Gospodine Dačiću, milim malo vaše pažnje. Neverovatno je da me niste razumeli. Ovo o čemu ste vi govorili nikakve veze nema sa onim šta smo mi izlagali.
Vi ste ovde čuli najmanje dva stava. Jedan stav je krajnje načelne prirode, to je ono zbog čega nećemo glasati za vašeg kandidata i tiče se direktno onoga zbog čega ste ovde nazvani od strane naše narodne poslanice - semafor koalicijom, a to prosto znači da ste se skupili po nekom principu.
Vi ste jutros govorili da ne menjate principe, a mi nikako da utvrdimo koji je to vaš princip. Da li je taj princip, pustite socijalna pitanja i ostale stvari, znamo vaš program, čuli smo ga u tom delu i vi ćete ga verovatno gurati. Nas interesuje da li u taj princip spada i onaj princip koji ste izneli 29. aprila ove godine, kada ste govorili o tome da niko u Srbiji ne sme da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, jer bi njegovo potpisivanje značilo automatski implicitno priznavanje nezavisnosti KiM. To nas interesuje. Pustite vi istorijske čitanke i ostale stvari.
Što se tiče druge stvari koju ste zaobišli tek onako, na pitanje koje je Dragan Šormaz postavio, pominjući kao interesantnu stvar jedan istražni postupak koji se vodio protiv vašeg kandidata za predsednika Skupštine 2003. godine, najmanje što je potrebno, umesto da pričamo široke priče o vređanjima i sl, to nam na pamet ne pada, a potpuno je moguće i to bih najviše želeo, da je taj postupak završen oslobađanjem vašeg današnjeg predloženog kandidata, da javni tužilac nije dokazao nikakvu vrstu krivice i to je sjajno, ako je tako završeno.
To se najelegantnije završava tako što gospođa Slavica Đukić-Dejanović izađe, da odgovor na to pitanje i idemo dalje. Gospodin Dragan Šormaz vam je vrlo jednostavno objasnio, treba da se čuje, čulo se, pogledali smo, nismo ranije znali, barem mi koji ovde sedimo, za tu okolnost, možda je neko i znao.
Ne tražimo mi da se otvara velika polemika na tu temu.
U odnosu na našu odluku o tome da li ćemo glasati za Slavicu Đukić-Dejanović ili ne, to nas ne interesuje, ali mislim da je bilo jako zanimljivo da to čuju oni koji bi glasali, pripadnici DS i G17 pre svega, a još zanimljivije za one koji su za te dve političke stranke glasali. To nije odlučno u toj celoj priči, ne bi ni tada bilo odlučno, za vreme koje vi pominjete, ali je interesantno.

Vrlo kratko, za sam kraj, da rezimiramo ili čak da ponovimo. Večeras jedna grupa političkih stranaka bira predsednika Narodne skupštine, ali to nažalost večeras nije bio i posao građana Srbije. Građani Srbije večeras ne dobijaju svog predsednika Narodne skupštine. Dobijaju ga poslanici pojedinih političkih stranaka, zato što večeras nismo čuli, možda ćemo narednih nedelja i meseci ipak to čuti, koji su to principi koji na tako jasan i nedvosmislen način povezuju koaliciju koja predlaže ovog kandidata, iza koje sigurno stoje svi oni građani koji su za moju levu stranu na prethodnim izborima glasali.
Ako to budemo jednog dana čuli, to će za nas biti veliko otkrovenje i verovatno veliko zaprepašćenje, jer sigurno ne možemo da dokučimo na lak način, svojim skromnim mentalnim sposobnostima, ono što se u toj situaciji desilo. Eto, u ovakvim situacijama možemo reći da svaka nevolja, a ovo je svakako nevolja, između mnogih ostalih koje je Srbiju zadesila, ništa neće biti s njom drugo nego će u jednom trenutku proći. Kada ta nevolja bude prošla, doći će bolji dani, a u tim boljim danima će stranke, kao što je DSS i NS, voditi državu Srbiju i voditi izvršnu vlast u ovoj zemlji. Hvala.

