Gospodine predsedavajući, gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristio bih ovu priliku da, u ime DSS-a, izložim naš stav povodom predložene tačke dnevnog reda. Naravno da svako ima pravo da govori o tome šta o njemu drugi misle ili da tumači postupke drugih. To je deo političkog života i mislim da je to normalno. Zato i nemam nameru da odgovaram na pojedine optužbe. Smatram i da su date samo u funkciji političkog objašnjenja ili političkog ugla gledanja onoga što se desilo, onih koji su govorili, na šta svakako imaju prava.
Moje je da objasnim zbog čega smo potpisali ovaj predlog, ali pošto je ovde postavljeno pitanje i zbog čega smo glasali za Tomislava Nikolića, biće mi izuzetna prilika i velika čast, prvo, da svakako izrazim zahvalnost predsedniku parlamenta za, po našem mišljenju, korektno obavljenu dužnost do večeras. Govorim u ime Demokratske stranke Srbije.
Druga stvar, biće mi neobično zadovoljstvo, što je retka prilika da drugi čine, da i sam sebe citiram, kada je reč o sednici održanoj u prošli ponedeljak. Između ostalog sam rekao, što stenogram kaže: "Pred sobom imamo dva predloga za izbor predsednika Narodne skupštine. Inače, po političkoj praksi, svi znaju, kada se bira predsednik Skupštine, to obično reflektuje volju skupštinske većine koja se očituje na taj način što se pre toga ili istovremeno sa tim dogovori politika koju će skupštinska većina zastupati i ta politika se u svim državama, za koje znam da su demokratske države očituje preko izabrane vlade.
Dakle, izborom vlade se definiše politika koju zastupa skupštinska većina, braneći tu vladu, po pravilu, mada i tu ima izuzetaka u poslovnicima određenih država, ali po pravilu, u poslovnicima je predviđeno, to je politička praksa, da i predsednik skupštine bude izabran tako da reflektuje tu skupštinsku većinu.
Za nas iz DSS-a ne bi nijednog trenutka bio problem da glasamo za bilo kog kandidata kog predloži bilo koji naš budući koalicioni partner, ukoliko dogovora o formiranju vlade u tom trenutku ima. Pri tom, u tom smislu, ne želimo da raspravljamo o personalnim rešenjima. Za nas bi rešenje naših koalicionih partnera koje bi nam bilo predočeno bilo apsolutno prihvatljivo ukoliko je deo dogovora.
Nažalost, danas nemamo dogovor o formiranju Vlade Republike Srbije. U situaciji smo da imamo dva predložena kandidata. Jedan kandidat je predstavnik političke stranke koja ima 64 mandata u ovom parlamentu. Druga politička stranka, a to je ona politička stranka sa kojom moja politička stranka nijednog trenutka nije vodila pregovore, ni razgovore o formiranju skupštinske većine, podrške nekoj vladi u ovom parlamentu, koja je predložila svog kandidata za predsednika Narodne skupštine, ta politička stranka ima 81 mandat u ovom parlamentu. Jedna od mogućnosti je bila da se svi dogovorimo oko jednog kandidata. Međutim, logično je glasati za kandidata one grupe koja ima najviše poslanika u parlamentu, u ovom slučaju to je SRS."
Dame i gospodo, na toj istoj sednici sam rekao i sledeće: "Što se tiče principa, pozivam sve", znači, sve sam pozvao "da uradimo ono što je razumno, a ne ono što nam je političko bitno, a razumno je podržati kandidata najveće poslaničke grupe, što ne isključuje mogućnost ni da budu izbori, ni da se formira definisana skupštinska većina", jer mi u tom trenutku to nismo ni znali.
Pored toga, nakon što sam sebe citirao, radi reference citiraću i nešto što je rekao gospodin Tomislav Nikolić, replicirajući ili govoreći povodom izjava jednog od narodnih poslanika. Dakle: "Zato, gospodine...", da ne kažem koji, "... imate pred sobom izbor: ili ćete glasati za gospođu Milošević ili za Tomislava Nikolića. Nemojte nijednim izmišljenim argumentom da opravdavate kako ćete to uraditi. Nije tačna vaša teza da vas ovde neko laže i da ne sme da vam kaže da se, kao, formira neka vlada, nego samo skupštinska većina. Nemojte da svrstamo u jednu od tri grupe one kojima to večeras ponavljam već četvrti ili peti put i prave se da ne razumeju. Imate pred sobom izbor. Birate predsednika Skupštine, ne birate vladu. Da birate vladu, to bih vam već rekao" itd.
Poštenja radi, objasniću, jeste, gospodin Tomislav Nikolić je govorio o tome da je predsednik Skupštine jedno, a Vlada, kao drugi organ vlasti, drugo.
Ono što sam ja hteo da objasnim, to je da je upravo stav DSS-a bio i ostao isti, nepromenjen nedeljama, i pre nego što je postignut dogovor o formiranju vlade i sada kada je očigledno postignut, a to je da Skupština ne može da funkcioniše bez izabranog predsednika Skupštine, da u trenutku kada nemamo dogovor o skupštinskoj većini koja, po nama, znači samo jedno - definisanu politiku države kroz izbor izvršnog organa vlasti, nije moguće funkcionisati bez izabranog predsednika Skupštine, da su u tom trenutku bila ponuđena dva rešenja, od kojih jedno, iz krajnje principijelnih razloga, za nas nije bilo prihvatljivo, i drugo, koje je bilo logično, razumno i prihvatljivo.
Mi ćemo se verovatno i nadalje razlikovati, svi u ovoj skupštini, povodom ovog našeg izrečenog stava, ali to je za dalji razvoj događaja irelevantno.
Za nas je prirodno, kao što sam više puta rekao – i pre šest-sedam nedelja novinarima koji su bili okupljeni u Skupštini Srbije, pre oko tri nedelje novinarima koji su bili u Skupštini Srbije, pa na sastanku šefova poslaničkih grupa u više navrata i tog ponedeljka o kome se ovde govori – za nas je ovo bilo jedino moguće i prihvatljivo rešenje u tom trenutku.
U odnosu na to kako su ovde vršeni poslovi predsednika Skupštine, ako je to bilo pitanje da mi objasnimo, na samom početku sam rekao, po našem viđenju stvari, reč je o korektno obavljenim poslovima predsednika Skupštine, ali je naš nedvosmisleno jasan politički stav da kada se formira skupštinska većina (što smo pre dva meseca najavili i od tog stava nismo odstupili, niti nam pada na pamet) svakako pozicija predsednika parlamenta mora reflektovati novu političku realnost.
Svakako da se ovo moglo i može razrešiti na različite načine. Istini za volju, ti različiti načini su pominjani u našim razgovorima i nuđeni, ali očigledno da je opredeljenje bilo da se to učini na ovaj način. Nemam ništa protiv.
Dakle, sasvim je u redu otvoriti raspravu povodom predloga za razrešenje, jer onaj drugi način bi značio da nema rasprave. Upravo smatram da to nije problem i neću da se bunim zbog toga. Smatram da je pravo izabranog predsednika Skupštine da se sam opredeli koji je način za njega najbolji i da je u redu za poslaničku grupu SRS da ima priliku da, onoliko koliko smatra da je potrebno, odbrani svoj stav i najverovatnije će sam predsednik parlamenta iskoristiti svoje pravo da kaže šta on misli o svemu.
Moram reći nešto što je istina, a to je da se mi iz DSS-a kada smo birali predsednika parlamenta nismo opredeljivali za politiku države. Kada smo govorili žestoko, čak i jedni protiv drugih, u Skupštini Srbije u ponedeljak, govorili smo tako zbog toga što su u toku bili teški i dugotrajni pregovori o formiranju vlade, iznošene su i teške reči i teške sumnje, ali to danas nije bitno. To samo znači da je postignut dogovor o vladi.
Šta to znači još za DSS? Za nas to znači i sledeće: da je u tu novu vladu i poslove nove vlade utkana politička platforma DSS-a, a to znači i da nam ne pada na pamet, sada i nikada, dok ova politička stranka postoji, da bilo kakvo pridruživanje EU ili evroatlantske integracije menjamo za sudbinu ove države, kada je reč o teritorijalnom integritetu i suverenitetu. Ne pada nam na pamet da ikada menjamo Kosovo i Metohiju za pridruživanje EU.
Onog trenutka kada nam to neko bude stavio kao uslov, tog trenutka, što se DSS-a tiče, neće biti pridruživanja EU, jer tu cenu nijedna država, koja se do sada pridruživala EU i ušla u EU, nije nikada platila, pa bi bilo krajnje neobično da se od bilo koje države traži da takvu cenu ikada plati. Dakle, ta stvar mora biti jednom za svagda ovde raščišćena i vrlo jasno stavljena do znanja svima onima koji ovaj prenos prate.
(Predsedavajući: Gospodine Aligrudiću, da li idete do 20 minuta?)
Nastaviću. Za reč se nismo javljali u ranijem toku sednice i uglavnom tu nije ni bilo rasprave, već se rasprava uglavnom vodila korišćenjem poslovničkog prava na reagovanje po pravu replike ili povodom povrede Poslovnika. To je legitimno i to je u redu.
Ali, ovo što sam sada izneo, bez obzira na sve što se čulo u protekla dva i po ili tri sata, iznosim tek sada zbog toga što jednostavno nisam hteo, a ni poslanici DSS-a, da koristimo ovo pravo iz Poslovnika, kako bismo na taj način oduzimali dragoceno vreme.
Ako ćete me pitati ko je kriv za protek dragocenog vremena, naravno, krivi su oni koji su se pred narodom legitimisali da tako dugo pregovaraju o ovome što ćemo imati sutra ili prekosutra na dnevnom redu, a to je formiranje vlade.
Ali, kakve koristi ili kakve štete raspravljati o svemu tome sada ima? Naročito koristi. Bojim se da nema.
Šteta je što vladu nismo formirali ranije. Šteta je što ova sednica nije bila pre mesec dana ili pre dva, ali to je prosto tako. Mi smo sebe ograničili jednim rokom u Ustavu da bismo naterali sebe, verovatno podsvesno pretpostavljajući da do ovakve situacije može doći, da bi se ipak u dogledno vreme institucije ove države uspostavile.
Dobro je što smo to uradili. Znamo države koje nemaju takve odredbe u ustavu, kao što je bio slučaj, relativno skoro, sa Švajcarskom, gde je to činjeno 10 meseci, i prava je sreća za nas što to nije bilo tako i ovde. Ima država gde je to činjeno nešto manje, dva i po meseca, kao što je u Nemačkoj, u Češkoj sedam meseci. Prava je sreća da se mi nismo našli u takvoj situaciji, kao što su one države koje su pregurale rok od tri meseca.
Očigledno je da je politička scena Srbije zaista vrlo različita, da mi imamo političke stranke koje se ne mogu lako svrstati na dve strane.
Kada je reč o podeljenoj Srbiji, to je poslednja stvar ili, zapravo, ta stvar uopšte ne postoji u političkom rečniku, u programu DSS-a, mi smatramo da se možemo deliti po političkim uverenjima, ali ne možemo deliti Srbiju. To smo govorili u našoj izbornoj kampanji.
Uopšte, svi razlozi koje smo i večeras čuli, a naročito od jedne strane u diskusiji, na neki način liče na neke razloge koje smo imali prilike da čujemo od onih sa kojima se nismo najbolje u svemu razumeli, barem ne o ovom pitanju, pa se onda jednostavno vidi koliko je Demokratska stranka Srbije bila u pravu kada je smatrala da Srbiju ne treba veštački deliti; politički da, ali veštački ne, na mrak, beznađe i na raj, divotu sa druge strane. Jer, jednostavno moramo prihvatiti da različito politički mislimo, moramo prihvatiti ono što je za Srbiju najbolje i raditi po našem najboljem uverenju.
Jednostavno, sve što smo do sada uradili, i glasanje u ponedeljak i ovo što činimo danas i dogovor o vladi koji smo napravili, rezultat je našeg nastojanja da pronađemo najbolje rešenje za sve nas, da državni organi Srbije funkcionišu i da imamo u vidu one probleme koje država u ovom trenutku najviše ima. Čuli smo u prethodnim diskusijama, a i večeras pomalo, da se taj najveći problem koji Srbija ima, a to je sudbina Kosova i Metohije, ovde na neki način upotrebljava u jednom maniru koji, po meni, nije korektan.
Za mene je važno da smo postigli dogovor o formiranju vlade, da političke stranke koje su taj dogovor postigle ostanu odane principima koje smo zajednički dogovorili. Ako to bude tako, onda za ovu državu neće biti problema. Mislim da će onda ova politička koalicija i ova skupštinska većina funkcionisati za dobro i interes ove države, a nikako na njenu štetu, uvažavajući pravo onih poslaničkih grupa koje ostaju u opoziciji da žestoko brane svoje političko uverenje i da ga ovde iznose na način kako to oni vide da treba i kako to Poslovnik Narodne skupštine dopušta, ali izražavajući istovremeno nadu da će pri tome imati u vidu i krajnji rok kada je reč o konstituisanju državnih organa Srbije i da posle tog roka to više neće biti moguće.
U tom smislu vam se zahvaljujem što ste me saslušali. Jednostavno, želim da nastavite dalje da radite kako ste naumili, a što se tiče poslanika DSS-a i mene lično, nakon ovog objašnjenja koje sam dao, mislim da neće biti razloga da više učestvujem u raspravi, niti da učestvujemo u replikama, niti da se javimo povodom povrede Poslovnika, ne bismo li sa našim kolegama koje možda misle drukčije od nas raspravili pitanje koje oni pokreću.
Prema tome, vi koji mislite da treba da učestvujete u raspravi i dalje, vi to činite. Mi mislimo da su razlozi koje smo izneli i zbog čega smo potpisali predlog za razrešenje Tomislava Nikolića dovoljno sadržani u ovome i da ne iziskuju mnogo dužu, žučnu i veliku raspravu. Hvala vam.

