Dame i gospodo narodni poslanici ovo je isti član zakona, član 13. koji se odnosi na član 29. osnovnog zakona. Tretirali smo taj problem, odnosno smatrali smo da je ovo jedan od najosetljivijih članova ovog predloga zakona i rešava vrlo delikatan problem jer se radi o traumatičnoj situaciji, o traumatičnom iskustvu, posebno kada gledamo ovaj deo koji se odnosi na roditelje, na žene koje su ostvarile penzije na osnovu roditeljskog staranja, a znamo da u redosledu, gospođa predsednica će to dobro prepoznati, znači da u redosledu traumatičnih iskustava ili uopšte trauma je gubitak porodice, to je svakako najveća trauma koju neko može da doživi, pa onda ostvarivanje tih prava koja posle toga dolaze i koja su u nadležnosti države da pomogne u takvom jednom stanju, svakako ne treba otežavati pomeranjem ove granice života, nego je treba rešiti, odnosno ostaviti da bude ista, bar da ostane ista, jer mali je broj ljudi koji ostvaruju ova prava, dakle, ne ugrožavaju oni realizaciju budžeta za penzije. Stoga smo stava da bi ovaj amandman možda i malo preuređeno trebalo prihvatiti.

Vrlo ću kratko. Ovo je amandman koji se odnosi na član 30. i ono što predlažemo, to je da se u stvari ne izmeni stanje koje postoji u zakonu jer je ono mnogo teže, mnogo traumatičnije po korisnike porodične penzije. U ovom slučaju, to se odnosi na muškarce. Opet ću vam reći,  na sreću nema tolikog broja ljudi koji koriste ovo pravo da bi mogli da ugroze. Naše društvo, socijalno i ekonomski nije još sazrelo za primenu takvog zakona, takvih pomeranja jer mi znamo da smo pod pritiskom EU i uopšte nekih drugih institucija koje traže da mi uskladimo, naravno, institucija koje zagovaraju ili sprovode liberalni kapitalizam, da sprovedemo ove zakone.

Znamo da je u liberalnom kapitalizmu u stvari cilj da čovek radi što duže a da penziju koristi što kraće, po mogućnosti da je uopšte ne koristi.

Mentalitetski mi još nismo dozreli za jedan takav stav. Srbija još nije spremna da otpiše svoje ljude koji su ušli u sunčanu jesen života.

