbiji atmosferu da ćete smeniti guvernera Narodne banke, u vrlo nejasnom postupku i na vrlo nejasan način. Šta onda da misle ovi službenici na položaju i oni službenici ispod njih. Kakva sudbina njih očekuje kad guverner Šoškić u jednom trenutku zaista, sasvim realno, može da oseti neku vrstu straha da ćete pokušati da ga smenite.

Ne govorim uopšte o vama lično, uopšte ne ulazim u to ko bi bio bolji guverner, ali da vi u javnom životu imate javne pozive, najpre pretnje, pa pozive da neko podnese ostavku i onda očekujete da javnost bude mirna i mene optužujete da ja plašim ljude. Neće ljudi biti uplašeni. Ne plaše se ljudi toga da će neko biti posečen iz državne uprave. Ljudi se tome raduju, zbog toga što ste svi zajedno stvorili takvu atmosferu, da je najveća sramota u ovoj zemlji raditi pošteno i kvalitetno za državu. Tu atmosferu anarhizma ste stvorili. Tako je izgledala predizborna kampanja gotovo svih stranaka.

(Predsedenik: Vreme.)

Završavam. Hvala.

Naravno, potpuno legitimno je da se razlikujemo politički.

(Predsednik: Izvinite, gospodine Đuriću, samo bih zamolio sve narodne poslanike, da ne bismo ulazili u situaciju da se bavimo replikama, da se bave temom dnevnog reda i da se obraćaju celokupnoj Narodnoj skupštini. Hvala.)

Samo mi vratite vreme, molim vas.

Naravno, legitimno je da se razlikujemo, gospođo Tabaković, u političkom smislu i na svaki drugi način. Ako mogu da sumiram ovaj deo rasprave. Kažete da neće biti smenjivan guverner Šoškić. Da li je to obećanje vaše vladajuće koalicije? Ako hoćete da smenjujete guvernera Šoškića, to nije problem. Samo sprovedite zakonitu proceduru koja postoji. Samo kažem da se guverner i bilo ko drugi ne smenjuje preko novina.

Druga stvar koju ste rekli zapravo znači da će u Srbiji biti više državnih službenika kada vi sprovedete ovaj zakon, pošto će na mesta ovih koji ne valjaju doći novi koji će biti savršeni, a ovi koje pomerate, oni odlaze u kancelarije za brze odgovore, što je neverovatno ad hok rešenje, koje ne znam kako mislite da uvedete u pravni poredak Srbije, i onda će ti visoko motivisani ljudi, koje ste prethodno sklonili sa ovih položaja, pomagati građanima i investitorima da na najbrži mogući način reše probleme. Dakle, ljude koji nisu u stanju da izvrše svoje redovne obaveze na valjan način, kako kažete, vi ćete im dati jednu vrstu super moći, pošto kancelarija za brze odgovore podrazumeva odlučivanje na mnogo brži način i sa mnogo većim ovlašćenjima, nego što je čitav sistem državne uprave koji inače, građanin ili bilo ko ko dođe u taj sistem, mora da prođe.

Naše razlike su, naravno, legitimne. Jedna od njih je što se vi smatrate, očigledno, pripadnicom stranke. Ja se smatram članom stranke. Mislim da i na tom nivou postoji ozbiljna razlika.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se, gospodine Trnavčeviću, ipak ću govoriti. Razumem tu vašu brigu i želju da što pre završimo, ali ovo je ipak dosta ozbiljan dan i za parlament i za novu vladajuću koaliciju, delimično je o tome govorio i gospodin Vučić, i prosto mislim da nema potrebe toliko da žurimo.

Sa druge strane, ovo je prva prava sednica Narodne skupštine posle gotovo šest meseci. Čini mi se da niko nema opravdanje da je umoran ili da danas nema dovoljno vremena da u ovoj sali ostane.

U tom smislu, ja ću na samom početku, iako kao predstavnik opozicione stranke, pohvaliti jedan manir koji danas vidim kod najveće buduće vladajuće partije, za koji se nadam da će se nastaviti, gotovo svi poslanici vaše poslaničke grupe sede u ovoj sali i slušaju raspravu i mislim da je to dobro.

Nažalost, u ovom trenutku mi se čini da je to praktično jedina razlika u odnosu na ono kako je ovaj parlament izgledao i radio do pre nekoliko meseci.

Maločas sam razgovarao malo sa novinarima, oni kažu da je rasprava žustra u ovih nekoliko sati, a ja ne bih rekao. Mislim da je dosta deprimirajuća, da su se praktično dve stranke, koje za sebe vole da kažu da su najveće, da su prosto zamenile ulogu, da još uvek pokušavaju da se u političkom smislu hrane jedno drugom. Nešto smo o tome već govorili. Gospodin Andrić je o tome govorio. Izbori su završeni pre dva i po meseca i zaista više nema potrebe da se vode ostavinski ili politički ostavinske rasprave, ni u bivšoj vladajućoj koaliciji, ni u jednoj vladajućoj koaliciji u poslednjih desetak ili 15 godina. Pa i u onoj od 2000. do 2003. godine, u kojoj ste vi, gospodine Vučiću, u jednom trenutku govorili.

Naravno, ovi prvi dani rada parlamenta pred izbor vlade su uvek specifični. Vi zapravo imate nekoliko tačaka ili nekoliko sednica dnevnog reda pre one suštinske tačke, a to je izbor vlade. Normalno je i za očekivati je da većina poslanika ili predstavnika poslaničkih grupa u ovom trenutku već na ovoj prvoj raspravi, a to je uvek rasprava o izboru novog predsednika parlamenta, zapravo da svoje načelne stavove o sastavu, o radu, o očekivanom programu, kvalitetima ili manama buduće vlade.

Liberalno demokratska partija će u ovom sazivu Narodne skupštine biti opoziciona partija i mislim da je red da to na samom početku kažemo. Nećemo podržati izbor gospodina Stefanovića za predsednika parlamenta. Mislim da ovi gestovi, o kojima se i danas ovde govorilo, prosto pristojnog glasanja ili pristojnog podržavanja kandidata za predsednika Skupštine neće mnogo pomoći. Dakle, da je to više suština nego sama forma. Voleo bih da i u ovoj raspravi sa gospodinom Stefanovićem možda više porazgovaramo  o onome što bi trebalo da bude suština političkog rada ili političke agende ovog parlamenta u naredne četiri godine.

Neću govoriti o godinama, neću govoriti o nekim drugim stvarima, neću biti ličan ili, kako gospodin Vučić voli da kaže, "ad personam", i mene mnogo više interesuje ono što njega interesuje više u poslednje vreme, a to su obično prihodne i rashodne strane budžeta. Mislim da je to vrlo važno za ovu zemlju i mislim da je vrlo važno i za rad parlamenta, ne samo u narednim danima do izbora vlade, nego u čitavom četvorogodišnjem mandatu.

Osim što ćete voditi ovu narodnu skupštinu u narednih nekoliko meseci ili nekoliko godina, gospodine Stefanoviću, vi ćete na neki način diktirati i politički tempo i politički sadržaj njenog rada. Za nas je vrlo važno da znamo kakvi su vaši planovi u tom smislu. Politička pozicija predsednika parlamenta nije beznačajna, pogotovo u našoj situaciji, pogotovo u zemlji koja se nalazi pred problemima pred kojima se nalazi Srbija i o kojima ste i vi i vaša stranka i vaša buduća koalicija vrlo često govorili i u izbornoj kampanji i u ovom periodu formiranja vlade. Pogotovo kod nekoliko pitanja ili nekoliko tema. To je pitanje evropskih integracija.