Gospodin Batić je izneo takav niz neistina, koje se samo iz njegovih usta mogu čuti, i takav niz naopakih i zlih političkih opservacija da na njih više ne vredi ni odgovarati. Javnosti je sve ovo poznato. Prema tome, ovim sam samo hteo da najavim da,
u slučaju takvih prozivki, DSS do kraja ovog dana više neće ni reagovati. Hvala.

Replika se odnosi na izlaganje poslanika Nataše Jovanović i poslanika Miloša Jevtića. Istine radi treba reći sledeće.
Zaista je delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Strazburu, odnosno sastav te delegacije je objavljen potpisom predsednika Narodne skupštine Predraga Markovića i, kao takvo, obaveštenje je dospelo u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope, koja ne ulazi u način na koji je došlo do stvaranja sastava delegacije i kakva su naša interna pravila.
Zaista se slažem da naša interna pravila, prvo u tom delu, u tom sektoru, nisu definisana. Takođe se slažem da je logično rešenje, odnosno bilo bi logično da je to uradila Skupština, svojim glasanjem, i to je u redu. Međutim, mislim da nije dobro sada licitirati imena iz prošlog saziva i govoriti šta je bilo sporno u pogledu jednog ili drugog rešenja.
Kao što biste se sigurno svi ovde složili da je bilo vrlo važno u pojedinim ključnim trenucima, kada se ovde raspravljalo o Kosovu, neki put i zažmuriti na neke praznine, nedostatke ili nemogućnosti koje proističu iz Poslovnika Narodne skupštine, da bi se rasprava obavila, tako je i onda, znajući da je na dnevnom redu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope dugo pripremana rezolucija o Kosovu, a vidite da smo i danas ponovo dočekali da, zahvaljujući jednom jedinom glasu, lord Rasel Džonson bude ponovo određen za izvestioca o Kosovu, koji može na sledećem sastanku Političkog komiteta u Kijevu, koji je u maju, ponovo da izađe sa nekim svojim ludorijama i ujdurmama, naš način bio da reagujemo.
U ovom trenutku ne bih mogao da se vraćam, niti bi bilo dobro da se u ovom sazivu vraćam na probleme koji su postojali i doveli do specifičnog načina slanja delegacije iz prošlog saziva.
Prosto, apelujem da se u daljoj diskusiji ne otvara to pitanje. Skupština, ili ova država, morala je da pronađe način da reaguje. To pitanje bih zatvorio.
Što se tiče drugog dela moje replike, on se odnosi na mali deo izlaganja Miloša Jevtića, koji se ne dotiče ovog pitanja, već su to političke opservacije o formiranju vladajuće koalicije.
Ne mogu nikome da zabranim da ima svoj doživljaj onoga što ovde postoji, ali većina u Skupštini je bila definisana za jednu jedinu priliku, oko jedne jedine tačke, i to je kraj - oko izbora predsednika Narodne skupštine, po logici i na način koje smo 100 puta do sada objasnili. A, skupštinska većina koja određuje politički smer Srbije, koja se definiše kroz izvršne organe vlasti, jer Vlada Republike Srbije vodi politiku države, to nije definisano u Narodnoj skupštini.
Ponavljam, pošto smo o tome već razgovarali prethodnog dana, mislim da zaista nema potrebe, šta god da mi se replicira ili na koji god način da se odgovori na ovo moje izlaganje, da se mi na to i dalje nastavljamo. Ovo sam, opet ponavljam, kao što sam rekao kroz repliku gospodinu Vladanu Batiću, uradio danas samo jednom i više u toku današnjeg dana to neću ponavljati, kakve god replike i reakcije ovo moje izlaganje izazvalo.
Hvala.

Važno je, zbog ovog komentara gospodina Batića, kome je šta ko dobacio.
Šalio sam se, dobacio sam vama, Batiću, i to da vas bude sramota zbog toga što ste izneli niz podataka koji nisu tačni. Naravno, manipulisali ste nečim što je pitanje postupka u pravosuđu, za predmete koji nisu okončani niti su započeli.

Hvala vam, gospodine predsedniče. DSS za potpredsednika Narodne skupštine predlaže narodnog poslanika Radojka Obradovića. Dobili ste pisani predlog, dobili ste biografiju, dobili ste obrazloženje koje ću ukratko pročitati, pošto se sastoji od dve rečenice, i krajnje je razložno, logično i verujem da je za sve prihvatljivo.
Gospodin Radojko Obradović rođen je 27.6.1966. godine, u Zemunu, završio je Građevinski fakultet i poslediplomske studije na Univerzitetu u Beogradu. Za narodnog poslanika biran je u dva saziva. Potpredsednik je Narodne skupštine od 2005. do 2007. godine. Gospodin Radojko Obradović je u proteklom periodu veoma odgovorno obavljao posao potpredsednika Narodne skupštine i zato smo uvereni da on uživa veliki ugled u poslaničkim grupama.
Sigurni smo da će posao potpredsednika Narodne skupštine i ubuduće obavljati jednako dobro kao što je to činio i do sada.

Nebrojano puta sam bio u ovakvoj situaciji da na sličan način govorim povodom slične situacije izazvane od strane nekih drugih poslaničkih grupa, nije samo ova situacija. Ovaj povod nije bio do sada. U ovom mom malom parlamentarnom iskustvu i onom iskustvu iz prethodnog saziva mojih kolega nismo imali ovakav slučaj.
Dakle, kada imamo na dnevnom redu izbor potpredsednika, što god ko imao od nas da zameri izabranom predsedniku, to je legitimno.
Kada se dođe do izbora potpredsednika, tu se primenjuju neki drugi principi. Ti potpredsednici predstavljaju poslaničke grupe i potvrđuju njihov legitimitet u Narodnoj skupštini. Preko tih potpredsednika, za razliku od predsednika, koji je izraz neke većine u trenutku glasanja koja znači nešto, a juče smo se oko toga prepirali ceo dan šta to znači i imali različite stavove, to ne može da ima različita tumačenja.
To znači samo jedno – reprezentuje i predstavlja određenu grupu u parlamentu i to je izvorno tumačenje te pozicije, jer se tako u načelu određuje njihov broj, na samom početku kako je danas predloženo, a tako se određuje i njihov sastav.
Dakle, ja ne mogu nikome da kažem da nešto nije po Poslovniku, niti da je nelegitimno, da otvaram raspravu i da diskutujem.
Svakako je to u redu. Nemojte da mi neko kaže: gospodine Aligrudiću, mi smo u pravu, vi ne možete da nam zabranite da diskutujemo – jer mi to na pamet ne pada. Ne zabranjujem, ali imam pravo, kao što i oni imaju pravo da diskutuju, to pravo im ne osporavam, da apelujem samo toliko – da se ne otvara rasprava povodom ovih predloga, jer to do sada nije bio slučaj. Prosto, ne mogu da zamislim šta bi bio sadržaj jedne takve rasprave.
Vidite, do sada su se potpredsednici birali, upravo iz razloga koje sam navodio, ne konsenzusom u parlamentu. Za ova dva saziva Skupštine mi nismo imali slučaj da je to bilo drugačije. Bojim se, možda oduvek nije bilo tako, ali dobra praksa valja da se poštuje, jer ako smo došli do jedne dobre prakse i ona se dva puta zaredom ponovila u ovom domu, u neka dva saziva Narodne skupštine, da se u nekom trećem sazivu sada vraćamo na neko davno loše rešenje. Mislim da to nije dobro.
Dakle, ideja je sledeća, na sledeće ja apeluje: treba da probamo da potpredsednike biramo konsenzusom. Mogu da razumem i potpuno uvažavam stav određenih poslaničkih grupa koje nisu spremne, verujem, iz političkih razloga, koje su one obrazlagale i obrazlagaće, da daju kandidate za potpredsednike u ovom trenutku i to je u redu. Bojim se, da se, oko kandidata koji su bili predloženi, preglasamo na bilo koji način u Narodnoj skupštini, da to nije dobro. Onda se bojim da će preglasavanje možda dovesti do nekih određenih neželjenih rezultata, bez obzira na to što smo danima pričali, što smo juče i danas pričali u Narodnoj skupštini.
U tom smislu bih hteo da apelujem, a to nemojte da shvatite da pretim nečim ili da sam zauzeo određeni stav povodom ovoga, već sam samo izneo bojazan. Jednostavno, ako je moguće, apelujem na narodne poslanike ne znam šta će biti sadržaj tih rasprava, ali da probamo da se sutra suzdržimo oko rasprave povodom ovih predloga. Hvala vam.