Ovo je takođe jedan član zakona koji se odnosi na jednu posebnu osetljivu kategoriju građana, a to su invalidna lica. U članu 19. kojim se dodaje član, koji se odnosi na član 41, odnosno dodaje se član 41a, mi smo smatrali da u kvalifikaciji kojom se određuje potreba za pomoć i negom, treba drugačije preformulisati taj stav.
Naravno da podržavamo, svaku vrstu takve pomoći i iznalaženje sredstava u budžetu i to je nešto oko čeka smo se svi složili. Tužno je što je oko toga veliki problem, da se to ostvari, dugo se čeka na ostvarenje, nažalost takve prinadležnosti, predložena kvalifikacija glasi – potreba za pomoć i negom drugog lica postoji kod lica iz stava 1. ovog člana koje je nepokretno ili koje zbog težine i prirode i trajne bolesti i stanja, nije sposobno da se samostalno kreće i tu se dodaje jedan deo rečenice koji glasi – ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajućih pomagala, niti da se samo hrani, svlači, oblači, da održava ličnu higijenu, kod slepog lica koje je izgubilo odsjaj svetlosti sa tačnom projekcijom i lica koje postiže vid sa projekcijom do 0,05%.
Mi smo tražili da se iz ove kvalifikacije izostavi deo – ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajućih pomagala.
Dakle, sve ono što stoji u predlogu, prihvatamo, ali mislimo da su te kvalifikacije invalidnog lica dovoljno teške, da ne treba da ograniče, znači samo ako ni u stanu ne može da se kreće, onda ostvaruje ovo pravo.
Znači, otežano kretanje van stana i otežano kretanje, teško, kretanje lica koje ne može da se svlači i oblači, je dovoljan uslov da neko ostvari potrebu za pomoć i negu drugog lica, a mislim da to komisije mogu da utvrde.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, kada je reč o bilo kom zakonu, o bilo kojoj odluci koja se tiče prosvete, zaista ne mogu da ne budem lična, pošto dolazim iz Sombora, grada koji je iznedrio najstariju, najpoznatiju i možda najbolju učiteljsku školu u ovom delu Evrope, i pošto sam imala sreće da budem, između ostalih, jedan od učenika te škole u kojoj je i sam Dučić propevao svoje prve stihove, onda sam uvek pristrasna kada je prosveta u pitanju.
Poštujući dobronamerne napore gospodina ministra koji predvodi ovim resorom, moram da kažem zamerku koju sam rekla juče ministarki finansija, zamolivši je da to prenese, da mu zameram što nije na Vladi, odnosno na sednicama Vlade gde se vodio onaj malo tihi, malo glasniji rat oko budžeta, bio dovoljno drzak, dovoljno bezobrazan da za svoj resor otme više novca i to je danas pominjano, da je za Ministarstvo prosvete, koje uvek trpi i koje decenijama trpi sve moguće restrikcije i uštede, trebalo odvojiti više novca u ovom budžetu iz mnogo razloga.
Prosveta je stožer društva. To nije u ovoj vladi. To nije pitanje jedne vlade. Stanje prosvete i obrazovanja je pitanje nacionalne politike, nacionalne strategije, interes svih.
Danas govorimo o jednoj instituciji, o instituciji saveta za visoko obrazovanje, a početak rada svih institucija ne počinje njihovim osnivanjem u ovom domu, ne počinje idejama u raznim ministarstvima, ne počinje kontrolom raznih drugih institucija njihovog rada. Osnivanje institucija, njihova validnost, njihov kredibilitet počinje u obrazovanju.
Podsetiću vas samo da postoje tri sveta zanimanja, to su sudija, lekar i učitelj. U ozbiljnim državama to su ljudi koji imaju posebnu zaštitu države. Da vam samo kažem da u Americi sve ostale profesije su stalno neizvesne, ali profesori u Americi su zaštićeni.
Neću govoriti nešto posebno o standardu prosvetnih radnika, to bi bilo malo degutantno, ali zaista treba povesti računa o tome, mada svi ljudi koji se opredeljuju za prosvetu, to je bilo oduvek tako, nisu bili rukovođeni materijalnim sticanjem, nego su bili rukovođeni svojom željom i prepoznavanjem svoje lične vokacije u sebi da se bave tom uzvišenom misijom.
Lično gajim veliko poštovanje za svakog ko se opredeli u svakom vremenu da bude u toj profesiji, u toj profesiji opstaje i čuva integritet i dignitet tog izuzetnog zanimanja.
Ono što je moja druga zamerka gospodinu ministru, jeste to je zato što je dopustio da dođe do ovog kašnjenja, jer vidim da je Odbor stavio to kao ozbiljnu zamerku. Kaže – Odbor je zaključio da je došlo do kašnjenja u izboru novih članova saveta krivicom ovlašćenog predlagača.
Dakle, takva jedna stvar nije smela da se dogodi, ali dogodila se i neće izazvati neke katastrofalne posledice u društvu, na svu sreću. Dakle, to je jedna tehnička zamerka koja se može staviti.
Ono što je i kolega Šami rekao, možda je trebalo imati sluha i usvojiti njegov amandman kada se odlučivalo upravo o toj promeni Zakona o visokom obrazovanju i da Skupština sada ima skupštinsku ulogu da bira člana, jer na ovaj način, insistiram na toj terminološkoj preciznosti, dakle, ne biramo mi. Ovde ili ćemo imenovati ili ćemo usvojiti predlog, ali u svakom slučaju ne biramo.
Tako da ova tačka dnevnog reda je u neku ruku falš, mi ne biramo, samo možemo da imenujemo ili da damo saglasnost na ono što je predloženo, ne dovodeći u pitanje nijednu od biografija koje su pred nama, ponuđenih kandidata, bez obzira što tu prepoznajemo malo i stranačkih dogovora.
Svakako svi kandidati koji se nalaze na listama, bilo oni stranački ili ne, u svakom slučaju imaju iza sebe mnogo impresivnije lične i naučne biografije koje ih preporučuju za ovo mesto.
Jako mi je drago što mogu da kažem javnosti Srbije da mi kao narod imamo zaista mnogo ljudi, mnogo naučnih imena koja su se mogla naći na ovoj listi i da je izbor sigurno, svih onih koji su se za to opredeljivali, bio veoma težak, raznim motivima rukovođen. Pred nama je lista koja čak nije ni potpuna. Tu jedno ime nedostaje i verovatno ćemo opet imati neku tačku dnevnog reda gde ćemo moći o ovome da govorimo.
Poštujući značaj institucija, poštujući značaj ove institucije, očekujem da ona svoju ulogu i svoju misiju do kraja u ovom društvu ispuni, da ispuni naša očekivanja, da se obrazovanje Srbije dalje unapređuje, da se ne devastira raznim projektima, raznim prosvetnim avanturistima kojih tu i tamo bude u prosveti.
Prosveta je kroz sva ova turbulentna događanja uspela da sačuva najviše sebe. Najmanje je devastirala. Uspela je da sačuva najviše svoju ulogu. Prosveta nije podlegla mnogo. Nije mnogo podlegla ni korupciji. U prosveti su, kako rekoh, ljudi naročite misije.
Ono što upućujem ministru kao sugestiju je da obrati pažnju, a na to se već godinama ne obraća pažnja, na značaj učeničkih i studentskih takmičenja i na značaj rada sa talentovanom decom, da se u ime njih mora tući na Vladi za veća sredstva, jer samo sa većim sredstvima može da im se omogući da potvrde svoje vrednosti, a da posle imamo siguran resurs iz koga ćemo moći da crpimo ovakve kadrove i još bolje kadrove kakve imamo danas na listi pred sobom. To je ono što jeste obaveza ministarstva.
Ministri prosvete kroz istoriju se pamte. Postoje samo dva resora koja narod kroz istoriju pamti, a to su ministri finansija i ministri prosvete. To je takođe svojevrsna misija koja se ne sme zaboraviti.
Kada budu razna previranja u Vladi, razne trgovine i razne najave kao što se sada događa i najavljuje da će se Vlada rekonstruisati, da će se smanjiti broj ministarstava, pa se nekim ministrima preti kako će se spojiti neka ministarstva u tri ili četiri, ministar prosvete i ministar finansija mogu da budu bezbrižni. To su ministarstva koja će sigurno opstati, jer njihova misija je mnogo starija od trenutne političke volje, trenutnih političkih interesa i trenutnih političkih dogovora koji su na sceni.
Ono što je veoma važno i što molim gospodina ministra da svakako ne zaboravi, jeste odbrana nacionalnih interesa i nacionalnih vrednosti, građenje buduće politike državničke se gradi u institucijama koje on predvodi, ne u političkim strankama, jer u političkim strankama je samo jedan politički pogled na svet, trenutni, vrlo uzak, a u školama u visokim institucijama obrazovanja stoji jedan državnički pogled i jedna budućnost i ovog i svakog društva.
Pre nas rekli su Kinezi jednu veliku mudrost, da vojska uči kako se upotrebljava oružje. Mi smo vojsku nedavno stavili u drugi plan, pošto tamo više nećemo mnogo toga naučiti, ali se u školi uči protiv koga. To je daleko važnija misija škole i budućnosti jednog naroda.
Gospodinu ministru se zahvaljujem što je saslušao sve sugestije i znam da će on dobronamerno o svemu i nadalje da odlučuje i radi i molim ga samo u ime te ogromne armije prosvetnih radnika, u ime ogromne armije dece koje čeka obrazovanje da zaista vodi računa o svakom interesu i sada kada se vadimo na svetsku ekonomsku krizu Ministarstvo prosvete ima kredibilitet da lupi šakom o sto i kaže – neće prosveta da trpi opšte stanje, opšte stezanje kaiša. Ona je uvek to trpela.
Da bi se izašlo iz krize, vreme je da se u prosvetu i njene institucije mnogo više uloži. To je jedini put, ne u strane firme, ne u strane privatne džepove, nego u prosvetu i obrazovanje. Tu sede oni ljudi koji mogu da budu lučonoše i progresa i izlaska iz svake krize.

