Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, pred nama je danas set predloga zakona koji je Vlada predložila i sigurno da određeni zakoni predstavljaju novine u pravnom sistemu Srbije i određena rešenja jesu novina, ali da li će sve probleme koji su bili pred pravosudnim organima biti rešeni vreme će pokazati.
Ono što pada u oko više godina unazad, primećujemo da mnoge stvari koje su bile u nadležnosti sudova polako izlaze iz ingerencija sudova. Pre nekoliko godina smo imali uvođenje Agencije za privredne registre, pa smo napravili jednu ogromnu firmu, samo u Kraljevu to radi 10 ili 15 ljudi, a negde su dva ili tri čoveka u privrednom sudu radila registraciju preduzeća.
Na taj način smo jedan ozbiljan posao izuzeli, izmakli od sudova, a sada vidimo da uvodimo dva nova instituta. Zakonom o izvršnom postupku uvodimo praktično privatne izvršitelje i po meni je neprihvatljivo da deo sudskog postupka, izvršni postupak, izlazi iz ingerencije sudova, naročito neka rešenja, a što ću u daljoj diskusiji reći, pogotovu član 336, namerno ću apostrofirati taj stav, rešenje je potpuno neprihvatljivo.
Dakle – izvršitelj može da zaposli ili angažuje treća lica koja u ime i za račun izvršitelja sprovode pojedine radnje u izvršenju obezbeđenja. Postavljam pitanje predstavnicima Vlade: koja su to treća lica, koja je njihova kvalifikacija?
Ukoliko je taj privatni izvršitelj diplomirani pravnik, podrazumeva se kao što imamo kod notara, odnosno kod javnih beležnika jasno predviđene stavove gde se kaže, da su i zamenici isto iz delokruga diplomiranih pravnika, i možemo ovde da prihvatimo da to mogu da budu čak i diplomirani ekonomisti ili neka druga struka.
Ovakvo rešenje, Nova Srbija je podnela amandman, mora da se definiše, jer ovakvo široko davanje postoji ozbiljna mogućnost da se u naš pravni sistem, bez obzira na rešenja koja ću dalje kritikovati, s kojima se ne mogu složiti, a ovo sam namerno na početku stavio, može da ima uvođenje takvog stanja u izvršni postupak da slobodno mogu reći da mogu potpuno da se legalizuju uterivači dugova, da tako kažem.
To smo i rekli amandmanom i apelujemo na Vladu i na ministra da prihvati amandman Nove Srbije, jer ovde nešto mora da se promeni, jer dovodi u pitanje potpunu legalnost i nešto što će uznemiriti građane Srbije, bez obzira na dužničko-poverilački odnos koji se ovim zakonom želi rešiti.
Naravno, pre godinu dana Nova Srbija je ovde predložila, između ostalog, a mislim da smo se tada svi zajedno složili, i predstavnici Vlade i predstavnici opozicije, čak i ministar, da izmena izvršnog postupka bez regulisanja Zakona o sudskim taksama neće doneti nikakav boljitak.
Ovde moramo da shvatimo jednu stvar, poverioci u ovoj državi su potpuno nezaštićeni. Poverilac ulaže ogroman napor da u sudskom postupku izvrši neko svoje pravo, a kada dođe do izvršenja, tu se stane. Nova Srbija je predložila da možda, evo, sad se korigujem, osim inicijalnog akta podnošenja tužbe i obavezne takse, smatramo da taksa na odluku i taksa na izvršenje mora da bude po ostvarenom pravu.
Onda ćemo imati efikasan sistem i ukoliko ovo bude izglasano, da postoje privatni izvršitelji, isto mora važiti za njih obaveze, jer nećete ih naterati da rade svoj posao ukoliko oni budu onaj deo koji bude naplaćivao od građana, od poverioca taksu, pa neće ni oni biti svemogući.
Meni se sve čini da ovo predstavlja, ovo uvođenje privatnog izvršitelja, jednu nemoć države, odnosno pravosudnog sistema, da izvrši svoju obavezu. Ponavljam, izvršni postupak je deo sudskog postupka i on mora da ostane u tim okvirima.