Za nas je vrlo važno kakav će biti tempo rada parlamenta u tom pogledu, i to ne samo u onom zakonodavnom delu. Mi smo usvojili hiljadu i nešto propisa u prošlom sazivu. Nije Srbija mnogo napredovala, nije postala evropskije društvo ili evropskija zemlja zbog toga. Mi ne mislimo da će Srbija postati evropska zemlja tako što je dobila kandidaturu ili tako što će početi pa i završiti pregovore u narednih nekoliko godina. Nas suštinski zanima sam sadržaj tih promena u ovoj zemlji, vrednosna pozicija iz koje ćete voditi parlament i pravac u kom ćete usmeravati njegov rad.

Drugo važno pitanje je kosovsko pitanje. I vaša vlada i ovaj parlament imaju vrlo velike obaveze na evropskom putu, a evropski put Srbije i politika prema Kosovu ili kosovska politika su apsolutno neodvojivi i vi to vrlo dobro znate. U prethodnom mandatu ili u prethodnih nekoliko mandata ova skupština je usvojila osam ili devet deklaracija, ako se ne varam, o Kosovu. Svaka od njih je, rekao  bih, predstavljala korak nazad.

Izvinite, nemam pet minuta, imam čitavo vreme poslaničke grupe LDP, koje iznosim 17 ili 18 minuta, ako se ne varam.

Gospodine Trnavčeviću, da kažem da imam razumevanja za ovih još nekoliko sati i da neću reagovati na ovo što ste sada uradili, tražeći povredu Poslovnika.

Da nastavimo, ako je moguće, političkom raspravom ili političkim putem. Dakle, kosovsko pitanje. Očigledno je da će parlament u narednom periodu morati da donosi drugačije političke akte. Možda je dobro da i od vas čujemo da li vi planirate da pokrenete neku inicijativu u tom smislu. Očigledno je da se politika i Kosova i Evrope, pogotovo na onaj način na koji je ona bila formulisana u ovom parlamentu, gde vas podsećam da je LDP bila jedina ili jedna od retkih političkih partija koje nisu delile takav politički pogled na kosovsko pitanje, da se ona mora menjati.

Zašto o ovome govorim? Zbog toga što mi deluje da u ovim prvim danima ima još uvek previše fraza i u nastupima lidera ili političkih predstavnika vaše koalicije, posebno gospodina Vučića koji će očigledno biti politički lider vaše partije u toj budućoj koaliciji. Mislim da je važno da nešto o tome čujemo i od vas, ako nije moguće u ovom trenutku, onda tokom narednih dana kada ćete praktično imati prilike da date svoje prve prave političke izjave. Ta rasprava je važna zbog toga što mislim da je najgore što može da se desi Srbiji u ovom trenutku je da se nastavi tim putem veštačke proizvodnje dvopartijskog sistema. Srbija ne može da bude dvopartijski sistem, pogotovo ne može da bude dvopartijski sistem SNS i DS. To su pokazali ovi izbori. Inače, danas kandidat za predsednika Vlade Srbije ne bi bio Ivica Dačić, nego bi bio neko iz DS ili SNS.

Liberalno demokratska partija nema problem s tim i mislimo da postoji odličan politički prostor i za ono što ćemo mi raditi i za uticaj na buduću vlast kroz opoziciono delovanje i na svaki drugi mogući način. Mi smo već rekli da ćemo podržati svaki evropski ili proevropski napor vaše vlade. Odmah vam iskreno kažem, unapred sumnjamo da će ih biti mnogo. One koje budete povukli, mi ćemo svakako pozdraviti.

Obećao sam da neću govoriti lično. Pogledao sam vašu biografiju, gospodine Stefanoviću. Ona nije duga. Ne mislim da je to zbog toga što niste imali mnogo toga da kažete ili napišete o sebi, ali mi se ipak čini da ste neke stvari prećutali. Da ste, recimo, prećutali ime univerziteta na kom ste diplomirali. Mislim da je to greška, da to nije trebalo da uradite. Mislim da ste na taj način možda nekako postupili na populistički način i probali da izbegnete nešto što bi možda moglo da izazove otpor javnosti. Ako se ne varam, to je Univerzitet "Megatrend". Odmah da vam kažem, ne mislim da je loše studirati i diplomirati na tom fakultetu.

U životu ili naučite ili ne naučite, ili znate ili ne znate. Nema potrebe, u nekim drugim vašim biografijama koje sam gledao prethodnih nekoliko dana bilo je posebno navedeno i to na kom ste univerzitetu diplomirali, a pretpostavljam posle toga i magistrirali. To takođe nije navedeno ovde.

Naša izborna kampanja, naš politički život je zaista bio zatrovan tim, manje – više, efemernim stvarima. Naziv ili ti rubrumi na diplomama i na drugim papirima koje imamo u životu nisu presudni. Gospodin Vučić je u jednom trenutku pominjao i Pravni fakultet. Ja sam završio taj isti fakultet, rekao bih i sa sličnim ocenama kao gospodin Vučić. Za sve nas je uvredljivo kada se politički život ili naučni ili stručni život vodi na taj način da se izostavljaju imena univerziteta ili da se ta vrlo važna pitanja guraju na marginu. Još jednom kažem, ne mislim da vi imate razloga da se toga stidite, ali mislim i da zbog onoga što se dešavalo u prethodne četiri godine to nije dobar put da ovaj parlament počne sa radom.