 Naravno, javljam se po Poslovniku, s obzirom na način kako je on reklamiran i zbog čega je reklamiran, a naročito zbog ovog što je govorio Čeda Jovanović iz LDP–a, koji u svemu ovome učestvuje od ranije. Ja to razumem, ali ne razumem gospodina Petrovića, evo, vrlo jednostavno, iz sledećih razloga.
Dakle, kod sebe imam saziv Prve sednice Narodne skupštine u kojem stoji kao druga tačka, važno je zbog javnosti da se to kaže, koja prati ovo događanje – Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije povodom Predloga za sveobuhvatno rešenje statusa Kosova Specijalnog izaslanika Generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija i nastavka pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije. Tačka dnevnog reda je bio Predlog rezolucije.
Oko tog naziva tačke dnevnog reda mi smo se saglasili, izuzimamo onoga koji se nije saglasio, 15. februara i tačno smo znali da ćemo tog dana doneti rezoluciju na ovu temu. Sadržaj te rezolucije govori o nekim obavezama Pregovaračkog tima i prema ovom domu.
Kako će se te obaveze Pregovaračkog tima realizovati, pitanje je, a odgovara se da će se realizovati u okviru iste tačke dnevnog reda, iste sednice, što je sasvim nemoguće. Zbog toga ne treba da se obmanjuje javnost u vezi s tim šta je odlučeno na ovoj skupštini, kao i o dometu i značaju odluka koje proističu iz same Rezolucije.
Ja sam ovde vama pročitao dnevni red i ta tačka dnevnog reda je bila zaključena.
Moguće je uvek i u svako doba da se otvori nova tačka dnevnog reda na sednici Narodne skupštine, prema Poslovniku, kada se pred nama nađe izveštaj Pregovaračkog tima. Taj izveštaj bi se ovde našao i ranije, ovim odgovaram gospodinu Aleksandru Vučiću, da je postojala politička volja koju smo mi toliko tražili ovih mesec i po ili dva dana, odnosno da ova skupština iznađe mogućnost ili način da se za ova dva meseca otvori jedna takva rasprava.
Zbog toga smo predlagali da se konstituiše Skupština i ranije, ali nije bilo političke volje.
Istina je i ono što smo ovde čuli, da je bilo tumačenja da sadašnja predsedavajuća ne može da otvori ovakvu sednicu i takvu tačku dnevnog reda, jer kapaciteti to ne dozvoljavaju. Ali, u redu. S tim smo se složili i ne vidim šta tu može da bude problem.
Zbog toga ne vidim nikakav razlog da se na ovaj način reklamira povreda Poslovnika i da se tvrdi nešto što je suštinski nemoguće – da se nije završila druga tačka dnevnog reda, koja se završila donošenjem Rezolucije, kako govori i njen naziv, dok obaveze koje proističu iz Rezolucije vezuju Pregovarački tim i Skupštinu i nalažu da se zakaže sednica sa jednom takvom raspravom. Hvala. (Aplauz)

Svi mi možete biti svedoci da je DSS nastojala da postigne konsenzus oko izbora predsednika, bez obzira na tok pregovora o Vladi. Ostavimo to za kasnije kada bude ta tačka dnevnog reda, zato što ćemo se tada siti napričati o onome šta je bilo i kako će biti.
Ovde sam neke neverovatne stvari čuo od gospodina Jovanovića. Kaže – trebalo je sve da konstituišemo i izaberemo sve organe Skupštine još 14. februara. Kako, gospodine Jovanoviću, kada ste maločas izneli tezu da se druga tačka dnevnog reda nije mogla okončati do podnošenja izveštaja Pregovaračkog tima na osnovu odluke iz Rezolucije?
Ako je uslov za prelazak na treću tačku dnevnog reda podnošenje izveštaja po Rezoluciji koja je usvojena u drugoj tački dnevnog reda, onda znači da je taj izveštaj trebalo da bude podnet istog dana nakon usvajanja Rezolucije, jer je to jedini način da se ispuni konstrukcija koju ste nam ovde izneli.
Možete da objašnjavate to do uveče, maločas ste to izgovorili, postoji u stenogramu, sto posto, da je sednica valjalo da bude završena 14. februara, dana kada je doneta Rezolucija, na osnovu koje je stvorena obaveza da se podnese izveštaj Narodnoj skupštini, te se ne može preći na treću tačku, na izbor predsednika, dok se ne dobije izveštaj. Po vama je trebalo Pregovarački tim da podnese izveštaj istog dana kada je bio obavezan tom rezolucijom, kako bi se o njemu raspravljalo ili ne znam šta već donelo, pa da se nakon toga, istog tog dana, izabere predsednik Parlamenta, pa potpredsednici Parlamenta, skupštinski odbori i Vlada Republike Srbije. Ako imate problem sa kognitivnim procesom, nemojte nas da smarate sa tim.

