Gospodine ministre, dok ste vi razgovarali, dok ste upotrebili dva puta reč "tvrdoglavost", konsultovao sam se malo sa kolegama, to niko nije čuo. Moguće je, sigurno je da se to verovatno omaklo. Ako je tako, izvinjavam se jer mi to nije sigurno žargon, proveriću.
Ali, vi meni niste bili sada uopšte ubedljivi. Vi meni niste praktično, ako ste replicirali, ako je bilo želje samo da me upozorite na jednu reč koja u principu srpskom narodu nije tako neuobičajena, ako se uopšte pojavila, praktično odgovorili – zašto Vlada nije prihvatila ovaj amandman koji je jedno elegantno rešenje?
Vezali ste se i obrazložili ste nešto što sam usput kritikovao. Znam da je namera vaša i Vladina da promeni Zakon o izvršnom postupku i naravno, na red će doći i Zakon o advokaturi, ali sadržinski šta će on rešiti i šta se predlaže to ćemo videti.
Taj Zakon o izvršnom postupku ću praktično prihvatiti da je on garant građanima Srbije i strankama koje vode postupak jedino životno ukoliko takse na tužbu, takse na presudu i na izvršenje budu po izvršenju plaćeni državi. Država će na taj način požuriti da izvrši i da se ona naplati.
Ako stranka sve to mora da plati, a građani ne vode postupke, da razjasnimo, ukoliko kada se završi neki postupak, recimo, 100.000 dinara je obaveza iz takse na tužbu, presudu i na izvršenje, pa ukoliko u određenom roku od 15 dana se to ne plati, sud šalje opomenu sa još 50% kazne. Verovaću u taj zakon i u vas i podržaću vas ukoliko to bude sa odloženim momentom, jer to je život.
Možemo mi da pišemo zakone koliko god hoćemo ovde i to će naterati one izvršitelje i izvršne sudije, i to će biti penali za one ljude koji godinama vode postupak, da veruju u državu i da neće imati troškove dok ne ostvare svoje pravo. Ako budemo pravili neke kozmetičke promene, to praktično ništa neće promeniti.
Još jedanput, ukoliko se ono omaklo, u redu je, ali nije to tako strašno, to je jedna srpska reč. Nisam direktno mislio na vas, ali u konsultacijama ovde to moje kolege nisu čule. Ako svi mi nismo čuli, a vi ste čuli, izvinjavam se ako je to rečeno.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministre, poštovani građani Srbije, Poslanički klub Nove Srbije će u ovoj raspravi u načelu pokušati da ukaže samo na neke suštinske probleme, koji će, ukoliko se ovaj zakon donese, ovako malo ishitreno, možda prebrzo, dovesti do problema. Znate, ministre, da se kada je u pitanju Poslanički klub Nova Srbija trudimo da predložimo nešto što je celishodno, što je dobro. Znate da smo dali dobar amandman, koji ste argumentovano prihvatili, oko priznanja krivice na 12 godina, koji je sigurno puno toga popravio i u praksi, iako taj institut, nažalost, još nije zaživeo, ali se nadam da će se to ubrzo desiti. Kao i uvek, suštinski ćemo pokušati da ukažemo na neke probleme.
Ostaje malo nejasno, naravno, sigurno da ćemo pozdraviti da visoki kriterijum kod određivanja veštaka budu prioritet. Sigurno da će ubuduće u praksi tako i biti, ali mi se čini da je to ipak malo prebrzo. Praktično, podneli smo samo dva amandmana, koji će, mislim, ako ih prihvatite, rešiti neke vaše nedoumice. Ukoliko ne, ostaje da praksa pokaže kako će to izgledati.
U Predlogu zakona o sudskim veštacima nema tačno nekih uslova ko može da se bavi veštačenjima. Mislim da je trebalo ubaciti neke uslove ko to može da bude, pre svega kada je u pitanju status tog lica, da je on državljanin Republike Srbije, da ima opštu zdravstvenu sposobnost, najmanje srednju stručnu spremu npr, jer predviđate u članu 6. i takvu mogućnost i najmanje 10 godina radnog iskustva.
Odmah možemo da primetimo da su kriterijumi praktično podignuti samo kada je u pitanju kvalifikacija – stručna sprema, ali da se kriterijumi pomeraju, kada je u pitanju radno iskustvo, sa 10 na pet godina, što mislimo da nije dobro, tako da smo na član 6. tačku 2) podneli amandman, da bude obavezno 10 godina radnog iskustva na tim poslovima. U stavu 2, ovog člana 6, predviđate mogućnost – ''Izuzetno, od stava 1. ovog člana, za veštaka može biti imenovano lice koje ima najmanje završenu srednju školu, ako za određenu oblast veštačenja nema dovoljno veštaka sa stečenim visokim obrazovanjem.
Postoji određena nužna diskriminacija između lica. Praktično, lica sa završenom srednjom školom koja žive u većem gradu su eliminisana su. A, ukoliko žive u nekoj sredini koja, nažalost, nema takve kadrove, oni su favorizovani. Mislim, gospođo ministre, da je ovo moglo elegantno da se reši, da se u prelaznom periodu dok ne dođemo do tih kriterijuma da samo visokoobrazovana lica mogu kvalitetno da vrše veštačenje, pa da se u članu 6. stav 2. napiše – izuzetno, od stava 1. ovog člana, za veštaka može biti imenovano lice koje ima najmanje završenu srednju školu i 15 godina iskustva na poslovima veštačenja, pod uslovom da nadležni sudovi, za koja su obavljena veštačenja, daju preporuku na mišljenje ministra koji donosi konačnu odluku.
Zašto je to tako? Prvo, eliminisali bismo ovu diskriminaciju da li neko živi u maloj ili velikoj sredini. I, imali bismo postupnost. Verujte, u praksi ima izuzetno kvalitetnih veštaka sa višom školom, koji odlično rade posao, čak i sa srednjom školom, a na ovaj način će veliki broj veštaka koji godinama veštače biti eliminisani da ne mogu da rade, a jedina mogućnost da oni nastave, što u maloj sredini nema kvalitetnih ljudi.