Ne bih da upadnem u ova, rekao bih, samooplakivanja koja su se čula ovde u nekim diskusijama, o tome kako je parlament ponižen, unižen na marginama. Mislim da smo za to mi zaslužni i odgovorni. Ukoliko budemo učinili da to ne bude tako u naredne četiri godine, takvi će nam biti rezultati. Nisam verovao u teorije zavere ni u onom periodu političke prošlosti kada ste vi, gospodine Stefanoviću, možda politički verovali u njih kao član ili kao funkcioner SRS. Nadam se da smo sada iz tog perioda izašli i da ćemo se racionalno ponašati u narednih nekoliko godina. Hvala.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, nisam mislio da ova, verovatno poslednja rasprava, ili jedna od poslednjih u Skupštini Srbije treba da se pretvori u prepričavanje TV nastupa predsednika Republike. Ali, ako ste gospodine Veselinoviću već krenuli tim putem, video sam izjavu predsednika koji govori o tome da opozicionari ovih dana kao reakciju na gotovo izvestan status kandidata, da se ponašaju po sindromu kiselog grožđa. Taj sindrom ima i svoju drugu stranu, a on se zove slatki limun. Ovo što vi radite to je zapravo ceđenje slatkog limuna.
Jedna od vaših poslednjih rečenica je zapravo ključ i propadanje ove zemlje i propadanje DS. Vi ste rekli da ne treba govoriti one stvari koje ljudi ne vole da čuju, a to je vaš ključni problem. Čak i vaš predsednik stranke i predsednik Republike nekoliko puta je o tome govorio. Kako ste napravili grešku 2008, pa 2009. godine kad niste ljudima saopštili istinu, kad niste saopštili koliko je situacija teška. Vi očekujete od ovog parlamenta da ulepšava stvarnost u Srbiji umesto da joj govori istinu. Pokušavate kroz raspravu sa SRS, to ste praktično radili kroz čitav ovaj mandat da dokazujete svoje evropejstvo potežući neprestano priče iz 1990-1991. godine. Znate šta, koliko su oni odgovorni za situaciju između 1990. i 2000. godine, evo već je prošlo gotovo 12 godina, skoro da ste isto i vi krivi za ovu situaciju nakon toga.
"Galenika" nije u ovom problemu danas zbog 1999, 1998. ili 2000. godine, ona je u ovom problemu zato što je na loš način vođena i zbog toga što je ekonomska politika ove zemlje bila katastrofalna u poslednjih nekoliko godina. Trenutna situacija u "Galenici" nema apsolutno nikakve veze sa svetskom ekonomskom krizom, apsolutno nikakve. "Galenika" je u problemu zbog unutrašnjih dugova, zbog unutrašnje nelikvidnosti, zbog dugova države, zbog toga što sistem zdravstvenog osiguranja u Srbiji ne može da podnese troškove koje trenutno ima, zbog toga što premalo ljudi radi, zbog toga što premalo ljudi uplaćuje doprinos, zbog toga što postoji ogroman broj kompanija ili ogroman broj zaposlenih za koje se ti doprinosi ne uplaćuju. Tako se stvara unutrašnji sistem ili lanac nelikvidnosti. Vi ste te probleme mogli da rešite pre nekoliko godina, ili ste makar mogli da počnete da ih rešavate. Bilo je u ovoj skupštini predloga od različitih političkih stranaka, pre svega od LDP, kako da se taj problem reši. Vi niste uspeli čak ni do kraja mandata da donesete zakon u onom neobavezujućem obliku, kakav je on bio u svom predlogu, o tome koliki će biti maksimalni rok za izmirivanje dugova u unutrašnjem privrednom sistemu, ili sistemu plaćanja.
Kada se to tako jasno vidi, 10-ak ili 15 dana pre raspisivanja izbora, vi posežete za tom najgorom vrstom demagogije. Sledeći primer šefice vaše poslaničke grupe, sa kojom opet ne možemo da polemišemo, ona nije u sali. Mada mi se čini, gospođo Đukić- Dejanović, da je kartica predsednice poslaničke grupe ZES ubačena. Mislim da to nije najbolji način da ovde funkcioniše. Čak ne i na glasanju, ubačena je kartica, to je simbol bahatosti. Nema veze šta se dešava, dobili smo ili dobićemo kandidaturu. Pa, onda sve spakujte u tu fus notu i Vlahe, i Rumune, i predsednikovu zabrinutost, i lopate, i izjave Rasima Ljajuća da treba overiti knjižice, izjave ministra Stankovića da ne treba overiti knjižice.
Uopšte ne razumem šta znači borba za svako radno mesto? Da li je radno mesto u "Galenici" samo po sebi, po prirodi stvari bitnije od nekog radnog mesta u privatnom sektoru. Pa, da li privatan sektor treba potpuno da propadne? Da li ljudi koji rade u njemu, 300,350,400 hiljada ljudi izgubi radna mesta u proteklih četiri godine, a samo radnici u društvenom, ili državnom sektoru treba da budu zaštićeni kao beli medvedi. Naravno, da ovaj kredit nema veze sa zaposlenima u "Galenici". Koliko uopšte ima zaposlenih u "Galenici"? Skoro tri hiljade. Da li je to u skladu sa standardima poslovanja drugih uporedivih, relevantnih farmaceutskih kompanija? Da li je takva situacija u JAT-u, da li je takva situacija u železnicama? Koliko je to hiljada ljudi?
Stalno komentarišemo inicijative i akcije URS-a ili G17+ o subvencijama za radno mesto. Pa, kolika je subvencija svake godine po radnom mestu zaposlenih u železnicama, u JAT-u, u JAT tehnici, evo sada i u "Galenici". Da li je probala "Galenika" unutrašnjim kapacitetima da napravi neku uštedu? Pa kako se zove ženski košarkaški klub "Partizan"? Da li se zove "Partizan - Galenika"? Naravno, da nemamo ništa protiv sporta, ali zbog čega se onda "Galenika" reklamira kada je u tolikim problemima.
Moram da se izvinim i onima koji prate ovaj prenos i novinarima, pogrešio sam pre dva dana kada sam govorio o tome kolika je kamatna stopa za ovaj kredit. Nije 7,3%, po današnjem stanju stvari, po nivou tromesečnog euribora, ona je 7,94%. Da li bi ste vi uzeli neki kredit u svojoj kući po toj kamatnoj stopi? Da li bi ste uzeli neki kredit po toj kamatnoj stopi? Da li bi ste uzeli kredit po kamatnoj stopi od 6%, koliko je za JAT? Kakve to veze ima sa Vlasima, Rumunima i kandidaturom?
Pošto vi to tako zamišljate posle deset godina razgovora i pregovora, tu lekciju ste dobili juče u Briselu, da moramo da naučimo da pregovaramo, da razgovaramo, da funkcionišemo u zajednici koja ima 27, 28, u većini stvari ravnopravnih država.
Nije ovo Miloševićeva Srbija. Ne može predsednik Republike da sedne sa Holbrukom ili nekim današnjim evropskim zvaničnicima da bude jagnjetine na mleku, da se dogovore velike državne ili državničke teme, a da onda sve bude okej. Ne, i razne druge države imaju svoje interese.
Nije sve u interesima koalicionih partnera, tih malih, sitno šićargijskih interesa. Ma šta ste vi sveli Srbiju. O kakvoj koaliciji koju predvodite vi govorite. Šta je ostalo od te koalicije? Jel sa tom koalicijom ulazite u izbore posle četiri godine? Sa paradigmama propadanja Srbije od 1990. do 2012. godine, sa "Galenikom" i sa JAT-om. Te dve kompanije jesu propale zbog političkih grešaka, jednim delom, vi ste tu potpuno u pravu.
Ali zbog ideje da Srbija može da opstane sama, da stalno može da funkcioniše po nekim sopstvenim pravilima, da je svaki put moguće optisivanje dugova, da je dovoljno da svi uzmemo lopate u ruke, lopatamo i noć i dan, ili okrećemo pedale noć i dan i da će sve biti okej. Neće sve biti okej.
Shvatite jednom da je normalno da neka kompanije propadne. Ne govorim o "Galenici", govorim o bilo kojoj kompaniji koja ima ovde probleme, pogotovo o ovim državnim gigantima, koji su non-stop na državnoj pomoći.
Mi smo ovde zaposleni svi na određeno vreme, na četiri godine. Evo sada idemo za dva meseca na izbore, neko će biti ponovo poslanik, neko neće, nema nikakvog programa socijalne sigurnosti, nema subvencije za ovu skupštinu, da svi zadržimo svoja radna mesta.
Zašto bi onda u kompanijama koje drže vaše partije tako nešto funkcionisalo, a pogotovo zašto bi to funkcionisalo za one koji vode te kompanije. To nema veze ni sa fontanama, ni sa statuama u "Gelenici", ni sa čim.
Srpske, pogotovo državne kompanije propale su zbog lošeg upravljanja i zbog loših političkih odluka. Gde su tržišta za "Galeniku"? Na šta je svedena "Galenika"? Da prodaje državnim sistemima i državnim fondovima iz kojih se nikad ne plaća. Na šta je sveden JAT? Pa 20 godina je zaštićen beli medved.
Došle su tri nisko budžetne kompanije i rasturile JAT, zbog toga što nije sposoban da se takmiči sa njima. Vi ovde pravite novi hangar za Er bas A320. Mi posle 20 godina nismo u stanju da komuniciramo jezikom koji savremeni svet razume. U tome je problem. Mi se bavimo avionima iz 1991. godine, politikom iz 1991, samo obmanjivanjem da smo lideri kao 1990. ili 1991, kuća na sred puta, centralno mesto na Balkanu, samo da okrećemo pedale i onda će sve biti okej. Da li može od tih okretanja pedala da se pravi struja, na primer u Srbiji? Ili kad padne sneg, nema struje. Pa cela Srbija da ugasi po jednu sijalicu.
U čemu je onda razlika u odnosu na devedesete? Što imate bolja odela i što malo lepše govorite o Evropi? Ili što ste bahati u ovom parlamentu, na način na koji, čak ni ta Socijalistička partija Srbije nije bila bahata. Bila je bahata koliko se ja sećam tako do samog kraja, samo u onom jedinom mandatu koji je dovršila 1997. godine. E vi danas završavate isti takav mandat, u proleće 2012. godine.
Možete samo Boga da molite da vam predsednik Republike raspiše i predsedničke izbore, kako bih vas sve vukao na tim svojim umornim plećima.