Dame i gospodo narodni poslanici, S obzirom da smo napokon, posle dugog manipulisanja informacijama, dobili kao narodni poslanici predlog budžeta za 2011. godinu. Njegov put od Vlade do parlamenta nikada nije bio tako dug. Vidimo da je ovaj problematični budžet još problematičniji nego onaj koji je bio lane. Ali, pre nešto više od godinu dana su na jedan poseban način promovisani ekonomski ambasadori kao nova uzdanica ekonomskog oporavka zemlje.
U ovom budžetu ne vidimo efekte toga, naprotiv, vidimo da smo u većoj dubiozi. Postavila bih niz konkretnih pitanja resornom ministarstvu. Koliko je tih ekonomskih ambasadora imenovano? U kojim su zemljama? Koliko su oni u ovoj godini koštali građane Republike Srbije, odnosno koliko je utrošeno na njih sredstava iz budžeta? Koliko je planirano u budžetu 2011. godine da se utroši na ovaj finansijski avanturizam? Koji su konkretni efekti njihove učinkovitosti ili neučinkovitosti boravka i predstavljanja Srbije u inostranstvu?
To su vrlo konkretna pitanja, najavljivano je prošle godine i Srbija je mnogo od toga očekivala. Mislim da je sve ono što je obećavano, što je govoreno, izostalo. Ako nije momenat, kada govorimo o budžetu za 2011. godinu, o ovome što je najavljivano da će biti revolucionarna promena koja će se upravo u budžetu videti, mislim da onda nema drugog momenta kada treba ovakva pitanja postaviti. Očekujem odgovore od resornog ministarstva.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, poslanička grupa NS neće podržati ovaj predlog budžeta, obzirom da se u jednu tačku dnevnog reda slilo ovoliko zakona od kojih svaki zaslužuje posebnu raspravu.
Posebno su akutna tri zakonska rešenja, a to je Zakon o budžetu RS za 2011. godinu, izmene i dopune Zakona o PIO i Zakon o porezu na imovinu građana. Svaki od ovi zakonskih projekata je zasluživao da bude o njemu raspravljano, zasluživao je i određenu medijsku pažnju i ovde što treba da bude rečeno, to je da je posebno licemerno od Vlade da ih dostavi u ovako kratkom roku, da se za raspravu da kratko vreme, suviše kratko u odnosu na ozbiljnost koju oni predstavljaju i brigu koju izazivaju kod građana Republike Srbije, a posebno da u medijima nema dovoljno prostora upravo za ove zakone i dovoljno pažnje za ove zakone koji se tiču svakog građanina Republike Srbije.
Mi govorimo o budžetu i bili bismo i mi isto tako licemerni, kao što je Vlada, kada bismo rekli da smo ovaj budžet, koji smo dobili pre dva dana, pročitali, da smo svih 1.111 ili 1.112 strana i još dodatni materijal, koji ga je pratio, mogli da prostudiramo. Mislim da to ne može ni neko ko je u toj materiji potpuno stručno angažovan, a kamoli narodni poslanici koji imaju zaista veliki broj obaveza i veliki broj zakona koje treba da prouče i treba da adekvatno da zastupaju interese građana u ovom domu.
Dakle, ono sa čime se moram složiti, što je gospođa ministar na početku braneći neodbranjivo, to je da se budžet teško donosi u svakoj zemlji i u svako vreme. To je tačno i to što je nama budžet došao dva dana pred raspravu pokazuje da on ovde nije donet teško, ovde je vrlo lako stigao i računa se na njegovo vrlo brzo prolazno vreme, gotovo neko slalom skijaško vreme, ali je teško prolazio sednice Vlade.
To govorim upravo o onom momentu stranačke ostrašćenosti, na koju je nas pozvao gospodin premijer i zamolio da mi ne pokažemo, verovatno ne mogavši u svom resoru, odnosno u Vladi da se sa tim izbori. Ono što ovaj budžet svakako prezentuje, to je ogromna stranačka ostrašćenost i velika halapljivost pojedinih ministarstava.
Moram reći gospođi ministar, čisto da je zamolim, da na sledećoj sednici Vlade prenese gospodinu ministru prosvete da mu izuzetno zameram što nije pokazao ni dovoljno drskosti, ni dovoljno borbenosti da za svoje ministarstvo otme mnogo više novca, pa smo mi to pokušali nekim amandmanima. Nadam se da će tu biti nekog sluha, ali obzirom na stavke sa kojima smo planirali da se to uzme, pretpostavljam da će to ostati samo mrtvo slovo na papiru.
Dakle, da budžet teško treba da se donese, to podrazumeva da budžet treba da se donese odgovorno, ozbiljno, razmišljajući o svakoj pari budžeta, jer budžet nije vlasništvo Vlade, Vlada nije profitabilna, budžet su sredstva svih građana Republike Srbije. Građani Republike Srbije, svaki građanin ponaosob ima pravo uvida u potrošnju budžetskih sredstava u svakom trenutku svakog dana ove godine.
Ono što ovaj budžet predstavlja svakako je novo zaduživanje. Vratiću se na ono što mogu da citiram, a što je gospođa ministar rekla – da treba zaduživanje da pogledamo u novom svetlu. Lično, kada mi neko pomene zaduživanje novo, staro ili bilo koje, ne vidim nikakvo svetlo, odmah mi padne mrak na oči. I većini građana Republike Srbije, verujte, kada im neko pomene zaduživanje, obzirom na iskustva sa ovim privatnim bankarskim sektorom koji smo uveli, padne mrak na oči čim im neko to pomene. Da ne pričamo šta sve prati svako zaduživanje.
Ovi novi nameti koji se u ovoj tački dnevnog reda provlače takođe će podrazumevati nova zaduživanja i nove obaveze. Ovde će naravno da se uvede i novi PDV na jedinu granu koju smo prošle godine tako pokušavali stidljivo da promovišemo, kao jedno novo svetlo koje će nam doneti bogzna kakvo okrepljenje, osveženje, a to je turizam, pa smo onda tu uveli PDV.
Onda je tu jedan kolega upravo rekao da će najverovatnije mnogi aranžmani, a i oni nisu bili rasprodati u nekom enormnom broju, biti otkazani. Pa ćemo shvatiti na kraju ove godine da će u turizmu najskuplji krevet biti prazan krevet. No, o tom potom, o tome ćemo verovatno na kraju godine, ili mi ili neki novi saziv, ponovo imati priliku da govorimo.
Dakle, da nije budžet tako teško doneti, onda bismo se ugledali na neke druge primere, pa neke zemlje koje delimično imaju sličnu istoriju našoj, recimo Poljska, koja je već u EU, budžet donosi do kraja septembra, u oktobru je on obavezno u parlamentu, a usvaja ga do kraja januara. To je najvažniji dokument i o njemu se raspravlja četiri meseca.
Svaki amandman se pažljivo odmeri, svaki poslanik bude upoznat o sudbini svog amandmana i onom što će biti ako bi se njegov amandman usvojio. To su zemlje koje ne poznaju pojam rebalansa, odnosno ne poznaju prekomernu potrošnju, vlada mora da isplanira sve i onog momentu ako vlada mora da prekorači svoju finansijsku bibliju, da tako kažem, koju je donela i prezentovala građanima, vlada pada. Dakle, to je odgovorno i teško donet budžet.
Kada budžet dođe na 48 sati pred načelnu raspravu, na 1.200 impresivnih strana, pred kojima bi jedan Lav Tolstoj zaista uzdahnuo i rekao – ovo ne mogu da stignem ni za dva života, onda ne možemo da govorimo o teškom donošenju budžeta, možemo da kažemo da je neodgovorno, olako, prilično neozbiljno donošenje ovakvog budžeta.
To što je bilo muke na Vladi, to gospođa ministar dobro zna, što su svi trpeli određene ucene, što je bilo stalno naštimavanje, pa o tome građani isto dosta znaju iz kuloarskih priča. Ono što takođe znamo, to je da je MMF izuzetno nezadovoljan ovim projektom budžeta. Takođe, možemo da kažemo da postoje neke tendencije da se razmišljalo da budžet ne dođe. O svemu se na Vladi raspravljalo. Bilo je raznih teških i krupnih reči.
Međutim, evo, takav je kakav je, što se u narodu kaže – rodilo se, sad ga valja ljuljati. Mi ga evo ljuljamo i pokušavamo da skrenemo pažnju, ne toliko ministarki, koja je nemoćna ovde bilo šta da promeni, nego da skrenemo pažnju građanima Srbije kako se prema budžetu odnosi jedna vlada i šta u sledećem sazivu, u sledećim izborima građani treba da očekuju od sledeće vlade i kako da traže odgovornost, da se postave strože prema svojim budućim ministrima. Ipak će to dati neki drugi rezultat.
Ovaj budžet ima impresivan treći član, koji naravno promoviše i najavljuje ta nova zaduženja o kojima sam već govorila. Ovde se promoviše ovim budžetom ulaganje u tuđu privatnu firmu. Izgleda mi taj "Fijat" više volimo nego i sam Anjeli, nama je draži i bliži. Kada bismo pošteno razmislili, da smo tolika sredstva uložili u neke naše privatnike, neke sitne privatnike, mi bismo od njih do sada već napravili velike industrijalce, ali nismo. Mi smo naše privatnike raznim kreditnim linijama uglavnom manje više podavili.
Ono što se takođe najavljuje kao neko svetlo na kraju tunela, to je prodaja Telekoma, jednog od monopolističkih resursa, koje se po mišljenjima i proračunima zaista vrsnih ekonomista smatra nedopustivim. To je najblaža reč koju mogu da upotrebim za prodaju Telekoma, jer i ozbiljne države u EU, na koje se pozivamo i na koje se rado ugledamo, a koje citiramo ili kopiramo samo kada nama to odgovara, nisu prodale državne kontrolne pakete u važnim firmama. Podsetite se samo da je Telenor ipak firma koja je kod nas sada jedan od operatera, a da je većinom vlasnik upravo država.
Postoje državne firme, u tim državama nije sve privatizovano, koje vrlo dobro posluju, koje odlično posluju, ali tamo ima drugi princip – ne dopušta se da menadžment takvih firmi bude poligon za uvežbavanje partijskih kadrova, nego se menadžment isključivo postavlja od najstručnijih i najsposobnijih koji odgovaraju državi.
Mi smo imali upravo obrnutu situaciju, pa smo mnoga javna preduzeća učinili problematičnim uvežbavanjem problematičnih partijskih kadrova, koji do tada možda, ili vrlo često, nisu imali čak ni bilo kakvu respektabilnu ličnu i radnu biografiju.
Ono što ovaj budžet definitivno donosi to je povećanje deficita koji se sada već ozbiljno penje. Najavljena je štednja. Kada pogledate budžet i mere koje se promovišu, to je izvoz, za koji bi me zaista interesovalo šta mi to tako impresivno izvozimo, da možemo na to da se oslonimo i da računamo da će to biti neki izlaz iz ove krize. I štednja koja treba, valjda, da se prelomi preko leđa svih građana, osim preko leđa Vlade. Ne vidimo baš neke bitne uštede u budžetu kada su u pitanju članovi Vlade.
Tu ću samo skromno da podsetim, zaista skromno, na neka sredstva koja mi uvek smetaju i koja se uvek pojavljuju. Na primer, famozna stavka u budžetu – usluge po ugovoru, koja podrazumeva sve i svašta, a za koju sam svojevremeno baš za kabinete potpredsednika vlada tražila poslaničkim pitanjem da dobijemo specifikaciju šta su to usluge po ugovoru određenim kabinetima vlade. Nikada to nismo dobili. Pa recimo, u kabinetu potpredsednika Vlade za oblast evropskih integracija …
(Predsedavajući: Molim vas da završite vreme je isteklo.)
Završiću, samo ću postaviti na kraju jedno pitanje, imam toliko još vremena poslaničke grupe, gospođi ministar. Dakle, gospođo ministar, ovo pitanje ne morate da mi odgovorite javno, ali vas ovako pitam, zato što imam zaista posebno simpatiju prema vama, da li biste svoj lični budžet poverili ikada ikome od kolega s kojima sedite na raspolaganje i kreiranje? Hvala vam lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, danas imamo pred sobom tri zakona iz oblasti zdravstva, odnosno Predlog zakona o dopunama Zakona o komorama zdravstvenih radnika, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Predlog zakona o psihoaktivnim supstancama.
Neću mnogo govoriti o ova tri ponuđena akta koja su pred nama, samo ću kratko dodirnuti pre svega Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti. To je nešto što treba da se uskladi sa propisima budžetskim. Bilo bi mnogo bolje da je ministar možda uverljivije to nama predočio, objašnjavajući nam kolika je relaksacija budžeta u slučaju sprovođenja ovih izmena i dopuna jer je to opravdanje za te izmene i dopune.
Zaista ne vidim razlog zašto to ili nejasan je razlog zašto to nije učinjeno ranije. Mi vrlo često menjamo, odnosno donosimo izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti, pa se bojim da to može da izazove zabunu u sprovođenju zakona i ozbiljnu pometnju kod onih koji zakon sprovode.
O zakonu o psihoaktivnim supstancama će moja koleginica Aleksandra Janković, kao stručnjak, govoriti u onom delu rasprave, a ja ću samo kratko nešto reći kako mi vidimo ove dopune Zakona o lekarskim komorama. Poštujući da je Lekarska komora u Srbiji osnovana pre sto godina, da je to jedna respektabilna institucija Srbije u jednom evropskom nivou, strukovna institucija koja je upravo ovim dopunama izrazila neki svoj otpor i mislim da je direktor Lekarske komore Tatjana Radosavljević vrlo jasno rekla da izmenama zakona ministar pokušava da ozvaniči direktan upliv Ministarstva zdravlja u izborni proces u komorama, a komore moraju da ostanu nezavisne.
Ona kaže dalje – ministar ovim izmenama uzima za pravo da imenuje inicijativne odbore za sprovođenje izbora u komori i time uvodi kontrolu i narušava princip nezavisnosti komore kao institucije. Lekarska komora Srbije smatra ovo direktnim udarom na nezavisnost. Koristićemo sva raspoloživa pravna sredstva da bi sačuvali nezavisnost našeg rada.
U obrazloženju, odnosno u razlozima za donošenje zakona, kaže se – stvaranje uslova za kontinuirani rad komore zdravstvenih radnika, kroz propisivanje izbornog postupka za organe komore, kojim se omogućava nesmetano obavljanje kako poverenih poslova, tako i drugih poslova komore propisanih zakonom, stvaranje uslova za zaštitu profesionalnih interesa članova komore, kao i zaštitu interesa pacijenata kroz obezbeđivanje kontinuiteta u obavljanju poslova i zadataka utvrđenih zakonom.
Mislim da su članovi komore svi visoki profesionalci zaista direktno zainteresovani za svoju profesiju, za svoju struku, za etiku svog posla i da možda ova vrsta pritiska, bez obzira na ono što je ministar rekao da je nastao problem u jednoj komori, da to jeste nešto, kako reče, dopuna životom i praksom i bajpas mehanizam.
Treće obrazloženje je stvaranje uslova za zakonitost rada i poslovanja komore, odnosno donošenje akata komore u skladu sa zakonom i statutom komore. Mislim da su one do sada poslovale po zakonu i po statutima. Ono što život i praksa često pokažu, oni su vrlo šaroliki.
Ovim zakonom jeste predviđeno upravo onako kako direktorka Lekarske komore tvrdi, da se ministar direktno umeša, odnosno ministarstvo, u rad Lekarske komore, jer ovde se u dopunama ne navodi da se to odnosi samo na ovu jednu lekarsku komoru koja ima mnogo razloga i mislim da se trebalo baviti u ministarstvu mnogo više razlozima pre nego što je došlo do ove posledice koja je onda iznudila ovu zakonsku promenu rešenja i da onda ne bi bila iznuđena ovakva dopuna, ne izmena, nego dopuna zakona i ovakav udar na jednu od najstarijih strukovnih institucija u Srbiji, za koju zaista možemo reći da je vrlo respektabilna, vrlo uvažena u nekom svom svetskom imidžu.
Dakle, to je ono što mi imamo kao zamerku ovom zakonu. Zaista me interesuje, pošto se ovde predviđa kako će ministarstvo intervenisati, ali nigde nije predviđeno – šta ako to ne da rezultat? Šta ako se pojavi bojkot? Ne možete nikoga prisilno postaviti za člana skupštine komore. To nije predviđeno ovom dopunom. Onda ćemo opet imati u hodu neki bajpas i opet ćemo imati dopunu životom i praksom.
Mislim da zakoni ne smeju prečesto da se dopunjavaju životom i praksom jer život i praksa stalno nameću pojedinačna rešenja. Život i praksa traže da budu podređeni zakonima da bi se stvorili opšti principi u kojima će uvek biti pojedinačnih primera iskakanja, ali onda je lakše voditi jedno društvo, pogotovo ovako osetljivo društvo kakvo predstavlja ovako osetljiv sistem kakvo je zdravstvo. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani građani Srbije, upućujem pitanje ministru poljoprivrede i ministru finansija. Pitanje je vezano za dugovanje države prema seljacima penzionerima, odnosno zemljoradnicima penzionerima.
Naime, obećano je, a u više navrata je to pitanje i postavljeno, da se dug koji je nastao po pitanju zemljoradničkih penzija isplati ove godine u dva puta. Jedan put u septembru, a jedan put u decembru.
Do te isplate nije došlo. Podsećam vas da je u pitanju kategorija naših građana koji imaju najmanje penzije, one su daleko ispod 100 evra, da je to kategorija naših građana koja je najteže i najskuplje platila svoje penzije, da su to građani koji su sada, naravno, bez ikakvih beneficija u zdravstvenom fondu, vrlo teško bolesni, sa često bolesnim i isluženim članovima svoje porodice, dakle, na toj maloj penziji se izdržava više članova porodice u zemljoradničkom domaćinstvu, tako da je pitanje – kada će država napokon da izvrši isplatu tog duga i da li će taj dug, kada bude isplaćen, biti isplaćen zajedno sa pripadajućim kamatama?
Jer svako dugovanje prema državi, svako nastalo dugovanje po pitanju struje ili upotrebe državnih servisa dospeva sa pripadajućim kamatama i tako se naplaćuje? Da li će i zemljoradnici dobiti, kada će dobiti ovo dugovanje i da li će ga dobiti sa pripadajućim kamatama? Hvala lepo.

Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministar, pošto smo podneli amandman u istom tekstu, o kome je kolega Krasić zaista dosta uverljivo rekao i obrazlagao i iznenađeni smo i mi kao i on da amandman nije prihvaćen. Mislim da se slažemo oko toga. Pročitaću kratko obrazloženje koje smo mi dali za podnošenje amandmana i ono obrazloženje kojim ste vi odbili amandman.
Mi smo rekli da smo mišljenja da je Državna lutrija Srbije sasvim sposobna da samostalno priređuje klasične igre na sreću, posebno u saradnji sa domaćim organizacijama za priređivanje takvih igara, te da saradnja sa inostranim organizacijama koje su osnovale strane vlade nikako ne bi doprinela kvalitetnijoj organizaciji, a verujemo i bržem ulasku naše zemlje u željenu EU.
Vaše obrazloženje za odbijanje amandmana koji se ne prihvata kaže ovako: "amandman se ne prihvata s obzirom na to da se novim članom 19a zakona daje mogućnost Državnoj lutriji Srbije da priređuje klasične igre na sreću u saradnji sa inostranim organizacijama za priređivanja igara na sreću, koje je osnovala strana država u cilju", ovo je jako bitno, "privlačenja što većeg broja učesnika u tim igrama na sreću i to atraktivnim dobicima koji su mogući zbog jako visokog fonda dobitaka".
Prevedeno na jezik svakodnevice to znači privlačenje što većeg broja lakovernih građana, uzeti im što veće pare i te pare podeliti sa stranim ulagačem, zamislite, koji je to cinizam, u igre na sreću u ovoj zemlji, gde sreće odavno mnogi nemaju i uzaludno se nadaju i uzaludno ovim igrama pokušavaju da pišu pisma bogovima čekajući neki lakši dobitak.
Videli smo kako se igre na sreću u ovoj zemlji već godinama zloupotrebljavaju i pretvaraju u uski krug dobitnika samo onih koji te igre organizuju.
Sada ćemo u igre na sreću, videli smo šta je radio RTS sa onim igrama na sreću, videli smo šta su svi radili, nismo baš nešto videli da je ta mafija koja se bavi igrama na sreću bilo gde priterana uz zid ili kažnjena, ali u taj krug dobitnika sreće od ovog očajnog naroda uključujemo i inostrane ulagače, kad ih već nismo privukli da ulažu u našu privredu, proizvodnju, radnike, hajde da ih privučemo da nam uzmu lako bar taj deo teško zarađenog novca. Član 19. postoji upravo zbog njih i zbog toga.
Inače, imate u svetu ono – teško je zaraditi samo prvi milion, ostalo sve ide lako, odnosno ne pitajte me nikada za prvi milion, ostalo sve ide lako. Taj prvi milion mogu sad svi strani ulagači ili možemo reći, belosvetski ulagači, da vrlo lako steknu i operu u Srbiji, koja će postati meka za ovakve poslove.