Ukoliko već ostavljamo takvu mogućnost, onda dajte da pružimo šansu i onim ljudima koji su godinama kvalitetno obavljali svoj posao. Po meni, ili može ili ne može. Ukoliko ne može sa srednjom školom, onda treba dovesti veštake iz nekog drugog grada i imati isti aršin za sve. Nemojte moju diskusiju shvatiti da težim ka tome.
Podržavam visoke kriterijume, ali ako već ostavljamo u zakonu jednu ovakvu mogućnost, onda, pustite one ljude koji rade preko 15 godina da prirodnom selekcijom, polako i polako, svoj posao predaju visokostručnim ljudima, jer mislim da ćemo tako svi biti zadovoljni. Zbog čega vam ovo kažem? Dešava se u praksi da sud odredi nekog veštaka sa visokim kriterijumima, ali se, takođe, dešava da posle mesec dana veštak taj predmet vrati, pa onda to uradi neki od ovih veštaka koji godinama rade, jer su slobodniji da odrade svoj posao…
Zašto ovo govorim? Ne da zaštitim neke veštake koji ne ispunjavaju ove kriterijume po Predlogu zakona, nego što će na kraju trpeti stranke u tim postupcima. Trebalo je možda napraviti neku rang listu. Recimo, lica koja imaju srednju stručnu spremu – prvi rang, lica koja imaju višu stručnu spremu – drugi rang, ovi koji imaju visoku – treći rang, specijalizanti, magistri, doktori nauka – četvrti rang. Postoji u praksi neki detalj, da je možda ispod nivoa da neko od inženjera na nekom terenu, recimo, veštači neku šupu ili itd. Prema tome, mislim da je tu trebalo malo elegantnije iz svega ovoga izaći.
Dakle, ostajemo pri stavu – ili mogu svi, ili ne može niko. Naravno, uz ovako jedan blag prelaz, mislim da bi ovo sigurno i nosioci pravosudnih funkcija pozdravili, jer se na terenu susreću sa kvalitetnim geometrima, sa kvalitetnim ljudima koji odlično rade svoj posao, a ovako mi ih brutalno eliminišemo.
Sigurno da zagovaram da se u nekom periodu naprave visoki kriterijum, ali, taman dok dođu i nove generacije i novi veštaci bojim se da uvažavajući samo visoke kriterijume ne napravimo jednu prazninu. Jer, objektivno rečeno, ovom reformom pravosuđa dobili smo jedan veliki broj sudija, imamo i jako dobrih mladih sudija, pa, ako odjedanput imamo i mlade sudije i veštake sa pet godina radnog iskustva, bojim se da u jednom trenutku ne dođe do određenog kolapsa u predmetima. Vi odlučite kako mislite. Naravno, vi ste tu da jedan zakon branite ili ne, i da prihvatite ili ne nešto na šta opozicija ukazuje.
Ukoliko ne prihvatite ovo rešenje, ništa ultimativno, mislim da u članu 30. u 2. stavu ovaj rok produžiti na dve godine. Ima mnogo započetih postupaka, ima dosta i ukidajućih postupaka, mislim da to može i na taj način da se premosti, bar produženjem roka od godinu dana, taj veliki zaokret u sudskoj praksi, kada su u pitanju sudski veštaci.
Eto, to bi bila suština onoga što sam hteo da kažem. Još jedanput kažem – pozdravimo visoke kriterijume, ali, smatramo da to treba malo laganije, ne seći preko kolena, jer, što kaže narod ''što je brzo, to često bude i kuso''. Mislim da ćete imati razumevanja za ovo.
Zašto sve ovo govorim? Bojim se da ćemo imati sporije rešavanje sudskih sporova. Verujte, to je praksa dokazala. Drugo je kad mi sedimo ovde u sali i u teoriji je sve drugačije i prihvatljivije, slažem se i ja, ali, kad odete u jedan sud, pa izađete na suđenje, pa se desi, kao što sam naveo, da se predmet posle mesec dana vrati jer je možda prezauzet taj čovek koji je sa kriterijumima ispred nekih ljudi, onda, trpe stranke. Moram vam reći da bez obzira na sve, vrlo često njihovi zahtevi za plaćanjem su bili znatno skuplji nego od ovih koji, takođe dobro odrade veštačenja i, naravno, što poskupljuje sudski postupak, a znamo da to više nije tako malo.
Gospođo ministre, vi znate da su izuzetno skupe sudske takse, kao što znate prošle godine smo 50% povećali sudske takse, pa tu imamo i taksu na tužbu, taksu na presudu, eventualno na žalbu, pa na izvršenje, i onda, naravno, kao što znate, uvek se desi da tu zastane. Nadam se da ćete vrlo brzo staviti u proceduru Zakon o izvršnom postupku. Reći ću vam ovom prilikom da trenutno u Kraljevu, u Osnovnom sudu, ima IV broj preko 20.000 predmeta, da ima I brojeva preko 5.000 predmeta.
Ovo je trenutak da ukažem na nešto što je možda nepopularno kada se nalazimo u ovako teškoj situaciji – "Telekom Srbije" masovno utužuje građane Kraljeva, ima preko hiljadu tužbi, a najavljuje se oko tri-četiri hiljade tužbi za neke male dugove, koliko, praktično, košta štampanje tih tužbi. Mislim da nije trenutak da se prema građanima u ovako teškoj situaciji na takav način postupa i da se utužuju. Razumem da se možda ide na prodaju "Telekoma", ali, imajte u vidu da nije trenutak za da se za male iznose utužuju građani, s obzirom na to koliki su sudski troškovi ti iznosi će biti mnogo veći.
Dakle, kada su u pitanju sudski veštaci, još jedanput, preporuka Poslaničkog kluba Nove Srbije jeste da se prihvatanjem ovih amandmana elegantno prevaziđu eventualni problemi koji u praksi mogu da nastanu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, podržavajući amandman gospodina Munjića osvrnuo bih se na to da je ovaj zakon, na koji se Vlada poziva da je praktično jedan deo ustavne kategorije, mada se apsolutno ne vidi tačno iz čega proizlazi ovo sve što donosimo... Podržavajući ono što je gospodin Velimir Ilić ovde malopre rekao u više navrata, pominjući zakon, kada je neopravdano više puta opomenut da nije u temi, ja ću vam, gospodine ministre, reći jednu stvar. Mi u Srbiji imamo 80% ljudi koji danas rade i praktično volontiraju. Oni su fiktivno zaposleni, treba da primaju lične dohotke, ali su u principu volonteri.