Gospodine Veselinoviću, kao da sam slušao Borislava Jovića u borbi protiv nominacija Ante Markovića za predsednika savezne vlade tamo negde 1989. godine.

Izvinjavam se. Evo, obraćam se vama preko parlamenta, gospodine Veselinoviću.
Mislim da zaista ne možemo da vodimo politiku na tom nivou komentarisanja natpisa iz pečata ili nove srpske političke misli. Sada smo otvorili jednu veliku temu, ulazimo u izbore. Da li je to DS prešla na pozicije kubanskog socijalizma, severnokorejskog socijalizma? O čemu vi pričate?
Da vas podsetim, ako govorite o liberalnim zapadnim demokratijama ili o liberalizmu u ekonomiji, u ovom trenutku je na kolenima ili gotovo je propala Grčka, Grčka koju je kao premijer vodio predsednik ili predsedavajući vaše socijalističke internacionale u prethodnih nekoliko godina, gospodin pred kojim ste pravili veliki koalicioni ili dogovor pomirenja, između ostalog, i sa SPS.
Nisam siguran da je i jedna prava zapadna liberalna ekonomija. Ako govorite o subvencijama koje postoje u tim zemljama ili oblicima pomoći industriji, uvek zaboravite onaj drugi deo, ta pomoć se na ovaj ili onaj način vrati kada te kompanije stanu na noge. Problem naših kompanija je što su to rupe bez dna, bez obzira na lepe govore, bez obzira na tu vrstu najgoreg i najdubljeg patosa i populizma o tome kako nam muci i bolesti našeg naroda neko lepo zarađuje. Da li to onda važi i za svakog lekara u Srbiji, za svaku zdravstvenu ustanovu koji, između ostalog, zarađuju time što leče ljude? Ta vrsta pogleda na svet, na privredu, na ekonomiju više zaista nigde ne postoji, osim možda u Severnoj Koreji.
Predsednice, izvinjavam se što sam formalno pogrešio kada sam govorio o raspisivanju izbora, naravno da izbore raspisujete vi, ali ako se mandat predsednika skraćuje, kao što možda postoji mogućnost ovih dana, onda pre toga predsednik mora da povuče neki potez, recimo da sam sebi skrati mandat podnošenjem ostavke, a onda ćete vi formalno raspisati izbore.
Dobro znate da sam u pravu, da sa te strane dolaze problemi, da zbog te vrste preuzimanja svih nadležnosti u zemlji ili uzurpacije institucija morate da povlačite ili delimično ispravljate interpretacije svog intervjua datog medijima, kao što se dešavalo prošle nedelje u vezi izbora na severu Kosova.
Zbog toga vam ne zameram, mislim da ste časno vodili ovaj parlament u proteklih nekoliko godina. Govorim o onima koji vode političku igru ispod stola ili iza zavese u tom teatru apsurda, pokušavajući da već u maju ove godine omeđe Srbiju, da naprave prostor za svoju veliku koaliciju DS i SNS, koju će takođe pravdati velikom svetskom ekonomskom krizom primerima Nemačke, primerima drugih zemalja. Decembar je očigledno prekasno za to. Negativni efekti i ovih politika i ovih ekonomskih odluka će doći na naplatu i zbog toga tolika žurba da se sve obavi u maju održavanjem i predsedničkih izbora, a da se nakon toga koalicije pravdaju bez izlaska pred građane. Vi i ja to odlično znamo. O tome govori i predsednik vaše partije za jednim ili drugim mikrofonima, u jednom ili drugom raspoloženju, ali to je očigledno ono što se sprema Srbiji i zbog toga je dobro da, prosto, to znamo na vreme. Od tog zabijanja glave u pesak nikom neće biti dobro, kao što neće biti dobro ni poslanicima DS zbog ovakve vrste demagogije kojom pokušavaju da slažu građane. Ne znam da ni da li će za sve njih biti mesta u toj velikoj koaliciji, bez obzira što to danas izgleda kao idealno rešenje, da se svi udome za period od naredne četiri godine. Tako je izgledalo i mnogima u Nemačkoj pa je politička scena posle toga doživela pravi zemljotres.

Pa, nema potrebe da meni zahvaljujete što ste nama pružili ruku. Ali, evo ja ću se ispraviti. Ne radi se o koaliciji, radi se o kartelskom sporazumu i to ima veze sa "Galenikom". "Galenika" je pre nekoliko osuđena za kartelsko dogovaranje i podelu tržišta.
Govorim o tome da imate nameru da podelite tržište. Nisam rekao da ćete možda vi ući u koaliciju ili da će vaša partija formalno ući u koaliciju. Ja samo kažem o podeli moći, o scenariju u kojem će možda predsednik Republike i dalje biti Boris Tadić, a Vladu će voditi neko iz SNS, ili neko od uspešnih privrednika, kome ćete se svi pridružiti zbog toga što je Srbija u teškoj ekonomskoj situaciju. Da li je moguće?
I pri tom, ne znam šta mi se priviđa, gospodine Milivojeviću, pošto je to jedna danas od najava jednog od visokih funkcionera vaše partije?Ako ćemo već da idemo do kraja, funkcionera koji ima višu funkciju u toj partiji od vas, čini mi se, pa zbog toga ja između ostalog njegove izjave uzimam kao relevantne. Ona se danas pojavila u medijama. O tome se na nekim drugim mestima govori već nedeljama. To uopšte nije stvar priviđanja.
Dakle, sumnjam u ovom trenutku da želite da napravite nedozvoljeni kartelski sporazum u koji ćete uključiti i SNS i sve one koji su vam potrebni, kako biste ovu istu politiku, pogotovo u ekonomskoj oblasti nastavili da sprovodite i u narednih nekoliko godina. Uostalom, vi to ne krijete. Možda je došlo vreme kada zajedno spavaju miš i mačka, kako je govorio Tomislav Nikolić. Očigledno vam je u mnogo čemu bio uzor.

