Hvala gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, pred nama su dve tačke dnevnog reda – Odluka o izboru člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova i predlog za donošenje odluke o izboru zamenika javnih tužilaca. Šta da kažem?

Pravi se jedan atmosfera strahovite hitnosti, da bez ovoga praktično neće ništa moći da funkcioniše i zato je ova sednica zakazana u ovom vanrednom zasedanju kao biti ili ne biti.

Pitao bih vas šta smo radili da popunimo članove Visokog saveta sudstva iz Državnog veća tužilaca pre one reforme pravosuđa, kada sam više puta sa ove govornice upozoravao da ne bi trebalo da se donose odluke ako i Visoki savet sudstvo i Državno veće tužioca nije kompletno, pa smo ušli u onu takozvanu reformu pravosuđa, sve ono što se dešavalo sa izborima? Vrlo često odnosno u tom trenutku potpuno nekompletni sastavi su odlučivali kada su se praktično sve sudije u ovoj zemlji izabrale. Sada ispada da je ovo toliko bitno da bez ovoga ništa neće funkcionisati, a građani Srbije imaju hiljade i hiljade drugih problema i znam da ih ovakvi problemi ne interesuju mnogo. Oni koji imaju kontakte sa pravosuđem i vode parnice koje traju po više godina, naročito vode one izvršne postupke, odnosno izvršenja koja verovatno i sami znaju da nikada neće izvršiti, a naplaćali su se toliko toga da im je verovatno više muka i od suda i od pravde, a najčešće u takvoj situaciji od države.

O samim kandidatima ne želim nešto posebno da govorim. Pre svega iz ovog reda kod javnih tužilaca, to su mlade kolege koje će biti verovatno izabrane ako se uopšte održi ovo glasanje. Mogu da im poželim da časno i odgovorno obavljaju svoju funkciju.

O kandidatu o izboru člana Visokog saveta sudstva sam čuo korektne stvari i toliko mogu da kažem da se radi o jednom korektnom sudiji, što se može videti i iz ove biografije.

Šta je ovde problem? Znate, problem je najčešće da nekog i pohvalite kada ste opozicioni poslanik. Sećam se kada smo birali člana za Državno veće tužilaca iz redova advokature, dva puta smo čoveka pohvalili javno, jer se radi o odličnom kandidatu i onda čovek dva puta nije izabran, da bi tek iz trećeg puta bio izabran i onda sam onako u šali rekao – treći put neću ništa da kažem pozitivno i, hvala bogu, čovek je izabran. Izgleda mi da nije dobro i poželjno kada nekog pohvalite, jer će odmah oni koji biraju da kažu – pa, bože, što li ovi iz opozicije hvale ovog čoveka, da nije slučajno njihov, a znamo da niko ko bude biran, tako bi trebalo u jednoj pravnoj državi, ne da ne treba da ima veze sa partijama, niti bilo kakvim protekcijama, već da to budu najbolji kandidati. To vreme u Srbiji, nažalost, nije došlo i proći će mnogo vremena dok se to sve iskristališe. Baš je dobro to što trebaju ove kolege mlade sa Pravnog fakulteta da čuju.

Mislim da mnogo prečih stvari ima i ako se već biraju neki koji će sutra odlučivati o svemu ovome, neke stvari su potpuno pogrešno postavljene. Pre svega, smatram da je velika propust vlasti, ali verovatno smišljena propust, znate da su u Srbiji već dve, dve i po godine vršioci dužnosti predsednika sudova i videli smo da je praktično pred same izbore osvanuo konkurs za njihov izbor na stalne funkcije. Veoma jasno, v.d. ćete biti dok traje vlada, a kada vlada bude pri kraju mi ćemo vas postaviti da budete izabrani za stalno, pa ćete vi lepo biti još četiri godine.

Tako u jednoj pravnoj državi ne smeju da se postavljaju stvari. Ko to tako postavlja u potpunoj je zabludi, jer to nije praktično ni njihov sudija, ni opozicioni, ni ovih sa vlasti. Sudije u ovoj zemlji moraju biti potpuno nezavisne i da ne zavise od toga ko će i kada.

Samim postavljanjem takve stvari, u ovom trenutku je selekcija tih v.d. predsednika sudova, da oni treba da budu birani, navode nas da potpuno sa pravom pomislimo da se sve to radi smišljeno i verovatni i jeste nažalost tako.

Ali, u ovoj zemlji je sve moguće. U ovoj zemlji je moguće da 1.500 ljudi bude izabrano, a da nekih 700-800 ne bude izabrano, pa je moguće da i ti kandidati, razumem te ljude, nemam ništa protiv toga, jer mi je žao njih koji možda treba da budu izabrani, jer moraju od nečega da žive, ali već dve i po, tri godine oni primaju nadoknadu za to što rade. Jeste to u nekom umanjenom odnosu ali je njima onako najlepše. Ne znam po kojem to sistemu, jer znamo da postavljena, izabrana lica po prestanku funkcije mogu da primaju neke, po zakonu, šest meseci samo prinadležnosti koje su im pripadale.

Pitam se odakle, da li to finansira naša države? Ima reči da to finansira neko sa strane. To je potpuno nebitno, bitno je ono što se dešava na terenu.

Zamolio bih sve i u Ministarstvu pravde i ove ljude koji će biti izabrani i svi oni koji učestvuju u sudskoj vlasti da povedu računa. Više puta sam govorio za ove četiri godine da je glavni problem u pravosuđu, osim personalnih, koji su veoma često i veliki problemi, jeste izvršni postupak koji smo nešto zamenili, nešto doradili, nešto ga promenili. To nije suština rešenja, jer pravosudni sistem će biti u potpunom kolapsu ukoliko se na ovaj način sudske odluke izvršavaju. Ponoviću još jedanput jer to građane Srbije interesuje, od pravnih lica u privrednim sudovima, do fizičkih lica u običnim parnicama, da je potpuni kolaps jer je veliki problem što su ogromne sudske takse za naše prihode, odnosno za ljude koji primaju, praktično onemogućavaju ljude da neko svoje pravo, pravo svojine ili bilo čega, zaštite jer ne mogu da se usude da uđu u postupak jer može da im se desi da po prvoj plaćenoj taksi, kada vide da postoji druga i treća i četvrta i peta, u toku postupka odustanu.

To je ključni problem, pa sam više puta sa ove govornice predlagao, osim inicijalnog akta, eventualne tužbe i takse, sve ostalo. Čak sam i od ministra pravde i od mnogih kolega dobio podršku da kasnija taksa na presudu, izvršenje i sve ono bude po izvršenoj stvari. Onda bismo verovatno donekle zadovoljili građane Srbije koji bi za taj pripremni deo, za tu prvu sudsku taksu, što bi država i imala koristi, a sada je situacija da čak ni za tu prvu sudsku taksu ljudi ne mogu da plate, a ipak suđenja moraju da se obavljaju, pa su onda razni nedostaci u budžetu za pravosuđe itd, da ne dužim, pošto mi polako ističe vreme.