Podneli smo amandman na član 10. gde smo tražili da se u stavu 7. reči "ministar finansija" zameni rečima "ministar za telekomunikacije i ministar finansija".
Obrazloženje koje smo dali uz amandman - mišljenja smo da je uprkos izvanrednim veštinama i znanjima u oblasti finansija teško da se u brojne obaveze ovog ministra uvrsti i propisivanje bližih uslova i načina priređivanja igara na sreću putem interneta, telefona ili putem drugih telekomunikacionih veza, tim pre što je oblast telekomunikacija u nadležnosti drugog ministarstva.
Čak i ako se podzakonskim aktima propišu bliži uslovi i način pomenutog priređivanja igara na sreću, opet je neophodno da to bude učinjeno u saradnji telekomunikacije i ministra finansija.
Dakle, smatrali smo da je ovo celishodnije zakonsko rešenje da se ovako unese u član zakona, pre svega što su upravo ti najmoderniji oblici komunikacija se pokazali i kao najpodesniji i najbrži u zloupotrebi igara na sreću i svi smo donedavno bili svedoci upravo ovih zloupotreba na razne načine.
Svi smo svedoci da su igre na sreću, otkako ih je svojevremeno ustanovio jedan francuski kralj da bi spasao državu koja je bila pred bankrotom, postale pravi način da svaka država pokuša sebe da iščupa, ali kada to država čini još bi moglo biti nešto i razumevanja, ali kada pojedinci imaju plašt i zaštitu države, a to čine, onda je to po narod veoma opasno.
Kratko ću da se osvrnem na prethodni amandman koji ste odbili, a koji se tiče člana 19. odnosno kojim se uvodi član 19a. Želim samo da građani zapamte da će taj član 19a biti često pominjan kada se ubuduće bude naveliko raspredalo o zloupotrebama u igrama na sreću.
Uvođenjem člana 19a odnosno odbijanjem našeg amandmana da se taj član briše otvoren jedan put međunarodnog kriminala u igrama na sreću u Srbiji.