Uvažena potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku moram kroz nekoliko rečenica da se osvrnem na ono o čemu je ovde govorila gospođa Kolundžija. U ovom mandatu i u prethodnim mandatima, pogotovo u nekim po Vladu kriznim situacijama, kakva je i ova danas, bilo je svakakvih govora od strane vladajuće koalicije, ali ovoliko besmislenog, bezobraznog, kukavičkog u izlaganju šefa poslaničke grupe, ne mogu da se setim da se tako nešto dogodilo, barem ne u ovom mandatu.
Bez obzira, inače to ne bih radio, ali s obzirom na to kako je govorila gospođa Kolundžija, što je nakon toga izašla iz sale prosto moram na neki način da odgovorim. Imam jednu vrlo konkretnu ponudu za gospođu Kolundžiju, ako ovo sluša negde u hodnicima ili u kabinetima ove zgrade. Da li ona prihvata ovakvu ponudu? Ako se ijedna mašina pojavi tokom ove predizborne kampanje, recimo na takozvanom Koridoru 11 i ako se na tim radovima pojavi bilo ko iz Demokratske stranke ili iz vladajuće koalicije, pozivajući se, između ostalog, i na ovaj kredit od Azerbejdžana koji danas uzimamo, ona će se povući sa izborne liste i povući će se iz politike. Mislim da je to fer ponuda. Ako se to ne dogodi, onda ćemo svi mi zaista ovde biti idioti, svi koji govorimo o tome da vladajuća koalicija kroz ove kredite i garancije teške 1,4 milijarde evra plus kamate, to je preko dve milijarde evra, da smo zlonamerni, da smo bezobrazni, da pokušavamo da uskratimo pravo na lečenje građanima ako pitamo zbog čega je "Galenika" dospela u ovakve probleme, da smo protiv ekologije, jer država pokušava da se zaduži za neki proces odsumporavanja itd.
Da smo protiv toga da JAT tehnika, kako reče gospodin Petronijević, kao vrlo uspešna kompanija danas treba da uzme kredit da bi osvojila tehnološki proces održavanja er-basa A320. Znate šta, A320 nije nikakvo tehnološko čudo. To je avion koji se proizvodi, u komercijalnoj upotrebi je već 20 godina. Pošto vidim da ste vi verovatno prespavali tih 20 godina, kao i 20 godina propadanja JAT-A, "Kolubare", Elektrane "Nikola Tesla", "Kostolca" i svega drugog, samo moram na to da vas podsetim. Naravno da niko razuman nema ništa protiv toga da se JAT tehnika, na primer, razbija. Ako već govorite o toj fantastičnoj statistici JAT tehnike, o tome kako je udeo održavanja aviona danas mnogo manji nego pre nekoliko godina, onda budite pošteni pa recite koliko uopšte aviona JAT ima danas u upotrebi, a koliko ih je imao pre nekoliko godina. Taj pad održavanja ili procenta održavanja aviona JAT-a u ukupnim uslugama JAT tehnike delimično je posledica i toga. Poslednjih dana kada, recimo, gradonačelnik Jagodine povede 250 svojih sugrađana u posetu Beču i kada za to bude angažovano malo više aviona od onoga što je redovan avio-saobraćaj između Beograda i Beča, postoje ozbiljni problemi u funkcionisanju, između ostalog i JAT Ervajsa.
Konačno, ako govorimo o kreditu za JAT, mi smo pre nekoliko meseci dali takođe jednu garanciju. Krajem 2010. godine, ako se ne varam, otišla je garancija za JAT od skoro 52 miliona evra. JAT je uzeo 52 miliona evra i nijedan evro od tog kredita za koji garantuju građani Srbije nije potrošio na ono za šta je taj kredit uzeo. Dakle, to je još jedan od primera kako se ovde laže Skupština Srbije, kako se lažu narodni poslanici. To priznaje menadžment JAT-a. Kompanije koju je Državna revizorska institucija samo u 2010. godini utvrdila da se na kriminalan način ponaša i da na kriminalan način posluje. Znate, u JAT Ervajzu postoje problemi čak i u postupku prijavljivanja dnevnog pazara. Dnevni pazar se ne uplaćuje u skladu sa zakonom. To kaže Državni revizor u izveštaju za 2010. godinu.
To nije jedini problem u srpskim javnim preduzećima ili akcionarskim društvima koja su pod potpunom ili većinskom kontrolom države. Javno preduzeće "Putevi Srbije", monopolista koji se usput oglašava u gotovo svim domaćim medijima i na različite druge načine, čitav niz godina ne uplaćuje PDV. Dakle, vi imate državnu kompaniju, javno preduzeće koje ne uplaćuje PDV na naplaćenu putarinu i niko ništa ne može tom preduzeću. Ne kažem da je to krivica vaše partije. Mada vidim da su se partije, pre svega SPS, opredelile da brane uglavnom one kredite i garancije koje se sprovode u kompanijama za koje su zaduženi njihovi kadrovi. Mislim da na taj način grešite. Niste vi odgovorni za sve probleme koji su se pojavili u poslovanju tih preduzeća. Odgovorna je pre svega Vlada koja je formalni vlasnik tih preduzeća i koja je najodgovornija za njihovo funkcionisanje.
Što se tiče te tvrdnje, mislim da je gospođa Kolundžija jednom rekla kako ćemo mi, zbog toga što kritikujemo Vladu koja se zadužuje pred same izbore, najveće neprijatelje imati u građanima Beograda ili građanima Srbije koji vide da taj novac odlazi na fenomenalne građevinske, graditeljske, infrastrukturne projekte.
Moram da kažem da mi je žao zbog toga što je takva ambicija pre svega DS kao vodeće vladajuće stranke. Mislim da za njih nije dobro, ako imaju ambiciju da vode sledeću Vladu ili da učestvuju u sledećoj Vladi, da državu ostavljaju u ovakvom stanju. Ovi krediti će vrlo brzo doći na naplatu.
Sve su kraći i ti periodi koji su određeni kao grejs period kada uzimamo ove kredite. To je već danas 12, 18, maksimalno 24 meseca.
Ni jedno izlaganje poslanika vladajuće koalicije nije nam dalo odgovore na ključno pitanje - zbog čega se zadužujemo pod ovako zastrašujućim kamatama. Za većinu kredita kamate su zastrašujuće, one su gotovo na nivou onih fantastičnih prevarnih procenata koje su građanima kao kamate na štednju davale "Dafiment", "Jugoskandik" banke. Vi se zadužujete za "Galeniku" za 70 miliona evra i na to će se plaćati kamata nekoliko godina od preko 7,2 – 7,3%. Da li vi razumete kakva je to kamata za jednu kompaniju koja posluje na domaćem tržištu čija je ogromna većina kupaca sa domaćeg tržišta, to je pre svega država direktno ili posredno za svoj zdravstveni sistem, koja će naplaćivati svoje usluge, odnosno svoju robu u dinarima, a onda će pokušavati da servisira kredit za koji je kamata u evrima 7,2 ili 7,3%? Koja kompanija može to da izdrži?
Gospodine Petronijeviću, bili ste bar pošteni. Vi ste bar jedini ovde rekli zapravo šta je suštinski razlog propadanja, gotovo kolapsa, "Galenike", a to je činjenica da "Galenici" gotovo niko ne plaća i da je najveći dužnik u tom sistemu zapravo država, odnosno državni fond.
Mi smo ovde u oktobru i novembru mesecu prošle godine probali da pokrenemo raspravu o tome šta će biti sa 330 miliona evra? Mislim da je taj iznos bio u tom trenutku aktuelan duga koji postoji iz Republičkog zdravstvenog sistema prema bolnicima, domovima zdravlja, veledrogerijama i najvećem proizvođačima lekova. Šta se u međuvremenu dogodilo? Imali smo predlog ministra Stankovića koji je predlagao da se taj dug otpiše. Znate, otpis tog duga znači potpuni krah "Galenike" i svih drugih koji se nalaze u tom lancu.
Imali smo drugi predlog iz Vlade pre nekoliko nedelja, ministra Ljajića, da se radnicima kojima poslodavci nisu uplaćivali doprinose, prosto, overi knjižica. Kada radniku overite knjižicu, a za to nije uplaćen doprinos, onda Republički fond zdravstvenog osiguranja za lečenje tog radnika koji se pojavi pred lekarom ili koristi neke lekove ne može da isplati novac dobavljaču lekova, domu zdravlja, lekarima, svima koji su uključeni u taj lanac. Tako možete držati sistem dva, tri ili šest meseci, ali nakon godinu dana, godinu i po dana dolazite u situaciju da se zadužujete za 70 miliona evra uz kamatu od 7,3%.
Mislim da smo olako prešli preko nekoliko rečenica koje je rekao gospodin Kasalović. Sada privi put čujem da "Galenika" izgleda ima neke kratkoročne kredite koje plaća po kamatnoj stopi od 30 – 35, a mislim da ste u jednom trenutku rekli i 40%. Izvinite, onda postoji valjda neka odgovornost onoga ko je vodio tu kompaniju i ko se zadužuje po takvim uslovima?
Da li negde na drugom mestu na tržištu u ovoj zemlji postoji kamatna stopa od 40%? Pretpostavljam da je na dinarske obaveze, ali sasvim svejedno, ogromna je čak iako je u dinarima. Da li postoji neka odgovornost?
Da li je mogućnosti kredita ili garancija za ovaj kredit za "Galeniku" postojala i pre nekoliko meseci? Ovde se 28. i 29. decembra čitav dan pričalo o tome kako će možda tačka davanja garancija za kredit "Galenike" biti ubačena na dnevni red. To se nije dogodilo očigledno zbog nekih problema u vladajućoj koaliciji.
Koliki su samo iznosi novca plaćani po tim kreditima od 40%, recimo, od 29. decembra do onog dana kada novac bude legao po ovom kreditu? Ko je odgovoran za to? Nedeljama je trajala pomama u javnosti, gospođa Kolundžija je učestvovala u njoj. Namicanje većine, namicanje 126 poslanika po svaku cenu samo da bi se održao mandat do kraja i da bi se navodno usvajali neki evropski zakoni. Da li su ovo evropski zakoni?
Naravno da su ključni problemi u sferi politike koja danas zaostaje čak i za tim Azerbejdžanom. Neki mediji u regionu, naši mediji se naravno nisu time bavili, su juče objavili neke snimke sa protesta u glavnom grada Azerbejdžana povodom tvrdnja … Naime, Azerbejdžan tvrdi da je Jermenija izvršila u oblasti Nagorno-Karabakh genocid tokom devedesetih godina. Na tom skupu je bio i predsednik, veliki prijatelj našeg ministra Jeremića, veliki prijatelj ove države, čovek čijeg oca spomenik krasi Tašmajdanski park. Da li znate kakav je bio transparent na tom skupu – da se genocid u Nagorno-Karabakhu, da se genocid u Srebrenici, da se genocid koji se dešava danas u Siriji više nikad ne sme ponoviti.
Da li ćete sada da protestvujete i protiv Alijeva zbog toga što tvrdi ono što je rečeno u presudi međunarodnih sudova, odnosno u rezoluciji Evropskog parlamenta, da se u Srebrenici desio genocid? Ne, to vam služi za unutrašnje političke obračune, a kada stiže novac, 300 miliona, 500 miliona uz povoljnu kamatu, onda ko daje taj kredit svašta može da priča i to nikom ovde neće smetati. To je ta vrsta licemerja, nedeljama pričate o nekoj fusnoti. Pa, ima i drugih dokumenata. Postoji i taj izveštaj MMF iz njihove misije. On ima jednu fusnotu, kaže da su to preporuke, zvanične preporuke misije koja je boravila u Srbiji od 2. do 9. februara ove godine. Pošto smo raspravljali pre nekoliko dana sa premijerom koji kaže da aranžman sa MMF nije obustavljen i nije propao, evo da citiramo – završetak prve revizije stendbaj aranžmana odložen je zato što budžet za 2012. godinu nije u skladu sa dogovorenim fiskalnim pravilima. Kada gospođa Kolundžija govori da su sva sredstva za ove kredite predviđene u budžetu, ona zaboravlja da budžet ima i prihodnu stranu, a ne samo rashodnu stranu, pa pošto će po svim projekcijama i MMF i fiskalnog saveta i Narodne banke, konačno i same Vlade, privredna aktivnost u Srbiji u 2012. godini biti manja nego što je bilo planirano, onda će i prihodi biti manji, pa će i deficit biti veći, pa će biti teže servisirati i u narednim godinama ove kredite, a većinu njih pod potpuno nerazumnim uslovima uzimate ili nudite građanima.
Teško je naći pravu reč za ono što Vlada pokušava uradi ovakvom vrstom zaduživanja. Mislim da je najpribližniji izraz torbarenje. To je sada popularan izraz i u Hrvatskoj, za optužnice koje su bile vezane za finansiranje HDZ, govorilo se da je bivši direktor carina bio neka vrsta torbara koja ide od javnog preduzeća, pa pokušava da namakne reket za političku stranku. Ne kažem da vi to radite, vi idete od finansijera do finansijera, od kreditora do kreditora, od banke do banke, od zemlje do zemlje i pokušavate da pod bilo kojim uslovima koji su mogući namaknete onoliko sredstava koliko će vam biti dovoljno da u naredna dva ili tri meseca do izbornog dana stvarate ilizuju da je u Srbiji sve u redu, onda izmišljate i Koridor 11 i te mašine koje će se pojaviti, što vam je u jednom trenutku očigledno bio i ključni argument da ove sednice uopšte bude. Gospodin Mrkonjić, gospodin Dulić, oni će na tim gradilištima biti, danas ih u ovom parlamentu nema i sve će to nekako izdržati do 29. aprila ili do 6. maja, ali moje pitanje nije to, moje pitanje je šta ćemo 7. maja da radimo, bez obzira ko bude formirao sledeću Vladu, bez obzira na predizborno obećanje, bez obzira na 1244 ili 1389? Ključni brojevi u Srbiji su 111, jer je toliko kurs evra, 24 ili 25, jer je tolika nezaposlenost itd.
Srbija danas ne živi u okolnostima u kakvima je živela 90-ih godina, iako je stepen kontrole medija mnogo oštriji i mnogo veći nego što je bio ikada u vreme Slobodana Miloševića. Danas građanima Srbije ipak ne možete da prodate vrstu magle i to na ovako jeftin način. Hvala.