Još jedanput, ukoliko vladajuća većina bude imala mogućnosti da ovo izglasa i ako izglasa kolegijalno je čestitati ovim mladim ljudima koji će biti izabrani, mislim na tužioce. Nadam se da će savesno svoj posao raditi i da će bar neke od ovih stvari koje sam ovde rekao možda čuti, jer mislim da su poučne, a nadam se da će i oni koji odlučuju o tome konačno nešto, ili neki drugi koji će sutra doći, promene nešto za boljitak građana Srbije, kada je pravosudni sistem u pitanju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, veoma je neprijatno danas, na kraju godine, kada praktično imamo tri ministra prisutna ovde, konkretno, moje pitanje se odnosi i znam da ova sednica gubi smisao ako neću dobiti priliku da u onim poslaničkim terminima tri plus dva, ovde postavim pitanje i dobijem odgovor. Dakle, nije korektno jer je predsednik Vlade juče rekao u neformalnom razgovoru  da će se potruditi da što veći broj ministara dođe ovde i potpuno su suvišna ova poslanička pitanja, uvažavajući pri tom ljude koji su došli ovde, a odnosi se na ministre.

Bez obzira na to, iskoristiću da postavim svoje poslaničko pitanje. Poslaničko pitanje se odnosi na jednu situaciju vrlo neprijatnu u opštini Malo Crniće, mesto Boževac. Naime, 1963. godine MZ Boževac sazidala je stambenu zgradu sa postojećim lokalima sopstvenim sredstvima i sredstvima tada Malo Crnić. Lokale je, po ugovoru o korišćenju, koristila Zadruga "Stig" Boževac i sada je protiv te zadruge pokrenut stečajni likvidacioni postupak.

Predsednik mesne zajednici i građani Boževca koji stoje iza cele priče su podneli zahtev, odnosno podneli su preko opštinskog javnog pravobranioca, a sada i republičkog javnog pravobranioca da se izluči deo, radi izlučenja i stečajne mase tog spornog dela. Bez obzira na to, nisu dobili odgovor vezano za izlučenje stečajne mase, a stečajni upravnik je raspisao licitaciju i ona je u toku. Iza toga, mesna zajednica je preko pravobranioca podnela tužbu sa privremenom merom 16. decembra i kako su zakonski rokovi za to mesec dana, s obzirom da je dan za licitaciju 30. januar, može doći do štetnih posledica i da građani ovog malog mesta budu oštećeni jer su oni mukotrpno godinama stvarali ovaj sporni poslovni prostor koji se danas prodaje.

Ovo je jedna od brojnih situacija koje se u Srbiji dešavaju. Apelujem na ministra pravde i tražim od njega da se po ovom pitanju, vezano za ovaj predmet, hitno reaguje, jer ako se propusti rok i ako sud ne postupi po privremenoj meri, nastupiće nesagledive posledice, a neki delovi ovakvog ponašanja, su protivzakoniti. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, poštovani građani Srbije, ovde u članu 3. poslanička grupa Nove Srbije je podnela amandman kojim se menja član 16. u stavu 1. tačka 2) koja glasi – da su ta potraživanja u knjigama poreskog obveznika otpisana kao nenaplativa.
Obrazloženje za ovaj amandman, kako tekst Predloga zakona u stavu 1. tačka 1) i 3) ovog člana koristi reč "potraživanje" isključivo u množini, to je sa aspekta jezičke konzistentnosti teksta zakona, opravdano rešenje je predloženo amandmanom.
Gospodine predsedniče, ja praktično imam tehnički amandman i u obilju ovih neprihvaćenih amandmana ne vidim ni jedan jedini razlog da ovakav jedan amandman koji, u principu, suštinski ne menja nešto, ali jezički precizira, nema razloga da ne prihvatite ovaj amandman. Toliko za sada.

Amandman na član 6. stav 1. je suštinski amandman. Žao mi je što premijer nije tu, nadam se da će njegovi saradnici preneti. Član 6. stav 1. menja se i glasi: "Na prihode koje ostvari nerenzistentno pravno lice od rezistentnog pravnog lica na teritoriji Republike, obračunava se i plaća porez po odbitku, po stopi od 20%, ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drugačije uređeno. U ove prihode spadaju: dividenda i udeo u dobiti u pravnom licu, prihod koji predstavlja razliku između udela u višku deobne stečajne mase pravnog lica u stečaju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak i iznos uloženog kapitala. Prihod koji prestavlja razliku između udela u likvidacionom ostatku po okončanoj likvidaciji privrednog društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva i iznosa uloženog kapitala, naknada po osnovu autorskog i srodnih prava i pravo industrijske svojine (u daljem tekstu: autorska naknada), kamate i naknada po  osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari".
Obrazloženje za ovaj amandman: "Rešenje predloženo ovim amandmanom inkorporira sugestije Fiskalnog saveta Republike Srbije da odredbama zakona ne treba diskriminisati nerezistentna pravna lica u odnosu na pravna lica – rezistente, kada je u pitanju oporezivanje u slučaju raspodele viška deobne stečajne mase, odnosno likvidacionog ostatka po okončanju postupka stečaja, odnosno likvidacije. Na predloženi način se precizno definiše da je predmet oporezivanja samo eventualna razlika između ovih udela i inicijalno uloženog kapitala. U suprotnom bi postojao neravnopravni tretman pravnih lica, nerezistenta i pravnih lica – rezistenta".
Dakle, jedan amandman koji je izuzetno precizan, koji je veoma važan za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Obrazloženje koje je Vlada dala potpuno je zacrtan pravac onoga što je predloženo u tekstu, ali se nigde kritički ne osvrće na onaj deo koji smo predložili, već nam objašnjava zašto je ovakav predlog, što je neuobičajeno, jer ne vidim razloge zašto se odbija ovaj amandman, koji je apsolutno u skladu sa kompletnim tekstom i koji suštinski precizira Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Ali, šta da očekujemo kada premijer, jedan malo pre jezički praktično amandman koji samo precizira lepši izgled a ne prihvata, ne možemo očekivati da Vlada prihvati ovako nešto što je suštinski bolje rešenje. Zahvaljujem.