Gospodine predsedavajući, javljam se zbog povrede člana 27. i 98. Poslovnika Narodne skupštine, koju ste vi počinili, i to po više osnova.
Prvo, uopšte nisam od službe Narodne skupštine saznao za nastavak ove sednice, tako što bi me služba o tome obavestila na način kako se to čini prema Poslovniku Narodne skupštine, koje se odredbe shodno imaju primenjivati za slučaj nastavka sednice, jer drugih odredaba ovaj poslovnik nema. Dakle, mi nismo dobili poziv za ovu sednicu.
Zašto smo danas ovde? Prosto smo ovde zbog toga što se mora odreagovati na ovom mestu na ovakvu povredu, jer ne bi bilo moguće to učiniti na nekom drugom mestu, bilo kom, sem na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, makar na i ovako loše sazvanoj.
Dakle, za ovu sednicu saznao sam tako što sam sa svog mobilnog telefona pozvao sekretara Narodne skupštine, gospođu Tamaru Stojčević, u više navrata, dok na kraju nisam, na sopstvenu inicijativu, saznao kada će biti nastavak sednice. Tako sam obavestio članove moje poslaničke grupe DSS-NS i zbog toga smo mi danas ovde. Zato ulažem protest, zbog načina na koji ste zakazali nastavak ove sednice.
Drugo, čak i da ste to učinili na način kako to predviđa Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije, krajnje je nefer i nekorektno što ste sazvali sednicu na ovaj način iz najmanje dva razloga: prvi razlog je manje bitan, a drugi je mnogo bitniji.
Prvi razlog je da nije korektno i nije pristojno poslanike zvati na nastavak sednice 24 časa uoči nastavka te sednice, a svi znaju da ne postoji nikakav rok koji ističe ili bilo koji drugi razlog zbog čega bi se sednica Narodne skupštine morala nastaviti baš danas, a poslanici Narodne skupštine bili o tome obavešteni, recimo, juče. To je u krajnjoj liniji nepristojno.
Nekorektno je jer terate ljude da se lome da dođu iz svojih mesta na sednicu Narodne skupštine, a pri tome ste mogli vrlo lagano da zakažete nastavak sednice dva ili tri dana unapred, kako bi se narodni poslanici mogli pripremiti za tu sednicu. To jednostavno niste učinili.
Drugi razlog, za koji javnost ne zna možda dovoljno dobro, sada ću ga podvući, što je ove nedelje u toku letnje zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. To je jedna državna parlamentarna obaveza ovog parlamenta, koji ima izabranu delegaciju dok se njen sastav ne promeni novom odlukom i koja učestvuje na letnjem parlamentarnom zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
To možda i nije preče od poslova domaćeg parlamenta, sem ukoliko ne znamo, a vi ste to morali da znate, zato što su drugi ljudi u ovom parlamentu koji su bili na određenim položajima o tome bili obavešteni, odnosno vi ste to znali jer ste potpisali rešenje za naš put.
Gospođa Tamara Stojčević, sekretar, to je znala zato što je učestvovala u realizaciji tog posla. Trebalo je da znate da postoje narodni poslanici koji su bili u obavezi da učestvuju na Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, na letnjem zasedanju koje traje tokom ove nedelje.
Još veći problem u tome jeste - šta je na dnevnom redu pojedinih komiteta te Parlamentarne skupštine Saveta Evrope?
Na sutrašnjoj sednici Komiteta za ljudska prava i pravna pitanja, kao tačka dnevnog reda, nalazi se izbor izvestioca za izveštaj o stradanju ljudi nestalih na Kosovu i Metohiji trgovinom ljudskim organima.
To je bila inicijativa ruske i naše delegacije u Savetu Evrope, kako bi se to pitanje otvorilo.
Prvi put od 90-tih godina do danas mi smo došli u situaciju da se jedna takva tragična stvar pojavi na dnevnom redu jednog ozbiljnog međunarodnog foruma, a ovaj put je u pitanju najstarija evropska organizacija država.
Naime, zahvaljujući nakaradnom načinu sazivanja nastavka sednice, mi članovi te delegacije nismo u prilici da prisustvujemo tome. Vi možete reći da možemo da biramo šta hoćemo da radimo - da budemo ovde ili tamo. Ali, ponovo podvlačim onu reč koju sam rekao na početku, a to je da je to nepristojnost. To je u najmanju ruku nepristojno, a u drugu ruku nije najmanje ono što treba da istaknem, to je antidržavno.
Treće, ništa manje značajno, jeste da sam prvi put sada, otkako sam poslanik u Narodnoj skupštini, doživeo da se zakazuje nastavak sednice bez ikakve konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa. (Aplauz.) Možda ste se vi konsultovali između svojih redova, u PUPS-u. Možda ste se konsultovali sa Jedinstvenom Srbijom, sa SPS, a moguće i sa Demokratskom strankom, ali svakako to niste učinili sa bilo kojim drugim šefovima poslaničkih grupa, koliko znam od šefova opozicionih poslaničkih grupa, uopšte šefova, jer ne znamo koje su opozicione, a koje nisu, i to ćemo tek da vidimo.

Dozvolite da završim. Hvala vam što ste me upozorili na vreme. Upravo završavam, pa ću se javiti ponovo. Dakle, vi to niste učinili na način na koji je trebalo da učinite, a koje bi nalagala elementarna pristojnost, gospodine predsedavajući.

Hteo bih na ovaj način da iskoristim priliku da u ime potpisnika predloga za sazivanje ovog vanrednog zasedanja preformulišem predlog dnevnog reda, tako što bi tačka dnevnog reda glasila – Predlog odluke o odobravanju određivanja pritvora Draganu Laziću, Okružnom javnom tužiocu u Zrenjaninu.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom domu, srećom po sve nas, ustanovljava se državna politika Srbije. Ovo je, dakle, ne deveti put, nego, četvrti put da postoji nešto što se zove rezultanta državne politike ostvarena relativnom većinom kada je reč o saglasnosti vlasti i opozicije i kada je reč o državnoj politici. Dakle, to je počelo 21. novembra 2005. godine i nastavlja se i danas.

Kako je prvom rezolucijom zacrtana državna politika Srbije ona se praktično nije menjala do danas, bilo je potrebe da se donose nove rezolucije, u skladu ili zbog potreba koje su nastupile sagledavajući različite okolnosti u kojima smo se našli, pre svega međunarodne okolnosti.

Nažalost, mi ne možemo živeti van sveta i naša sudbina će na kraju krajeva zavisiti i zavisi od naše umešnosti da budemo sposobni da vodimo dobru međunarodnu politiku i da pronađemo pravo mesto Srbiji u tome.

Ova rezolucija donosi, praktično, samo nekoliko novina u odnosu na prethodne. Te novine se tiču, pre svega, onih najava ili onih pretnji sa kojima smo danas suočeni – kada je reč o najavama koje dolaze iz Stejt departmenta, o najavama koje dolaze sa samog Kosova i Metohije od politički organizovanih Albanaca na Kosovu i Metohiji, kada je reč o jednostranom proglašenju nezavisnosti, od Amerike, kada je reč o priznanju tako proglašene nezavisnosti i, nažalost, te opasnosti dolaze i od dobrog dela zemalja koje su članice Evropske unije, koje na određen način, zbog određenih interesa, očigledno misle da bi bilo dobro biti uz američku politiku u ovom slučaju i eventualno ići na priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, sve naravno, suprotno principima međunarodnog prava, svemu onome što bi svaka od tih država želela da se njoj desi, a verovatno tom nekom drugom može.

Ne moram da ulazim u istoriju kako je do toga došlo, o tome smo već hiljadu puta pričali, ali ono što bih hteo ovde da istaknem, a čuvši naše prethodne sagovornike, šefove drugih poslaničkih grupa, to je prosto sledeće. Mogu da prihvatim i treba prihvatiti da opozicija u Parlamentu, pošto je ovu rezoluciju pre svega ovde pred vas iznela Vlada Republike Srbije, podržana skupštinskom većinom, može i treba da prigovara aktima koje podnosi Vlada, da nalazi neke zamerke i postavlja brojna pitanja i kada su ona postavljena u cilju zabrinutosti da li Vlada ili vladajuća većina odgovara potrebama državnih interesa, naroda i građana, to je nešto što mogu da prihvatim, mogu tome da se suprotstavim, mogu da dam, ili da neko od nas, da objašnjenje šta tu nije jasno.

Ono što, međutim, teško mogu da prihvatim to je da, srećom, minorna opozicija u ovom parlamentu nastupa protivno zacrtanoj državnoj politici i državnim interesima. Na kraju krajeva, neko će reći da je to politički subjektivna stvar, da različito možemo gledati na to, to jeste istina, ali imam puno pravo da se sa tim ne složim. Reći ću vam i zbog čega.