Poštovana potpredsednice, predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da se na ovom amandmanu otvara jedna vrlo zanimljiva i jedna vrlo važna tema, mislim da predsednik Vlade kad je već tu ima obavezu da o tome nešto kaže.
Gospođa Kolundžija je juče čini mi se otvorila pitanje koliko zapravo košta, hajde da tako kažem patriotizam za Kosovo. Vidim da ste i sada prijavili, očekujem da date neke komentare u tom pravcu, ali ovo je zaista najtešnje povezano.
Mislim da gospodine Cvetkoviću, ovih 11 miliona dinara koji samo odlaze za plate u tom, gospodin Martinović je u pravu, manje-više fiktivnom telu koji se zove Kancelarija za operativne poslove u procesu pregovara sa privremenim institucijama na Kosovu, jeste cena vaših grešaka u kosovskoj politici i bildovanja patriotizma. Ali, ne gospodina Stefanovića nego gospodina Vuka Jeremića. Vi ste dakle morali da napravite posebnu kancelariju za Borka Stefanovića, glavnog pregovarača i ljude sa kojima on radi u tom procesu kako biste ga izmestili iz prostorija, iz resursa Ministarstva za spoljne poslove zbog toga što mu Vuk Jeremić, vaš ministar spoljnih poslova, ministar spoljnih poslova DS ne dozvoljava da radi u okviru tog ministarstva.
Da biste sproveli bilo koji sporazum koji gospodin Stefanović postigne u Briselu morali ste da napravite ovakvu kancelariju. A kad se napravi kancelarija sa nekoliko ljudi onda to vrlo brzo kroz budžetske stavke i budžetske razdele dođe do nekoliko desetina, ili nekoliko stotina ljudi. Hoćete da nam objasnite šta zapravo radi ova kancelarija u ovom trenutku? Ko je u njoj osim gospodina Stefanovića? Kako se realizuju uredbe koje ste donosili na telefonskim sednicama Vlade? Možda taj trošak ne treba da bude 11 miliona, možda treba da bude 110 miliona? Ako to pomaže da se reše problemi na severu Kosova, da Srbija napreduje u evropskim integracijama, da počne normalan život između Srbije severa Kosova i Kosova. Mi smo spremni da taj iznos bude milijardu i sto miliona dinara, ali recite nam o čemu se radi.
Ne možete novcem poreskih obveznika ove zemlje da finansirate bahatost Vuka Jeremića ili sopstvenu nespremnost da ga smenite. Otpustite ili gospodina Jeremića, ili gospodina Stefanovića. Nemojte ih držati na jednoj, drugoj ili trećoj stolici kako biste pred javnošću držali iluziju kako istovremeno vodite i tehničke pregovore, kako ste opredeljeni za uspeh tih pregovora i evropske integracija. A sa druge strane čuvali ovaj patriotski javnog mnjenja. Nemojte da umesto vas to radi gospođa Kolundžija. Nemojte da budete selektivni u tom poslu.
Znači, kada vam ne odgovara ponašanje opozicionih stranaka na severu Kosova, kada vam se učini da je deo tih institucija paralelan i da se koristi za politički ili politikanske svrhe u Srbiji, vi onda pokrenete tu temu u parlamentu. Pa juče, ne može da se živi u medijima od te teme. Kada na 50 mesta u budžetu ponovo imate te skrivene troškove, ponovo finansiranje, ponovo subvencije za plate i dodatke na Kosovu, ponovo plate u ovakvoj jednoj kancelariji onda ćutite pred ovim parlamentom, nemate poseban komentar. Ne znam kako ćemo da dođemo do odgovora koliko košta taj patriotizam ili čuvanje lažnog patriotizma na Kosovu ako nam vi ne date te odgovore.
Znate, to kad nešto košta to su ipak na kraju neki brojevi. Budžet to su brojevi. Odgovorite nam na to pitanje danas. Možete se složiti sa nama, sa gospodinom Martinovićem, možete izneti neko svoje treće, kao i obično srednje rešenje ali nam recite koliko to košta i koliko će koštati. Šta će u čitavoj 2012. godini raditi ta kancelarija? Juče je vaš službenik Borko Stefanović rekao da možda neće biti nastavka pregovora u januaru. Da će nastavka pregovora biti samo ako po vašoj interpretaciji Edita Tahiri, odnosno prištinska strana odustane od zahteva da Srbija odustane od Rezolucije 1244. Kakav je vaša prognoza u ovom trenutku? Šta ćete uraditi do sredine januara? Da li će tih razgovora biti u sledećoj godini? Ako ih neće biti, onda nema potrebe da imamo ovakvu budžetsku stavku.
Da li su ovo troškovi za kopiranje matičnih knjiga? Pošto niste imali hrabrosti da uredbu stavite ono što je sporazum iz Brisela, onda ste izmislili da opštinske uprave širom Srbije koje vode matične knjige za teritoriju KiM kopiraju te izvode i da ih predaju Borku Stefanoviću. Pa ceo proces finansirate kroz neku budžetsku pod stavku. Da li imate negde u budžetu koliko vam ljudi radi u toj kancelariji? Šta oni tačno rade? Da li rade na nekom drugom mestu? Da li su to ljudi koji su došli sa strane u tu kancelariju ili oni već rade negde? Da li je gospodin Stefanović politički direktor Ministarstva spoljnih poslova? Da li je šef kabineta ministra spoljnih poslova? Šef ovog pregovaračkog tima? Šta je on sve? Ali pošto nemate hrabrosti da peuzmete političku odgovornost onda ste sve fakturisali na Borka Stefanovića, pa onda izgleda da čovek prima pet plata. To je valjda nadnica za strah.

