Dame i gospodo narodni poslanici, evo, kroz ovaj amandman ćete videti zašto je, u suštini, formirana Direkcija. Podneo sam amandman na član 43. stav 2. koji glasi – na kraju teksta briše se tačka i dodaju reči: "po procenjenoj vrednosti od strane Direkcije".
Obrazloženje. Usvajanjem ovog amandmana, izbegla bi se mogućnost zloupotrebe prilikom direktne pogodbe, ukoliko bi propali pokušaji usmenim javnim nadmetanjem, tj. bila bi ispoštovana procenjena vrednost od strane Direkcije.
Više puta sam istakao svoje mišljenje o potrebi postojanja Direkcije. Više to neću komentarisati, neću da se ponavljam. Smatram da je sve to trebalo u redovnom postupku, kroz redovne sudove, i, zaista, ne mogu da shvatim zašto Vlada nije za ovaj dodatak – po procenjenoj vrednosti Direkcije. U čemu je problem?

U članu 43. stav 2. glasi: "Pokretna imovina se prodaje po istoj ili višoj ceni od procenjene vrednosti koju je odredila Direkcija. Ako imovina ne bude prodata nakon dva usmena javna nadmetanja, prodaja se može izvršiti neposrednom pogodbom".
Dakle, ja sam ovde želeo da otklonim jedan nedostatak u zakonu, jer, hipotetički, gospođo ministre, postoji mogućnost da se isfingira ta prodaja. Kaže se – dva puta se neće prodati i onda se prodaje direktnim putem. Ja sam samo dodao – da ta neposredna pogodba ne može da bude ispod procenjene vrednosti od strane Direkcije.
Možemo da zamislimo, dakle, Direkcija prodaje stvar po višoj ili po procenjenoj ceni Direkcije. Iza ovoga se otvara izuzetna mogućnost za zloupotrebu. Ako imovina ne bude prodata nakon dva usmena javna nadmetanja, prodaja se može izvršiti neposrednom pogodbom. Zaista, ne mogu da shvatim zašto ovde nije, odnosno samo je trebalo ubaciti – po procenjenoj vrednosti od strane Direkcije.
Moguće je da neko nije pročitao oglas, a moguće je da neko u tom trenutku nije hteo da proda po nekoj procenjenoj vrednosti, ali ne možete vi sada spustiti tu cenu u neposrednoj pogodbi i otvoriti prostor za niz zloupotreba.
U ovom amandmanu se, praktično, pokazuje koliko je Direkcija, u suštini, autonomna, koliko kroz ovaj zakon sami sebi dajemo autogol. Ne vidim razloga da se ne prihvati, jer je to samo jedna reč, koju ste u prethodnom stavu već sami konstatovali – da se radi o procenjenoj vrednosti Direkcije.
Očekujem od vas da reagujete, očekujem da se ovaj amandman prihvati. Amandman je zaista dobar, popraviće ovaj zakon i ne vidim razloga da ne bude prihvaćen. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam želeo da se javljam po prvom izlaganju gospodina Jugovića, ali smatram da su povređeni članovi 101. i 104.
Gospodine Jugoviću, vi ste rekli da desna strana parlamenta opstruira rad. Zaista sam pomislio da se to ne odnosi na poslanike Nove Srbije, koji sve vreme čekaju da se radi po zakonima, da ova skupština počne rad. Na prozivku iz LDP-a vi ste izašli ovde, izvinili se i rekli da ne mislite da se to odnosi na poslanike LDP-a. Desnu stranu ovde sačinjavaju i poslanici Nove Srbije.
Zaista ne mogu da shvatim da danas imamo ovoliko problema u radu ovog parlamenta, opstrukcija je konstantna. Verujte, nije opozicija kriva za to što je predsedavajući propustio na početku rada ove sednice da utvrdi kvorum. Imali smo samo 75 poslanika u sali i posle sat vremena smo se setili, kada je gospodin Dragan Šormaz hteo da upozori, brže-bolje da prekinemo i da damo sat vremena pauze.
Iza toga non-stop nadmudrivanje. Predsednik parlamenta je otputovao u inostranstvo i imam utisak da predsedavajuća celog dana želi da nam pokaže dobru lekciju iz Poslovnika o radu Narodne skupštine. Zaista bi bilo korektno da se sa tim prestane. Više poslanika je na to ovde upozorilo. Mislim da građani Srbije ne treba na taj način da uče Poslovnik, već da se bave aktuelnim problemima.