Ovde je postavljeno nekoliko pitanja. Pre svega, značaj ovog teksta nije u zaštiti državnog interesa kao apstraktne forme, nego pre svega u zaštiti života ljudi, jer život nije samo uzimanje vazduha, jela, pića i spavanja. Život je mnogo složenija pojava, sastoji se od razmišljanja i različitih emocija, od mržnje do ljubavi, od odnosa prema nekim stvarima koje ljudi mogu smatrati svetim, od odnosa između ljudi kao takvih, prijatelja, odnosa prema devojci, prema dečku, prema supruzi, prema mužu, prema bratu ili sestri, prema domu, prema ognjištu, prema nečemu što smo nasledili i do čega nam je jako stalo.

A, ja sam čuo za slučajeve, ranije su se dešavali, da su se neki ljudi ubili zbog toga što im je eksproprijacijom oduzeta kuća, eksproprijacija podrazumeva pravičnu naknadu i preseljenje, zato što su navikli da u svojoj staroj porodičnoj kući žive i nisu mogli da podnesu taj trenutak.

Nisam siguran da bi olako takve ljude mogli proglasiti prosto ludima, samo zbog toga što su to uradili. Dakle, život je vrlo složena pojava.

Naravno, da se pre svega ovakvom rezolucijom brinemo za život ljudi, jer ljudi ne žive u bezvazdušnom prostoru ili nigde, nego žive na nekoj teritoriji, žive u nekim selima, gradovima, u nekim svojim stanovima i domovima, vezani su, pogotovo oni stariji među nama, za groblje koje često posećuju da bi upalili sveću ili se na neki drugi način poklonili seni onih koji više nisu sa njima. Prosto je nemoguće da nema poštovanja za te elemente života. Zar je moguće da život posmatramo samo mehanicistički? Mi nismo ljudi biljke, nego imamo nešto drugo u svemu tome.

Prema tome, ono što je za nekoga razumno, za drugog je nerazumno, verovatno je potpuno nerazumno poginuti, srljati na metak. Nerazumno je sebi naneti neku fizičku bol ili štetu, a neko drugi misli da je to možda razumno činiti ukoliko se čovek izloži opasnosti da bi spasao sebi bližnjega, da bi odbranio takvu, ako ne i neku drugu veću vrednost, barem kako on to posmatra. Znači, u tome se možemo razlikovati.

Ono što ja razumem, ali ne mogu da prihvatim, to je da postoje ljudski strahovi. Mogu da razumem da se ljudi boje za svoju egzistenciju, mogu da razumem da ima takvih političara i da vode takvu političku kampanju, takav program da taj strah pokušavaju da šire, ali to ne moram da prihvatim.

Moji standardi života, standardi života nekih od nas, ne moraju se poklapati sa drugima i to ne moram da prihvatim.

Kada je reč o tome u kakvoj se mi poziciji nalazimo, kada je reč o tome koliko možemo zaslužiti ili dobiti podrške drugih za našu, u ovom domu utvrđenu ogromnom većinom glasova, mislim da će to i sada biti slučaj, nacionalnu i državnu politiku Srbije, onda treba da se pitamo još jednu stvar i time bih završio.

Da li smo mi svesni toga da je mera u kojoj će nas drugi poštovati i pokušati da nam pomognu ekvivalentna meri u kojoj smo spremni sami sebe da poštujemo, u kojoj smo spremni da budemo jedinstveni u zaštiti nečega što smatramo državnim interesom. Kad god se uoči neka pukotina u tome, svi koji smatraju da im taj interes nije bitan onako kako ga mi vidimo ili smatraju da treba zadovoljiti neki tuđi interes na ovom prostoru, oni će tu pukotinu probati da rašire.

Koliko god pokažemo jedinstvo, toliko ćemo imati problema u realizaciji svih ovih ciljeva.

Neko je rekao štite nas jedni iz jednog dela sveta, a neprirodno je da nas ne štite neki drugi, Francuska u ovom trenutku itd. Odgovor na to pitanje je prost. Verovatno bi nas štitila i Francuska da je ova država imala snage da uvek na vrlo jasan, jednostavan i gromoglasan način istakne šta joj je krajnji cilj.

Daću vam vrlo jednostavnu ilustraciju ovoga. Imao sam nedavno priliku da razgovaram sa nekim, ne tako beznačajnim, poslanicima Ruske Federacije, koji su me pre nekoliko meseci pitali vrlo prosto pitanje – da li ste vi sigurni da ste jedinstveni u ovome što pričate? Ako jeste i ako postoji izuzetno velika, solidna, većina koja podržava ovo što ste nam vi prikazali kao vaš suštastveni interes, Rusija može stati iza vas. Ako to nije slučaj, onda od tog posla nema ništa.

Potpuno je jasno da pojedine zemlje članice EU imaju u ovom trenutku neki drugi interes koji se naravno često prepliće sa interesima SAD, koje imaju očigledno izuzetno veliki uticaj na pojedine članice EU. Znam da tu nema preterano emocija, znam da će se pojedine članice EU, pogotovo one vodeće, nažalost, opredeliti i opredeljivati u svojoj spoljnoj politici uglavnom prema stavovima SAD, tj. ne želeći da ulaze u bezrazložnu konfrontaciju. Ali, ne bih uvek, isključivo, samo njih krivio za to.

Ovaj dom, ova skupština, ovaj narod, koji je predstavljen preko svih nas ovde, ima obavezu da ovu opasnost od sebe otkloni. U tim odnosima nema emocija, slažem se, ali moramo respektovati naš život koji se sastoji od emocija, moramo respektovati činjenicu da ne živimo na Marsu ili nepostojećem prostoru, ili na nekoj teritoriji, nego moramo uvažavati činjenicu, kao što je to neko rekao, da smo svi zaista jednaki u pravima.

Ako je to tačno, onda su valjda u tim pravima sa nama jednaki i svi oni građani koji žive na teritoriji Kosova i Metohije, pre svega svi oni koji žele da žive u jednoj državi sa svima nama, a i oni koji misle ili možda veruju da to ne žele, i oni bi trebalo vremenom da shvate da mogu biti deo jednog korpusa.

Zato, mislim da ovu rezoluciju treba podržati i mislim da bi bila velika šteta ako se u ovom trenutku ponovo, kao što je to možda nekada bio slučaj, ne pokaže državno jedinstvo po ovom pitanju. Hvala vam. (Aplauz.)