Hvala.
Izvinite gospođo Kolundžija, slažem se sa vama da su mnogi zloupotrebom kosovskog problema finansijski profitirali. Od toga je samo odvratnije, makar meni, kada neko politički profitira na toj temi njenom zloupotrebom i to radi uporno 10 ili mnogo više od 10 godina. Niste vi, ne mislim na vas lično, nego na DS i ovu vladajuću koaliciju, na vrhu te liste, ali vas ima na toj listi.
Vi kažete da nije sporno i da nikome ne treba da bude sporno da postoji mala kancelarija za pomoć u pregovorima. Slažem se sa vama. Otišao bih i korak dalje. To sam i malo pre rekao. Ne mislim da treba da postoji mala i stručna kancelarija, već da treba da bude velika i dobro opremljena i da to treba da bude suština svih resursa i potencijala za vođenje tih pregovora. Pitao sam vas, zapravo premijera, ali on
očigledno nije zainteresovan za ovu temu. Šta onda rade drugi državni organi? Zbog čega u isto vreme imamo tako glomazno Ministarstvo za KiM, pa budžetski Fond za KiM, pa desetine javnih preduzeća koja realno funkcionišu ili troše novac na KiM. Kada vi postavite pitanje – kako se zloupotrebljavaju sredstva, za mene je zloupotreba sredstava kada javna preduzeća iz Srbije, odnosno ogranci, na KiM grade alternativne putne pravce.
Mislim da je to sada i za vas zloupotreba pošto ste doneli uredbu u kojoj se kaže da je prekršaj za koji se naplaćuje visoka novčana kazna kada neko lice pokuša da pređe administrativnu liniju ili graničnu liniju, kako god hoćete, van onih mesta koje su određene sporazumom.
Pa jel zloupotreba onda ako su srpska javna preduzeća, to znači da su trošila novac poreskih obaveznika, pošto ne mislite valjda da oni zarađuju na tržištu pa su svoj profit trošili da u slobodno vreme tim mašinama i tim resursima grade alternativne putne pravce? Pošto ste u međuvremenu promenili politiku onda je sada sve što se dešavalo u prethodnom periodu zloupotreba.
(Predsednik: Vreme).
Druga stvar, gospodin Martinović je potpuno u pravu. Kako su se do sada vodili pregovori bez tih sredstava?
(Predsednik: Vreme).
Vi ste Kancelariju napravili onda kada je postalo neodrživo da gospodin Stefanović radi sa gospodinom Jeremićem i to vrlo dobro znate.

Eto vidite koliko je važan ovaj amandman, iza tih nekoliko miliona dinara zapravo se kroz to pitanje prelama suština politike ove zemlje. Zbog toga je LDP toliko zainteresovana za to, da dobijemo odgovor, između ostalog, i za šta će biti trošen taj novac, odnosno na kojim osnovama će se voditi pregovori. Za nas je to vrlo bitno kako bi smo mogli da formiramo stav da li želimo da podržimo takvo trošenje novca ili ne.
Gospođo Kolundžija, rekli ste jednu vrlo važnu stvar, kako je, između ostalog, i zbog politike SRS, naravno, ne samo zbog njihove politike, Srbija kapitulirala u Kumanovu, u junu 1999. godine, slažem se sa vama, ali baš zbog toga ne razumem zašto dajemo novac Kancelariji za pregovore koja će pregovore voditi postavljajući kao crvenu liniju zaštitu Rezolucije 1244. Rezolucija 1244 je sastavni deo tog akta kapitulacije Srbije 1999. godine, isto kao što i Kumanovski sporazum.
Ako hoćete da politiku, pa i pregovore u Briselu sa Prištinom vodite na osnovama isključivo te rezolucije i da kroz njenu odbranu onemogućavate bilo kakvu promenu, bilo kakvu reformu, da potpuno zaustavite evropske integracije, LDP neće glasati za budžetsku stavku koja će tako nešto omogućiti. Ne možete u isto vreme napadati politiku koja se završila kapitulacijom u Kumanovu a svoju politiku prema EU i Kosovu graditi na Rezoluciji 1244, koja je pravni izraz te kapitulacije pred UN. To je sve.

