Ovaj amandman su podneli gospodin Palalić i gospodin Pejčić gde se briše ovaj član 6. stav 1, dodali bi novi stav koji glasi – da budžetu AP Vojvodine pripada deo prihoda od poreza na dohodak građana, poreza na zarade u visni od 17% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodine i deo prihoda od poreza na dobit preduzeća u visini od 40% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodine. U obrazloženju su gospodin Palalić i Pejčić naveli da naplaćeni porez od obveznika na teritoriji Vojvodine su se i do sada u velikoj meri vraćali po principu poreske zajednice, a u 2008. godini je porez na dobit deljen između pokrajine Republike u odnosu 42,7 u odnosu na 57,3. Porez na dohodak građana je ostavljao pokrajini udeo od 40%. Budžet Vojvodine, zagarantovan na nivou 7% od budžeta Republike, a to je rešeno Ustavom Republike i njegova vrednost je veća nego vrednost svih budžeta opština i gradova Vojvodine zajedno. To je ono što vam je doneo Ustav, a podsetiću vas da je okosnica tadašnje Vlade koja je donela Ustav bila DSS na čelu sa Vojislavom Koštunicom.

Ono što je jako zanimljivo danas reči, to je da četiri ili pet dana, odnosno da je u četvrtak usvojen budžet za Vojvodinu i on iznosi oko 62 milijarde dinara, koliko je iznosio i prethodni. Sada se postavlja pitanje, da je pre nešto više od godinu dana svečano usvojen i statut Vojvodine i može se konstatovati da nema ništa od gromoglasno najavljivanih novih para za Vojvodinu, otvaranja radnih mesta i podrške privredi.

Mi pitamo i konstatujem da je prekršeno obećanje prilikom usvajanja statuta Vojvodine o dodatnim sredstvima za pokrajinu, a dodatnih sredstava za pokrajinu Vojvodinu nema. Ono što se dešavalo u pokrajinskoj skupštini, samo zarad pažnje javnosti, da su poslanici jedne od vladajućih stranaka, tačnije G17 plus, nisu glasali za budžet AP Vojvodine.

Šta se ovo događa u vladajućoj koaliciji i to ne interesuje mene, interesuje građane Srbije, jer dokle će da plaćaju ceh vašoj sopstvenoj nesposobnosti i svim tim nesuglasicama koje vas vode i nose, a sada ne samo na političkom terenu,

nego i na ekonomskom, koliko je Vojvodina dobila tim statutom i tim pričama. Bojim se da je tu bilo više političke prirode, nego ekonomske, jer imamo totalno novu novosadizaciju Vojvodine, a ništa ostali nemaju da primete. Bojim se da je tako u celoj Srbiji, ravnomernog regionalnog razvoja nema, puno praznih priča, puno ničega.