Čl. 27, 104. i 226. Juče je predsednik Narodne skupštine, koga ovde ne vidim, iako sam od potpredsednika Narodne skupštine Radeta Obradovića dobio informaciju da je prema rasporedu trebalo on da predsedava u 10,00 ujutru, verovatno nema nameru da siđe, videćemo u toku dana kako će to izgledati, dakle, on je juče raspisao izbore za predsednika Republike, što je objavljeno u "Službenom glasniku" broj 117.
U Ustavnom zakonu, u članu 3, stoji: "Izbore za predsednika Republike raspisaće predsednik Narodne skupštine do 31. decembra 2007. godine, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu poslednjeg od zakona kojim se uređuju položaj i izbori za predsednika Republike, odbrana i Vojska Srbije, spoljni poslovi i službe bezbednosti". Akcenat je na stupanju na snagu ovih zakona.
Što se tiče zakona o predsedniku Republike i izboru predsednika Republike, ti zakoni su juče stupili na snagu. Kad je reč o navedenim drugim zakonima koji su izričito pobrojani u stavu 2. člana 3. Ustavnog zakona, kada je reč o zakonu o odbrani, veoma jasno stoji da je vakacio legis osam dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". To stoji u članu 127. Zakona o odbrani.
Dalje idemo, Zakon o Vojsci, to je verovatno nekom promaklo, ako kažemo nekom, promaklo je svima u ovoj Narodnoj skupštini, ali svima do jednog. To ne opravdava ni vlast ni opoziciju. Dan stupanja na snagu je 1. januar 2008. godine. Zakon o spoljnim poslovima, član 67 - ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti - osam dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Prema tome, jasna je stvar da predsednik Narodne skupštine, koji sad ovde nije prisutan, nije postupio u skladu sa Ustavnim zakonom kada je raspisao izbore za predsednika Republike. DSS je juče iznela svoj stav kada je reč o kršenju koalicionog sporazuma koje je nesumnjivo, ali to se tiče naravno stranaka vladajuće koalicije.
Žao mi je što zamaram opozicione stranke sa ovim, ali i mi smo rekli da će naša reakcija na to biti svakako posle 19. decembra, za kada je predviđena rasprava o Kosovu i Metohiji u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Naravno da je posle toga predviđena i rasprava u Narodnoj skupštini o Kosovu i Metohiji. Za nas su to svete stvari. Pre toga mi nećemo dati nikakav odgovor DS-u i radićemo sasvim normalno u ovom parlamentu. Nećemo ni na koji način ugroziti rad parlamenta do tog trenutka, niti će na bilo koji način biti ugrožen rad Vlade Republike Srbije.
Što se tiče ovih primedbi koje sam ovde izneo, one se daju vrlo jednostavno rešiti. Predsednik Skupštine treba da povuče svoju odluku i da je donese u skladu sa članom 3. Ustavnog zakona. Hvala.

Član 27. član 104. i član 226. Dakle, osećam da je ovo, na neki način, bio odgovor na ono što sam rekao jutros kada sam ustvrdio, podsetiću, da je odluka o raspisivanju predsedničkih izbora doneta uprkos činjenici da jedan broj zakona, koji je pobrojan u stavu 2. člana 3. Ustavnog zakona, nije stupio na snagu, iako se prostim i jednostavnim čitanjem odredbe stava 2. člana 3. Ustavnog zakona može videti da su to zaista preduslovi za preduzimanje ovakve radnje.
Nisam rekao da je to ništa naročito strašno, sem što je u jednom delu prekršen koalicioni sporazum, jer je to učinjeno bez saglasnosti partnera. S druge strane, strašno je ukoliko se time povredi jedna važeća odredba i to Ustavnog zakona. Rekao sam da tome ima leka i naravno da popravljanje jedne takve odluke ili ispravka, vraćanje na staro i donošenje ponovne odluke u skladu sa Ustavnim zakonom, može problem rešiti.
Naravno, nijednog trenutka nisam govorio o terminu održavanja izbora. To nijednog trenutka nije bila tema. To nije nešto što preokupira naše misli. Mi smo govorili o nekim drugim stvarima, o Kosovu i Metohiji, o sednici Saveta bezbednosti koja će se održati 19. decembra. To je ono što preokupira naše misli.
Kada je već reč o datumima, dakle, rekli smo da je krajnji rok 31. decembar, ali juče nije bio 31. decembar, ni danas nije 31. decembar. Dakle, do 31. decembra imamo nekih 17 dana. Ne vidim šta je bio toliki problem da se u tih 17 sledećih dana donese odluka koja bi bila nesporno, ali nesporno među svima, ko god kako tumačio član 3. stav 2. ovoga zakona, doneta da bi bila potpuno u skladu sa Ustavnim zakonom. Znači, ne vidim šta je bio toliki problem. To je ono što hoću da kažem.
Sledeća stvar, kada je reč o odgovornosti, mi iz DSS smo rekli vrlo jasno naš stav. Može se postaviti pitanje i nepoštovanja sporazuma, i odgovornosti itd, ali mi ga nećemo postaviti. Objasnio sam zbog čega: ne, za sada. Zbog sednice Saveta bezbednosti 19. decembra o Kosovu i Metohiji i zbog toga što će, verovatno, nakon te sednice Saveta bezbednosti uslediti potreba, kao što je i najavljeno, da se i ova skupština izjasni o tom vrlo važnom pitanju i da da neke odgovore koje javnost od nas očekuje. To je za nas apsolutni prioritet. Ništa drugo ne može biti iznad toga.
Što se tiče utvrđivanja odgovornosti na nekim drugim organima ili telima, to prosto ne mogu da prihvatim, zato što Ustavni sud Republike Srbije, prema Ustavu i prema Zakonu o Ustavnom sudu, rešava o ustavnosti i zakonitosti opštih akata. Akt o raspisivanju izbora je pojedinačni akt. Prema tome, ova tema se nikada neće naći na Ustavnom sudu.