Javio sam se posle gospodina Martinovića, u međuvremenu je govorio i premijer. Pa vidite, mi se suštinski ne razumemo, gospodine Cvetkoviću. Vi ste ponovo sve sveli na tehničku pomoć. Mene zanima da li plaćamo nešto i da li možda treba da platimo više nešto što je imalo politički mnogo veći značaj? Ko političkim sadržajem puni rad tog pregovaračkog tima? Ko je stvarni šef gospodina Borka Stefanovića? Za razliku od Demokratske stranke, nemam nikakvu ambiciju da svoje proevropsko opredeljenje pokazujem na primeru Srpske radikalne stranke, tako što ću dokazivati da sam ja za Evropu, a oni protiv toga. To se podrazumeva. Poštujem taj politički stav. Meni smeta ova vaša srednja politika.
Nisam ja interpretirao da li je 1999. godine bila kapitulacija. Srpski radikali su tada izneli svoj politički stav tako što su izašli iz Vlade. Svako od nas je u međuvremenu dao neki stav.
Usput, vi ste sada pomenuli još jedno vrlo važno pitanje. Vi kažete da Borko Stefanović radi, zapravo, vodi pregovore. To je ono čime se on bavi po čitav dan i noć, a prima platu na nekom drugom mestu. Mislim da to nije dobar sistem. Tako se stvaraju osnove za ove zloupotrebe. Tako i na Kosovu neki rade neke poslove samo na papiru i primaju platu, pa će se onda ispostaviti da li je neko lažni portir, ili je lažni patriota, ili je lažni izdavalac u zakup antinskih stubova, itd. Ali, to je sve onako politička estrada.
Odgovorite mi, gospodine Cvetkoviću, ko politički čini taj tim za pregovore? Da li stvarno mislite da ćete rešavati sudbinu, ne znam, 140.000 - 150.000 ljudi na Kosovu, tako što ćete imati nameštenike u toj kancelariji? To prosto nije ozbiljno. Molim vas da više ne ponižavate ovaj parlament, da nam svako malo kažete kako treba da kopamo po arhivama i vašim uredbama. Znate, ovo je ipak Narodna skupština Republike Srbije.
Vi svoje uredbe donosite na telefonskim sednicama. Kada nešto uradite, onda to donesete u ovaj parlament i govorite o tome. Mi nismo niži službenici vaše Vlade.

Hvala vam.
Ovaj amandman je dosta obiman i prosto dira u neka budžetska pitanja koja su vrlo važna. Vi, prosto, našu potrebu da reagujemo izazivate sadržajem obrazloženja, koje ste dali odbijajući amandman gospodina Hajdarevića. Pitaću vas, par ekselans, budžetska pitanja kako više ne bismo dolazili u situaciju da mi kao predsednik Vlade kažete da nećete odgovarati na neka druga politička pitanja itd. Kada odbijate jedan deo amandmana, gospodina Hajdarevića, vi kažete da ga ne prihvate zato što se predlaže smanjenje sredstava u okviru razdela 17, Ministarstvo finansija itd, a zapravo izvršenje obaveza iz člana 173. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kojim je predviđeno da je Republika garant za obaveze Fonda PIO i da se radi uravnoteženja finansijskog bilansa fonda iz tog ministarstva predviđena sredstva u iznosu od 250 milijardi, dakle oko 2,5 milijarde evra po sadašnjem kursu.
To je zapravo ključno pitanje budžeta za 2012. godinu. Gotovo da reč niste rekli ni u svom uvodnom izlaganju, ni u ovoj raspravi o amandmanima po pitanju strukture ogromnih problema, načina finansiranja Fonda PIO na koji vam odlazi gotovo 30% budžeta za 2012. godinu. Osim jedne rečenice koju ste pomenuli i koja mi je do ovog trenutka ostala nejasna, a to je da su i efekti krize u našoj zemlji delimično umanjeni time što ste sproveli reforme PIO fonda. Recite mi molim vas koje ste prave suštinske, strukturne reforme sproveli u ove tri i po godine koliko ste premijer. Da li zaista mislite da Srbija može da opstane i kao država i kao sistem nekih institucija i, konačno, kao društvo, ako ćemo svake godine povećavati taj iznos? U ovom trenutku ima samo preko Ministarstva finansija dve milijarde evra za Fonda PIO. To je budžetski novac, to je novac poreskih obveznika ove zemlje.
Molim vas, kad ste već tu, već nedeljama pokušavam da dobijem odgovor na jedno vrlo konkretno pitanje kojima se i javnost posebno bavi prethodnih dana, a takođe je vezano za Fond PIO. Dakle, moje pitanje, obratio sam se i vama pre nešto više od mesec dana, čini mi se, je da mi kažete kojih 50 najvećih dužnika, odnosno kojih 50 preduzeća su najveći dužnici po osnovu neizmirenih obaveza za uplaćene doprinose Republičkom fondu PIO. U međuvremenu su i neke medijske kuće probale da dođu do tog odgovora. Uskraćene su za to pravo. Poverenik za informacije od javnog značaja je morao da reaguje. Deo vašeg ministarstva, dakle Poreska uprava, je saopštio da se te informacije ne mogu objavljivanje zbog zaštite podataka o ličnosti. Naravno da je to pravni falsifikat. Vi se pozivate na zakon koji štiti isključivo lične podatke fizičkih lica, a moje pitanje se tiče pravnih lica, dakle, kompanija. Nisam pitao za svakog građanina Srbije, odnosno za svakog zaposlenog u Srbiji, koliko se na njegovom računu duguje po osnovu neuplaćenih doprinosa, nego kojih 50 kompanija u Srbiji najviše duguje. Da li među njima ima državnih kompanija, odnosno preduzeća u većinskom državnom vlasništvu i javnih preduzeća. To je vrlo važno pitanje.
Ovih dana vi pokušavate da nametnete obavezu komercijalnim subjektima, privatnim kompanijama, kao što su banke u ovoj zemlji da vode računa o svojim klijentima, odnosno da li prilikom uplate plate obračunavaju i uplaćuju doprinose Fondu PIO. Direktor Poreske uprave je u jednom trenutku rekao da banke nemaju ni moralno pravo da tako nešto odbiju. O tome možemo polemisati. Možda je gospodin Đidić i u pravu, ali mislim da ako govorimo i o moralnim obavezama da pre toga Vlada, odnosno vi kao premijer, imate moralnu obavezu da kažete da li vaša, da li državna, da li vladina preduzeća isplaćuju te obaveze, kakvo je stanje u tom segmentu izmirivanja obaveza, da li povezujete staž, da li otpisujete dugove. To su sve informacije kojih ni javnost u ovoj zemlji, ni mi kao narodni poslanici ne možemo da dođemo. Evo prilike, to je još jednom kažem – par ekselans, budžetsko pitanje, odgovorite mi u ovom trenutku. Ne morate 50, ako ne možete, makar 10 najvećih dužnika, sada ili do kraja radnog dana. Mislim da će to pomoći svima nama, pogotovo nakon amandmana Odbora za finansije koji se planira na Zakon o poreskom sistemu i administraciji. Vrlo je važno da to znamo. Javnost je zainteresovana. Eto prilike da odgovorite na makar jedno pitanje iz ovog vašeg užeg resora, Ministarstva finansija. Hvala vam.