Jedino što su poslanici Nove Srbije ovde isticali jeste strahovito poskupljenje gasa, a to je od sutra, jer sutra stupa grejna sezona. Ljudi u Srbiji će biti prinuđeni da koriste alternativne vidove grejanja. Zar smo mi na taj način prinuđeni da trošimo budžet naših građana? Nekorektno je. Ne može se to razumeti. Zaista bi bilo korektno da Vlada objasni zbog čega je bilo to poskupljenje.
Drugi veliki problem koji je ovih dana pred građanima Srbije jeste da li su njihovi depoziti u bankama, ono malo muke koju su uštedeli i stavili na knjižicu, bezbedni? Građani Srbije na to imaju pravo. Više puta su prevareni. Zaista tražimo da Vlada hitno da odgovor na ta pitanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram čl. 225. i 226. i tražim objašnjenje, predsednice, koji su to građani Srbije koji su zatražili i mole da se radi u ovoj skupštini.
Radi tih građana, želim ovde da kažem da su poslanici NS-a uredno došli u 10 časova, da vladajuća većina nije imala kvorum, da su pomerili sednicu na 11 časova, na 12 časova, na 13 časova i da, apsolutno, nije tačno da ovde opozicija, u ovom slučaju NS, opstruira rad Skupštine.
Inače, spajanje ovih tačaka je, zaista, nonsens. Ponižavajuće je da se ovako spajaju tačke dnevnog reda, bez ikakve logike. Tu je i ministar pravde, pa neka i ona kaže da li je normalno da se ovakve tačke dnevnog reda spoje. Zaista je neprihvatljiv takav odnos predsedavajuće prema nama, s obzirom na to da su se ovde upotrebljavale reči prema nekim narodnim poslanicima kao – "evo, nešto hoće da kaže Aligrudić", ovako ili onako, što, apsolutno, nije u redu.
Prvo ste nas uplašili onim ogromnim dnevnim redom od 28 tačaka, onda ste nas vratili na neke male tačke dnevnog reda, a onda ste neprirodno objedinili te tačke dnevnog reda. Ako su te tačke dnevnog reda toliko hitne, zašto ste stavljali, prvo, 28 tačaka, a onda počeli ovde da glasate neprirodno i da vraćate tačke dnevnog reda na početak? Zašto niste odmah u ovu sednicu redovnog zasedanja stavili samo ove tačke dnevnog reda?
To stvara lažnu sliku kod građana Srbije da vi želite veliki broj tačaka dnevnog reda, a da onda mi, navodno, ovde vršimo opstrukciju. Takva komedija, zaista, treba da se prekine.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodo iz Vlade, gospođo ministre, pred Parlamentom je set zakona vrlo važnih za borbu protiv korupcije i kriminala, kao i nekih drugih zakona.
Još jedanput moram, na početku izlaganja, da istaknem da je ovo, zaista, nespojivo i da nije trebalo spajati sve ove tačke dnevnog reda. Međutim, poslanici Nove Srbije će se potruditi da, kroz dosta amandmana koji su podneti od ove poslaničke grupe, ukažu na sve nedostatke zakonskih odredaba i da pokušaju da poprave nešto, da, eventualno, svi zajedno učinimo nešto u borbi protiv korupcije, kriminala. Sigurno da je to cilj svake države. To je veoma važno kako za građane Srbije, tako i za pravni sistem jedne države.
Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela je jedan od predloga. Ovim predlogom zakona uređuju se uslovi, postupak i organi nadležni za otkrivanje, oduzimanje i upravljanje takvom imovinom. Nadležni organi su javni tužilac, sud, MUP, sa posebnom organizacionom jedinicom za finansijsku istragu.
Ja bih ovde postavio jedno izuzetno važno pitanje – zašto Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, uopšte, postoji?
Treba sve to staviti u redovne sudove, kroz izvršna odeljenja, i nikakvog razloga nema da se pravi i gomila jedan ovakav aparat, da se pravi posebna direkcija, da se stanovništvo Srbije izlaže troškovima kroz budžet.
Nikakvog razloga nema za jednu novu direkciju, gospođo ministre. Možete da pojačate rad kroz sudska i izvršna odeljenja, ionako je u mnogim sudovima u Srbiji to najosetljiviji deo; kada se završi parnični i krivični postupak, znamo da su izvršenja najveći problem, kako klijenata, tako i advokata i celog suda.