Na predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Nova Srbija je podnela na amandman da se član 8. briše.
Obrazloženje, Fiskalni savet Republike Srbije procenio je da rešenje koje se članom 8. Predloga zakona uvodi u poreski sistem Republike Srbije nije u skladu sa najboljom poreskom praksom, te da može prouzrokovati određeni gubitak poreskih prihoda u srednjem roku.
Naime, u Republici Srbiji nominalna stopa poreza na dobit praktično je najniža u Evropi. Postoji i veliki broj poreskih oslobađanja i podsticaja usmerenih upravo na podsticajne investicije u proizvodnoj delatnosti. Tako da bi efekat ovog poreskog oslobođenja bio veoma ograničenog obima. Gubitak u budžetu gledano na srednji rok bio bi veći od eventualnih pozitivnih efekata. Zato smatramo da je neopravdano uvođenje ovog poreskog oslobođenja. Mislili smo da će Vlada prihvatiti rešenje koje smo ovim amandmanom predložili. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani građani Srbije, predlozi zakona o dopuni Zakona o uređenju sudova, o dopuni Zakona o javnom tužilaštvu, kao i o sudskim taksama, imaju u osnovi samo jedan cilj – da se nadležnost planiranja rashoda za zaposlene u sudovima, odnosno javnim tužilaštvima, čiji se radno – pravni status upodobljava statusu državnih službenika i nameštenika, razdvoji od nadležnosti za opredeljivanje ostalih rashoda u ovim institucijama.
Naime, do sada su VSS, odnosno DVT predlagali deo budžeta za rad ovih institucija kada su u pitanju tekući rashodi, uključujući i osoblje, a ovim izmenama se deo ove nadležnosti, koji se tiče rashoda u vezi stručnog osoblja, prenosi na Ministarstvo pravde, kao organa državne uprave.
Takođe, izmenom zakona o sudskim taksama precizirano je da se dosadašnji procenat od 60% od bruto iznosa naplaćenih taksi, koji se namenski raspodeljivao ovim institucijama, sada u startu deli u odnosu 2:1, gde dve trećine odlazi za finansiranje tekućih rashoda sudova i tužilaštava, a jedna trećina za poboljšavanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima i javnim tužilaštvima.
Kada govorimo o ovome, naizgled ne možemo da kažemo da imamo neke velike zamerke na sve ovo, ali generalno rečeno, koncentrisaću se u ovom delu na Zakon o sudskim taksama. Gospođo ministre, u više navrata sam ovde govorio da je, praktično, jer je sve vezano za iznose sudskih taksi, imalo mesta da se suštinskim izmenama poboljša ukupan rad pravosuđa. Još jedanput ću napomenuti da previsoke takse, zatim, ono uredno, kako se kaže, ne plaćanje taksi i kažnjavanje parničnih stranaka sa 50% od iznosa sudskih taksi, je previsok danak koji stranka u parničnom postupku i u ostalim postupcima treba da plati.
Ne mogu da se otmem utisku da ima tu boljih rešenja. U jednoj diskusiji pre otprilike dve godine svi smo se saglasili, kada sam izlagao, da bi eventualno trebalo da se plati inicijalni akt – tužba, a da se sve ostalo, kada je u pitanju taksa na presudu, taksa na izvršenje, naplati na kraju. Čak možemo da dovedemo u pitanje i ovaj prvi inicijalni akt.
Zašto ovo govorim? Ako sve ovo danas radite kada je u pitanju nagrađivanje ili raspodela ili unapređivanje položaja, postoji ona osnovna stvar – da građane Srbije kao parničnu stranku ovaj deo ne treba da interesuje. Naravno, ovakav zakon se treba doneti, ali građani Srbije od ovakvih stvari nemaju ništa.
Podsetiću vas da su sudske takse previsoke. Pre dve godine su podignute otprilike za 50%. Vi danas imate u Srbiji situaciju kada za neke prekršajne odgovornosti ljudi idu radije u zatvor za 1.000 dinara, da zamene onaj jedan dan. Čak smo informisani preko medija, a i u praksi se to čuje, da oni radije hoće da odu na odsluženje nego da plate 15.000 – 20.000 dinara.
Sada vas pitam – da li je bilo koja sudska taksa od 15.000 i 20.000 dinara, kada ljudi žele slobodu da zamene, jer su u nemogućnosti da nešto plate, da li je normalno? Ne kažem da ste vi posebno krivi za to, verovatno vas tera neka situacija koja nije materijalno baš najboljeg statusa. Da li nešto treba da se učini u ovom pravcu, bar ovakvog mog načina predloga, ako već te takse moraju da budu tolike?
Ovako se stiče utisak da sudovi u ovom delu postaju kao hoteli sa pet zvezdica. Može da ode u njih onaj ko ima novca, odnosno da pokrene postupak, a onaj ko nema novca, on ne može da se usudi da pokrene i da zaštiti neko svoje osnovno pravo koje mu i po Ustavu i po svim međunarodnim standardima i odvajkada pripada – da može da ostvari neko svoje pravo na sudu. Zašto? Zato što je ogromni disparitet između visine sudskih taksi i ličnih primanja građana Srbije. Mislim da nema čoveka u ovoj sali, a mislim da se i vi slažete sa svim ovim.
Onaj drugi problem koji je večiti problem, tačno je da smo doneli zakon i da će se pojaviti neki privatni izvršitelji, ali najveći problem trenutno u sudovima, pogledajte statistički, to su izvršenja i to svi već znamo. Najveći problem je, između ostalog, to što se u praksi, na terenu, reći ću vam to veoma slobodno, sudije u izvršenje upućuju na neki način po kazni. Kada je nekada bilo, u staroj JNA, kaže – prekomandovan po kazni. Niko u izvršenje od sudija ne ide sa nekim zadovoljstvom, sa nekom velikom željom. Još veći problem jeste stalno cirkulisanje sudija izvršitelja, odnosno ovih koji su u izvršnom postupku. Da li znate na šta se to svodi? Na kraju godine, npr. tražite od predsednika sudova da vam daju statistički koliko će se u odnosu na prošlu godinu promeniti sudija koji će otići u izvršenje. Znate na šta to liči? Dok uzme raspored, uzme predmete, to je april mesec. Kad nešto krene da radi, brzo dolaze godišnji odmori. Iza toga on čeka, sa željom da se završi ta kalendarska godina, pa da eventualno izađe iz izvršenja. Verujte, dobronamerno vam kažem. Po mom ličnom uverenju, tu sudija koji je u izvršenju, koji ima neke rezultate, treba da ostane pet, šest, sedam godina. Dajte, nađite mogućnost. Videli smo pre neki dan kod sudija ustavnih sudova da postoje, ako je nepopunjeno ili krnje itd, mislim na broj sudija, da se oni nagrade.
Dajte nagradite ako treba sa 50% više i sudije i izvršitelje, nemam ništa protiv, ali da tu nešto suštinski se uradi, jer u protivnom doći ćemo u situaciju da za nekoliko godina neće biti ni parnični postupak. Neće ih biti, ali neće ljudi moći da se usude da vode postupak, to jako skupo košta. Pa na kraju, iako jako skupo košta ljudi nekako i plate sve to, ali konačan cilj i izvršenje je ravno jednom veoma malom procentu, ono što je protiv države, ono što je protiv osiguravajućih kuća, ono što je u suštini da se završi nekim poravnanjem, itd, nešto može da se završi, inače jedan ozbiljan predmet u izvršenju, verujte traje i godinama, godinama traje.
Dakle, moj vam je predlog koliko god možete da ipak u ovom delu sudije, izvršitelji koji su izvršnom postupku, ne cirkulišu godišnjim rasporedima kao u drugim materijama. Znate, kada odete iz parnice u krivični postupak ili obrnuto, tu vas neki postupak vodi, tu se neko bolje ili lošije snađe, ali kada ovde stalno vršite promene, to je glavni problem. To nije samo, ne kažem da ste vi odgovorni za to, to je problem godinama, ministre. To je bio problem u nazad 15, 20 godina, moja želja je da vam ukažem na nešto što se u praksi sreće, nešto što je sigurno loše i što treba promeniti.
Sada se nekoliko reči oko ovog Visokog saveta, neću ulaziti u ovu situaciju, meni se čini da su ove neke odluke možda ishitrene, na kraju krajeva, postoji tu neki žalbeni postupak ili vođenje nekog upravnog spora, itd, ali generalno i kod Visokog saveta sudstva i ranije i kod Državnog veća tužilaca isticao sam da u tim institucijama kada su u pitanju sudije, treba da budu one najiskusnije sudije, one sudije koje su prošle kroz sve materije, one sudije koje su preko nekog perioda koji su čak i blizu penzije da to bude ne samo neka, praktično, nagrada za njihovo životno delo, za njihovo dobro obavljanje posla ili neka nagrada za njihovu karijeru, nego i ogromno iskustvo koje oni mogu sigurno da sa ogromnim iskustvom da pravilno utiču na njihov izbor.