Da li vam je bilo žao onih ljudi pre neki dan u „Šamotu“? Namerno pominjem „Šamot“ jer je izborna kampanja u Aranđelovcu završena. Ljudi koji su očajni, koji po pet, šest, sedam godina vape i ne primaju nikakav lični dohodak, to su, gospodine ministre, volonteri. Uvešće se tu neki stečaj, neko će to privatizovati i ljudi će ostati na ulici.
Gospodine ministre, vreme radnih akcija u ovoj zemlji je odavno završeno. Mi stalno govorimo da hoćemo u Evropu, a vraćamo se na neke institute prošlosti. Sigurno da mladi ljudi treba u nekom domenu da uče i tokom školovanja i da se pripremaju za neke aktivnosti, ali čini mi se da je u ovom trenutku ova kategorija volontiranja apsolutno bespredmetna. Ovde se pominje da je u jako razvijenim zemljama ovo odlična stvar, ali mi smo trenutno praktično u fazi agregatnog stanja, gde je svaki radnik u Srbiji volonter.
Takva je situacija u ovom trenutku u „Magnohromu“ iz Kraljeva. Zamolio bih vas, 350 ljudi koji rade trenutno u „Magnohromu“ pokušavaju nešto da urade, naročito u onom delu koji država u ovom trenutku koči i ne dozvoljava, iako imaju sasvim solidne rezultate na tržištu. Gospodine ministre, zamolio bih vas da nešto uradite kada je u pitanju fabrika „Magnohrom“. Neke pomake ljudi imaju apsolutno, imaju pisma sindikata koji žele da prevaziđu krizu. Nemojte dozvoliti da tamo ljudi i dalje budu volonteri, ako pokušavaju i imaju čak odlične mogućnosti na tržištu.
Sačekao bih taj dan da vas pitam, vas ili nadležnog ministra, kada budu pitanja, ali, gospođo predsednice, vi ste malopre rekli da mi imamo poslednji četvrtak u mesecu. Lično sam gospodinu premijeru rekao ovde da više puta dolaze ministri koji nisu kompetentni, nemamo tu mogućnost. Samo nam recite, ko je od kompetentnih ministara ovde bio u poslednji četvrtak kada su bila poslanička pitanja? Apsolutno nismo mogli da postavimo pitanja jer su bili ministri koji nisu za tu oblast. Jako dobro znate da je bilo samo četiri-pet ministara, možemo da uzmemo stenogram. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, poštovani građani Srbije, Nova Srbija je podnela amandmane na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o veterinarstvu. U članu 13. stav 1. tačka 2) posle reči "životinja" dodaju se reči "i poseduje sertifikat da je seme zdravstveno bezbedno, biološki kvalitetno i poseduje dobru oplodnu sposobnost".
Obrazloženje ovog amandmana – važno je da zakon bude što kvalitetniji, precizniji, a samim tim i primenjiviji u praksi. Potrebno je dodati predloženo.
Generalno i u raspravi u načelu i u raspravi u pojedinostima stava smo da ovaj zakon treba povući iz procedure. Osnovna mana ovog predloga izmena zakona jeste to da se preko 30 članova postojećeg Zakona o veterinarstvu menja i onda ako se 30% članova u zakonu menja onda treba napisati novi zakon.
Ovako je celina zakona razbijena, što omogućava drugim strukama, prevashodno agronomskoj, da oduzme deo poslova ljudima koji se bave veterinom.
U Predlogu se spominje samo program mera, a nigde se ne vidi osnovni zadatak veterinarske službe, sprečavanje pojavljivanja, otkrivanje, suzbijanje i iskorenjavanje zaraznih bolesti životinja. Zakon treba da je primenjiv u praksi, da ima efekat, cilj i dejstvo, da bude i primenjiv, a po potrebi i promenjiv.
Zbog čega specijalistički ispiti za pregledanje mesa na trihinelu? Sve od kazni što se ubira treba da ide za unapređenje rada i opremanje službe. Zašto se ne konkuriše za dodelu teritorije na kojima rade instituti? Izmene i dopune nisu usklađene sa kaznenim odredbama, nedostaje preciznost i doslednost.

U članu 14, koji se odnosi na donošenje novog člana 20a, stav 1. tačka 1) menja se i glasi: "Skladištenje, odnosno promet semena za veštačko osemenjavanje životinja kojim rukovodi veterinar sa licencom, specijalista za poslove reprodukcije životinja".
Obrazloženje za ovaj amandman jeste da stručni nadzor nad skladištenjem reproduktivnog materijala je veoma važan i garantuje uspešno sprovođenje zakona u praksi.
Vlada ne prihvata neke amandmane koji su sigurno celishodni, koji bi popravili nešto što i sami popravljaju u 30% članova, kao što sam i rekao, međutim, dobro, ništa strašno, ništa neuobičajeno.
Ovo je možda trenutak, gospodine ministre, i drago mi je da ste vi danas prisutni ovde, da vam ukažem na jedan problem koji sigurno građani Srbije vide svakoga dana i znaju.
Srbija je zemlja gde postoji disparitet cena otkupnog mesa od seljaka, cena u prodavnicama odnosno mesarama i cena završnih proizvoda, suhomesnatih proizvoda, dakle, ne postoje nigde u Evropi tolike i takve razlike kao kod nas. Sa jedne strane, seljak je potpuno oštećen otkupnom cenom. Praktično, stočni fond se smanjuje, a onda uđete u prodavnicu da kupite i vidite jednu katastrofu u odnosu na mogućnost koliko naši građani danas mogu da kupe.
Gospodine ministre, pre nekoliko dana sam u Kraljevu pored svoje kancelarije ušao u mesaru i video sam ženu koja kupuje 150 grama mlevenog mesa. Katastrofa. Ako pogledate cene suhomesnatih proizvoda, videćete da je to apsolutno na evropskom nivou, a plate su takođe katastrofa.
Gospodine ministre, ne znam kako, ali pošto sam imao prilike da odem i u prodavnice u nekim gradovima u Evropi, tamo se jasno vidi razlika i stoji u onim rashladnim vitrinama biohrana i neka hrana koja je za svakodnevnu upotrebu. Mi nemamo tu razliku ovde kod nas.