Predlog zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela. Zaista, ne vidimo zbog čega se toliko žuri s ovim zakonom. Jasno je da svi želimo u EU, jasno je da hoćemo da donosimo ovako dobre zakone, koji mogu da budu dobri ukoliko se prihvate, ali odgovornost pravnih lica je vezana za odgovornost odgovornog lica i potreban je psihički odnos za svako krivično delo, a fizičko lice je prilično odgovorno, tako da ne vidimo koji je to psihički odnos pravnog lica kada govorimo o njegovoj odgovornosti.
Imamo i zakon o borbi protiv korupcije, jedan od najvažnijih zakona.
Sigurno je da se ovim zakonom uređuje osnivanje, pravni položaj, nadležnosti, organizacija i način rada Agencije za borbu protiv korupcije, pravila za sprečavanje sukoba interesa, ali mislim da se o nekim stvarima nije dovoljno vodilo računa kada se ovaj predlog zakona našao pred Parlamentom.
Mislim da je, pre svega, nepotrebno jednim zakonom uređivati plate direktora ovakve agencije. Zbog čega? Imamo Zakon o državnim službenicima i nameštenicima, koji je izuzetno jasan i tačno predviđa koje su to kategorije, kako se određuje plata, a ovde se tome pridaje veliki značaj i kaže da će plata biti u rangu ministra.
Mislim da je to nepotrebno. Ne mogu da shvatim zašto se jedan dobar zakon, koji je donet, o državnim službenicima na položajima, nameštenicima, ne poštuje, zašto se izdiže jedan ovakav direktor iznad mnogih institucija. Ako je već trebalo, onda je sigurno da bi ga trebalo izjednačiti ili sa državnim sekretarom, a pomoćnika direktora, odnosno zamenika – s pomoćnikom ministra.
Izuzetno je sporan i izbor zamenika direktora. Zašto se on bira direktno na predlog direktora? Znamo da u svim državnim službama i zamenici i pomoćnici idu na konkurse, prema tome, jedan ovakav izbor treba da se sprovede i za zamenika direktora.
Ako se već radi o zakonu koji je izuzetno važan za funkcionisanje zemlje, mislim da je bilo mesta da, možda, čak, i opozicija da predlog za zamenika u tom organu, iz prostog razloga što se menjaju oni koji vrše vlast i jedan takav zamenik bi bio izuzetno važan da se transparentnost podigne na viši nivo i da to bude jedna zajednička agencija, dakle, celog Parlamenta, kompletnog stanovništva.
Prema tome, u tom pravcu treba neke stvari menjati i sigurno je da smo se mi potrudili da kroz amandmane ukažemo na koji je način to najbolje uraditi.
Ovoliko agencija, ovoliko direkcija, evo, ja sam nabrojao Direkciju, Agenciju kod dva zakona. Gomilanje aparata je, posebno se odnosi na ovu direkciju, nepotrebno, nema nikakvog razloga i treba voditi računa o tim stvarima.
Ostali zakoni koji su pred nama, takođe su predmet jedne dobre diskusije. Poslanici Nove Srbije će aktivno učestvovati u njima, podneti su amandmani.
Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti ima utemeljenje u Ustavu, članu 42, prema kojem je zajamčena zaštita podataka o ličnosti, prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka. Naravno, treba izvršiti i određene sankcije.
Napomenuo bih još da je kod ovog zakona za borbu protiv korupcije veoma važno istaći da se nadležnost Odbora za sprečavanje sukoba interesa sada prebacuje, praktično, na ovu agenciju.
Smatram da je to izuzetno osetljivo. Treba voditi računa da se ne dođe u jednu pravnu prazninu, dakle, da Odbor za sprečavanje sukoba interesa prestane da funkcioniše, a iz iskustva ostalih agencija koje imamo znamo da se one jako sporo konstituišu i nailazi se na probleme.
Možda i tu ima mesta razmišljanju, da se ne bi Agencija za borbu protiv korupcije prevela u jednu glomaznu instituciju, da postojeći odbor ostane, a da se sankcije primenjuju kroz ovu agenciju. Mislim da je moglo da se razmisli o tome zašto se jedan odbor koji je tek profunkcionisao, koji donosi neke stvari od javnog upozorenja itd., zamenjuje.
Čini mi se da nećemo mnogo postići time što ćemo ovu agenciju za borbu protiv korupcije imati, jer ovde i sada sede neki koje je Odbor za sprečavanje sukoba interesa opomenuo; i dalje sede ovde i nema, praktično, nikakvog efekta. Čini mi se da će se slično dešavati i s Agencijom za borbu protiv korupcije. Toliko što se tiče ovog dela.