Kratko ću obrazložiti ovaj amandman kojim smo tražili da se član 12. briše odnosno mišljenja smo da je zbog transparentnosti u radu, kao i kontrole mogućih zloupotreba, neophodno da utvrđivanje dobitaka bude javno. Mislimo da je to u Srbiji u ovom trenutku jedan od načina da se možda stane na put onima koji igre na sreću, očaj ovih građana koji iz dana u dan raste, zloupotrebljavaju.
Dakle, dobitnici se mogu na razne načine zaštititi. Videli smo da se član 19a donosi kako bi atraktivniji bili dobici, kako bi se što više građana uključilo u te igre.
Mislim da transparentnost u jednom zakonu oko dobitaka, a videli smo kako je moguće i to izigrati, upravo oko onih SMS poruka na RTS, kada je bilo davanje automobila svako veče i šta se tu događalo, mislimo da bi jedna transparentnost dobrodošla u zakonu ovako formulisana u članu zakona koji postoji.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, poštovana predsednice Visokog saveta sudstva, poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, pitanje koje bih želeo da postavim svakako se tiče transparentnosti koju stalno promovišemo po pitanju svake reforme koju sprovodimo.
Želela bih da čujem, impresionirana sam podacima koje ste tačno izneli, svakako su ih i građani Srbije vrlo rado čuli o oduzetoj imovini prilikom sprovođenja Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima. Pitanje je konkretno – koliko košta građane Srbije reforma pravosuđa, svi ovi troškovi zajedno sa ovim platama?
To nije mali broj ljudi i to nisu male plate, znajući u kakvom je stanju Srbija sada, znajući kako teško žive građani Srbije i znajući da je do nedavno trajao štrajk u pravosuđu, da su one prateće službe i službenici pravosuđa izuzetno mizerni plaćeni, znajući da plate porotnicima, veštacima odnosno naknade porotnicima, veštacima i sudijama i advokatima po službenoj dužnosti znatno kasne.
Dakle, koliko će u stvari ova reforma koštati građane Republike Srbije? To je moje prvo i konkretno pitanje.
Govorilo se o uštedama. Znamo da sada sudije putuju iz mesta u mesto, da tu postoje dodatni putni troškovi, da postoji odvojeni život, da postoji neki hotelski smeštaj, da postoje dodatna opterećenja finansijska, a mogu da vam kažem da su sudije dodatno opterećene, naročito sudije Apelacionog suda u Novom Sadu koji imaju enormno veliki broj predmeta, koje vrlo teško postižu zbog kvantiteta da dostignu kvalitet u radu. To je njihovo mišljenje, znajući da recimo Apelacioni sud u Nišu ima znatno manji broj predmeta.
Radi se o toj ravnoteži opterećenosti sudija, jer je bitno da sudija donese kvalitetnu sudsku presudu. Pre se o tome vodilo računa. Kažem da sam upoznata sa tim da sudije Apelacionog suda u Novom Sadu imaju enormno veliki broj predmeta i da vrlo teško mogu da kvalitetno rade. Hvala lepo.