Nama su otprilike one cene koje prodajemo u našim trgovinama apsolutno iznad cena evropskih. Mi ne znamo odakle ta roba stiže. Ne znamo kada uđemo u neku trgovinu da li je to zaista otkupljeno od seljaka, što može da se podvede pod neku biohranu, ili se radi o hrani iz običnog tova.
Dakle, građani Srbije ne znaju šta jedu, jedu u principu vrlo nekvalitetno i zbog toga je veliki porast, naravno i zbog nekih drugih razloga, oboljenja od kancera.
Molio bih da pokušate da uvedete neki red u tome da postoji mogućnost da se jede kvalitetno, a pre svega bih vas zamolio da učinite sve da pokušate da u ovim teškim vremenima nađete rešenje kako da cene mesa budu niže. Poznato je da veliki broj dece danas u Srbiji ne može da vidi jednom nedeljno meso u tanjiru.
Dakle, jedna situacija koja je zabrinjavajuća, od zemlje koja je praktično poznata po tome da je proizvodila, da je gajila, da je izvozila, mi nemamo u ovom trenutku praktično organizovanu proizvodnju, radi se ad hok, imamo takav disparitet cena da je to katastrofa.

Gospođo predsednice, prvo bih vezano za ovaj deo, mi po amandmanima imamo dodatnih 11 minuta i imamo 15 minuta za ovlašćenog.

U članu 43. koji se odnosi na član 84. zakona, stav 4. briše se.  Obrazloženje - obeležavanje životinja mora biti kontrolisano, ali svakako da treba predvideti mogućnost da fizička lica u okviru svojih gazdinstava mogu vršiti interno obeležavanje životinja.
Na kraju ove rasprave u pojedinostima želimo da iskažemo nezadovoljstvo praktično da nijedan amandman koji je podnela Nova Srbija, a uglavnom i druge opozicione stranke, nije prihvaćen. Ovi amandmani koje smo napisali deo su mišljenja stručne javnosti, 22. decembra 2009. godine održana je javna rasprava i predložene stvari koje smo izneli i ovi predlozi u našim amandmanima su deo zaista stručne javnosti. Naravno, i na tom skupu je izraženo veliko nezadovoljstvo zašto se ne uvažavaju ovi predlozi.
Na kraju ću još jednom reći da zakonski predlog, dakle, predlog izmena i dopuna ovog zakona u kojima se menja 30 članova treba povući iz procedure, treba napraviti novi zakon jer se celina zakona razbija, što omogućava potpuni diskontinuitet. Mi nemamo jasnu predstavu više šta je ovaj zakon koji je važeći, šta će se desiti sa ovim novim uvezanim predlogom, tako da će doći do jednog potpunog haosa u veterinarskim službama.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poslanički klub Nove Srbije je u ovoj raspravi o pojedinostima praktično podneo nekoliko amandmana u nameri da popravi ovaj zakon.
Pre svega, iz razloga što je bilo kakva latentna opasnost od požara, koja može da dovede do nesagledivih posledica i do velikih šumskih požara, svi znamo da je izuzetno teško takve požare i ugasiti i veoma se velike štete šumskim dobrima sve to pravi, mislili smo da je udaljenost konkretno u članu 63. ćumurana, krečana i sličnih objekata sa otvorenom vatrom potrebno povećati na bezbedniju razdaljinu predloženim amandmanom.
Udaljenost od 200 metara koja je predložena ovim zakonom je sigurno potrebno udaljiti što je moguće više i ne vidim nijedan razlog, gospodine ministre, zašto niste prihvatili ovaj amandman, kao i amandmane na član 49. i 47, gde je praktično poruka da se tu obuhvati i ono što se odnosi na otpad, i ono što se odnosi na ćumurane i ono što se govori o bilo kakvom otvorenom plamenu koji može da donese, znači, bavljenje takvim delatnostima koje mogu da prouzrokuju takvu štetu.
Ne mogu da prihvatim zašto niste uvažili ovaj amandman jer zaista je smisao ovog amandmana da se osigura praktično šumsko dobro i gazdovanje šumama.
Naravno, mnogo je toga protivrečnog, kao što sam već uneo i podnetim amandmanom na član 42. Zakona o šumama, gde se sve razjašnjava u članu 43. i 44, ali nema nikakvog razloga da ne stoji i ovde.
Oni korisnici, mali korisnici, koji imaju velike probleme, što smo i u raspravi u načelu rekli, praktično nemaju mogućnosti jer se radi o staračkim domaćinstvima, koja sigurno da ne mogu adekvatno da proprate neke stvari, i naravno podrška Ministarstva postoji, ali pitanje je da li oni ljudi koji imaju 70-80 godina, koji su vlasnici, koji ionako teško žive, najčešće bolesni, mogu da pribegnu svim ovim vašim željama koje imate i nekim propisanim merama koje uvodite.
Teško je da neko ko izuzetno teško živi, ko je izuzetno star, ko ima 70-80 godina, da može da sve ove vaše propise proprati. Mislim da je trebalo da, ako već u članu 43. i 44. govorite o tome, nikakvog razloga nije bilo da u članu 42. isto ne stavite one reči "uz podršku ministarstva".

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub Nova Srbija je, kada je u pitanju kaznena politika, podneo više amandmana. Naravno, ovo se direktno odnosi na privredne prestupe, član 111, i smatrali smo da je u članu 111. trebalo pooštriti politiku, odnosno da se reči "trista hiljada do tri miliona" menjaju rečima "od četiristo hiljada do četiri miliona dinara".
Obrazloženje ovog amandmana jeste da kaznene mere za pravna lica moraju biti povećane kako bi ih trajno destimulisale da čine navedene privredne prestupe.
Naravno, u obrazloženju sam video da se pozivate na određene skale koje važe za privredne prestupe, ali s obzirom na specifičnost koja se odnosi kada su šume u pitanju, trebalo je pooštriti kaznenu politiku.