Znam, gospođo Dragutinović, da i vi tako mislite, ali i dalje branite neodbranjivo, ali samo izvolite, nema vaših kolega da podele ovu muku sa vama, jer i ovo danas što ste doživeli, zaista je teško čuti i teško preživeti, ali idite dalje, probajte i dalje. Građani su svesni šta radite sa ovim budžetom i politikom.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovani gosti, kolege narodni poslanici, danas je gospodin ministar odredio vrstu rasprave u koju nisam želeo da ulazim, ali danas je pokazao da se u stvari nije otišlo daleko od onoga u čemu su uvek bili, a to je da vas ne privlači ideja da prevaziđete podele u Srbiji, što ću obrazložiti malo kasnije.
Vi ste za moj pojam danas pokazali da ste faktički opasan čovek na vrlo osetljivom mestu. Vi ste se danas nesvesno, podsvesno ili Frojdovski odredili da uvlačite politiku tamo gde joj nije mesto, a to je vojska Srbije. Sad ću vam to i dokazati. Neću vas citirati, parafraziraću vas.
Naime, vi ste u replici ovlašćenom predstavniku DSS, gospodinu Samardžiću, optužujući ga, i DSS, da nije za profesionalizaciju vojske, što apsolutno ne odgovara istini, rekli kako ćete kada dođe vreme izbora izaći pred mlade ljude u Srbiji i reći im – mi smo za to da vi svi ne idete u vojsku. To, naravno, ne odgovara istini. To je jedna druga priča. Ali, šta ste vi time nesvesno rekli? Rekli ste da ste vi ovo uradili da bi imali sa čim da izađete pred izbore pred mlade ljude. To je jedino što je moglo da se zaključi šta ste vi poručili.
To je čista politizacija ovog pitanja o kojem danas ceo dan razgovaramo. Ono što ste sve vreme mislili, sasvim slučajno ste izgovorili, a siguran sam da vam to nije bila namera.
Danas ste govorili šta je neko onomad rekao nešto u provladinom dnevnom listu "Politika". Mogu ja da vas podsetim šta je još pisalo u toj "Politici". Recimo, da je neko rekao i to objavljeno na naslovnoj strani – da je lovačko društvo Srbije jače od vojske Srbije. Taj neko jeste glumac, vi ćete reći ovde da je nekompetentan itd, govorim o velikom našem glumcu Petru Božoviću. Ali, gospodine Šutanovac, prođite malo i neformalno, a znam da ste to nekada i umeli, ulicama Beograda i Srbije, kafanama, nije bitno, i čućete svuda istu primedbu – da vojska nije ni blizu onoga što je nekada bila.
Možda vi iz određenih razloga, niko i ne očekuje od vas da tako nešto kažete, ali to je ono što se čuje apsolutno svuda u Srbiji. U toj istoj "Politici" pre otprilike tačno dve godine je vaš najbliži saradnik, načelnik Generalštaba tadašnji, gospodin Zdravko Ponoš, rekao da politika odbrane ne postoji.
Rekao je da nema strategija odbrane, ni politike odbrane. Na pitanje novinara - zbog čega, on je rekao – zbog nekompetencije, neodgovornosti, nesposobnosti i arogancije, misleći naravno na vas lično. On je danas u MIP-u, u Ministarstvu inostranih poslova. Vi ste tu gde ste i dalje, ide ta državna politika, vojna politika, Ministarstvo inostranih poslova itd, ali vi vaše nesuglasice rešavate na taj način, ja ću biti ovamo, on će biti onamo, dovoljno smo daleko da ne ugrožavamo jedan drugog, i nastavljamo sa poslom. Odlično.
Još jedna simptomatična stvar danas, ne računajući gospođu Kolundžiju koja je malopre govorila, vi danas niste odgovorili ništa jednom jedinom ovlašćenom predstavniku bilo koje političke grupacije ili partije. To je gospodin Vlajko Senić, meni se čini da je on nadahnutije govorio o NATO paktu i o učešću Srbije u NATO paktu, nego što biste vi ikada mogli da izgovorite.
Mislim da ste bili impresionirani njegovim govorom i niste imali šta da mu dodate ni oduzmete. Vi ste pre četiri-pet godina, sećam se čitao sam u dnevnoj štampi, izjavili da vam je ambicija da budete generalni sekretar NATO pakta. Ne znam da li gospodin Andres fog Rasmusen oseća da mu se drma stolica jer se približava Dragan Šutanovac, ali razmislite i vi o gospodinu Vlajku Seniću, koji vam ovako lepo priča o NATO paktu, kako vi nikada ne biste umeli. Pazite imate žestoku konkurenciju.
Ne pričam sada o vojsci u onom najnižem mogućem smislu da vojska nešto neće nekada učiniti ili nešto. Normalno je da će se oni uvek ponašati profesionalno, da će izvršavati ono što im se kaže, što su naredbe, što su odluke itd. Pitanje je – šta vi radite kada imate određene odluke, zakone, Ustav itd?
Vi imate tu odluku o neutralnosti ove države, pa je imate. Vi se mimo te odluke obraćate medijima na samo sebi svojstven način, kao što to čine neke političke grupacije. Čuli smo predstavnike G17. Znamo za stavove Srpskog pokreta obnove koji su vrhunski NATO lobisti u Srbiji.
Kako to da vi danas u štampi kažete neutralnost je skuplja od NATO-a? Ne ulazeći sada da li je to tačno i u raspravu o tome. Zatim pre neki dan sebe poredite ni manje ni više nego sa reformatorom srpskog jezika i pisma Vukom Karadžićem, što je prosto neverovatno.
Verujem da vi o sebi mislite sve najlepše i da čak i u ogledalu sebe vidite lepše nego što ste u stvarnosti, a lep ste čovek, ali zar zaista mislite da ste vi taj koji je reformata najvećeg i najvišeg mogućeg nivoa i da je ovo danas što radite ravno onome što je Vuk Karadžić uradio?
Rekli ste da on nikada nije pitao narod Srbije za reformu pravopisa. Pa kako je moguće? Znači vi nećete da pitate nikoga, a kamoli narod Srbije. Da bude interesantnije, portparol vaše stranke, Demokratske stranke, reaguje i kaže – stav Dragana Šutanovca nije stav Demokratske stranke. O čemu se ovde radi? Niste umeli da se dogovorite sa sopstvenim načelnikom Generalštaba, on vas je optuživao za nesposobnost, aroganciju itd.

