Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, mnogo se poslanika do sada obraćalo poslaničkoj grupi SPS i konkretno njihovom šefu gospodinu Ivici Dačiću, a postoje neka pitanja na koje bi odgovore trebalo da daju naše kolege iz koalicije ZES, a konkretno iz DS, ali je prosto simptomatično i indikativno da ovako glasno ćute danas.
Kada ih pitamo samo jednu stvar - koji je razlog zbog kojeg će glasati za gospođu Slavicu Đukić-Dejanović, samo dogovor zarad buduće srećne koalicije i ništa više od toga.
Podsetiću vas, kao što su već neki i ranije učinili, na krađu lokalnih izbora, koristim se vašim rečima, vašim citatima i parafrazama, kada ste personifikovali krivce za krađu lokalnih izbora 1996. godine, vi ste malo imena spomenuli, ali jedno ime je uvek bilo u toj kombinaciji, ime gospođe Slavice Đukić-Dejanović.
Došao je onaj čuveni leks specijalis, pokrilo se sve, krivičnih prijava nije bilo, ali da ih je bilo, siguran sam, uveren sam da bi usledila i prijava protiv današnjeg kandidata za predsednika Skupštine. Ali, vama to nije prvi put, vi ste umeli da amnestirate onog koga ste teško optuživali u nekom ranijem periodu.
Setite se slučaja gospodina Branislava Ivkovića, kada ste mu formirali onu instant-pseudo kvazilažnu stranki Socijalistička narodna stranka, koje danas nema ni u tragovima, ali zarad one magične cifre od 126 bili ste spremni i da mu osnujete stranku, samo da bi vas podržavao kada vam se ljuljala poslanička većina.
Pita danas dosta poslanika da li se SPS promenila. Odgovore ne treba daleko da tražite. Pre svega, 18 dana, 7. juna, u Večernjim novostima, gospođa Slavica Đukić-Dejanović daje intervju, gde decidirano kaže - nikada se nećemo odreći Miloševića. Mislim da je sve jasno, nema nikakvog distanciranja od neke vrste politike ranije SPS i to nikada nisu ni rekli.
Šta je to što vas vezuje? Iz redova DS čujemo rečenicu da je SPS, sve ovakva koja se nikada neće odreći Miloševića, jedna vrsta prirodnog saveznika.
Šta se to događa, šta je to na delu? Da li je to Osma sednica konačno završena ili se privodi kraju? Posle 20 godina, da li je moguće da će konačno Crveni univerzitet Karl Marks, partijski sekretari, stambolićevci, miloševićevci, svi ponovo u isto jato, pa će u utorak da krenu u Brisel u Socijalističku internacionalu, i da li će tamo Ivica Dačić, kao što je umeo sa ovog mesta, da da primedbu DS da je to jedina stranka u Socijalističkoj internacionali koja u svom znaku, u svom logotipu nema crvenu boju.
Potrudite se, nemojte da brukate DS u okviru Socijalističke internacionale, sada kada se tamo učlanite, da se promeni logotip DS, da malo i crvene boje ubace, da bi bili adekvatni i pravi članovi Socijalističke internacionale.
Govorili ste ovih dana o nacionalnom pomirenju. Ja bih to prekrstio o pomirenju na levici, iz razloga koje sam unapred izneo. Ostaje samo da se zaigra možda i kozaračko kolo, imate iskustva i u tome. Samo ta šaljiva metafora o kozaračkom kolu može da se pretvori u ozbiljnu metaforu o vrzinom kolu.
Svi vi sada dajete dinar da u to kolo uđete, ali se plašim da ćete mnogo davati da iz tog kola izađete, zato što ste neprirodno sastavljeni, neprirodni ste saveznici. Ali, šta da vam kažem, sami ćete u utorak čuti i mrmljati na poznatu melodiju da ste prezreni na svetu i da ste sužnji koje mori glad. Samo da li vas mori glad prema hrani ili prema vlasti, vladanju i foteljama.