Dakle, poslanici Nove Srbije su predali amandmane. Nadamo se da će Vlada imati u vidu njihov sadržaj, da će neke stvari na koje smo ukazali prihvatiti, a od takvog odnosa će zavisiti kako ćemo se prilikom glasanja izjasniti.
U principu, dobro je da Srbija dobije ovakve zakone, jer je to izuzetno važno. Na neke zakone se jako dugo čekalo da budu doneti, ali mislim da ćemo imati velike probleme ukoliko prihvatimo sve baš ovako i ukoliko ne budete imali u vidu da su ovi zakoni toliko značajni da treba prihvatiti i amandmane opozicije. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članovima 225. i 226. Naravno, pre svega zato da se javnost u Srbiji obavesti da Boško Ristić kao predsednik Odbora za pravosuđe mora biti prisutan kada su ovako bitne tačke dnevnog reda ovde na dnevnom redu.
Ja bih zamolio da me ne ometate.
Dakle, i u prethodnom sazivu Narodne skupštine uvek je bilo problema, ja sam to isticao na prvim sednicama obe skupštine, da je Boško Ristić uvek pravio probleme u radu Odbora za pravosuđe. Ja sam siguran, gospođo Kolundžija, ukoliko sada pozovete Boška Ristića, da će vam on reći da je na naplatnoj rampi. Bio sam član Odbora za pravosuđe i uvek smo imali problema sa kvorumom, uvek smo imali problema sa njegovim dolascima.
Prema tome, ništa nije neuobičajeno. To je jedna stvar koja se apsolutno stalno dešava kada je u pitanju Boško Ristić. Ja samo apelujem na to da je zaista neverovatno to što stalno tog čoveka određujete za predstavnika Odbora za pravosuđe. To je izuzetno važan posao i prisustvo takvog čoveka na ovoj sednici je izuzetno važno, postoji niz pitanja koja treba da postavimo. Materijali nisu pravovremeno dostavljani, nemamo obrazloženje zbog čega se nosioci pravosudnih funkcija u Srbiji razrešavaju i zbog čega im prestaje dužnost.
Prema tome, zaista bih vas zamolio, kao šeficu poslaničke grupe DS, da pozovete Boška Ristića da dođe ovde. Poslanici Nove Srbije žele da učestvuju u radu, ali zaista mislimo da je apsolutno nemoguće raditi ovde ukoliko predsednika Odbora za pravosuđe nema kada se radi o ovako važnim tačkama dnevnog reda. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući,  javio sam se po članovima 225. i 226.
Prilikom izlaganja po Poslovniku zamenika šefa poslaničke grupe Miroslava Markićevića dobili smo obaveštenje da nije bilo tona ponovo u direktnom prenosu i kad su neki poslanici koji su posle njega govorili. Dakle, obavešteni smo da ponovo nije bilo tona u direktnom TV prenosu ovog zasedanja.
Postavlja se pitanje da li je ovo sada postao neki manir kada neko od poslanika Nove Srbije izlazi za ovu govornicu i daje važna obaveštenja za građane Srbije.
Vi znate da smo pre izvesnog vremena imali izuzetno neprijatnu situaciju, kada je šef poslaničke grupe Nove Srbije Velimir Ilić ovde govorio takođe nije bilo prenosa. Evo sada je i njegov zamenik Miroslav Markićević govorio, opet nije bilo tona.
Tražim obaveštenje od predsedavajućeg, od predsednika Narodne skupštine, da budemo obavešteni zbog čega ponovo nije bilo tona kada govori neko iz Nove Srbije. Ovo je već drugi put u vrlo kratkom periodu da se ponavlja ista situacija. Dakle, Velimir Ilić je skoro govorio, nije bilo tona, evo sada gospodin zamenik predsednika Miroslav Markićević izuzetno važnu temu je pokrenuo pred našim zaštitnikom građana, takođe nije bilo tona. Tražim hitno obaveštenje o tome.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104. U ova dva dana, kada slušamo diskusije o ovim važnim tačkama dnevnog reda gospode iz pozicije, preovladava mišljenje da li oni ne znaju, ne razumeju ili pokušavaju sve vreme da nam objašnjavaju nekim literarnim govorima, kao konkretno gospođica Jerkov, kao da je ovde pismeni zadatak iz srpskog jezika, pa je nastavnik dao temu ''Kako vidim put u EU''.
Sve mi se čini da se radi o potiskivanju straha od onoga kako i na koji način mi želimo da uđemo u EU. Međutim, ja nisam stručnjak za to. Gospođa predsednik parlamenta je stručna, ona će vam objasniti šta znači potiskivanje straha.