Naravno, postoji i kod Državnog veća tužilaca da ljudi sa jako malo iskustva u praksi donose tako bitne odluke i ne samo to, ne treba u takvom periodu kada neko počinje da sudi i bude u pravosuđu odmah da ode na takvu instancu, između ostalog, jer je potrebno i energije, kod mladih sudija koji u principu bi trebali da nose posao.
Dakle, još jedan put vas molim, ako možete bilo na koji način da utičete da se u izvršnom poslu ne vrši praktično svake godine promena sudija koji su određeni za izvršni postupak nego da se to ipak na neki period oroči, jer je sigurno, sudije gde su godinama bili sudije u izvršnom postupku po četiri, pet godina bili su bolji rezultati nego kada imate stalne promene i cirkulacije. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uvaženi ministre, želim da izrazim zadovoljstvo jer su prihvaćeno ova tri amandmana Nove Srbije vezano za zakon o Ustavnom sudu.
Ono što smatram da je jako bitno, to je da je u članu 14. u kome se članom 5. dodaju novi stavovi 1. 2. stav 2. menja se i glasi izuzetno od stava 1. ovog člana Ustavni sud može zbog rada na započetim predmetima sudiji produžiti radni vek do okončanja predmeta na kojima je bio angažovan, a najduže do isteka vremena na koji je izabran, odnosno imenom uz njegovu saglasnost.
Mislim da je Vlada dobro uradila što je prihvatila ovaj amandman, da smo potpuno ovu jednu situaciju koja je vidim ovih dana i medijski dosta kritikovana na izvestan način razjasnili i popravili.
Na kraju, praktično, ove diskusije ne mogu, a da ne istaknem ovu jednu zaista činjenicu koja će dosta toga praktično napraviti jednu veliku zabunu s obzirom da vezano za ove plate koje se u situaciju da je okrnjen sastav Ustavnog suda, nadoknada potpuno jedna neustavna kategorija upravo se plasira tamo u najveću moguću instituciju, u onu instituciju koja odlučuje o svim nepravilnostima kada su ustavna rešenja i po žalbama, itd, itd.
Videli smo da su tu velike kritike, ja ću osnovano postaviti pitanje ministru - šta će se dešavati po tom principu u redovnim sudovima ukoliko je neokrnjen sastav, neko se može pozvati po analognom principu kao kod Ustavnog suda.
Mislim da ste trebali da prihvatite taj amandman NS jer kažem ne samo mi, nego uopšte jedna opšta stručna javnost izražava kritike prema svemu tome.
Na kraju reći ću i da predlagač zakona konstatuje da se predloženim izmenama stvaraju zakonske pretpostavke za efikasniji rad Ustavnog suda i posebno ojačava njegova samostalnost i nezavisnost u finansijskom pogledu. Smatram da je apsolutno neophodno da Ustavni sud bude samostalan u svakom mogućem smislu, ali ne vidim da se ovaj efekat postiže na adekvatan način predloženim članom 11. zakona.
Naime, predviđeno je da Vlada bez saglasnosti predstavnika Ustavnog suda ne može obustaviti, odložiti ili ograničiti izvršenje budžeta Ustavnog suda. U našim okolnostima teško je zamisliti situaciju da na mestu predsednika Ustavnog suda dođe osoba koja poseduje takav lični integritet da može da se suprostavi Vladi Republike Srbije. Zato smatram da bi bilo bolje rešenje da se na drugi način sve ovo osmislio na relaciji između Vlade i Ustavnog suda. Da se predviđena saglasnost traži od relevantno skupa Ustavnog suda. Na primer, davanjem saglasnosti u pisanoj formi od strane većine Ustavnog suda ili na samoj sednici ili na neki treći način.
Dakle, još jedanput na kraju ću reći, da je NS pokušala nešto da, ono što je u smislu neke kritike javnosti bilo, Vlada je uvažila tri amandman. Uvažavamo tu zadovoljstvo ali mislimo da je imalo prostora da se prihvati i ovaj amandman za onaj deo koji se odnosi na raspodelu ličnog dohotka kada je Ustavni sud u okrnjenom sastavu. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, želim da se jednim poslaničkim pitanjem upravo stavim na stranu svih onih u Srbiji koji iz nekih razloga koriste bankarske usluge.
Molim da NBS, kao institucija nadležna za kontrolu rada poslovnih banaka u Republici Srbiji, proveri kako se u praksi implementiraju odredbe Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je počeo da se primenjuje 5. decembra ove godine, kao i da se ispita ponašanje pojedinih banaka u periodu pre početka njegove primene. Verujte, kada u bilo koju banku uđete, imate veliki problem sa naplatom određenih taksi. To je tzv. prodavanje vazduha, svi dobro znamo i mnoge banke su u samom periodu pre donošenja Zakona o zaštiti korisnika podigle cene i zato pitam guvernera NBS – da li je upoznat sa tom činjenicom? Kod banaka koje imaju određene račune, na primer, od 200 do 300 hiljada računa korisnika, to na mesečnom nivou iznosi od 10 do 15 miliona dinara. To su izuzetno veliki problemi sa kojima se građani i poslovna lica u Srbiji susreću svakoga dana.
Želim da ukažem na još jednu veoma indikativnu pojavu, a to je da kada želite bilo koju potvrdu da uzmete u banci, recimo za izmirenje nekog poreskog računa, ili da nešto obavestite neki državni organ, banka vam to naplati, zavisno od banke, najmanje 500 dinara, a u nekim bankama je to od 1.000 do 1.500 dinara. Svi smo se mi susretali čak i u radu kod naših stranaka, oni koji imaju takvu situaciju, da čak ni oni računi koji nemaju prometa, koji treba da dostave neku potvrdu, treba da plate najmanje 500 dinara, kažem, a u nekim bankama 1.000 do 1.500 dinara.
Znam da će možda guverner Narodne banke Srbije odgovoriti da eventualno on nije nadležan za neku takvu poslovnu politiku, možda će reći i to da ko nije zadovoljan može da promeni neku banku i da ode u drugu banku, ali postoje neka mesta u ovoj Srbiji gde nemaju sve banke svoje ekspoziture, pa su građani Srbije prinuđeni da servisiranja vrše upravo u takvoj banci, jer to je problem male sredine. Kada su velike sredine u pitanju i promene stalnih banaka, ogromna je papirologija i jednostavno banke koriste takav osećaj kod klijenata, da jednostavno ljudi zbog ovakvih, kao što sam rekao, vazduh usluga ne žele ogromnu papirologiju, ne žele da se premeštaju i onda plaćaju jednu veliku cenu, koja je, verujte, na onom mesečnom nivou, ako banka ima 200 klijenata, samo ovo povećanje u momentu kada smo doneli zakon je 10 do 15 miliona dinara.
Još jednom, konkretno želim da Narodna banka Srbije ispita opravdanost razloga koji su motivisali pojedine banke da cenu servisiranja tekućih računa podignu za, takozvani hit tekućih računa, podigne za 50 dinara u novembru mesecu, a da pri tome guverner Narodne banke ne odgovori konstatacijom da centralna banka nije nadležna za poslovnu politiku komercijalnih banaka, jer građani Srbije nisu toliko otporni da mogu u nedogled da gutaju ovakve stvari, koje se svakodnevno dešavaju u svim oblastima života.
Smatram da je Narodna banka Srbije dužna da zaštiti korisnike finansijskih usluga od ovakvog postupanja poslovnih banaka, inače će definitivno biti potvrđena slika koja je već odavno stvorena u javnosti, da je Narodna banka Srbije samo eksponent najuticajnijih bankarskih krugova koji isključivo vode računa o njihovom interesu.
Znate, građanima Srbije je zaista previše priča i guvernera Narodne banke Srbije, jer kad god ga praktično vidimo može da govori o nekoj monetarnoj zaštiti itd, što mu je posao, ali najčešće ga vidimo da nam objašnjava kolika su njegova primanja. Građane Srbije, na kraju krajeva, ne mora to da interesuje, građane Srbije interesuje da se u svakodnevnom životu zaštite praktično od ovakve vazduh politike, vazduh, što bi rekao narodski, vaćarenja, bukvalno vaćarenja naroda preko ovakvih stvari. Zahvaljujem.