Hvala vam, predsedniče. Član 101. i član 104. Kada je reč o učešću u raspravi, bila je jedna situacija ranije na koju smo se svi navikli, mislim da to nije bilo baš dobro: poslanici vladajuće koalicije uglavnom ne pričaju ništa, gledaju da uštede vreme, a oni koji ne moraju na taj način da vode računa o vremenu koriste svoje pravo i govore o Predlogu zakona, podnoseći amandmane, govoreći u načelu, to je sve normalno. U jednom trenutku naše mišljenje, u DSS-NS, bilo je da ako se tako stvari posmatraju i tako večito traje, bez obzira ko je na vlasti, ko je opozicija, onda to takođe ne doprinosi velikom ugledu ovog doma.
Jednostavno, stvara se utisak u javnosti da jedna od strana koja podržava Vladu, i koja Vladi uglavnom priprema zakonske predloge, predstavlja isključivo glasačku mašinu radi izglasavanja predloga zakona koji je na dnevnom redu. To je vladajući utisak u Srbiji, to nije ništa sporno između nas.
Naša ideja nema nikakve veze ni sa kakvim političkim trenutkom, ona je razmatrana odavno i mi smo mislili da bi u nekoj, makar manjoj meri bilo neophodno i da predstavnici vladajuće koalicije uzmu učešća u raspravi o zakonu u načelu; u nekoj meri koja je prihvatljiva sa našeg aspekta i u raspravi o amandmanima, dakle, u pojedinostima, kada bi bilo dobro odbraniti, prema našem uverenju, predlog zakona koji je došao od Vlade tako što bi se reklo nešto ili o amandmanu koji je podnet, koji osporava konkretan član zakona iz razloga koji su izneti od strane podnosioca, ili da bi se na taj način, u krajnjoj liniji, odbranio i zakon u celini. To je sasvim normalno i mislim da u tome ne treba videti nikakvu naročitu pozadinu.
Što se tiče druge diskusije, vezane za opstrukciju i te stvari, mi nikada nismo gledali na amandmane SRS i neke druge opozicione stranke kao na opstrukciju rada parlamenta. Imate neki problem sa tim? Hoćete da kažete da treba? Ne, ja ne mislim.
Dakle, mi smo to gledali kao način da jedna politička stranka koja trenutno ne vrši vlast dobije što više prostora za ovom govornicom, da iskaže svoje političke stavove i prirodno je da se trude da to traje što duže. Znači, nema tu neke velike filozofije.
Što se tiče drugog otvorenog pitanja, kada je reč o izborima, pošto se ono na neki način otvorilo u ovih par dana, rekao bih sledeće: politički stavovi su manje-više jasni po tom pitanju. Sada ću da vam objasnim zašto manje-više. Što se tiče Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, naš politički stav je potpuno jasan, mi smo apsolutno protiv toga da izbori budu raspisani za 9. decembar, dan pre 10. decembra, kada se završava jedan ciklus rada "trojke" koja treba da podnese izveštaj i za kada je od strane albanskih separatista najavljeno proglašenje nezavisnosti Kosova, eventualno praćeno priznanjem neke druge države. Smatrali smo da je to jako loše.
Zašto je to baš taj datum? Zašto nije sedam dana kasnije, zašto nije 27 dana kasnije? To su pitanja na koja ne postoje odgovori. Mi o tome govorimo javno, bez obzira na to da li smo ili nismo u koaliciji sa Demokratskom strankom čiji se stav po tom pitanju očigledno razlikuje i razlika u stavovima po tom pitanju ne može biti bez posledica, tu je stvar jasna. Naravno, govorili smo i o drugim ljudima, učesnicima u političkom procesu, za koje nam se činilo i još uvek nam se čini da prosto jedva čekaju da izbori budu raspisani kako bi izašli, bez obzira na argumente koji se čuju.

Vrlo kratko. Moram da odgovorim na ono što je rečeno. Dakle, što se tiče onoga što može da se desi posle 10. decembra, ja ću se složiti sa gospodinom Todorovićem da stvari ne moraju biti tako jednostavne. Ima tu različitih mogućih scenarija kada je reč o 10. decembru, potencijalnom drugom krugu predsedničkih izbora, ako budu bili raspisani za 9. decembar, ali jedno je nesumnjivo – ako se desi da izbori budu raspisani za 9. decembar, onda će se svakako voditi neka izborna kampanja za one koji žele da učestvuju na takvim izborima do 9. decembra. Svakako, ako bude drugog kruga, vodiće se u te dve nedelje između prvog i drugog kruga.
Dakle, sve ovo vreme o kojem govorim, bez obzira koji je to datum, nije 17, to je 25. decembar, 23. je drugi krug, onda sve to vreme praktično je okupirano političkim tenzijama izborne kampanje.
Svi znamo da od kako je višestranačje u Srbiji, u ovo novije doba, nijedna izborna kampanja nije protekla a da nisu bile velike tenzije u igri, bez obzira da li je u pitanju korektna izborna utakmica u formalnom smislu reči. Pojavljuju se velike tenzije. To jednostavno preokupira celo društvo. Saradnici lidera političkih stranaka koji će biti kandidati na tim izborima će uglavnom da se bave njihovim kampanjama i bojim se da to nije atmosfera u kojoj možemo pažnju posvetiti na jedan normalan, regularan način problemima sa kojima se država suočava. To je bio naš stav.
Što se tiče reakcije kosovskih Albanaca, ja prihvatam da je moguće da oni 11. decembra ništa ne urade, sasvim je legitimno gledanje na stvar, ali s obzirom na dugotrajne pripreme i na potpuno očiglednu podršku SAD za taj čin, prosto je teško poverovati da bi čak i njihovi mentori takav potez zaustavili za neki duži vremenski period.
Dakle, strpite se i sačekajte nedelju, dve ili tri, kada smo mogli više godina, to je razumljivo, ali teško je zamisliti da mogu čekati duže od mesec ili mesec i po dana. Dakle, to je neko razmišljanje i to takođe treba uključiti u tu celu priču.
Prema tome, naša ideja, kada smo ovih dana otvarali pitanje izbora i kada bi bilo dobro, a svakako ne bi bilo dobro da se raspišu, zasnivala se na ovim postulatima - da izbegnemo jednu neposrednu tenziju u ovom trenutku. Ona je potrebna redovno u državi, kada je reč o izborima, ali u ovom trenutku se ona može izbeći saglasnošću volje svih nas u ovom parlamentu, jer za sve to nije dovoljna vladajuća koalicija; potrebno je da i druge političke stranke tu učestvuju, pogotovo u ovom trenutku najveće političke stranke u Srbiji, SRS, jer bez toga nema rešenja problema.
Dakle, mislim da je zbog toga važno da se ova tenzija sada izbegne, ako je to ikako moguće. Da li će nesuglasice po tom pitanju rezultirati nekom konkretnom političkom posledicom, to je sada potpuno druga tema. Može neko da otvori to, ali to nije važno. Za nas je bilo važno određenje po pitanju potrebe da Srbija mora da ima izbore baš u ovom trenutku kada se radi o ovoj stvari.