Počeću redom, od potpredsednika Vlade, koji je juče onako zdušno, kao da je na nekoj fudbalskoj utakmici (gospodine Đeliću, za neki dan igramo sa Farskim ostrvima na stadionu), uzviknuo onako: hajdemo u pobede itd. Mislim da se više puta ovde izgovara - hajde, hajde - kao da se radi o dečijem romanu "Hajdi", a meni se čini da nam predstavnici pozicije ovde objašnjavaju neke stvari koje nemaju nikakvog suštinskog, pravnog ni političkog osnova.
Neki poslanici su danas ovde govorili o periodu inkvizicije, kada su neki delovi Evrope, u koju zdušno hoćemo da uđemo na način koji nije dostojan srpskog naroda. Srbija je u tom periodu pravila svoje manastire. Milutin 1282. godine Gračanicu na Kosovu, Pećku patrijaršiju, Žiču, Sopoćane. Mi smo se tada bavili time.
Dakle, ne može biti, kako profesor Mićunović danas objašnjava, da mi u kulturološkom smislu treba nekog da stižemo. Mi smo zaista davno dokazali da smo u Evropi i tu nema nikakve dileme. Naše razlike su samo u tome na koji način želimo da uđemo u Evropu. Više puta pokušavamo da vam kažemo da je to samo na onaj način na koji treba da se svaki građanin Srbije ponaša, poštujući svoj Ustav, a to je zajedno sa našom teritorijom, celoviti, sa Kosovom.
Vi uporno nekim pričama, hvalospevima o Evropi, što nije sporno, pokušavate da prikrijete tu temu koju mi pokušavamo da vam objasnimo, šta je suština i kako se ulazi u Evropu. Morate uvažiti činjenicu da su se 17. februara desile te promenjene okolnosti. U pitanju je pravno nasilje, ne poštuje se međunarodno pravo.
Uvažite tu činjenicu i priznajte da je to tako. Neće to puno da boli. Mislim da biste na taj način zaista pokazali minimum tolerancije prema Ustavu, prema našoj državi, prema potomcima i sve ono što sam juče izložio. Nemojte nam samo pričati da treba da uđemo u Evropu. U Evropu se ulazi, gospodine Đeliću, evropski. Moramo da shvatimo da neke stvari. Kao što pričate o fabrici ...
(Predsednik: Vreme.)
... "Fijat", pa ste rekli da treba to u junu da uradimo, pa u julu, pa krajem ovog meseca.
Slažem se sa odličnim socijalnim programima koje ste predvideli u Kragujevcu, ali vas molim da takve socijalne programe ponudite i "Prvoj petoljeci" u Trsteniku i radnicima "Magnohroma" u Kraljevu. Nemojte samo parcijalno da nudite tamo gde trenutno imate politički interes.
Ovde su iznošene i neke stvari, da je prvi azil za pse napravljen u Kragujevcu – to nije tačno, pre godinu i po dana je napravljen azil za pse u Kraljevu. Prema tome, nemojte se hvaliti nekim stvarima koje nisu toliko bitne.

Dame i gospodo narodni poslanici, izdvojio sam mišljenje povodom ove tačke dnevnog reda na Zakonodavnom odboru. Pre svega odnos EU i Srbije treba posmatrati kao jedan obligacioni odnos i sigurno da ne postoji nijedan poslanik kako Nove Srbije, pretpostavljam i bilo koga od vas ovde da ne želi, da Srbija, svi mi hoćemo da uđemo u EU. To je sigurno jedan veliki cilj, ali postoje različiti načini kako se ulazi u EU i pod kojim okolnostima.
Jedna priča tog ugovornog odnosa je bila sigurno do decembra meseca, ali je činjenica, gospodine Đeliću, da su nastale promenjene okolnosti, da su te promene okolnosti priznanje Kosova. One su izuzetno velike, mislim da je važno da povedete računa i sigurno da na jedan olak način ne može se komunicirati sa EU, koja nameće možda jedno rešenje koje će imati dugo velike posledice za Srbiju. Nekakva brzina odmah posle vašeg parafa i priče oko Euleksa govori o tome.
Mislim da je Srbija u jednoj velikoj opasnosti, treba povesti računa da ovo što danas radimo jednog dana generacije ne budu plaćale i te kako. Sigurno da je cena velika, 15% teritorije države nije mala stvar. Vekovi i vekovi moraju da prođu da bi neko stvorio suverenitet, integritet i svojinu praktično svoje teritorije.