 Mislio sam da ćemo o svim ovim stvarima govoriti kasnije, pod trećom tačkom dnevnog reda a ne sada.        Ali ste me, gospodine Petroviću, izazvali na repliku, zbog jedne tačne stvari koju ste kazali, koju moram da potvrdim. Nažalost, sve drugo što ste izgovorili je netačno.
Tačna stvar koju ste izgovorili, a zbog građana Srbije je ovde treba potvrditi, jeste da sve ono što se ovih šest meseci, našom zajedničkom krivicom, gradilo kao utisak da se radilo o ministarstvima, o ličnostima, i da se zbog toga nismo dogovorili – nije tačno i da to nema veze sa tim.
Danas moram da potvrdim i javno iznesem jednu drugu stvar, da bi se konačno znalo o čemu se radi. Vidim da ste krenuli u predizbornu kampanju i to govori o jednoj jasnoj stvari, o vašem stavu koji ste doneli – da vam ne pada na pamet da s Demokratskom strankom Srbije pravite koaliciju.
Međutim, ljudi ne znaju da ste vi to znali i juče, i prekjuče, danas takođe, prošle nedelje, i pre tri nedelje, jedino što, verovatno, mi to nismo znali.
Razlika između vas i nas u onome zbog čega se nismo dogovorili je očigledno na ozbiljnom političkom nivou. Ona se očituje sigurno u jednom malom sektoru koji se ima personalno pokriti, a to je sektor bezbednosti, ali je očigledno da razlika nije u personalnom pristupu, već u krajnjem ishodu, zbog toga što očigledno neko među vama, ne mogu sve vas za to da optužim jer nemam osnova da to uradim, ima nameru da sprovodi diktate van ove zemlje, neko ko misli da se van ove zemlje uređuju ministarstva i sastav naših ministarstava, sastav naše vlade i naš sistem bezbednosti.
Kada ste shvatili da smo mi takav pristup prepoznali, sada vam više ne odgovara da uopšte vodite razgovore sa DSS o formiranju nove vlade, iako smo mi tim razgovorima i pregovorima bili odani sve ovo vreme, bez obzira na to što se ti sastanci nisu održavali u onom tempu, onom merom i u onom broju koji je trebalo da bude u slučaju da su hteli da budu iskreni.
Mi smo vas poslednje dve nedelje čekali da se nakanite da sednemo i ozbiljno razgovaramo o ovom pitanju. Svi vaši razgovori koje ste vodili s nama, koje najbolje znam, bili su brifinzi u vrlo kratkom vremenu, kratki razgovori telefonom i sve je vodilo zaokruživanju jednog sistema koji treba da bude obezbeđen za nekog drugog, a ne za interes građana Srbije. To je problem.
Gospodo, vratite se na iskrene razgovore, u okviru onog kompromisnog predloga koji je ponuđen od strane DSS.
(Smeh u sali)
Naravno, vi se smejete, jer to iskreno nikada niste hteli i to je vaš problem, a za ovom govornicom nikada niste čuli, do ovog trenutka, bilo koga od strane DSS da je pokušao, kao ni mene lično, da vodi kampanju za nove izbore i slično.
Vi ste prvi to izgovorili danas, gospodine Petroviću, i prvi ste danas pokrenuli priču u vezi s novom izbornom kampanjom. Vi ste oni koji priželjkuju nove izbore, jer, valjda, mislite da nekome sa Zapada ili onome otkuda vi primate naloge ne odgovara da DSS uopšte učestvuje u vlasti. To je ono što je vaš politički stav, koji ste danas definitivno jasno iskristalisali.
Danas ste imali priliku da čujete, kao što je javnost čula preko medija, da je DSS još jednom pozvao DS i G17 plus na iskren i ozbiljan dogovor, na prihvatanje predloga koje smo mi podneli. Možemo otvoriti priču i o korekciji tih predloga, ako se radi o personalnim rešenjima, ali se bojim i očigledno vidim da nije do toga i da je u pitanju nešto drugo.
Bilo bi dobro da to do kraja ovde otvorite, da bismo znali do kraja čije naloge ko dobija i za koga vi mislite da ima pravo da nam uređuje naše personalne odnose i rešenja u Vladi Republike Srbije. Ako je to problem, onda da to otvorimo do kraja i vidimo šta je. Ako to nije problem, gospodine Petroviću, onda kako da ubedimo narod da se zaista nismo dogovorili i da je istina ovo što ste vi rekli malopre – da nije bitno ko će koje mesto u vladi zauzeti. Kako da ubedimo narod da to nije tačno? O čemu vi ovde pričate, gospodine Petroviću?
O čemu onda pričate danas, jer ste danas pokrenuli čitavu kampanju, molim vas da objasnite. Mi smo pokušali da vam kažemo da ćemo vas pozvati da posebno pod tom tačkom dnevnog reda nešto kažete, ali sada ne možemo, jer, naprosto, nismo verovali da možemo otvoriti ovakvu diskusiju.
Potrebno je da glasamo za jedan jedinstveni predlog, svi, zbog demokratske procedure u Skupštini, u vezi s izborom predsednika Skupštine. Ako je to neko ko može da nas reprezentuje, onda će najveći broj poslanika u Skupštini, i ako je to kandidat od strane srpskih radikala, glasati.
Ako biste, gospodine Petroviću, to bili i vi, odnosno da je Demokratska stranka imala 81 mandat a oni 64, bez trenutka razmišljanja bismo glasali za vašeg kandidata i za bilo kog kandidata u ovoj skupštini.
Prema tome, vi se rugate nečemu što mi pokušavamo da postavimo kao princip daljeg rada i pokušavate da zamenite teze da biste prikrili prave namere. To ste pokazali danas u vašem izlaganju i to je ono na šta moramo da ukažemo, da to izađe na svetlo dana.
To moraju da čuju danas građani Srbije i onda da vidimo ko koga ovde zamajava tri meseca i zašto mi ovde ne glasamo i za Vladu Srbije i za predsednika Skupštine, jer da glasamo zajedno za Vladu, danas bi predsednik Skupštine reflektovao tu većinu. (Aplauz)