Mnogo bolje je bilo rešenje od pre par godina koje smo imali, odnosno predlagali, odnosno bili u nekim radnim verzijama, uvođenje eventualne sudske policije. Pa, ukoliko smo uveli komunalnu policiju za ovakav jedan ozbiljan posao, bilo je bolje uvesti sudsku policiju i da sve ostane u legalnim tokovima države i suda.
Niko ne razmišlja o tome da će ovakav jedan zakon dovesti do toga da se smanji broj izvršnih radnika u sudovima. Ljudi će i ovde ostajati bez posla, jer ostavlja se široka mogućnost po članu 336. privatnom izvršitelju da prima neka treća lica. S tim apsolutno ne možemo da se složimo.
Smatramo da i u članu 30. ovog zakona ima potpuno nelogičnih rešenja. Naime, kod vraćanja u pređašnje stanje itd, institucija veštačenja praktično je neprihvatljivo da se potpuno izbacuje iz izvršnog postupka. Znam da je tendencija predlagača da se ubrza postupak, ali jednostavno postoje neke stvari koje je nemoguće uraditi a da se prethodne ne izveštače.
Neko će u celom tom miljeu stvari biti oštećen, apsolutno oštećen. U članu 34, kad se govori o troškovima postupka, izvršni poverilac je dužan da predujmi troškove postupka u skladu sa Zakonom o propisima koji uređuje troškove postupka. Da, ali po zaključku suda. Znači, neko mora da kanališe i da kaže šta je to, a to je opet sud. Tu je Nova Srbija podnela amandman i očekujemo da će ova praktično tehnička i ispravka radi preciznosti biti prihvaćena.
Član 47. je potpuno nepotreban, jer sve je opisano u članu 46, tako da ga apsolutno treba brisati. Naravno i kod javnog nadmetanja, kod onog konkretnog trenutka kada je izvršena prodaja stvari, mora da se ostavi neki vremenski trenutak od deset minuta, što je potpuno uobičajena stvar.
Dao sam samo nekoliko primedbi na stvari koje su potpuno, po nama, neprihvatljive, da ne bih sada dužio, jer ćemo u raspravi o amandmanima sigurno detaljnije govoriti o svemu tome, još jedanput samo ponavljam da deo koji se odnosi na privatne izvršitelje, ako i ostane, apsolutno treba precizirati članom 336.
Građani godinama ostvaruju neko svoje pravo. Samo u Kraljevu, više puta sam naveo, ima 20 hiljada predmeta, pet hiljada broj predmeta. Jeste ogroman posao, ali postojale su neke stvari koje je trebalo uvesti i lakše izvršiti i sigurno da bi ovaj zakon imao potpuni smisao.
Evo, reći ću vam konkretno kako bih, na primer, uradio to kada se odnosi na izvršni postupak. Ako postoje određene sudske presude, recimo, za plaćanje alimentacije, ako u prekršajima ko ne plati kaznu za parkiranje može da ode, gospođo ministre, u zatvor, ovde treba uvesti jedan rigidniji stav, jednostavno nešto što dužnika koji ne poštuje presudu, pravosnažnu presudu, istoga treba sankcionisati na neki način.
Ukoliko građanin ne plati sudsku taksu na vreme, on 50% po opomeni mora da plati sudsku taksu. Da li je bio problem da se na neki način, nekom kaznenom politikom u izvršnom postupku, primora stranka da izvrši svoju obavezu?
Sigurno da tu postoje neke stvari iz nekih kodeksa koji štite dužnika, ali ukoliko mi imamo situaciju da društvo sa ograničenom odgovornošću, gde su najveće zloupotrebe, gde su najveće nepravilnosti, gde uz osnivački ulog od 500 evra praktično neko iz društva ograničene odgovornosti izvara, izvara, izvara mnogo ljudi, zatvori firmu, odvede u stečaj.