Sigurno da ovo potpisivanje može da ima velike posledice, jer su okolnosti veoma rizične i mislim da u ovom trenutku imamo, jednu, praktično, konvalidaciju pravnog posla sa međunarodnom zajednicom, jer osnažujemo ovaj pravni posao na način koji može da ima posledice, pre svega potpisivanje nečega što je apsolutno neprihvatljivo u ovom trenutku dok se status Kosova ne reši. Sve to govori da apsolutno mora da se povede računa u budućem periodu, jer su stvari oko Kosova potpuno nedefinisane i naravno prisustvo Euleksa, jer će očigledno biti na Kosovu, govore da smo verovatno u velikim problemima.
Naravno da je u Srbiji prisutna situacija da međunarodna zajednica praktično na jedan protivpravni način drži teritoriju Kosova, ali ovakvom konvalidacijom pravnog posla i ovakvim potpisivanjima bojim se da ne izgubimo svojinu nad Kosovom.
Promena smisla i značenje SSP nastalog u periodu od 14. decembra 2007. godine do danas sadržana je u tome što je ovim potpisom Srbija kao strana sporazuma oslobodila EU odgovornosti za drastično kršenje međunarodnog prava, njenog unutrašnjeg prava, Ustava Srbije i samog SSP povodom priznanja Kosova kao nezavisne države. Drugim rečima, ovim potpisom Srbija se oglušila o sopstveni državni interes, u zamenu za obećanje boljeg života. Još jednom se moram osvrnuti na to da mi ovakvim priznanjem, praktično, ovakvim potpisivanjem šaljemo možda jednu lošu poruku državama koje još nisu priznale Kosovo.
Mi moramo da pokažemo jednu veću čvrstinu u borbi za našu teritoriju jer postoje zemlje koje su priznale Kosovo, postoje zemlje koje su u dilemi da li da priznaju Kosovo i postoje zemlje koje nikada neće priznati Kosovo, a siguran sam da je Srbija zemlja koja nikada ne sme priznati Kosovo. Povedite računa da, ovakvim jednim laganim odnosom prema ozbiljnom pitanju, one zemlje koje su u dilemi i one koje nikada neće priznati Kosovo ne dovodimo u zabludu.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da vam dam jedno važno obaveštenje. Nisam želeo da ovu temu pokrećem, jer sam mislio da ova država treba da se bavi bitnijim stvarima kao što su Kosovo i, naravno, to je najbitnija stvar za Srbiju.
Ali, nisam mogao da otćutim kada se koleginica Vjerica Radeta javila sa ovim problemom koji je nastao u Beogradu, jer krenuli ste pogubno, krenuli ste u nešto što se krši sa svakim pravom. Reći ću vam da smo u Kraljevu, iz grada iz koga dolazim, dobili praktično jedno pismo želja od ministra Markovića koji nam kaže da treba da ponovimo proceduru izbora organa grada.
Prema tome, samo ću vam pročitati jednu konstataciju. Dakle, nismo dobili nikakav pravni akt, nikakvo mišljenje, dobili smo ništa. Prema tome: "Da bi izbor organa grada bio u skladu sa zakonom potrebno je da skupština, nakon verifikacije mandata, usvoji novi poslovnik o radu kojim će biti propisana procedura za izbor organa grada".
Pozivam ministra Markovića da dođe u ovaj parlament i da kaže gde to u zakonu stoji i s kojim pravom je nešto ovako napisao. Znam da su poslanici DS iz Kraljeva još pre deset dana u skupštinskom restoranu, kada nije bio izbor Vlade, pozvali ministra Markovića i vršili veliki pritisak na njega da se Kraljevo sruši. Mi nikada nećemo, gospodo narodni poslanici iz DS i G17, dozvoliti da legalnu proceduru koju smo napravili u Kraljevu vi takvim nasiljem poništite.
Prema tome, upozoravam narodne poslanike iz ovde pozicije, a u Kraljevu opozicije, da se ne igraju, da je Kraljevo jedan častan i dostojanstven grad, da je postignuta skupštinska većina u gradu Kraljevu i da nikakvu presiju ne vršite, pa makar i na svog ministra, koji se, uzgred rečeno, požalio da ima velike probleme sa vama i da ima veliki pritisak od vas da po svaku cenu u Kraljevu sruši vlast.