Gospodine Novakoviću, molim vas da izvadite kompletan stenogram današnje rasprave i da vidimo koliko je moj prethodnik, pa drugi, pa treći, pa četvrti pričao o tome što vi govorite. Ne, nego sada kada postavljam veoma nezgodna pitanja, na koja neće moći da nađe odgovor ni ministar Šutanovac, sada reagujete. Vrlo mudro od vas, ali vrlo providno. Svaki gledalac će to umeti da proceni.
Suprotstavljenost, jer svrha ovoga svega jeste da posle ovakve odluke, gospodine Novakoviću i vama se obraćam, ovo jeste jedna vrsta spremanja mlade za udaju, kako se kaže u našem narodu. Ovo jeste prvi od pripremnih perioda za ulazak Srbije u NATO pakt. Učiniti vojsku takva da bude pod jednom vrstom kontrole, da ministar ima zaista široka ovlašćenja, to je učinio i u zakonu, u članu 9, gde na njegovo odobravanje se određuju broj i struktura lica s kojima se može zaključiti ugovor o angažovanju itd.
Do sada je bilo na predlog načelnika Generalštaba Vojske Srbije, sada toga više nema, sada to radi sam ministar. Niko ne kaže da to nije legitimno, ali to govori o duhu, o miljeu u kojem se ovakav zakon i ovakve odluke donose.
Ovde će ministar imati veoma odrešene ruke, ovde će moći da se sprovodi svašta i da se uvlači politika. Niko me više neće moći ubediti da politike u Vojsci Srbije neće biti više sigurno nego što je do sada bilo. Niste nam dostavili nikakvu analizu ugroženosti zemlje. Stručna javnost nije obavila javnu raspravu. Kakva je javna rasprava o ovako bitnoj, kako ste vi rekli revolucionarnoj odluci, a što zaista jeste? Da li je bilo javne rasprave?
Evropska komisija nam je nedavno prebacila zašto naši zakoni nemaju javne rasprave, zašto stručna javnost ne raspravlja o raznim zakonima i odlukama. Ovo je jedna u nizu od tih, ali čekajte, ja to nisam od vas ni očekivao. Pretpostavljao sam da ćete vi ovakvu krupnu odluku doneti, kako vi kažete hrabar sam, pa bože moj, to će ovako da ide, kao što biste hrabro priključili Srbiju NATO paktu, bez referenduma, bez volje građana.
Pozivate se danas ceo dan na statistiku. Pozovite se na najosnovniji statistički model, na volju građana. Postavite im pitanje - da li žele u NATO pakt? Da li Srbija želi u NATO pakt? Mi smo ovde čuli, danas ko gleda ovaj prenos ima utisak da više poslanika želi da uđe u NATO pakt, nego građana Srbije, što naravno ne odgovara istini. Hajde da idemo već jednom na taj referendum.
Vi ste danas izjavili, moram to da prokomentarišem, i optužili ste Demokratsku stranku Srbije i Vojislava Koštunicu, izvinite što se smejem, ali stvarno je bilo smešno, da nismo raspisali referendum za ulazak u Ujedinjene nacije i Savet Evrope.
Mislim da ste jedini ministar u svetu koji ne zna da tu nema nikakvog referenduma. Navedite mi samo jednu zemlju gde je sproveden referendum, pazite, za ulazak u Ujedinjene nacije. To je neverovatno. A referenduma za ulazak u NATO pakt ima, i bilo ga je u Mađarskoj, bilo ga je u Sloveniji. Ljudi su se izjasnili kako su se izjasnili, država je postupila shodno tome, te vas još jednom pozivam, učinite to i vi u državi Srbiji.
Želim da vas nešto pitam pred javnosti Srbije, vi ste dužni na to da odgovorite zbog svega ovoga, jer niste usaglašeni sa sopstvenim i jučerašnjim načelnikom Generalštaba Vojske Srbije, ni sa svojom strankom, pošto portparol izjavljuje da vaši stavovi nisu stavovi Demokratske stranke, da li ste vi NATO lobista ili niste? Odgovorite sada pred javnosti meni, i ne morate, ja ću izaći iz sale, ne moram to ni da čujem, građani Srbije su dužni to da čuju i vi ste dužni da to odgovorite. Pa da proverimo i statistički stvarno, da li će Srbija ići u NATO pakt?
Da li Boris Tadić govori jedno, a ministar odbrane Šutanovac drugo. Mi smo i to čuli.
NATO pakt je enigma ove države samo zato što je u vlasti potpuna papazjanija. Vi ste dužni građanima Srbije mnogo toga da kažete. To Srbija od vas očekuje. Ne ja lično, nisam ja bitan, nisu čak bitni ni ovi poslanici. Da li će Srbija ići u NATO? Da li ste vi NATO lobista i da li želite da Srbija uđe u NATO pakt ili ne? Hvala vam.