Konačno je nastupio trenutak da razgovaramo o temi, iako smo to prebacili na raniji deo, kada smo pričali o povredama Poslovnika. Sada je pravo vreme da razjasnimo šta mi ovde radimo.
Pred sobom imamo dva predloga za izbor predsednika Narodne skupštine. Inače, u političkoj praksi, to svi znaju, kada se bira predsednik Skupštine, to obično reflektuje volju skupštinske većine, koja se očituje na taj način što se pre toga ili istovremeno sa tim dogovori politika koju će skupštinska većina zastupati i ta politika se u svim državama za koje ja znam da su demokratske države očituje preko izabrane vlade.
Dakle, izborom vlade se definiše politika koju zastupa skupštinska većina braneći tu vladu i po pravilu, mada i tu ima izuzetaka u poslovnicima određenih država, ali po pravilu u poslovnicima je predviđeno, i to je politička praksa, da i predsednik skupštine bude izabran tako da reflektuje tu volju, tu skupštinsku većinu.
Dakle, za nas iz DSS–a nijednog trenutka ne bi bio problem da glasamo za bilo kog kandidata kojeg predloži bilo koji naš koalicioni partner, u slučaju dogovora o formiranju nove vlade. I pri tom, u tom smislu ne želim da raspravljam o personalnim rešenjima, za nas bi rešenje naših koalicionih partnera koje bi nam bilo predočeno bilo apsolutno prihvatljivo, ukoliko je deo našeg dogovora.
Ono što danas mogu sigurno da kažem, i zbog čega žalim, to je da nemamo danas dogovor o jasno definisanoj skupštinskoj većini koja bi podržavala politiku izraženu kroz Vladu Republike Srbije koju bira ovaj dom.
Samim tim je automatski s tim u vezi ima li dogovora i o poziciji predsednika Narodne skupštine, jer u našem sistemu, a to je i istorija pokazala, to je praktično neraskidivo. Nažalost, danas nemamo dogovor o formiranju Vlade Republike Srbije, na šta ću se vratiti da kažem zašto ne.
U situaciji smo da imamo dva predložena kandidata. Jedan kandidat je predstavnik političke stranke koja ima 64 mandata u ovom parlamentu. To je politička stranka, sticajem okolnosti, s kojom je Demokratska stranka Srbije pregovarala; ne znam da li još uvek pregovara, ali smo svakako tri meseca pregovarali o formiranju nove vlade.
Druga politička stranka je ona politička stranka sa kojom moja politička stranka nijednog trenutka nije vodila razgovore o formiranju skupštinske većine, podršci nekoj vladi u ovom parlamentu, niti znam da se to u ovom trenutku uopšte čini, koja je predložila svog kandidata za predsednika Narodne skupštine. Ta politička stranka ima 81 mandat u Narodnoj skupštini.
Mi smo u više navrata probali da postignemo dogovor o ovom pitanju. Prvo sam to čuo od Tomislava Nikolića, pre oko dva i po meseca, možda tome ima i više. Taj predlog je bio razuman – da se formira Skupština do kraja, a da zatim prepustimo onima koji i dalje dogovaraju stvari kada je reč o formiranju vlade da to i učine. Do tog dogovora do danas nije došlo.
Došlo je do jedne inicijative Demokratske stranke od pre nekoliko nedelja, mislim da već toliko ima, kada je predložila Milenu Milošević, i tada je dala motive koje je obrazložila, koliko se sećam, a osim toga biće tu ljudi koji će dati to obrazloženje bolje od mene, od strane Demokratske stranke, time da je potrebno prvo izabrati predsednika koji može svojom funkcijom odgovoriti na nove izazove na koje svojom funkcijom po položaju gospođa Borka Vučić ne može i, drugo, da bi se doneo zakon o izmenama Zakona o budžetskom sistemu, a zarad jasnijeg načina finansiranja Republike u periodu u kojem smo. To je bilo tada obrazloženje.
Mi smo imali drugo obrazloženje kada smo sa našim potencijalnim partnerima, pa i onima koji to zapravo nisu bili, a predstavljaju respektivne poslaničke grupe u Skupštini, razgovarali ranije, ali naši motivi su bili drugačiji. Mi smo želeli da što pre imamo predsednika Skupštine upravo zbog toga da bi se prevazišla situacija, jer smo svi tada bili saglasni da predsedavajuća Prvom sednicom ne može otvoriti novu raspravu, odnosno novu sednicu sa eventualnim izveštajem o Kosovu. Danas smo čuli nešto neverovatno – da je to predsedavajuća mogla učiniti. Takvu vrstu stava, takvu vrstu obrazloženja nikada u našim konsultacijama nisam čuo, do današnjeg dana. Danas sam to prvi put saznao od našeg prijatelja u ovom parlamentu.
Jednostavno, postavlja se pitanje koje je onda rešenje. Mi smo predložili tada i tada se u našim razgovorima koje smo imali, ne jednom, moglo čuti da bi to rešenje moglo biti pre nego što bude poznata skupštinska većina. Dame i gospodo, skupštinska većina je ona koja podržava politiku zemlje koju će oličavati Vlada, jer Vlada vodi politiku zemlje, prema slovu Ustava, i to je jedino što je merodavno kada je reč o određivanju politike kroz skupštinsku većinu. To nije dogovoreno. Dakle, u ovom trenutku to nije dogovoreno.
Jedna od mogućnosti je bila da se svi dogovorimo o jednom kandidatu. Opcija je bila čak da možda to, paradoksalno, bude i najmanji poslanički klub u Skupštini, da možda on da kandidata za predsednika Narodne skupštine, pa je, naravno, najveći klub to odbio. Razgovaralo se i o drugim rešenjima.
Jedino što je logično u ovom trenutku, i mislim zaista ozbiljno da vas sve pozovem da o tome još jednom razmislimo, ako nemamo dogovor o definisanoj skupštinskoj većini kroz podršku Vladi, što i jeste bio cilj izbora i ceo proces se završava izborom Vlade, ako to danas nemamo, jedino što je logično to je da svi glasamo za nešto što jeste logično – logično je glasati za kandidata one grupe koja ima najviše poslanika u parlamentu. U ovom slučaju to je SRS.
Postavlja se pitanje da li se time definiše neka politika od strane onih koji bi tako glasali. Kada bi svi za to glasali ne bi bilo moguće postaviti to pitanje.
Međutim, neko želi da se napravi podvojenost, neko želi da gura predlog. Uvažavam, moguće je dati predlog i od strane manje poslaničke grupe za predsednika parlamenta, ali onda je to zaista, kao što su neki moji prethodnici rekli, izričito vezano za formiranje skupštinske većine, podršku Vladi i zaista formiranje političkog pravca. U tome se slažemo.
U drugom slučaju se pravi veštačka podela i veštačka podvojenost. Mi moramo naći izlaz iz ove situacije.
Jedan od načina da se nađe izlaz jeste da zaista svi smognemo snage da podržimo nešto što je logično, ne ono sa čime se politički slažemo nužno.
To nije nužno, nego nešto što je logično. Pitanje političkog slaganja izgleda da je ostavljeno sa strane.