Vidim da ima mnogo onih koji su se prijavili po Poslovniku. Moj razlog je po članu 104. Hteo bih još jednom da vas podsetim: ili je ovo debatna emisija RTS-a, za šta ima vremena, imam sutra uveče "Upitnik", a postoje druge emisije i postoje druge emisije na nacionalnim televizijama, ili je ovo Skupština Srbije, pretežno.
Mislim da je ovo pretežno Skupština Srbije, Narodna skupština, i zamolio bih da se vratimo na ono što je tema dnevnog reda, uvažavajući sve moguće razloge da se iznese šta bilo. Nikada tome nisam bio protivan, niti mogu niti smem da budem protivan, ali na kraju mogu da apelujem, mogu da molim. Na to imam pravo i to pravo mi se ne može oduzeti.
Molim vas da se vratimo na temu dnevnog reda, jer ako to ne bude slučaj i ako govornici nakon mene, i pored ova dva apela koja ste čuli, budu istrajali u tome da otvorimo deset različitih tema koje nemaju veze sa ovim što je na dnevnom redu, onda će poslanici DSS i Nove Srbije da se javljaju na isti način po Poslovniku, ali tako što će raspravljati o temi dnevnog reda i amandmanu.
Ako neko može da zloupotrebi Poslovnik tako što će raspravljati o koječemu, onda dozvolite pa ćemo i mi da ga zloupotrebimo tako što ćemo pričati o onome što je na dnevnom redu. Javljaćemo se po članu 104, otvorićemo zakon i čitaćemo ono što piše u zakonu, što piše u amandmanu, komentarisaćemo ga i tako će to da protekne.
Prosto ne vidim drugog načina da izrazimo protest protiv pričanja o koječemu od 10 ujutru do šest popodne. Sami učestvujemo u tome, iznosimo političke stavove i mislim da je to legitimno. To smo radili pola sata, sat, sat i po ili dva, ali prosto, ljudi moji, ne može ceo dan. Ako budete nastavili tako, svi iz bilo koje stranke, kažem vam da će DSS i Nova Srbija koristiti pravo po Poslovniku da pričaju o zakonu. Hvala.

Član 103. stav 1. Tamo piše da se narodni poslanici moraju pridržavati teme dnevnog reda i složio bih se da je teško, kada se reaguje po Poslovniku, govoriti o temi dnevnog reda. Dnevni red je ono što je mimo javljanja po Poslovniku i s te strane ste potpuno u pravu.
Međutim, na samom početku naglasio sam danas popodne, posle 15,00 časova kada sam najavio da će poslanici DSS učestvovati na jedan specifičan način na ovoj sednici, da ćemo mi kao i drugi zloupotrebiti javljanje po Poslovniku, ne bi li rekli nešto što je vrlo neuobičajeno. Međutim, ta zloupotreba je nastala da bismo pokušali da skrenemo pažnju šta je na dnevnom redu, a zbog čega se gubi vreme čitav dan.
Znači, koristili su poslanici DSS-a priliku, pozivajući se na član 103, koristeći sva tri minuta koja su im na raspolaganju, da kažu nešto o samom zakonu, da prokomentarišu amandmane.
Istina je da nema resornog ministra, istina je da to zaista nije u tom smislu prava rasprava o amandmanima i zakonu, to sve prihvatam, te vrste primedbi sve prihvatam, uvažavam i mislim da ste u pravu, ali za nas nije bilo, zbog načina na koji je tekla diskusija u ovoj skupštini tokom celog dana, drugog političkog izbora, sem da na taj način skrenemo pažnju na ono što mislimo.
Prema tome, kao što uvažavam pravo drugih da kažu šta misle, koristeći priliku da se jave po Poslovniku, tako eto toliko i ništa više od toga nego molim vas da uvažite naše pravo da na taj način skrenemo pažnju na ono što mislimo da nam je bitno. Naravno da ministar nije tu.
Onog trenutka kada se otkoči ovaj problem koji se zove javljanje po Poslovniku, kada uđemo u kolotečinu rasprave o zakonu u pojedinostima, po amandmanima, tog trenutka ćemo mi imati priliku da se obratimo ministru, kako bismo današnje svoje pravo iskoristili da i na ovaj način kažemo nešto o zakonu i o amandmanima koji su bili na dnevnom redu.
Verovatno to onda neće biti u ovoj meri u kojoj je to činjeno danas, ali tamo gde bude potrebno imaćemo, naravno, svoju reakciju i govorićemo.
Da li ima TV prenosa ili nema TV prenosa, to uopšte nije važno, u pravu su poslanici koji su rekli da, bez obzira da li postoji TV prenos, ono što se ovde govori ostaje u zapisniku, mi smo prosto hteli da danas u zapisniku ostane da smo govorili ili pokušali da govorimo, na jedan možda neobičan način, o onome što je bilo predviđeno da bude na dnevnom redu. To je bio naš način da se izrazimo.
Ko ima nešto protiv toga, svaka mu čast, ali ovog trenutka završavajući hoću da kažem, bez obzira što smo do sada iscrpili skoro sve amandmane na članove zakona koji su nam bili od neposrednog interesa da nešto kažemo, u ovom trenutku se po tom osnovu više ne nalazi razloga, tako da nema razloga da dalje učestvujemo na ovaj način u raspravi i ovim završavam.
Što se tiče daljih javljanja po Poslovniku, pravo da vam kažem, mi nemamo neku ambiciju da to činimo u ovom trenutku. Bilo nam je važno da ono što smo naumili završimo radi zapisnika i radi stenograma.