Ja ću i manje od dva minuta. Prosto je neverovatno da ministar može da govori 14 minuta, a poslanik u replici dva minuta. To je Poslovnik koji ste doneli, gospodo iz vladajuće koalicije. Samo kratko.
Vi tvrdite da je gospodin Samardžić rekao da smo mi protiv reformisanja vojske, apsolutno neistina. Možete uzeti stenogram. Čak i da je rekao, to je jedna vrsta nesuglasice, ali nije. Ali, mi smo u medijima otvoreno pročitali da ste vi izgovorili jedno, a portparol vaše stranke je izjavila - stav Dragana Šutanovca nije stav DS, stožera današnje vladajuće koalicije.
Kažete za Vuka Karadžića, lepo je što sebe poredite sa takvim velikim reformatorom, samo što je on reformisao, vi ste to rekli, vi ste rekli – Vuk Karadžić je reformisao bez da je pitao narod, pa zašto mi ne bismo ta, kako ste rekli, sva velika dela, veliko delo je ulazak Srbije u NATO pakt.
Naprotiv, pitajte građane Srbije. Spominjete samo kafanu, ima i na ulici prolaznika koji isto to sve govore. Način na koji ste se vi izrazili o Petru Božoviću, šta misli jedan glumac o tome, a nikada vam nije zasmetalo šta misli jedan narodni pevač Miroslav Ilić o ministrima u Vladi Srbije. To nikada niste našli za shodno da kažete – hej, taste, nije u redu da ti pričaš o ministrima i o politici, a i o meni, fenomenalan zet, svaka čast.
Još jedna stvar koju ste na kraju izrekli, zvali ste urednika "Politike". Navedite mi primer gde to ministri tako zovu urednike "Politike" da pitaju šta je to na naslovnoj strani. Verovatno ste pitali - zašto se to objavili? I ja imam informacije iz "Politike" da ste digli uzbunu u "Politici" zbog izjave i intervjua Petra Božovića koji se pojavio na naslovnoj strani.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se baviti samo jednim delom ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, gde ću pokazati da se vlast bavi najviše demagogijom, a ne suštinskim izmenama i, uopšte, poboljšanjem Zakona o igrama na sreću.

Najpre bih da kažem nekoliko stvari, a i 2004. godine je bilo tako kao i danas, da se u javnosti iznose netačne tvrdnje da Srbija ima najveći broj sportskih kladionica u Evropi. To, jednostavno, nije tačno. Prema zvaničnim podacima u apsolutnim brojkama kao i po broju stanovnika, znatno više kladionica od nas imaju: Velika Britanija – 8.862, Italija – 11.283, Češka – 2.525, Slovačka – 1.426, Hrvatska – 2.329, Crna Gora – 425, Irska, Bosna i Hercegovina, itd. Po tim merilima, Srbija je sa 1.240 lokala u granicama proseka, odnosno nešto niže od sredine lestvice. Samo pitam, kome to odgovara da Srbiju predstavi kao zemlju kockara, pa, čak, u jednom delu i patoloških kockara, što ne odgovara istini?