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, drago mi je da ministar Ćirić ima, i uopšte oni koji su prihvatili amandman, sluha za amandmane.
Nova Srbija, kao i uvek, konstruktivno pokušava da popravi zakone, kao što je i predsednik Nove Srbije malo pre rekao, aktivno učestvujemo u tome.
Da ne bude zabune, gospodin Ilić je otišao na Odbor za privatizaciju, tako da nemojte da mislite da je na bilo koji način želeo da ne uđe možda i u neku polemiku i samo jedna sitna digresija. Ko je kakve puteve, ministre, radio ovde nije tema, ali narod će reći na sledećim izborima.

Nova Srbija je podnela jedan amandman.
Drago mi je da se ministar vratio, jer je jedino on taj koji može da prihvati na licu mesta amandman. Ovo je jedan zaista konstruktivan amandman.
Molio bih gospodina ministra i njegove saradnike da obrati pažnju na nešto što će sigurno popraviti situaciju.
Malo pre smo pričali o tome da mi iz opozicije želimo neke zakone da popravimo koliko je to moguće.
Naime, podneli smo amandman na član 9. Predlažemo da se menja i da glasi: "Prijava se podnosi Agenciji, neposredno ili preporučenom poštanskom pošiljkom. Kada se prijava podnosi preporučenom poštanskom pošiljkom smatra se da je prijava podneta danom predaje pošiljke u skladu sa zakonom koji se uređuju poštanske usluge."
Obrazloženje za ovaj amandman. Smatramo da je sa aspekta opšte pravne sigurnosti bolje predvideti preporučenu poštansku pošiljku kao isključivi vid poštanske komunikacije sa Agencijom, dakle, ne samo kada je u pitanju slanje finansijskih izveštaja već bilo kojih drugih podataka i podnesaka uopšte. Ovako rešenje je u najboljem interesu samih privrednih subjekata, obzirom da automatski, danom slanja preporučene pošiljke, znaju da li su u docnji ili ne. Ukoliko bi na snazi ostalo rešenje predloženo integralnim tekstom postojao bi bitan element nesigurnosti, jer pošiljalac obične poštanske pošiljke ne bi mogao da sa sigurnošću barata podatkom o datumu i vremenu podnošenja prijave.
Zamolio bih ministra da još jednom obrati pažnju. Suštinski je ovo preciznije. Vlada ne prihvata ovaj amandman i evo obrazloženje: "Amandman se odbija iz razloga što odredba člana 9. stav 1. Predloga zakona ne uskraćuje podnosiocu prijave mogućnost da registracionu prijavu podnese i preporučeno poštanskom pošiljkom". Znači, ne uskraćuje mogućnost. Zašto onda to ne stoji kao obaveza u zakonskom tekstu. "Predlog izmena stava 2. istog člana ne može se prihvatiti jer bi se na taj način već kratak zakonom propisan rok od pet dana za odlučivanje registratoru o prijavi još više skratio, a imajući u vidu opšte poznatu činjenicu da iz pojedinih mesta Republike Srbije poštanske pošiljke putuju više od tri dana".
Kada počinju rokovi? To znači onim momentom prijave ili slanjem pošte ili prijemom onom kome je pošta podneta. Zato ne vidim razloga da ovo obrazloženje stoji ovako. Mislim da je preciznije kako je Nova Srbija podnela amandman i sigurno je da će to otkloniti i pomoći ovim pravnim subjektima da u pravnom prometu imaju jednu precizniju i zamolio bih vas, ne kritikujući one koji nisu obratili pažnju, da se ovaj amandman prihvati.