Javljam se po istom osnovu kao i prethodni govornik. S obzirom na ovo o čemu je bilo reči, prosto ne mogu da ne reagujem. Slažem se sa izlaganjem prethodnika. Zaista, reakcija gospodina Komšića se ne može nikako protumačiti ni kao diplomatska, a reći da je nediplomatska i to bi bio eufemizam. Znači, tu se radi o jednom agresivnom nasrtaju na prava i obaveze Republike Srbije, na način koji nema presedana u ovoj najnovijoj istoriji. Mislim da u tom smislu država Srbija ne može ostati bez reakcije. Ovo je možda jedan od vidova te reakcije, ali mislim da nije isključeno da i pojedini državni organi u Srbiji, kao što je i ovaj parlament, treba da imaju određenu reakciju.
Ta reakcija nije možda dovoljna da bude samo sa govornice, moguće je da je neophodno da u jednom trenutku ova skupština izađe i sa određenim dokumentom.
Mi smo na ovom zasedanju Narodne skupštine imali predlog deklaracije o Kubi; pa kada smo već imali predlog deklaracije o Kubi, prosto je neverovatno da ne bismo mogli da imamo predlog deklaracije o ovoj situaciji u BiH, koja je vezana za položaj Republike Srpske. Poštenja radi, reći ću da sam juče imao prilike da vidim jedan takav predlog, koji su pripremile kolege iz SRS. U ime poslaničke grupe DSS - NS mogu reći da to može biti dobar polazni osnov da se napravi jedan zajednički tekst na tu temu i to može biti odgovor ovog parlamenta.
Jednostavno, obaveza Republike Srbije, to je ono što gospodin Komšić mora da zna, proističe iz Dejtonskog sporazuma. Država Srbija je garant sprovođenja Dejtonskog sporazuma i ima svako pravo da se meša onda kada smatramo i kada država Srbija smatra da su povređene odredbe Dejtonskog sporazuma i da je povređen ustavni okvir u BiH. Ovo što gospodin Lajčak sada radi, to je definitivno vređanje ustavnog okvira u BiH, to je pokušaj da se poništi postojanje Republike Srpske. Mi vrlo dobro znamo na koji način je sve to išlo, kako je rat završen i ko su garanti završetka tog procesa. Prema tome, u ovom trenutku ovo ima osnova, sve što smo čuli ima dubokog smisla i ova država jeste u obavezi da reaguje.

Ovo je replika na prethodno izlaganje. Dakle, mislim da se nismo baš najbolje razumeli, jer ja nisam govorio o potrebi da Skupština reaguje na Komšićevu izjavu, nego na ono što je Lajčak uradio. To su dve potpuno različite stvari. Na Komšićevu izjavu možemo reagovati kao političari na različit način. Što se tiče Lajčaka, to je predmet rezolucije.
Dakle, ja sam rekao da sam juče imao priliku da vidim jedan inicijalni dokument Srpske radikalne stranke koji može poslužiti kao dobar osnov za reakciju Narodne skupštine povodom onoga što se dešava u BiH pod međunarodnim patronatom. Moramo imati u vidu da BiH nije obična država. Ona je jedna vrsta marionetske tvorevine međunarodne zajednice, na koju smo morali da pristanemo u ovom trenutku zbog toga što je to rešeno jednim sporazumom kojim je zaustavljen rat. To je za nas trenutno pravni okvir. Taj pravni okvir mora da se poštuje, jer smo mi garanti poštovanja tog pravnog okvira.
U tom smislu ja mogu da shvatim i određene izjave određenih državnih zvaničnika. Znači, ne bih širio temu, zaista, ali je prosto nemoguće da državni organi Srbije ne reaguju na takve izazove. To mora da se uradi.
Zaista ne mogu da prihvatim tezu da ako neko ko je zvaničnik jedne države, pa i takve kakva je Bosna i Hercegovina, u liku gospodina Komšića, prozove jedan državni organ Srbije, da se to tiče isključivo reakcije tog državnog organa. Za mene je to sa političkog stanovišta apsolutno neprihvatljivo. Po meni, država Srbija mora imati određenu reakciju, a obično je reakcija primerena onome što je izazvalo reakciju.
Dakle, treba da se postavi pitanje ko je to rekao, u kom svojstvu, na koji način se obratio, da li je to diplomatski rečnik ili nešto što je sasvim drugačije, nešto što je skandalozno u diplomatskom i političkom smislu. Ja mislim da je ovo drugo u pitanju. Na kraju, na tako skandaloznu izjavu ide reakcija koja je takvoj izjavi, ne samo nivou sa kojeg je data, primerena.
Prema tome, vi ćete moći vrlo jasno da čujete izjavu savetnika za medije predsednika Vlade o tome. Ona jasno, nedvosmisleno, decidno kaže da se radi o drskom, bezobzirnom ponašanju koje se na svakakav način može okarakterisati, samo ne kao diplomatsko, i da ono nije upereno nijednog trenutka protiv Vojislava Koštunice lično. Nemojte imati iluzije nijednog trenutka da je ono što je Komšić izjavio upereno lično protiv Vojislava Koštunice, jer se, bože moj, njemu nešto Vojislav Koštunica ne dopada. To jednostavno nije tačno.
Ko tumači da je takav napad usmeren na ličnost u ovoj državi, taj očigledno nije u stanju da oseti na koji način se može i treba braniti državni interes Republike Srbije. Takve izjave su direktno uperene protiv Republike Srbije. Jer, oni ljudi koji se nalaze na funkcijama u ovoj državi reprezentuju i državu i državni interes Republike Srbije, a ne sami sebe na tim funkcijama. Bez obzira ko je za koga glasao na ovim izborima, ko je za koga glasao u ovom parlamentu kada je reč o ministrima ili predsedniku Vlade, ovo je, dakle, nešto što je zajednički interes.
Kada se poziva na zaštitu zajedničkog interesa, gospodine Nikoliću, onda se mora biti do kraja dosledan u tome.
Kada ovde govorite o nekim najavama da se možda mogu raspisati predsednički izbori u trenutku kada se zaista završava jedna izuzetno važna faza razgovora o budućem statusu Kosova i Metohije, koja će rezultirati 10. decembra podnošenjem izveštaja "trojke" Savetu bezbednosti i koja može lako rezultirati ostvarenjem najave za samoproglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, što može biti, opet u skladu sa najavama, praćeno unilateralnim priznanjem pojedinih država, u ovom slučaju to može lako da se desi da to bude od strane SAD... Radi se o kreiranju jedne izuzetno opasne situacije i velikog izazova za državu Srbiju, pa nije dovoljno samo reći - ha, postoje najave hoće li to biti, neće li to biti. Ovo je tema za naš zajednički razgovor.
Kada je reč o rokovima za raspisivanje izbora po Ustavnom zakonu, to pada na teret svih nas. Srpska radikalna stranka možda nije glasala za ovu vladu, možda nije u vlasti, možda je ne interesuje uopšte sudbina ove vlade ili je interesuje u onom najgorem smislu - da ona padne, ali, u svakom slučaju, SRS ima interes i učestvuje u ustavnom procesu.
Prema tome, do one mere i u onoj meri ukoliko su odredbe Ustavnog zakona i njihova neposredna primena važni za razrešenje ovog pitanja, utoliko postoji i odgovornost 81 poslanika Srpske radikalne stranke za ovu priču. Tako da apsolutno nije tačno i ne može biti tačno da se ova stvar svodi na političku odluku jedne političke stranke ili na pitanje nametanja ove političke odluke. O ovome moramo da imamo, dame i gospodo, zajednički politički stav, jer ako ga nemamo to je ogromna šteta za državu Srbiju.
U tom smislu treba da se razumemo, a ne da ovde iznosimo politička stanovišta koja treba, zahvaljujući našoj veštoj retorici, da zvuče kako smo, bože moj, svi mi spremni da odbranimo državne interese Republike Srbije, ali kada dođe ključni momenat i kada se ispred nas postavi neki izazov, kao što je moguće raspisivanje izbora, onda šta? Verovatno se predlaže da svi jurnemo na te izbore. Odgovorite nam na to pitanje, gospodine Nikoliću, pa možemo da pričamo.