Pa ne može više to lice da se bavi nijednom delatnošću, a najčešće se dešava da ono otvori pored firmu sa drugim računom i nesmetano počne da radi. Onda imamo unedogled probleme i neće privatni izvršitelji ništa tu uraditi. Jednostavno će država da kaže, odnosno sud – to je u rukama privatnog izvršitelja, sud više nema nikakve veze s tim.
Bez obzira koliko vi, gospođo ministar, imate sutra ingerencije i određene postulate da vršite na neki način kontrolu tih ljudi, mislim da se tu neće ništa bitnije uraditi, osim što će se taj deo izuzeti iz suda. Ponavljam, bilo je bolje da sudski postupak, odnosno izvršni postupak, koji je deo sudskog postupka, ostane u sudu, a da se sa nekom institucijom sudske policije ovaj problem reši.
Drugi predlog zakona je Predlog zakona o advokaturi. Naravno da ga je trebalo promeniti. Naravno da je trebalo izmeniti, od 1998. godine neke stvari nisu promenjene. Sigurno da određena rešenja, sigurno da pripadam toj branši, ali bez obzira na sve, čovek ne može da primeti neke stvari koje nisu potpuno logične.
Meni apsolutno neće biti jasno kako će sutra Ustavni sud ili predsednik potpisati nešto što je u suprotnosti sa Ustavom, a to se pre svega odnosi na one ljude koji ne budu izabrani, da im se onemogući pravo da dve godine mogu da obavljaju advokatsku delatnost.
Znam da je tako u određenim državama, znam da su to neki evropski standardi, ali sve ono što ste imali u subotu u "Sava centru", ili već ne znam gde, informisan sam samo o tome, postavljam pitanje – od čega će ti ljudi dve godine da žive? Da li ste postavili pitanje predstavnicima EU?
Po mojim informacijama, tamo država stoji iza njihovih primanja, u nekom delu, tih dve godine. Nemam ništa protiv ovog zakonskog rešenja, da dve godine, na kraju krajeva, ne mogu da obavljaju, ako se želi sprečiti neki uticaj zloupotreba, ali tim ljudima mora biti obezbeđeno od čega će oni da žive.
Postavljam i pitanje kakav je status sada neizabranih sudija, s obzirom da će zakon stupiti na snagu? Da li su oni u statusu izabranih sudija, ovi koji nisu izabrani, ili ne? Ako nisu, onda oni ne treba da primaju više lične dohotke. Dakle, postavljam pitanje šta je statusno pravo tih ljudi? Koja je njihova trenutna situacija?
Siguran sam da će, između ostalog, ovaj zakon sigurno pomoći da se oni što pre opredele šta žele da rade, jer ako ovaj zakon stupi na snagu, onda dve godine neće obavljati. Mislim da je tendencija predlagača zakona na neki način da se uz ovako nešto što pre oslobodi tih ogromnih troškova koje država ima.
Naravno, ne kažem da ti ljudi ne treba, treba da primaju određene dohotke, jer su sigurno oštećeni. Oni će verovatno dokazati da su mnogi od njih neizabrani po nekim uskostranački interesima, a ima toga puno.
Nisam potpuno siguran i ne razumem potpuno da li se ovo, osim sudija, u članu 6. tačka 10) ili javne funkcije u organu uprave, da li se to odnosi na inspektore Ministarstva unutrašnjih poslova ili ne? Da li se odnosi? Ukoliko se odnosi, onda je u redu, jer sigurno da mnogo više u advokaturi ima zloupotreba, ako pričamo o privilegijama, jer ti ljudi koji dolaze, inspektori koji dolaze u redove advokata u nekom sledećem periodu su najbrži, sve znaju, oni su pritvorski advokati, oni su informisani. Imaju određene veze, kanale i svi koji se bave advokaturom znaju da su tu i najozbiljniji, najunosniji poslovi, a siguran sam i znam da su oni bili privilegovani u nekom prethodnom periodu.