Evo, ovo je nešto slično kao i kod mog prethodnika. Dakle, u članu 12. stav 1. posle reči: "potvrda o primljenoj prijavi izdaje se…", pa zapeta i reči: "na zahtev podnosioca prijave" brišu se.
Obrazloženje podnetog amandmana Nove Srbije – iz razloga pravne sigurnosti smatramo da Agencija treba da u slučaju neposrednog podnošenja prijave obavezno izda podnosiocu potvrdu o primljenoj prijavi i da ovu obavezu Agencije ne treba vezivati za zahtev podnosioca prijave. Ovakvim rešenjem bi se predupredili potencijalni i proceduralni sporovi, koji mogu teoretski da nastanu, u slučaju da podnosilac prijave ne poseduje fizički dokaz u vidu potvrde.
Evo, potrudiću se da malo to još razjasnim, mada je kolega Krasić o nekim stvarima to sigurno već uradio. Da li je za registraciju neke firme, osim nekog osnivačkog uloga, potrebno da određeno preduzeće ima u osnivačkom ulogu, da kažete, i kompjuter? Evo, poći ću od te pretpostavke. Kada bude ušlo u zakonsku proceduru da je to obaveza, onda uvažavam sve što ste rekli. Sve dok to ne bude obaveza, gospodine ministre, ostaću … Možda je ovo neki staromodan stav po vašem shvatanju, ali smatram da je ovo celishodnije.
Daću vam još jedan primer zbog čega je ovo dobro. Možda se neko nije setio ovoga, možda nemam baš nekih velikih dodirnih tačaka sa finansijama, ali daću recimo hipotetičnu mogućnost. Otišao je čovek da preda ovu prijavu i u nekom trenutku, pošto firma još ne radi, ili radi itd, doći će do neke refundacije troškova. Neki putni nalog će možda napisati ili neće. Šta ćemo ukoliko se desi, na primer, da nešto treba da se opravda sa troškovima?
Na primer, evo jedan ovakav primer dajem. Možda nije baš okej, ali može da se desi i kasnije kod, recimo, neke preregistracije ili neke dopune, ako nešto nije obavezno, pa se pojavi neki inspektor i kaže – aha, vi ste imali ovde putni nalog, pa dajte mi šta ste vi to radili u Beogradu. Recimo, takva mogućnost. Zaista nisam finansijski stručnjak, ali dešava se. Imate nekog koji ima neki kapric i traži vam i neku takvu mogućnost. Verujte, u nekoj advokatskoj praksi sam prisustvovao i mnogo gorim situacijama, gde su ljudi plaćali kazne i slično.
Zašto je ovo problem da se uradi? Cenim to što ste rekli da je 120 i ne znam koliko firmi, ali dok god postoji takva mogućnost, nekakve ovakve mogućnosti, u redu je. Na kraju krajeva, i u nekom trgovačkom lancu i dalje možete da platite kešom, a možete da platite i karticom. Meni se lično više sviđa da platim u gotovom novcu, jer, verujte, iscrpljuje me onaj papir, pa treba nešto da potpisujem, pa da mi daje itd. Na kraju krajeva, malo se više i gubi vremena.
Možda su moja shvatanja takva, ali, verujte, evo, dao sam vam jedan primer zbog čega je ovo, na kraju krajeva, bolje za stranku. Niko ovde ne kaže da vi nemate dobru volju. Sigurno da imate volju. Sigurno da težite nekom progresivnijem, i svi mi treba da težimo, ali, dok god postoji neka mogućnost da se u nekom trenutku susretne sa problemom, treba ga otkloniti i u smislu toga je ovaj amandman Nove Srbije. Hvala vam.

Gospodine ministre, u obrazloženju ne prihvatanja ovog amandmana kaže se da se amandman odbija iz razloga što bi prihvatanje predloga obaveznog izdavanja potvrde o primljenoj prijavi bilo necelishodno i neekonomično ukoliko podnosilac prijave nema interes da poseduje takvu potvrdu u pisanoj formi.
Odakle vi stvarate pretpostavku? Dao sam vam jedan primer koji može da se desi. U nekom zakonu mora da postoji nekog imperativa, neke radnje onog ko daje neku takvu potvrdu. Zašto mi uopšte da napravimo pretpostavku i ukoliko malo mogućnosti postoji da dođe do nekog problema? Pa nije celishodno da neko ponovo dođe u Beograd da vadi potvrdu. Znate? Zar je problem da se kaže – jednostavno treba da se stavi prijem pošiljke, kao što odete u bilo koji sud i nešto predate da ste nešto predali. U čemu je tu problem?
Ne vidim zaista zbog čega mi ovde vodimo polemiku oko naizgled stvari koja je beznačajna, ali hiljade stvari može da se desi u toku postupka. Možda neko od onih inspektora, koje sam malopre kao neki primer rekao, neće biti upoznat sa ovom činjenicom da vi možete ili ne morate. Na kraju krajeva, malo nekog stresa čoveku koji je na početku posla ili koji se preregistruje, pa, to mu je možda dovoljno u nekom trenutku.
Evo, kolega Krasić, koleginica Jorgovanka i sada ja ističemo jedne hipotetičke mogućnosti koje mogu da se dese, ne moraju da se dese, ali mogu da se dese. Zašto to jednostavno ne prihvatite? Opet vam ponavljam, kada budete uveli da je obaveza da se firma otvori ili da se izvrši preregistracija, obaveza, osim osnivačkog uloga, ja ovo mogu da prihvatim. Sve dok to ne bude tako, jednostavno propišite nešto što je imperativno, jer ipak država je u pitanju, neki postupci itd.