Hvala vam na objašnjenju koje mogu da prihvatim. Posebno mi kao Vojvođanki imponuje to što ste rekli za Apelacioni sud u Novom Sadu, upravo zbog toga što jesam kontaktirala neke sudije i ne sumnjam u njihovu stručnost. Naprotiv, vrlo je uvažavam.
Samo su se zaista žalili na broj predmeta i ne žele da nekvalitetno rade. Svakako jedan veliki plus i za njih i za reformu koja se sprovodi, ali to su ljudi koji bi u svakom momentu svoj posao zaista dosledno radili, znajući ključno.
Međutim, gospođa ministar je rekla jednu stvar da naplata sudskih taksi ne ide onako kako je projektovano, kako je planirano i to je u momentu krize svakako nešto što postoji, ali postoji i nešto drugo. Sudska taksa se naplati po završenom postupku i to znači da se postupci ne završavaju kako treba, a usput naplaćuju se i oslobađajuće presude tako da je to jedan problem koji nije na pravi način možda sagledan ili se na pravi način govorilo.
U svakom slučaju, moramo da kažemo ili da konstatujemo da jedno dodatno opterećenje sigurno jesu ove plate koje se daju nezakonito sudijama koje nisu reizabrane. Rekli smo da nije mali broj i da nije mala količina plata. To nismo videli u budžetu na onaj način na koji smo planirali u budžetu, a to se ipak potpisom potpredsednika Vlade realizuje, a ostali su neisplaćeni, ostala su ogromna dugovanja prema porotnicima, prema veštacima, prema advokatima po službenoj dužnosti. O tome sam govorila. Može li samo kratko dodatno objašnjenje?