Gospodo, to vam neće poći za rukom. Poslanici Nove Srbije će danonoćno ovde biti ukoliko se usudite da jednu ovakvu potpuno legalnu skupštinu koja je izabrana u Kraljevu dovodite u pitanje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moja koleginica je rekla sve vezano za ovaj amandman. Potpuno je jasno da ste želeli da nađete mogućnost kako da zadovoljite svoje apetite. Jasno je da ste jedno ministarstvo koje je jako dobro funkcionisalo u prethodne četiri godine razbili. Najbolje će o tome suditi građani. To je potpuno neprihvatljivo iz svih ovih razloga koje je moja koleginica navela.
Gospodo iz vladajuće koalicije, napravili ste jednu prototipsku vladu, prototipska ministarstva. Podsetiću vas da je prototip npr. jedno vozilo koje se prvi put pojavljuje na nekom terenu. Prvi put se u Srbiji pravi ovakva nelogična, nejasna, potpuno ideološki neprihvatljiva koalicija. O ponašanju tog prototipskog vozila, odnosno tih ministarstava i te vlade sudiće građani Srbije. Ne zaboravite da za svaki prototip mora da se da dozvola. Dozvola za prototip je obično šest meseci, tri meseca, zavisi od zakona. Sigurno je da će građani Srbije jako brzo osuditi ovo što vi sada radite. Sigurno će to imati u vidu kada sledeći put budu izbori.
Da biste zadovoljili političke apetite, uspeli ste da razbijete jedno ministarstvo koje je toliko dobro funkcionisalo. Naravno, biće tu mnogo problema, ali problemi su vaši. Mi ovim amandmanom želimo još jednom da vam ukažemo da nije pametno to što radite. Mislim da je ovaj amandman apsolutno u redu i da je ovaj predlog koji je kroz amandman dat potpuno prihvatljiv. Ne postoji ni jedan jedini razlog, osim da se zadovolje politički apetiti, da ovo ministarstvo razbijete na više ministarstava.
Mislim da ćete ipak prilikom glasanja imati u vidu ovo što je napisano i da ćete podržati ovaj amandman.
Naravno, nama kao opoziciji je bolje da vi pravite greške, ali da ne bismo napravili greške kada su građani Srbije u pitanju ipak vas pozivam da podržite ovaj amandman. Hvala.

Član 104. Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući, zaista mi je žao što u ovom trenutku gospodin Boško Ristić nije tu jer ne volim da kritikujem nekog ako ne sedi u sali. Volim direktno da se obratim. Međutim, ako bih to čekao, verovatno bih dugo čekao.
Ove greške koje se dešavaju sigurno su plod ne onoga da Boško Ristić ne poznaje materiju. Mislim da je problem u nečemu drugom.
U prošlom sazivu sam bio član Odbora za pravosuđe. Bili smo vladajuća koalicija. Gospodin Petković je predsedavao tom odboru i, verujte, svaki put smo imali problem da obezbedimo kvorum jer je Boško Ristić bio ili na rampi na autoputu, ili mu se kvario auto, ili je imao važno suđenje i to je, verujte, bilo strašno.
Više puta sam i tada izgovorio šefu poslaničkog kluba, koja je, evo, tu preda mnom, da Boško Ristić zaista ne može da obavlja taj posao i da nađu neko rešenje.
Vidite šta se sada desilo. Umesto da se nađe neko drugo rešenje, da dođe čovek koji hoće da radi i da ne bude ovakvih grešaka, poslanički klub DS nagrađuje Boška Ristića za sve te nedolaske i stavlja ga za predsednika Odbora za pravosuđe i upravu.
To je vaš problem. Vi ćete imati velike probleme stalno. To je jedan izuzetno bitan odbor. Pošto smo iste struke i ja i gospodin Ristić, advokati smo po struci, smatram da neko ko se aktivno bavi advokaturom i nije na stalnom radu ne može da bude predsednik Odbora za pravosuđe.
Vrlo pošteno ću vam reći i da čovek koji aktivno radi u advokaturi ne bi ni trebalo da bude član Odbora za pravosuđe, jer mi ovde često isterujemo veštice i kažemo da je tamo neki član upravnog odbora u nekom gradu u sukobu interesa, a verujte da su ljudi koji su u Odboru za pravosuđe i te kako u sukobu interesa, ali o tome ćemo drugom prilikom, jer u svojim sredinama imaju velike uticaje na one koji dele pravdu.
Poslanički klub DSS-NS ima advokate u svojim redovima i siguran sam da su oni svi na stalnom radu. To je odgovornost i prema građanima Srbije, i prema Skupštini, i prema jednom vrlo odgovornom poslu kakav je Odbor za pravosuđe.