Naime, na ove privredne prestupe koji se odnose na nekih 26 tačaka, kako se mogu praktično sankcionisati svi oni koji izazivaju vrstu privrednih prestupa, nije jasno napravljena razlika između nekih neotklonjivih šteta koje mogu da se prouzrokuju, kao na primer u tačku 4. vrši seču stabla, retkih i zaštićenih vrsta drveća. Dakle, postoji neotklonjiva mogućnost da se određena šteta napravi.
Ovom prilikom bih želeo i to da ukažem, gospodine ministre, da nadležna ministarstva i naravno Ministarstvo trgovine, a i vaše, treba dodatno da obrate pažnju na katastrofalnu situaciju u drvnoj industriji.
Naime, u Kraljevu svi znate da je fabrika "Jasen", koja je bila poznata širom sveta, naravno i u našoj zemlji, koja je imala izuzetno veliki izvoz, potpuno propala, da je neka privatizacija koja je urađena u principu loše urađena, ali ovom prilikom bih istakao katastrofalnu situaciju individualnu onih ljudi koji se bave drvnom industrijom.
U ovom trenutku od nekih desetak-petnaest strugara koji su privatni poslenici, izuzetno puno uložili u prethodnim godinama. U pitanju su velike investicije. Od nekih deset-petnaest u Kraljevu trenutno jedna samo firma možda je na pozitivnoj nuli i kada prođete videćete da su praktično sve zatvorene, i da su mnogi ljudi ostali bez radnih mesta i da izuzetno teško posluju.
Ovog puta pozivam naravno i vas i Vladu da se učini nešto da se individualnim proizvođačima koji su potpuno ugušeni, kako zbog toga što je trend drveta u svetu i Evropi opao, to mora da se prizna, kako bi ovi ljudi koji su i u velikim kreditima i u hipotekarnim kreditima prevazišli svoje probleme i opstali, a na taj način i oni ljudi koji su zaposleni tamo, neke pilane i strugare zapošljavale 45 ljudi, ti ljudi su zbog toga ostali bez posla.

U članu 112, kao što smo i rekli, poslanički klub Nove Srbije zastupa tezu da se kaznene politike za ovu vrstu oblasti i za ovu vrstu sankcija povećaju.
U članu 112. reči "sto hiljada do milion dinara" menjaju se rečima "dvesta hiljada do dva miliona dinara".
U članu 111. sam objasnio zbog čega se sve to podnosi. Ova vrsta problematike podrazumeva i zahteva žešću kaznenu politiku. Radi se o takvom materijalnom društvenom dobru, bilo kakvi prekršaji, bilo kakvo nepoštovanje zakona u ovoj oblasti treba kaznenu politiku podići, odnosno njihov limit.
Obrazloženje je slično. Podsetiću vas na to, gospodo iz Vlade, da su u protekloj godini takse na sudske postupke povećane za 50%. Nikome tada, a sa ove govornice smo ukazivali na to, nije palo na pamet da prati samo inflatorni deo u kaznenoj politici, nego odjedanput je napravljen jedan veliki presek pod izgovorom 50%.
Više puta sam ukazivao sa ove govornice da ćemo se zaklinjati u manji broj predmeta, u ažurnije sudstvo, ali ljudi jednostavno više ne žele da se sude kada za jednu običnu parnicu moraju da plate taksu u startu 50 hiljada, pa 50 hiljada na odluku, pa sto hiljada na žalbu. Ako u takvoj istoj državi jedan aršin je kada govorimo o sudskim taksama, a ovde se pozivamo na nešto što je limitirano, pa vas sad pitam da li će neko ko ne poštuje sve ono što sam malopre rekao u onih 26 tačaka, ostati u opsegu nečega što je davno prevaziđeno.
Gospodine ministre, ne mogu da prihvatim da kroz oštriju kaznenu politiku niste želeli da zaštitite materijalna dobra kakve su šume.

Naravno, sve što se odnosilo na privredne prestupe i prekršaje pravnih lica već smo objasnili, a u članu 113. takođe kod kaznene politike treba limit kazne povećati i za fizička lica. Dakle, u članu 113. stav 1. reči "od 10.000 do 50.000 dinara" menjaju se rečima "od 20.000 do 100.000 dinara".
Kaznene mere za fizička lica moraju biti povećane kako bi ih trajno destimulisale da čine prekršaje koji su predviđeni ovim zakonom. Samim tim bi se povećala odgovornost i savesnost u nečinjenju prekršaja.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u članu 119. stav 1. reči "dve godine" menjaju se rečima "jedne godine". Obrazloženje: potrebno je smanjiti rok na godinu dana jer je u protivnom nemoguće obezbediti primenu ovog zakona.
Gospodine ministre, i u raspravi u načelu i danas praktično završavajući ovaj deo rasprave u pojedinostima ukazivao sam na neki nelogičnosti kada je ovaj zakon o šumama, koji je danas na dnevnom redu, pred nama.
Ovaj amandman mislim da je trebalo prihvatiti, posebno iz razloga što bi sigurno skraćenje roka obezbedilo bolju primenu ovog zakona ukoliko bude izglasan u Narodnoj skupštini. Danas, na kraju ove rasprave u pojedinostima još jedanput vam ukazujem na činjenicu da je prvo trebalo zakon o šumama, pa tek onda zakon o lovu.
Verovatno da je sve ovo na šta sam ukazivao uzročno povezano, a sigurno da određeni stručnjaci koje Nova Srbija ima nisu bez razloga rekli da je prvo trebalo ići obrnutim redom, dakle, zakon o šumama, pa zakon o lovu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, uvaženi ministre, pred nama je set zakona sa 14 tačaka dnevnog reda i potpuno je neprihvatljivo da se ovoliki veliki broj stavlja na dnevni red, s obzirom da se radi o sedam zakonskih predloga i sedam ratifikacija, ajde da izuzmemo ratifikacije, po jednom zakonu danas možemo da u načelu govorimo, kako gospodin Šami popularno matematički kaže, negde oko dva minuta i 50 sekundi.
Gospodine ministre, u najmanju ruku to je neozbiljno. To je neprihvatljivo i kao što je neprihvatljivo to da ste u vašem izlaganju, pomno sam pratio, govorili 12 ili 13 minuta, vi ste se sveli na ispod dva minuta po jednom zakonskom predlogu.