Gospodine ministre, prvo, nisam govorila o tradicionalnim vezama. Uopšte nisam to govorila i upotrebila. Govorila sam o tradiciji.
Dakle, samo definiciju tradicije, jer je ona danas mnogo korišćena i mislim da mnogi nisu ni znali o čemu se radi, niti šta je sadržaj toga. Drugo, nisam pomenula reč izolacija uopšte. Govorila sam o retorici, koju ste vi posle toga, vrlo ubedljivo demonstrirali. Rekla sam samo neke stari koje sam tehnički primetila, a kojima danas tu nije bilo mesto, ne želeći nijednom rečju, ako grešim, podsetite me čime sam to uvredila vojsku, ili rekla nešto protiv vojske?
Naprotiv, imam duboko poštovanje prema vojsci. Imam sina koji je bio vojnik i jako dobro znam šta je vojska u našem narodu. Moj koncept izlaganja nije bio takav.
Rekla sam jednu stvar koja je logična. Ne znam zašto ste se tu našli prozvani. To mi je zasmetalo. Rekli ste, i to je sama logika, čista logika, znači, tehnika, izraz rečenice, sentence – snaga vojske ne zavisi od broja naoružanja, već od kvaliteta. Stvarno ste na to reagovali. Znači, dobro je kada je nešto kvalitetno i brojno i to je bolje. Ne samo to, nema potrebe da replicirate, to je bilo to.
Mislim da sam bila vrlo korektna. Znači, govorila sam o retorici koja je danas ovde ovladavala, a jasno je da su ovde dva koncepta i dva pogleda. Ja sam vas pitala tehnički – ako ne bude interesovanja i ako bude maksimalno interesovanja, da li smo u mogućnosti da na to odgovorimo. Dakle, ne govoreći protiv toga, apsolutno.
Nije bilo potrebe da na taj način reagujete, ali hvala vam što ste mi izneli neke stvari za koje ste me optužili da ih ne znam. Znam kako rade bezbedonosne agencije i koliko su one doprinele u borbi protiv narkotika itd. To znaju svi u Srbiji i to je mnogo korišteno, upravo u vreme kada se neke druge stvari događaju, onda se izvuku narko-dileri i Srbija se zaspe tim informacijama, i potrebnim i nepotrebnim.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, s obzirom na to da smo dobili predloge izmena i dopuna ova dva zakona, o igrama na sreću i o duvanu, koji na prvi pogled nemaju mnogo zajedničkog, imali smo bar nagoveštaj da će gospođa Diana Dragutinović biti ispred Vlade ta koja će braniti te zakone, ali, izgleda da vi i gospodin Đelić niste imali mnogo sreće, izvukli ste najkraću slamčicu i danas morate da branite te zakone, odnosno izmene i dopune.

Kakve je sreće parlament, to je upravo tako da svake godine sve zakone koje donosimo posle nekoliko meseci moramo i da menjamo. Toliko o njihovoj efektnosti i ozbiljnosti sa kojom se donose pred Narodnu skupštinu.

Ne bih mnogo analizirala ova dva predloga zakona, jer će se moja koleginica Aleksandra Janković baviti baš izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću. Osvrnuću se samo na izmene i dopune Zakona o duvanu. Kada smo pogledali ceo taj predlog, osim članovima 1, 4, 7, 11, 14. i 15. kojima se usklađuju neke zakonske norme sa nekim već postojećim aktima i zakonima, da bi on bio primenjiv, obratili smo pažnju zbog čega se one donose. Jasno je da se svaka takva izmena i dopuna donosi da bi se neko izuzeo od nečega, da bi se neko kome je u međuvremenu neki zakon zasmetao mogao rešiti svog balasta ili poteškoće koje mu je zakon nametnuo i onda smo došli do ovog famoznog člana 16.

Član 16, kojim se inače popravlja, dopunjuje član 67. postojećeg Zakona, kaže – da se u članu 67. posle stava 4. dodaje se stav 5, ali pre nego što pročitam kako glasi, pročitaću šta kaže taj stav 1. od kog se traži izuzimanje: "Proizvođač, odnosno uvoznik duvanskih proizvoda dužan je da pre stavljanja u promet duvanskih proizvoda odredi maloprodajne cene tih proizvoda i prijavi ih Upravi.'' Onda kaže ono što sad zakon nudi kao promenu: "Izuzetno od stava 1. ovog člana proizvođač, odnosno uvoznik duvanskih proizvoda nije dužan da pre stavljanja u promet odredi i prijavi maloprodajne cene duvanskih proizvoda, kada se ti proizvodi otpremaju radi prodaje u avionima i brodovima'', inače, nemamo more, ''koji saobraćaju na međunarodnim linijama, kao i na proizvode koji se spremaju u slobodne carinske prodavnice otvorene na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj na kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola radi prodaje putnicima u skladu sa carinskim propisima."

Prevedeno na svakodnevni jezik, pre, otprilike, tri godine mislim da je gospodin Đelić, zato mi je žao što on nije tu, upravo rekao – nikada više neće biti duty-free shop, a ovo je povratak na ono što mi nerado govorimo i što svi vole da koriste, onako, u nekoj političkoj floskuli, ovo je upravo povratak onom Miloševićevom vremenu kada su bili duty-free shop. Ovo je na mala vrata otvaranje šverca.

Ako znamo da nemamo more, a ovde se pominju brodovi, dakle misli se na rečni saobraćaj. Dolazim iz Sombora, znam šta je ''Bezdan'', ''Apatin'', ulazne marine i sve ostalo što dolazi Dunavom. Znam da su rečne barže koje idu u pravcu Nemačke u stvari idealna mesta za šverc.

I, mislim da će sledeći korak biti, mogla bih čak sa vama da se kladim, a živi bili pa videli, otvaranje duty-free shop na svim carinskim prelazima. To je u stvari ono što treba da ovaj član omogući, a iza toga stoji sve ono ostalo, onaj ekstraprofit i sve ostalo što može da se na mala, a ozakonjena, vrata ovako uvede upravo u Zakon o duvanu. Eto, ja ću samo toliko da govorim o ovom članu. Ostavljam ostalo vreme koleginici.