Reći ću vam jednu stvar, šta mislim da se ovde zapravo dešava.
Oni koji nisu bili spremni ili iz određenih političkih razloga ni po koju cenu ne žele da naprave dogovor o Vladi sa DSS–om, ili zato što stvarno ne žele ili što im je neko to naredio ili što imaju novog predsednika stranke koji sedi sa ove strane i zove se Čedomir Jovanović, jednostavno ne žele da naprave koalicioni sporazum sa DSS.
Zatim dovode u situaciju tu političku stranku da se opredeli pred ultimativnim zahtevom da se, bože moj, danas izjasnimo za politiku Srbije, za političkog demokratskog kandidata koji bi vodio Narodnu skupštinu, jer se, bože moj, samo na taj način određuje politika države u ovom trenutku.
Ljudi, to nije tačno, to naprosto nije istina, jer da je to tačno i da postoje politički razlozi ovde sa vaše strane da se definiše politička većina, zašto mi danas ne glasamo o Vladi. Zbog čega je predsednik Demokratske stranke obavestio Demokratsku stranku Srbije da mu nijedno od kompromisnih rešenja, u protekla tri dana sa naše strane nuđena, ne odgovara. Reći ću vam zašto.
Zbog toga što je svako rešenje koje nam je ponuđeno od strane Demokratske stranke podrazumevalo jedinu, isključivu i apsolutnu kontrolu nad svim onim što se zovu ministarstva sile, nad svim onim što se zove obaveštajna služba ove države, tako da ni na koji način nijedan od partnera ne bi mogao uticati na tu oblast i na to polje.
Čak, kada se činilo u subotu da će se ti dogovori postići, u subotu popodne, što se tiče svega onoga što smo bili dogovorili sa našim tada potencijalnim političkim partnerima, možda još uvek potencijalnim, mi smo tada dobili obaveštenje da sve ono o čemu smo razgovarali više ne pije vodu. Dat je potpuno nov predlog koji čitave pregovore vraća na početnu poziciju.
Znam da ovi ljudi koji ovde sede i koji su bili uključeni u pregovore ne mogu da negiraju ovo što sam rekao. Ako to budu negirali, izgovoriće ništa drugo sem gnusne laži, a ovo je ono što je tačno.
Nakon svega toga mi treba da pristanemo na ultimativni zahtev da se izabere predsednik Skupštine, bože moj, što se time definiše politika ove države i ovog parlamenta kroz taj izbor. Gospodo, čuli ste i ranije u našim izlaganjima, dok smo imali raspravu danas popodne, da to jednostavno nije tačno.
Postavlja se vrlo jednostavno pitanje: da li postoji politička volja onih koji su pregovarali da formiraju novu vladu, ili ne.
Ako ne postoji i ako se izražava kroz stav predsednika države i kroz ono što smo čuli od njega kao predsednika stranke juče i prekjuče i kroz ono što se može čuti danas od šefa poslaničke grupe DS, koji je objavio rat DSS–u danas prilikom svog prvog izlaganja (naravno, ne pravi rat, nego predizborni rat, tako što je govorio o tome kako nastupaju izbori, kako je sve gotovo), izvinite, gospodo, to nije definisanje političkog pravca zemlje, to nije definisanje političke većine i to nije ono o čemu smo govorili.
Ja jesam danas izneo jednu sumnju u odnosu na ono zbog čega su pregovori prekinuti, jer ne bih hteo, a mislim da mogu i u vaše ime govoriti, iako se nećemo možda oko mnogo čega složiti, da građani ove države misle da se vlada nije napravila zbog toga što neko nije hteo da odustane od svog direktorskog ili ministarskog mesta. Dame i gospodo, poštovani građani i sugrađani koji slušate, to zaista ne može biti tačno. Ako postoji neki razlog, on je suštinske političke prirode i molio bih da se taj suštinski razlog iznese.
Juče je taj razlog suštinske političke prirode nagovestio predsednik Demokratske stranke i predsednik države Boris Tadić, zbog čega predlozi DSS nisu prihvatljivi, i upravo je obrazložio to politikom. Nije obrazložio time da mu se ne sviđa nečija njuška, da mu se ne sviđa nečije ime ili nečiji predlog za neku poziciju. Obrazložio je to politikom i rekao da postoje politički razlozi.
Bilo bi dobro da se ti politički razlozi čuju, jer ako se oni svode na ono što smo danas u predraspravi čuli od predsednika poslaničkog kluba DS–a u parlamentu, onda je to, prvo, netačno i krajnje licemerno, jer ne postoji nijedan cilj, gospodine Petroviću, protiv koga bismo mi bili, od onih koje ste naveli kada ste govorili za šta će se vlada zalagati, za šta bi se vlada zalagala, za šta bi se vaša stranka zalagala, a da bi on bio sporan u ovom trenutku kada bi trebalo da postignemo dogovor o novoj vladi.
Ostalo je bilo sasvim nešto malo u subotu i od tog malog se napravilo nešto sasvim mnogo, u tu istu subotu veče i u nedelju, i prosto se pitam da li je moguće da se to desilo.
Vi ste, gospodo, iako to svi ne znate, možda ni sam gospodin Petrović ne zna, a ako zna onda mu svaka čast, očigledno od nekoga dobili instrukcije da je bilo kakvo prisustvo DSS–a u Vladi ili bilo kakvo mešanje u sektor bezbednosti ili obaveštajnih službi u Srbiji nedopustivo. Ko bi to mogao da odluči? Sigurno nije Demokratska stranka sama, a verujem da jedan dobar broj članova Demokratske stranke koje lično poznajem ne bi razmišljao na taj način.
Prema tome, današnji izbor predsednika Skupštine, dame i gospodo, nemojte podmetati i brkati sa bilo kakvim političkim rešenjem ili nametanjem stava da je u pitanju definisanje skupštinske većine koja određuje politiku zemlje. Politika zemlje se, gospodo, određuje tako što oni koji su se tri meseca mučili u pregovorima, i mučili ovaj narod da to gleda, treba da sednu i da tu politiku definišu kroz Vladu Republike Srbije, a da je sreće, ovaj parlament je trebalo da se izjasni danas, a ne da danas radimo ovo što radimo.
Ali, ako to nije slučaj i ako je vaša volja takva da to ne bude slučaj, mi mislimo da je naša dužnost da se držimo nekih principa. Taj princip je da vas pozovemo da uradimo ono što je razumno, a ne ono što nam je politički blisko, a razumno je podržati kandidata najveće poslaničke grupe, a to ne isključuje nikakvu mogućnost ni da budu izbori ni da se formira definisana skupštinska većina.
Ali, gospodo, ako insistirate na predlogu da to bude Milena Milošević, verujte da DSS u postojećim okolnostima svakako ne može, niti ima osnova da podrži taj predlog, niti ga doživljavamo kao predlog kojim se definiše bilo kakva politika, u tom smislu, ovog parlamenta.
Prema tome, da bi se sve rasprave na ovu mučnu temu završile, smatram da treba da se da jednodušna podrška onom kandidatu za koga je to, ljudi moji, logično. Onda ćemo, ako bude potrebe i ako bude sreće i ako bude pameti u ovoj državi, razgovarati o političkim rešenjima za ovu državu. Hvala vam.