Kako radite najbolje će oceniti građani Srbije. Nadam se da će od silnih ovih zakona građani Srbije imati neki boljitak, ali uveren sam u to da ovakvi zakonski predlozi neće popraviti situaciju na selu, neće popraviti situaciju kod onih ljudi koji jedva preživljavaju, kod kojih je katastrofalna situacija.
Svakog dana se gase seoska domaćinstva. Svakog dana imamo ogromna poskupljenja. Evo, danas u novinama kažu da će svinjsko meso poskupeti 5 do 10% u narednoj nedelji, da se očekuje da će poskupljenja do avgusta biti rapidna.
Pitam vas kao čovek, kao poslanik, kao predstavnik građana, šta ćete vi učiniti da se takve stvari zaustave, šta ćete učiniti da pomognete individualnim proizvođačima u smislu stalnih poskupljenja naftinih derivata, jer svaki proizvod koji s mukom ljudi ostvare prodajom, eventualno naprave, eventualno naglašavam, naprave neku razliku u ceni, do neke naplate sve pojede poskupljenje nafte?
Mi smo prošle godine imali praktično cenu nafte od 60 do 65 dinara, danas je već to 105, 110, 115 dinara. Sada mi donosimo neke kozmetičke zakone, trkamo se sa vremenom, trkamo se sa tim pod izgovorom moramo da donesemo zakone da bi nas Evropska unija prihvatila.
Gospodine ministre, nijedan narodni poslanik, siguran sam, u ovoj skupštini, nijedan građanin nema ništa protiv Evropske unije, svi hoćemo da se priključimo toj Evropskoj uniji, ali na jedan dostojanstven način, potpuno podignute glave, jer moramo da donesemo onakve zakone koji će biti primenjivi, ne samo kod vas, nego masa zakona koja je doneta u ovoj Narodnoj skupštini u prošloj godini su fabrikovani zakoni.
Samo ću kratko i vratiću se na temu. Imamo ogromne danas probleme u pravosuđu, a rekli smo da smo reformisali pravosuđe, da smo izabrali sudije, da će biti sve efikasnije i bolje, a ja ću vam odgovorno reći da se u Kraljevu danas u osnovnom sudu zakazuju predmeti od februara za jul mesec. Toliko o tome.
Naravno, i drugi zakoni koji se donose njihova primena kada dođe na stupanje na dnevni red odlaže se primena, stalno se nešto skupimo ovde pa kažemo, moramo da odložimo primenu, jedanput, dvaput, triput. Bio bih zaista srećan da to ne bude ovde danas, ali odmah ću primetiti jednu stvar u članu 119. kada govorimo o zakonu o šumama, da ćete vi biti obavezni da podzakonske akte donosite u roku od dve godine.
Gospodine ministre, dve godine. Dve godine će najduže trajati još ova vlada. O čemu pričamo? Zar niste mogli bar o tom delu da razmislite, pa da kažete bar godinu dana? Postavlja se pitanje – šta ćete raditi dve godine na donošenju podzakonskih akata i na koji način će se ovi zakoni, pa sve i da su najbolji, primenjivati ukoliko imate ovakvu jednu situaciju?
Naravno, NS će kao i uvek pokušati da u raspravi u načelu i u pojedinostima sa podnetim amandmanima pokušati da nešto popravi u ovim zakonskim predlozima. Očekujemo i od vas da neke amandmane koje smo podneli prihvatite. Nemojte prihvatati samo ono što je eventualno nekog tehničkog karaktera, nego prihvatite nešto što je i suštinskog karaktera, jer uvek smo se trudili da, koliko je god moguće, podnesemo amandmane ne brojčano, da zadržavamo bilo kakvo vreme, nego ono što je dobro i što će biti korisno za građane Srbije.
Gospodine ministre, pre nego što krenem pojedinačno o zakonima, da li vas zabrinjava situacija u Leskovcu, juče u novinama čitamo, da je čovek koji je s mukom zaradio novac u inostranstvu i uložio u farmu krava, eksplicitno rekao da sve prodaje, da napušta to zbog cene mleka koja je 18 dinara, a da se u prodaji nalazi dva ili tri puta skuplje mleko?
Čovek lepo kaže prodao bih mleko za 18 dinara da građani Srbije njega piju za 25 dinara. Međutim, tu se rade razne manipulacije. Pravi se atmosfera da se potpuno unište individualni proizvođači na selima. Jasna je priča tog uvoza mleka u prahu, da je to neka strateška politika nekih moćnika i tajkuna, ali da li ćemo razmišljati o individualnom proizvođaču, ne samo o onima koji proizvode i imaju mogućnost za farme, nego o individualnim proizvođačima koji u ruralnim seoskim područjima imaju pet-šest krava i neku muku muče tamo kako da dođu do nekog prihoda?
Tamo se prepolovljava sve. Zašto? Zašto, gospodine ministre? Zato što je cena otkupa mleka 18 dinara. Oni to ne prihvataju. Verovatno krenu u neku proizvodnju mlečnih proizvoda, sira i ostalog i onda, gospodine ministre, nemaju kome to da plasiraju, jer smo prošle godine videli da se u selima Golije, Kopaonika, Rudna ljudi imali problem da bace i gde da odlože proizvode od sira.
Gospodina Milosavljevića sam u jednoj diskusiji prošle godine podsetio na ovu situaciju i on je tvrdo obećao da će u dogovoru sa vama naći mogućnost da se tim ljudima pomogne, jer to je jedini način da se nešto uradi. Pozivamo neke ljude da krenu da se možda vrate na selo, a gde da krenu? Kako da se vrate?
Prema tome, situacija nije uopšte dobra. Podsećam još jedanput, danas u sredstvima javnog informisanja piše da poskupljuje svinjsko meso pet do deset posto. Pitam vas, gospodine ministre, da li znate podatak koliko dece u Srbiji jedanput nedeljno, čak i u deset dana ne vidi meso u tanjiru? To je bruka i sramota za Srbiju. Bruka i sramota pogotovo u najrodnijoj godini koja je prošle godine bila u ovoj zemlji, da se na takav način odnosimo prema selu i prema građanima Srbije.