U principu ne bih želeo da se ponavljam na neke primedbe koje sam istakao. Naravno, ovde već imamo odlučenu stvar.
Nova Srbija još jednim amandmanom pokušava da popravi ovaj zakon, odnosno da ga učini jasnijim.
U članu 24. stav 1. tačka 1. ispred reči: "poštanskom pošiljkom" dodaje se reč: "preporučeno".
U članu 24. stav 1. tačka 2. ispred reči: "poštanskom pošiljkom" dodaje se reč: "preporučeno".
U članu 24. stav 1. tačka 5. ispred reči: "poštanskom pošiljkom" dodaje se reč: "preporučeno".
Znači, insistiramo na preporučenim pošiljkama. Obrazloženje je kako se u članu 24. stav 3. konstatuje da se dostavljanje pismenog otpravka odluke registratora smatra izvršenim danom slanja na adresu itd, kao logičan zaključak se nameće činjenica da je u pitanju slanje preporučene poštanske pošiljke. Obzirom da zakon treba da bude precizan, ne vidi se razlog da se ovakav način slanja eksplicitno i ne navede. U tom smislu i rešenje predloženo amandmanom smo ponudili.
Pokušao sam sada da nađem obrazloženje, između ostalog, u podršci elektronske komunikacije. Da ne budem pogrešno shvaćen, sigurno da se zalažem za nešto tako, to je apsolutno u redu, ali sam pročitao kod jednog amandmana da postoje delovi Srbije u kojima se pošta prima i pet, šest dana.
Sada vas pitam, tamo gde putuje pošta pet, šest dana, prvo, nisam se susreo sa preporučenom pošiljkom, ona može da ne budete tu, pa da odete da naknadno primite pošiljku baš pet, šest dana, to se nisam susreo odmah da kažem, toliko ipak želim da kažem pozitivno o poštanskom saobraćaju, a drugo, da li je u takvoj sredini, ako je to tolika zabit, kako vi kažete, negde bilo koja, ne kažem gde je to, ako neko želi da otvori firmu, da li tamo podrazumeva mogućnost da je to neka nerazvijena sredina i da neko nešto pokušava da radi, a da nema mogućnosti elektronske komunikacije?
Znate, moramo malo da se posvetimo i životu. Nisu svi na kaldrmi, nisu svi u centru grada, nisu svi u nekim ekskluzivnim centrima. Malo pre ste rekli da postoji skoro jedna trećina ljudi koja ne komunicira elektronskom poštom.
U obrazloženju zašto odbijate amandmane kažete zbog čega odluke registratora proizvode dejstvo od dana objave. Znate, ako neko nema mogućnost da pročita taj dan objave, zašto ne prihvatite ovaj amandman da se ipak preporučenom pošiljkom stranka informiše?
Mislim da je izlišno dalje komentarisati, moje kolege i drugi su o tome pričali. Mislim da postoji jedan stav da ako ne komuniciraš na ovakav način kako se predviđa bićeš praktično uskraćen za nešto.
Ponavljam, pošto je izašao ministar, kada se bude propisalo da je za registar neke firme, osim osnivačkog uloga potrebno da neko ima kompjuter, uvedite takvog pravilo i onda nema nikakvih problema. Vi to ne radite zato što znate da to ne možete da uradite, a onda namećete sve da stranke postupaju kao da je to obaveza.
Pokušao sam da građanima Srbije na najjednostavniji način pojasnim ovu situaciju. Zamislite situaciju kada bi se presude u nekom sudu dostavljale na ovakav način, tu ima neke sličnosti, na šta bi to ličilo, elektronskim putem? Neko od prestupnika bi mogao da dođe u nekom trenutku.
Znači, postoji nešto što se zove preporučena pošta. Bez obzira na sve, koliko god mogu neke stvari da podržim koje radite, smatram da je to previše ipak u nekim delovima i rigidno. Zahvaljujem.

Dakle, podneli smo amandman da u članu 29. stav 2. tačka 4) briše se. Obrazloženje za ovaj amandman - smatramo da je nelogično da ministar u slučaju usvajanja žalbe i ukidanja odluke registratora sam odlučuje o prijavi, jer meritor odlučivanja o prijavi treba da bude isključivo posao registratora. Zato ovim amandmanom predlažemo da ministar može ili da odbaci žalbu usled proceduralnih i drugih razloga ili da u slučaju njenog usvajanja predmete vrati registratoru na ponovno odlučivanje, kako je inače predviđeno tačkom 3).

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, želim prvo da iskažem jedno nezadovoljstvo, jer mi nije jasno ko će ova dva druga zakonska predloga u Skupštini, koji su vrlo ozbiljni obrazlagati, mogu donekle da uvažim činjenicu da se potpredsednica Vlade izjasnila za ova tri, ali je bio osnovi red da neko iz ministarstva koje je nadležno za ovo obrazloži ovaj zakon. Mislim da će građani Srbije, praktično, biti uskraćeni za Vladino objašnjenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava i Predlogu zakona o izmeni Zakona o osiguranju, zato ne želim da, upravo zbog te činjenice, moja diskusija će biti praktično fokusirana na ova dva praktično predloga zakona, i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, što je u jednom delu potpredsednica Vlade obrazlagala.

Dakle, neću se ponavljati, koleginica Jorgovanka Tabaković je vrlo iscrpno dala dobre sugestije i kritike na ova dva predloga zakona. Dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima. Predlagač zakona u obrazloženju konstatuje da su se zainteresovane strane u proteklih par meseci od usvajanja novog zakona o privrednim društvima u Narodnoj skupštini upoznale sa odredbama ovog zakona i da je Predlog izmena i dopuna u suštini nastao kao posledica ukazivanja od strane ovih subjekata na pojedine nejasnoće koje bi odredbe novog zakona mogle da izazovu u praksi. Nameće se logično pitanje kao posledica ovakvog obrazloženja: čemu su onda služile mnogobrojne javne rasprave, okrugli stolovi i mišljenja mnogobrojnih eksperata za ovu oblast u toku pripreme nacrta zakona? Da li Vlada na ovaj način indirektno priznaje da su javne rasprave, mišljenja stručne javnosti, u krajnjoj liniji, sugestije i primedbe onih na koje se odredbe zakona prvenstveno odnose, u ovom slučaju privrednih društava, samo kulisa koja treba da stvori utisak da je zakonodavna procedura u Srbiji maksimalno otvorena i svima dostupna, a da je suština sasvim drugačija i da se zakoni donose u ministarstvima kao i ranije?

Ono što posebno želim da naglasim jeste jedno, praktično, neverovatno obrazloženje zašto se ulazi u ove izmene i dopune, a to je da su pojedine nejasnoće nastale usled usvajanja velikog broja amandmana. Za svakog od nas, koji sedimo u ovoj skupštini, ovakvo jedno, bez obzira o kojim se poslanicima radi, pošto se vrlo često usvoje i amandmani i onih stranaka koji jesu u funkciji, odnosno koji podržavaju Vladu i zakonske predloge, dakle, ono što se najčešće usvoji od opozicije, ovde se kritikuje da je, između ostalog, došlo do takvih jednih nejasnoća. Ja upravo imam jedan suprotan stav – da ukoliko se veliki broj amandmana, mi smo više puta ovde ukazivali, na neki zakon usvoji, onda sam predlagač zakona ako vidi da je toliki broj amandmana da mora da se prihvati, onda stvarno nešto nije u redu sa takvim predlogom zakona. Na kraju krajeva, mi ovde i služimo da kontrolišemo, imamo kontrolnu funkciju donošenja takvih zakona, pa onda zaista ne mogu da shvatim da neko može ovakvo obrazloženje da da, a i u samoj Narodnoj skupštini Republike Srbije postoje službe čiji je posao da vrše usklađivanje zakonskog predloga u slučaju da usled usvajanja pojedinih amandmana dođe do unutrašnje neusklađenosti teksta zakona. To su veoma loši izgovori za jedno, praktično, ulaženje u proceduru izmena i dopuna zakona, ali ništa novo. Odavno je praksa u Srbiji da zakoni još ne stupe na snagu, a da predlagač traži njihovu izmenu i dopunu. Toliko za sada o ovom jednom zakonu.