Gospođo Kolundžija, pošto nema Boška Ristića, to je vaš problem. Ja sam vam na najbolji način sugerisao da nađete neko bolje rešenje jer mislim da ćemo ovu govornicu ovde često zaposedati jer Boško Ristić neće odgovorno raditi taj posao.
Dakle, on sigurno može, ali je nemoguće istovremeno biti i u sudnici, i na Odboru za pravosuđe, i u Skupštini Srbije. To je zaista nemoguće. Mislim da predsednik Odbora za pravosuđe mora da bude na stalnom radu ukoliko Skupština treba da funkcioniše kako treba. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, zaista je začuđujuće na koji način je danas održana sednica ovog odbora. Posebnu bih pažnju obratio, da ne bih ponavljao šta su moje kolege rekle, u tih 10 minuta se desilo nekoliko stvari. Mi smo otišli na sednicu, a onda smo posle pet minuta obavešteni, ili 10, pogledao sam na onoj internoj televiziji, da je Gordana Čomić zakazala sednicu i pomerila za jedan sat, navodno da se fotokopiraju materijali.
Obratio sam pažnju i video sam da su posle pet minuta stručne službe počele da dele ove materijale. Potpuno je nemoguće da se sve u 10 minuta održalo, i sednica odbora, i da su materijali fotokopirani, i da se ponovo otkazuje sednica i zakazuje za jedan sat.
Zaista ovde izražavam sumnju da je Zakonodavni odbor imao kvorum. Svi smo bili svedoci dole da čekamo narodnog poslanika Bajru Omeragića, koji se nije pojavio. Pošto ga i sada nema u sali, kao što su moji prethodnici rekli, zaista sumnjamo da je Zakonodavni odbor imao kvorum.
Od predsednika tog odbora tražimo da nam poimenice pročita i da nam pred ovim parlamentom i pred građanima Srbije kaže da li je narodni poslanik Bajram Omeragić ili neko drugi, ali zaista izražavamo sumnju da je ovde bilo kvoruma, jer u 10 minuta je nemoguće da se sve to odradi.
Ponavljam, mi smo otišli, zakazana je Skupštine, stručne službe su sve podelile, takva brzina u pet minuta zaista je nemoguća da se sve odradi. Još jedanput vam kažem, izražavamo sumnju da je Zakonodavni odbor imao kvorum. Hvala.

Povreda Poslovnika, član 104. Zaista je povređeno dostojanstvo svih poslanika ovde. Gospođo predsedavajuća, mi nismo zadovoljni vašim odgovorom. Vi samo delimično na prvo pitanje svih opozicionih poslanika odgovarate, a to je da postoji zapisnik sa te sednice Odbora.
Ne odgovarate na pitanja, zašto opozicioni poslanici nisu validno pozvani na sednicu Odbora, što je imalo za posledicu, naravno, da ne možemo da učestvujemo u radu i da po amandmanima koje smo mi podneli ne možemo da zaključujemo, da donosimo odluke i da iznosimo naša mišljenja.
Molim vas, još jednom vas upozoravamo da prekinete ovu sednicu i da naknadno zakažete Odbor, kako bi opozicioni poslanici mogli da učestvuju u radu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, veoma je interesantno da u ime gospodina Ratkovića ovde, njegov odgovor na ono što smo jasno postavili pitanje predlagaču, gospodin Žarko Obradović odgovara.
Želimo jasno da znamo, danas kada zaključujemo ovu raspravu, koliko će Srbija imati ministarstava: 24 ili 23. Potpuno je neumesno reći da dva ministarstva više ništa ne znače. U izlaganju Aleksandre Janković jasno smo rekli kolika je to cifra za građane Srbije.
Mene ovde interesuje, gospodine Ratkoviću, vama se obraćam, pošto je za aktuelnog budućeg, možda premijera, gospodina Cvetkovića, u njegovoj biografiji rečeno da on dobro svira klarinet u nekom bendu ili šta je već bilo sve to, pošto smo videli da nas lepo, posle nekih lepih dogovora, zabavljaju gospodin Tadić i gospodin Dinkić do zore u nekoj lepoj atmosferi, a u jednom trenutku, kada se jedan njegov prijatelj iz Zaječara javio i govorio o gospodinu Cvetkoviću, kao budućem premijeru, istakao je i to da je gospodin budući premijer odličan igrač preferansa.
Pošto igram preferans, nemam ništa protiv toga, to je jedna intelektualna igra, da li gospodin premijer ovde licitira sa brojem ministarstava, da li treba da znamo, da nam on kaže, da li je on izlicitirao da ne treba da bude 24, nego 23? Molim vas da mi kažete. Hvala vam.