Džaba je nama što danas ovde populistički kažete da donosimo 94 zakona, danas konkretno 14. To uopšte ne interesuje građane Srbije. Građani Srbije hoće da žive bolje. Hoće da imaju neku sigurnost kada započnu neku letnju sezonu da ta cena koja bude u maju i junu sačeka da ih sačeka u septembru, da tačno znaju koja je razlika. Stalno povećanje cene nafte sve to pojede i ljudi dođu do nule ili u minus i onda moraju da prodaju to da bi opstali, jer ulaze u duboke minuse. Siguran sam da ćete se složiti sa ovim stvarima. Molio bih vas da koliko ste u moći da nešto uradite u tom pravcu.
Danas pominjete eventualno neke subvencije kada su u pitanju koze, mangulice. To su tako mali iznosi. To je sve marketinški. Ništa se suštinski ne dešava u Srbiji. Sistematski se uništava srpski seljak. To je problem. Mislim da ćete uvažiti ove moje primedbe.
Počeo sam već nešto kod zakona o šumama. Veliki problem kod ovog zakona jeste: pre svega privatne šumovlasnike treba izjednačiti sa pravima i obavezama u odnosu na državne šume. Čak ove šume treba posmatrati kao prioritet u pogledu unapređenja i zaštite. Problem usitnjenog imanja, staračka domaćinstva, nerešeni pravno-imovinski odnosi.
Reći ću vam da zemlja koja je već ušla u EU, Slovenija, nema takav problem i ona je tu situaciju potpuno izjednačila. Znači, privatna svojina je zakon. Privatna svojina mora da se poštuje. Privatna svojina nema nikakvog razloga da se odvaja od društvene svojine. To su neki nasleđeni principi koji ne vode ničemu.
Kada govorimo o udruženjima treba da imamo usaglašene stavove prema udruženjima i NVO sektoru. Postoji čitav niz udruženja i nevladinih organizacija, kao što su lovačka društva, udruženja koja se bave zaštitom šumskih proizvoda, proizvodnjom organske hrane, u budućnosti verovatno udruženje prevoznika, radnika na seči i izvlačenju drvnih sortimenata, udruženja za lekovito bilje itd.
Favorizovanje samo jednog tipa može biti kontraproduktivno. Predlog je da se vlasnici, kao što sam rekao, privatnih šuma organizuju u šumarskim zadrugama.
Šumarske zadruge, privredne organizacije pojedinaca kome članovi jemče sa svojim udelima u jednom ili višestrukom iznosu ili sa celim svojim imetkom za obaveze zadruge. Sama zadruga vrši svoje poslove preko skupštine zadrugara, preko upravnog odbora i nadzornog odbora. Ovo je praktično parafraziran deo iz zakona o šumama Kraljevine Jugoslavije iz 1930. godine.
Nema nikakvog razloga, u mnogim evropskim zemljama zakoni se primenjuju i 50, i 60 i 70 godina. Ukoliko je nešto dobro, prihvatite to. Sigurno da ima mesta da se takve stvari koje su dobre u nekom kontinuitetu slobodno izvučete i prihvatite to, jer je sigurno da je to dobar modus, sigurno je da su postojali ljudi koji su u Kraljevini Jugoslaviji dobro razmišljali kako urediti zakon.
Kod krčenja šuma, gospodine ministre, sa dozvolom i u zakonski propisanim okvirima uvek je princip da ako nije šuma iskrčena u planiranom roku da se mora ponovo tražiti dozvola za kršenje i promenu namene površine. Umanjiti mogućnost manipulacije ili pretvaranje šumskog zemljišta iz šuma u građevinsko izuzetno je značajno za nacionalne parkove i zaštite šuma.
Kada govorimo o divljači u šumama, prvo zapada u oko da je trebalo da donesete zakon o šumama, pa posle toga zakon o lovu. Vi ste uradili jednu kontru, to smo uradili pre 15-20 dana, kada smo donosili. Evo razloga za to.
Pravno lice kome je povereno gazdovanje divljači, u skladu sa propisom kojim se uređuje divljač i lovstvo, dužno je da brojnost i vrste divljači održava na takvom nivou da se ne narušava biološka ravnoteža šumskih ekosistema i ne sprečava sprovođenje ciljeva gazdovanja šumom.
Planski dokumenti u lovstvu moraju biti u skladu sa planom razvoja, osnovama i programima. Zabranjeno je intenzivno gajenje krupne divljači u ograđenim površinama i šumama u kome je u toku proces obnavljanja, tj. podmlađivanje.
Kada govorimo o kaznenoj politici, sigurno je da Nova Srbija insistira da se određena udaljenost prilikom požara, na to smo i podneli amandmane vezane za to, zatim izgradnja smetlišta, ćumurana itd, pomeri na veće rastojanje od 200 metara, zato što je bezbednost od požara izuzetno važna, da se spreče požari koji mogu u jednom danu da unište veliki imetak, velike površine i da naprave veliku štetu.
S obzirom da je jako teško da za dva minuta i 50 sekundi po zakonu reći, osvrnuću se još na predlog izmena i dopuna Zakona o veterini. Naime, rasprava o Predlogu o izmenama i dopunama Zakona o veterinarstvu održana je 22. decembra 2009. godine u organizaciji Veterinarske komore Srbije na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu.
Nakon javnih rasprava koje su se odvijale po regionalnim odborima, u završnoj raspravi su učestvovali predstavnici regionalnih odbora, upravni odbor, predstavnici ministarstva, samo nekolicina tzv. stručnjaka sa velikim brojem predloga. Naravno, usvojeni su samo neki, što je osnovna kritika.
Reći ću vam na kraju ovog mog izlaganja da kada se jedan zakonski predlog menja, a ovo je taj slučaj, u 30 članova postojećeg Zakona o veterinarstvu, smatram da je trebalo pisati, gospodine ministre, novi zakon. Ovako je celina zakona razbijena što omogućava drugim strukama da oduzme deo poslova koji su do sada bili u veterinarskoj službi.
U predlogu se spominje samo predlog mera, a nigde se ne vidi osnovni zadatak veterinarske službe, sprečavanje pojavljivanja, otkrivanje, suzbijanje, iskorenjivanje zaraznih bolesti životinja. Zakon treba da je primenjiv u praksi, da ima efekat, cilj i dejstvo da bude primenjiv.