Uvođenje advokatskog ispita, posle položenog pravosudnog ispita, totalna besmislica. Mislim da to ne treba da bude tako. Zaboravio sam da kažem još nešto, ukoliko neizabrani sudija ne može da obavlja poslove advokature, postavljam i pitanje, a evo to je, na kraju krajeva i protiv mog ličnog integriteta i nekih kolega koji su u ovom parlamentu – da li je trebalo uvesti pravilo da ni advokat koji prestane da se bavi funkcijom ne može da konkuriše na mesto sudije?
Konkretno pitanje. Tu postoji uzajamni odnos. Govorim ne samo u ime tih sudija, nego govorim sa ove strane, jer i tu postoji određeni sukob interesa, ali onda se postavlja pitanje – ukoliko jedne ograničimo i druge ograničimo, dovešćemo totalno sistem u paradoksalnu situaciju i bavićemo se samo nekim sumnjičenjem da neko nešto zloupotrebljava.
Otuda i kada smo brali sudije i tužioce, ne mogu se složiti da tužioci iz drugih gradova rade u drugim gradovima, iz Kraljeva u Kruševcu, iz nekog drugog grada u Kraljevu, u Čačku ili Užicu, iz drugih gradova, ne samo da poskupljuje troškove nego sam vam i tada, a i sada rekao, vi se samo bavite određenim sumnjičenjima da će neko nešto da zloupotrebi. Ukoliko neki nosilac pravosudne funkcije hoće da zloupotrebi, pa mnogo će lakše, ministre verujte, da to zloupotrebi ukoliko ne radi u svom gradu, ukoliko ne šeta svojim gradom.
Ukoliko poznaje ljude, on ima neku odgovornost u tom gradu. Ukoliko ode u drugi grad, manja je odgovornost, njega niko ne poznaje. Skloniji je tome. To, između ostalog, nikada ne mogu prihvatiti kada je bilo obrazloženje, kada smo donosili zakone o sudijama, sudovima itd.
Nova Srbije je podnela dosta amandmana. Nadam se da će određeni amandmani, koji su sigurno u duhu da poprave zakon, biti prihvaćeni.
Ostaje mi samo dovoljna vremena da nešto ukažem i o zakonu o javnom beležništvu, pošto je kod ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnim sankcijama praktično samo neko preciziranje stvari. Još jedan zakon koji iz sudova onaj deo rada oko pisarnice izmešta u neke privatne okvire. To je institut koji je poznat u svetu, u Evropi.
Za neki prvi trenutak mislim da je primedba da možda treba spustiti taj prag od 25 hiljada na 20 hiljada ljudi. Možda treba malo više notara. Ogromna je tu odgovornost. Svi očekuju da je to jedan posao koji će biti unosan, ljudi se obučavaju, polažu određene kurseve, ali tolika je odgovornost, tamo je i osiguranje i reosiguranje itd.
Mislim da će biti vrlo opasno da u našim uslovima taj institut zaživi. Možda bi trebalo prolongirati još određeni period, da se ljudi priviknu, da ne dođemo u situaciju da tu bude ogromnih problema. Verujte, sve što se vidi u tom zakonu ukazuje da ovaj institut neće tako lako zaživeti u našem pravosudnom sistemu.
Pošto polako ističe vreme, još jedanput konstatacija: mnogo brzo mnoge zakone izvlačimo iz ingerencija sudova, to sam rekao na početku diskusije. Postavlja se pitanje – šta će, osim onih golih stvari, odnosno suđenja, sudovi raditi? Mislim da smo društvo koje nije potpuno sazrelo za ovoliko korenite promene.
Mnogo toga brzo menjamo, a kako naš narod kaže "što je brzo, to bude često i kuso", ali se nadam, kao i svi mi, da će ovo zaživeti, da će biti kako treba. Mislim da, naročito kod ovog izvršnog postupka, kod uvođenja privatnih izvršitelja, siguran sam da to neće biti tako lako i mislim da ćemo imati dosta problema, ali vreme će pokazati kako će to biti. Zahvaljujem.