Što se tiče Predloga zakona o izmeni Zakona o osiguranju, predlagač zakona predviđa produženje roka i razdvajanja poslova životnog i neživotnog osiguranja za još godinu dana u odnosu na aktuelno zakonsko rešenje, pri tome se kao razlog navodi činjenica da je usled svetske finansijske krize, posebno u evro zoni dodatno pravno regulisana oblast osiguranja i sa tim u vezi se konstatuje potreba izrade novog zakona o osiguranju, koji bi u velikoj meri usvojio nova rešenja iz uporednog zakonodavstva.

Svi ovi razlozi stoje ali ne mogu da posluže kao opravdanje za dve činjenice. Kao prvo, zašto se čekalo da, evo, do druge polovine decembra da se ova izmena uputi u skupštinsku proceduru ako se već, kao što je i u obrazloženju pomenuto, uveliko radi na izradi nacrta novog zakona. Nastavlja se dakle sa vladinom praksom da se čeka poslednji čas da bi se bilo šta uradilo, tako i sa aktuelnim budžetom koji treba da dođe, obzirom da zakonski rok za razdvajanje predmetnih poslova nastupa za manje od 15 dana. Kao drugo, ne mogu se oteti utisku da iza ovog predloga, kao i obično u Srbiji, stoji lobiranje upravo onih osiguravajućih društava koja imaju ovu zakonsku obavezu a koja zakonom propisani rok dočekuju nespremni, ili jednostavno na ovaj način prolongirajući svoju obavezu žele da još na godinu dana zadrže stečene pozicije na tržištu osiguranja.

Bilo, kako bilo, nastavlja se loša neozbiljna zakonodavna praksa u Republici Srbiji, pa se možemo i na osnovu ovakvih primera zapitati, zašto nismo dobili kandidaturu, onu koju praktično ova vlada sa ovolikim brojem zakona, a i verovatno i mnogi drugi žele, ali ovakvim ponašanjem sigurno da se udaljujemo i kada je u pitanju zakonodavni rad parlamenta.

Ono što posebno i što ću najviše vremena govoriti o tome, jeste o predlogu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava. Koliko god predlagač zakon ima dobre namere prilikom predlaganja Nacrta zakona kojima se reguliše određena oblast društvenog vekovskog života. Trebalo bi prvenstveno, da bude svestan činjenice, da je za kvalitetnu primenu određeni suštinski u rešenju u tim zakonima potrebno imati kvalitetne institucije i ljude sa integritetom koji će se držati zakona i drugih propisa. Kada pričamo o ovoj konkretnoj oblasti, to je zakonsko normiranje procedura, preuzimanje akcionarskih društva, ovakva konstatacija nažalost dobija svoj puni smisao. Država može da donese ne znam kako kvalitetne zakone i da se drži najbolje moguće uporedne teorije i iskustva, sve je ovo uzalud ako nemate ljude koji će dosledno poštovati te iste zakone.

Da konkretizujem ovu načelnu opservaciju, ovde prvenstveno mislim na Komisiju za hartije od vrednosti koja bi trebalo da postavlja instituciju od poverenja nad kojom ne slučajno jedino kontrolnu ulogu ima Narodna skupština Republike Srbije, a čije članove u krajnjoj liniji i bira ovaj visoki dom. To je institucija čiji bi integritet i maksimalnu profesionalnu posvećenost trebali da garantuju u proseku ekstremno visoka novčana primanja i to ne samo članova nego i velikog procenta zaposlenosti. Posebno ukoliko se uporede sa primanjima drugih zaposlenih u državnoj upravi i javnom sektoru uopšte.

Umesto toga mi imamo instituciju koja godinama unazad ne radi svoj posao, na način na koji bi trebalo, koja je vrlo često bila u žiži javnosti i to naravno u veoma lošem kontekstu. U članu 9. Predloga zakona predlažu se izmene člana 13a aktuelnog zakona. Ovim izmenama se između ostalog predviđa da Komisija za hartije od vrednosti donosi rešenje kojim odobrava ponudu za preuzimanje kada utvrdi potpunost i verodostojnost podataka iz ponude za preuzimanje i isprava podnetih uz zahtev za odobrenje objavljivanje ponude, kao i da cena ponude za preuzimanje utvrđena u skladu sa zakonom.

Dalje se predviđa da komisija prilikom odlučivanja o predmetnom zahtevu ne ocenjuje opravdanost i celishodnost elemenata ponude za preuzimanje. Komisija će ukoliko utvrdi određene nepravilnosti u toku ovog postupka naložiti ponuđaču da uradi zahtev i dostavi nedostojuću dokumentaciju itd. Ako ponuđač u osnovnom roku ne postupi po zahtevu komisije, komisija će doneti zaključak kojim se zahtev ponuđača odbacuje.

Dakle, velika diskrecija na strani komisije, a njen prethodni sastav, kao ni ovaj aktuelni ni malo ne ulivaju poverenje da će opravdati ovako široka zakonska ovlašćenja. Sigurno da veliki broj slučajeva u praksi koji se dešavao ima negativnu konotaciju, bilo je više primera raznoraznih načina kada Komisija od hartija od vrednosti zaobilazi neke ozbiljne ponuđače, tako da se u više slučajeva dešavalo da zahtev za odobrenje i ponude, na primer prosleđenu u skladu sa tadašnjim zakonskim propisima koji su regulisali ovu oblast. Međutim, kako tada aktuelni menadžment ciljnog društva ova ponuda nije bila po volji, na primer njoj, napravljena je opstrukcija ponuđače sihronizovanom akcijom uz logističku podršku komisije.

Naime, Knjiga akcionara nije bila ažurirana, a i svesna je tako ne ažurirana prosleđena Centralnom registru, komisija se oberučke uhvatila za ovu ne ažurnost i praktično odbacila zahtev za odobrenje, zahtev za dobijanje odobrenja, za ponudu, za preuzimanje konstatujući jednim bezličnim zaključkom da se mora sačekati ažurirane Knjige akcionara. Što predstavlja prethodno pitanje u ovom postupku.

Ovaj propust nikao nije bio na strani savesnog ponuđača, ali zbog toga je samo on na kraju i oštećen obzirom da predmetna ponuda nikada nije ni odobrena, a da pri tom niko od onih koji su svesno kršili zakonske obaveze nije pozvan na odgovornost, a u pomenutom članu Predloga zakona koji komisija daje sva moguća ovlašćenja o toj situaciji se i dalje ne uzimaju u obzir i samo predviđa obaveze i odgovornost ponuđača ukoliko ne postupa i po nalogu komisije da uredi zahtev.

Završavam, nije onda ni čudo što je tržište kapitala u Srbije odavno u stanju kliničke smrti i što je indeks korumpiranosti takav kakav je, te ozbiljni strani investitori beže odavde glavom bez obzira. Svetska finansijska kriza, tu samo dođe kao zgodan izgovor da se ne bismo bavili suštinom problema.