Zbog čega specijalistički ispiti za pregledanje mesa na trihinelu? Sve od kazni što se ubira treba da se da za unapređenje i opremanje ovih službi. Zašto se ne konkuriše za dodelu teritorija na kojima rade instituti?
Izmene i dopune nisu usklađene sa kaznenim odredbama, nedostaje preciznost i doslednost. Gospodine ministre, u ovakvoj situaciji, ovo je komentar jednog stručnog čoveka, neću ovoga puta da kažem njegovo ime. Kada imate primedbu ovakvu morate praktično da razmislite i da povučete ovaj zakon, da ga dodatno doradite, da ponovo održite određene javne rasprave, a sve je to praktično u cilju da se očuvaju službe koje su izuzetno dobre.
Imamo u Srbiji dva naučna instituta za veterinu, Beograd i Novi Sad, i 10 specijalističkih instituta. Bojim se da nekim predlozima koji provejavaju u ovom zakonu, da se i ovde želi izvršiti centralizacija nekih instituta, da se neki instituti koji su izuzetno korektni, koji su izuzetno dobri, koji su čak najbrži u nekim situacijama kada se reaguje na neke zarazne bolesti, želite da im rejting pomalo spustite. Zašto? Verovatno zato što nisu baš to instituti iz Beograda, nego neki instituti koji imaju veliki ugled i koji imaju odlične rezultate u svom radu.
Još jedanput napominjem, gospodine ministre, nekorektno je da ste za ovoliki broj zakonskih predloga samo 12 minuta izlagali. Vidite li kako ste zainteresovali poslanike u Narodnoj skupštini? U 11 časova sala je poluprazna, odnosno prazna.
Nemojte tražiti nekad za lošu atmosferu krivicu samo od narodnih poslanika, nego tražite i kod vas.
Gospodine ministre, na kraju mog izlaganja priđite malo brdsko-planinskim područjima. Pogledajte kako ljudi teško žive, šta rade sa svojim proizvodima. Pogledajte malo ovu situaciju u Leskovcu itd. Uradite nešto vi. Nemojte, kako stoji u sredstvima javnog informisanja, da neke vaše poslove radi predsednik Republike koji je sa tim čovekom želeo o tom problemu da priča u četiri oka. Hvala vam.

Gospodine ministre, prvo ne slažem se s vama u osnovnom konceptu – izreći od predstavnika izvršnih vlasti da država ne može da pomogne je u blagoj meri katastrofalno. Rekli ste u jednom trenutku – da država tu ne može da pomogne ili vam se omaklo, ali pogledajte stenogram.
Dakle, gospodine ministre, kako će država i kada, pošto nisam stigao u izlaganju da pričam i o vodama za jednu situaciju, odnosno da li ćete i tu reći i kako će država da reaguje – Zapadna Morava celog proleća i prošle jeseni pravi ogromne probleme seoskim područjima upravo u mom kraju, između Kraljeva i Čačka?
Selo Katrga, Obrva, ljudima praktično hektari zemlje odlaze zbog toka reke. Kako ćete tu da pomognete? Šta će ti ljudi da posade? Podatak je, kao što je rekao gospodin Mašić, a i ja ga imam, da je 150 hiljada hektara pšenice u Srbiji manje zasejano ove godine. Dakle, to su suštinske stvari.
Videli smo, bez obzira da je to bilo sa teškom mukom, uz velike štrajkove itd, da se Drvni kombinat u Kuršumliji nekako pokrenuo. Gospodine ministre, uradite nešto da se pokrene "Budimka", da se pokrenu one firme, "Srbijanka" Valjevo i slične, i da se pomognu one koje već rade. Kažete – da ne utičete na otkup. Pokušajte da otkupite – jabuke, šljive i sve ono što je propalo ljudima u najrodnijoj godini ili je cena bila ispod svakog nivoa, od tri dinara.
Znači, država je ta koja mora da nađe rešenja da se reaguje u situaciji da ti proizvodi, koji se izuzetno teško, praktično sa mukom proizvode, ne propadaju, jer seljaci i oni proizvođači nemaju nikakav interes da plate radnu snagu, da plate ambalažu koja je potrebna za sve to, jer to višestruko premašuje, praktično, ono što može da se zaradi.
Nije tačno da je problem sa sjeničkim sirom, gospodine ministre, rešen. Delimično se nešto rešilo zato što je izuzetno ispod svake cene bio taj sjenički sir i ljudi su to davali budzašto, samo da ne moraju da imaju troškove da ga bacaju, a na početku sezone velika količina je bačena. To su staračka domaćinstva, koja nisu imala mogućnosti.
Tada sam na ovom mestu isto tražio da država bar pomogne, da ti ljudi ne moraju, jer nemaju mogućnosti i snagu da to sa svojom energijom odnesu na određenu udaljenost da se to baci itd, da se ne bi zagadila životna sredina.

Gospodine ministre, vi ste trudite i pokušavate da mene isprovocirate, nema šanse. Vi ste pomešali nadležnosti, nisam pričao ovde o poplavama, već o uređenju toka reke. Znači, to je nadležnost "Srbijavoda". Ne samo vi, bilo ko od vas kada se ne snalazi u nekoj materiji, odmah se veže ta nadležnost kapitalnih investicija. Znate, to je totalno prevaziđeno i jednostavno ste ovde zamenili teze.
Korektno ću da vam kažem – nadležnost za ovu situaciju jesu "Srbijavode" i bezveze je da vi i ja sada vršimo ovakvu polemiku, jer nas slušaju i oni ljudi kojima sam se obratio u selu Katrga, gde njihova dedovina odlazi bez povratka. Znate, gospodine ministre, to je problem.
Da li ćete vi mene nadmudriti u diskusiji ili ja vas, to je manje važno. Govorim vam o suštinskom problemu, koji je tamo i postavljam vam pitanje – šta ćete konkretno da preduzmete, bez bilo kakve politike, i s moje i s vaše strane? Znači, šta ćete konkretno da preduzmete za situaciju koju sam vam postavio?
To je vaša nadležnost, ponavljam još jedanput, nadležnost "Srbijavoda". Nemojte više da mi pričate da li ste bili na nasipu ili niste, gospodine ministre, znamo da ste vi u neko nedoba i zaprašivali komarce, pa nikom ništa.