Izvinite, morao sam da se javim po Poslovniku, jer prosto je neverovatna lakoća sa kojom izgovarate neistinu, gospodine Petroviću. Vi ste izgovorili faktički sledeće: da ste ponudili međusobnu kontrolu. Prvo, mislim da ne treba da smaramo ovaj dom svim tim detaljima, ali zbog javnosti, kada smo već započeli sa diskusijom...
Dakle, vi ste prvo hteli kompletnu kontrolu samo za sebe, a ono što ste nam ponudili, o čemu postoji papir koji je došao iz vaše stranke crno na belo i možemo dati na uvid javnosti i objaviti u novinama ako hoćete... Tamo stoji da se ono što vi nudite drugim vašim koalicionim partnerima sastoji u protokolarnim dužnostima, nudite mesto direktora policije u zamenu, ali gospodo, to mesto nije političko mesto, ono nije za politički dogovor. Mesto ministra unutrašnjih poslova jeste mesto zamenika, tj. državnog sekretara, jeste, ali ne može biti mesto direktora policije, gospodo, vi ste pobrkali stvari.
Drugo, ako govorite o Ministarstvu odbrane i ako je to ono što ste pominjali, vi ste tamo striktno i izričito naveli da Generalštab sa tim nema nikakve veze i da to mora ostati pod striktnom kontrolom Demokratske stranke, odnosno predsednika države.
Kada se sve sabere i oduzme, sve što ste imali da nam predložite bilo je ništa, a sve ono do čega smo došli mukotrpnim pregovorima u subotu pogaženo je za sat vremena. O tome se radi.
Znači, sve ste pogazili, vratili ste pregovore od subote uveče unazad dva meseca u roku od sat vremena i to je ono što treba da kažete građanima Srbije. Pa ste onda rešili da namagarčite nesposobnu Demokratsku stranku Srbije, koja valjda nema načina da vam se medijski suprotstavi, da vam kaže šta je istina i šta je ono što pokušavate da uradite.
Gospodine Petroviću, prilično ste se zeznuli povodom toga. Mi ćemo i te kako reći šta je bilo, i te kako ćemo to zastupati, a ako postoje pošteni među onima koji su pregovarali, pošto nisu samo DSS i DS, nego je bio još neko uključen pomalo u taj proces, valjalo bi da oni kažu šta je od svega ovoga istina, a šta nije.
Prema tome, na taj način se ne pravi vlada, a pogotovu se ne pravi na takav način da se može izneti osnovana sumnja da neko van nas i van ovog parlamenta ne želi da neka od naših političkih stranaka, konkretno DSS, ima bilo kakvog efektivnog uticaja na ono što se zovu ministarstva sile ili upravljanje sistemom bezbednosti.
Gospodo, to je živa istina. Drugo ne postoji. Sve što budete izgovorili za ovom govornicom može se svesti samo na jednu prostu reč, pošto sam ja pristojan čovek, to je – neistina. Neistina je kada se ono što nije tačno izgovori neki put nesvesno, a laž je namerno izgovorena neistina. Ja nikoga neću optužiti da laže, ali ovo što ste vi ovde naveli prosto nije tačno.
Prema tome, to nikakve veze nema sa današnjom sednicom, niti sa biranjem predsednika Skupštine i uvlačenjem teme izbora predsednika Skupštine na način na koji ste vi to pokušali još pre tri nedelje. Ova problematika može da se shvati isključivo na jedan način, kao zlonamerna, i kao želja, u čije motive ne mogu da proniknem do kraja, da se jednostavno dogovor oko onoga što se pokušavalo tri meseca ne postigne. Hvala vam.