Ovo je bio sjajan retorski način kako da se izbegne odgovor na pitanje koje je postavljeno. Zaista ne mogu da zamerim ničemu što ste vi rekli kada je reč o kritikama koje ste uputili vladajućoj koaliciji. Svaka opoziciona stranka bi to činila. Da li smo spori, da li nismo uradili ono što smo obećali, koliko to kasni, to su stvari koji se mogu ili ne mogu braniti. Ja sam postavio jedno sasvim drugo pitanje, nemojte da skrećemo s teme.
Desetog decembra ove godine završiće se ova faza pregovaračkog procesa; može da se desi da bude zaključeno od strane pojedinih aktera da bude i poslednja, što naravno Srbiji ne može da odgovara. Podneće se izveštaj Savetu bezbednosti. Jedna strana, albanska strana na Kosovu i Metohiji će verovatno jednostrano proglasiti nezavisnost naše južne pokrajine. Jedna država u ovom svetu, to su SAD, već je najavila da je najverovatnije da će unilateralno priznati tu nezavisnost.
Samim tim je više nego očigledno da će se posle tog datuma stvoriti određene okolnosti koje predstavljaju više nego izazov za ovu državu.
S tim u vezi DSS - NS je iznela svoj politički stav javno, nevezano za to da li učestvuje u vlasti ili ne učestvuje u vlasti. Vi vrlo dobro znate da mi nijednog trenutka nismo istakli svog kandidata, Demokratska stranka Srbije nije istakla svog kandidata za predsedničke izbore, niti to, kako stvari sada stoje, imamo u planu da činimo, iz dva razloga: prvo, zato što predsednički izbori nisu raspisani, sa čim se svakako slažem; drugo, da bismo bili konzistentni u svom političkom stavu kada je reč o tome da ih sada ne valja ni raspisati. To je decidan i jasan politički stav. On je ovde potpuno jasno politički obrazložen.
Ono što sam hteo da kažem nije, gospodine Nikoliću, da vi imate obavezu da učestvujete u ostvarivanju Ustavnog zakona i realizaciji Ustavnog zakona, svakako to nije vaša obaveza, niko to od vas ne očekuje. To je naša obaveza, i ako to loše radimo sve kritike idu na naša leđa, sigurno neće na vaša.
Vaša obaveza nastaje u onom trenutku kada se za ovu zemlju stvori određeni izazov, koji je sada više nego lako predvideti, pa kada se to dogodi, a zaključimo svi zajedno to, na šta vas ja pozivam da zajedno o tome razgovaramo, a ne samo stranke vladajuće koalicije, za mene je neprihvatljivo da se u ataru vladajuće koalicije raspravlja jedno ovako važno pitanje.
Ako neko sedi u ovom parlamentu, nek je i pet poslanika, nek je poslanička grupa od pet poslanika, ona je dužna da ovom pitanju posveti vrednu pažnju, a kada se dogodi izazov za ovu državu, i pre nego što se dogodi, ako ga možemo predvideti, zar nije glavna tema da raspravimo pitanje da li u tom trenutku treba ili ne treba da imamo izbornu kampanju.
Da li treba sve građane Srbije da podignemo na noge da politički budemo za jednu ili za drugu unutrašnju političku poruku u trenutku kada imamo jedan ovakav izazov? Niko nije blesav da misli da će se pitanje Kosova i Metohije rešiti 10. decembra. Naravno da neće, neće se godinama rešiti, možda i decenijama, ali to nije momenat kada mi možemo i treba da se bavimo unutrašnjom političkom scenom.
Što važi za predsednika Republike, važi i za gradonačelnika Beograda. U čemu je razlika između četvrtine biračkog tela i celog biračkog tela kada je reč o ovom argumentu? Ja ne vidim nikakve razlike između toga.
Nemojte onda druge optuživati za političko kalkulantstvo i pominjati upravne odbore, javna preduzeća. Kalkulišu oni koji kalkulišu sa javnim političkim funkcijama, oni koji govore o tome da će možda učestvovati na izborima, možda neće, zavisno od procene ko će da pobedi, e Tomislav Nikolić sigurno pobeđuje. Svaka čast, nemam ništa protiv, ali to nije ono o čemu ja hoću sada da razgovaram.
Hoću da vam postavim drugo pitanje, na koje mi niste odgovorili uprkos svoj vašoj retoričkoj veštini u svom izlaganju.
Da li ćete vi, decidno mi odgovorite na to pitanje, pristati da razgovarate sa svima nama o tome da se eventualno izmene odredbe Ustavnog zakona i omogući raspisivanje izbora nešto kasnije ili mnogo kasnije od termina koji je ovde predviđen, kako bismo relaksirali političku scenu u Srbiji i dopustili da se Srbija na valjan način ponese sa izazovima koji je čekaju u decembru mesecu?
Znam da ćete mi reći da se vama čini da postoji neslaganje između koalicionih partnera u Srbiji što se tiče tog pitanja. Možda da, možda i ne, ali to nije moje pitanje, moje pitanje je upućeno vama lično. Nemojte vi da merite šta će se desiti u vladajućem taboru. To pitanje može na različite načine da se razreši. Neslaganje između nas, kao što svi znamo, može da se razreši i na drastičan način, ali to nije pitanje koje sam postavio vama, gospodine Nikoliću.