Otišao sam do poslednjeg reda da se bolje zaletim. To da li sam ja učestvovao u pregovorima ili ne, ja ne znam.
Ako je činjenica da ste vi u njima učestvovali, gospodine Šutanovac, onda nije ni čudo dokle su ti pregovori stigli. To je ono što je ovde, nažalost, tačno i što može da se konstatuje. To je ono što vi izbegavate da kažete. Mislim da polako ulazimo u sektor koji smara one koji gledaju ovo i koji su ovde prisutni sa druge strane, koji nisu pregovarali i sa kojima možda ne želimo da pravimo koaliciju, možda ih toliko treba poštovati.
Ali, ono što bi trebalo reći svakako je da je predlog koji je dostavljen nama od Demokratske stranke kao poslednji bio ultimativan, da je sadržao rešenja koja se bitno i suštinski razlikuju od rešenja koja su bila dogovarana tokom prethodnog dana, u subotu, da je sporno mesto prevaziđeno time što je, kao, nešto ponuđeno da bi se sve ostalo promenilo i što je ta promena bila takva da jednog od partnera, svakako to niste vi nego neko drugi, onemogućava da vrši bilo kakav uticaj na ove sektore o kojima sam govorio.
Jeste načelnik Generalštaba profesionalni vojnik, ali svuda u svetu Ministarstvo odbrane ima direktan uticaj ministra odbrane. Ukoliko bi predlog bio kako ste ga vi dali, počev od predsednika Republike do potencijalne Milene Milošević, predsednika Skupštine, do čega verovatno neće doći, pa i do svega ostalog, vi biste imali, sa 64 mandata od 250, kompletnu kontrolu u državi. Prihvatam da je moja lista dobila 47 mandata; vi imate 64, ali to je jedva više od pola polovine poslanika u parlamentu, gospodo.
U svakom slučaju, to što ste vi izgovorili, sem uvredljivog tona i načina na koji razgovarate sa poslanicima koje je narod birao u ovaj parlament, što služi vama na čast, nikakve veze, gospodine dragi, sa politikom, a nažalost ni sa mozgom, nema.

Vrlo kratko, pošto je bilo vezano za ovu našu poslovničku raspravu na početku. Reći ću vam sledeće. Ispred mene je faks koji reprezentuje Tanjugovu vest od pre nekoliko sati, čiji naslov je sledeći: ''Ključno je da Tadić kontroliše službe bezbednosti'', Brisel, 7. maja ove godine, i kaže se sledeće (budite malo strpljivi): ''Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je danas u Evropskom parlamentu u Briselu da je pre par sati razgovarao telefonom sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i da lično smatra da je za uspešnu saradnju sa Haškim tribunalom'', što god da je motiv, nije bitno, ''ključno da Tadić kontroliše službe bezbednosti u Srbiji''.
Toliko o onome o čemu smo pre razgovarali – o hulahopkama, o špilhoznama, o čupanju ušiju, šta god hoćete, u prepodnevnom delu sednice. Ovo dokazuje ono što sam ja tvrdio – da očigledno mi nismo, a ne znajući, pregovarali sa Demokratskom strankom o formiranju vlade ovih nekoliko meseci i poslednjih nedelja, nego da je očigledno neko u Demokratskoj stranci, bez znanja i članova Demokratske stranke, a pod dirigentskom palicom nekog drugog, pregovarao sa nama u nečije treće ime. O tome se radi. Zato smo mi ''najureni'' sa pregovora i zbog toga su pregovori sa nama brutalno prekinuti u subotu uveče, i zbog toga je svima jasno da neko van ove zemlje ne želi Demokratsku stranku Srbije u Vladi Republike Srbije. To sam ceo dan danas pokušavao da objasnim. Eto toliko, da se zna šta je poručeno iz Brisela, ko koga sluša.
A za dalji uspeh ove države i ozbiljne demokratske reforme prvo što je neophodno da se uradi jeste da onaj na čije ime je ovo adresirano kaže da to nije tako ili da kaže – što god meni neko bude rekao, ničije diktate neću da slušam. Kada neko tako odgovori, onda mogu da povučem sve što sam rekao i svaku insinuaciju koju sam ovde izgovorio.

Ništa nisam razumeo iz ovog komentara. Molim vas, pošto većina vas iz DS–a nije bila u sali, da vam još jednom citiram; dakle, ovde stoji vrlo jednostavno, Tanjugova vest – ključno je da Tadić kontroliše službe bezbednosti. To piše. Da dalje ne ulazimo, piše ovako – da se pre par sati čuo telefonom sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem Havijer Solana i da je tada rekao da lično smatra da je za uspešnu saradnju sa Haškim tribunalom ključno da Tadić kontroliše službe bezbednosti u Srbiji. To je vrsta saveta u toku dogovora, eventualno, o vladi, šta Havijer Solana ili neko ispred EU misli da treba da bude sastav ili kompozicija vlade, izvršne vlasti u Srbiji. Da li je to to ili nije? Jeste.

Da li ćete vi poslušati ili nećete, ja se iskreno radujem vašim rečima kada ste izgovorili da vam ne pada na pamet da bilo čiji diktat slušate. To je u redu, to je ispravan stav, nego se bojim da ono što smo mi zaključili iz ponašanja prethodnih dana ne zvuči baš tako. O tome se radi. Kada pročitate ovo pismo i kombinujete sa onim što smo već ovde izneli... Vi ste maločas rekli da ste prihvatili to da neko iz DS–a bude na čelu državne bezbednosti i da na taj način to bude rešeno, a kontrola da se čini na drugi način.

U svakom slučaju, šta god da ste rekli, ne znate ni vi šta ste rekli, jer šta god da ste rekli, ono što je Demokratska stranka Srbije dobila od vas kao ultimativni, poslednji predlog, sa porukom "uzmi ili ostavi", suštinski i nevezano za sektor bezbednosti, što se drastično razlikuje od onoga što je dogovarano zaključno sa subotom; ceo dan vas pitam da li je to tačno ili nije, vi pričate druge stvari i bajke. To je suština priče.

Neko nije hteo da Demokratska stranka Srbije uopšte bude uključena u dalje pregovore i to nam je izričito stavljeno do znanja izjavom Borisa Tadića u nedelju, pri čemu nas je u toj izjavi još nazvao kriminalcima na poseban način. To je ono što tamo stoji, gospodo. Ne mogu građanima Srbije da kažem ono što vi hoćete, kako Demokratska stranka Srbije nije bila privržena dogovoru o formiranju vlade, te smo iz tog dogovora najureni. To je suština priče. Ja kažem i bojim se da smo iz tog dogovora najureni zbog toga što vam neko kaže da to treba tako da uradite.

Složiću se u jednoj stvari sa vama, da možda nije dobro da namećem svoje zaključke, pa ću se ovaj put ograničiti samo na čitanje. Dakle, Tanjug kaže sledeće, naslov: Solana – ključno je da Tadić kontroliše službe bezbednosti, Brisel, 7. maja (Tanjug). „Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je danas u Evropskom parlamentu u Briselu da je pre par sati razgovarao telefonom sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i da lično smatra da je za uspešnu saradnju sa Haškim tribunalom ključno da Tadić kontroliše službe bezbednosti Srbije“.
Dalje se kaže, pa citiraju Solanu: „Razgovarao sam pre par sati sa Tadićem. Situacija nije dobra, jer nema napretka u pregovorima o novoj vladi zato što lični odnosi“, sada slušajte ovo, „između Tadića i predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice nisu veoma dobri“, izjavio je Solana, dodajući da će posle govora u Parlamentu Evropske unije razgovarati i sa srpskim premijerom.
Dakle, on je to najavio da bi hteo, čisto da vas ispravim malo. „Tadić je opredeljen za saradnju sa Haškim tribunalom“ itd, itd.
Znači, poenta cele priče je u sledećem: kad god sam kao predsednik poslaničke grupe bio zamoljen da primim nekoga od inostranih diplomata, ljudi koji su u ambasadama drugih država i sa kojima nikada nisam odbijao razgovor, kada god smo se dokačili teme formiranja vlade, odbijao sam sa njima da pričam o tome.
To je jednostavno nešto o čemu mi ne možemo sa inostranim predstavnicima, dok se vlada formira i dok pregovori traju, razgovarati. O tome je reč.
Izvinite, neću se vraćati na moje impresije, nego neka svako na osnovu onoga što sam pročitao izvodi svoj zaključak.