Često se tvrdi da brojne države imaju propisanu minimalnu udaljenost sportskih kladionica od obrazovnih ustanova, što, takođe, nije tačno. Ministar Đelić, odnosno potpredsednik Vlade nije našao za shodno, nijednom rečju, da prokomentariše ovu problematiku udaljenosti objekata za kockanje ili kako se u zakonu kaže "igračnica", to je jedan rogobatan izraz, od obrazovnih ustanova. O tome ću još nešto kasnije.

Takve odredbe koje su ostatak socijalističkog zakonodavstva imaju samo neke države bivše SFRJ, kao što su Crna Gora, Hrvatska i Bosna i Hercegovina, koje istovremeno imaju i najviše sportskih kladionica u Evropi, i po broju stanovnika i u apsolutnom broju.

Savremeno evropsko zakonodavstvo ne poznaje zabrane takve vrste. Molio bih da nam ministar Đelić kaže, ja znam da ovo nije njegova tematika i da je on ovde došao zato što su ga poslali, a ne zato što je on želeo, nešto o evropskom standardu u vezi razdaljine kladionica od obrazovnih ustanova. Znam da to ne postoji nigde u Evropi. Svojevremeno, izjave nekih državnih zvaničnika da je u Švedskoj, recimo, propisana udaljenost od 20 km demantovali su i predstavnici švedskih vlasti. E, sad vidite koliko se predstavnici srpskih vlasti brukaju svojim nepoznavanjem ovakvih stvari u ovom segmentu.

U javnosti se često plasiraju i neargumentovani stavovi da će se povećanjem udaljenosti lokala od obrazovnih ustanova sprečiti maloletnici da upražnjavaju igre na sreću. Međutim, sva inostrana istraživanja, konkretno, Studija Instituta za mentalno zdravlje iz Toronta, Studija Univerziteta Metropoliten u Mančesteru i druge, kao i stavovi relevantnih domaćih stručnjaka ukazuju da ne postoji uticaj udaljenosti na porast maloletničkog kockanja. Rezultati tih istraživanja su pretočeni i u zakonodavnu praksu EU, koja ne poznaje ograničenja udaljenosti, već se prevencija vrši potpunom zabranom ulaska za maloletnike i velikim kaznama za prekršioce.

Gospodine Đeliću, vi niste predočili javnosti da o ovoj problematici nije bilo nikakve vrste javne rasprave, nikakve vrste pregovora i razgovora sa udruženjima institucija koje se bave igrama na sreću. Toga nije bilo i to ova vlada nije uradila. Ona ponovo nameće nešto što ne može ni da se primeni.

Što se tiče maloletnika, svi su govornici do sada spominjali maloletnike, ali vi u članu 50. postojećeg zakona imate u stavu 5. da piše: "Ulazak u igračnice dozvoljen je punoletnim licima" itd. Samim tim je sve veoma jasno. Tako da ovaj član 3. gde se zabranjuje ulazak maloletnim licima u objekte u kojima se priređuju posebne igre na sreću – to već postoji. Ne postoji objekat, da tako kažem, za kockanje u koji maloletno lice sme da uđe! Imate inspekcije, imate komunalnu policiju, pa izvolite, neka rade svoj posao i biće sve u redu.

Ponavljam, u članu 83. postojećeg zakona reči "obrazovnih ustanova" zamenjujete rečima – "od zgrade obrazovnih ustanova", pa menjate sa 150 na ''200 metara''. Da li stvarno tih 50 metara može nešto bitno da promeni?! Da li će to sprečiti nekog maloletnika da pređe 50 metara više? I sada ćemo mi da se predstavimo kao jedno društvo koje brine kako o obrazovnim ustanovama tako i o đacima, maloletnicima itd.

Za kraj, samo bih vam poručio, gospodine Đeliću, da je bolje da ste ovaj zakon menjali na malo drugačiji način, da ste od obrazovnih ustanova u Srbiji udaljili na kilometre daleko prostorije svih stranaka vladajuće koalicije, jer nema, ko se više kocka od vladajuće koalicije živcima i životima građana Srbije. Bolje da ste kilometrima pobegli i od škola i od fakulteta. Hvala vam. (Aplauz)

Gospođo predsednice, gospođo Đukić Dejanović, vi ste morali da reagujete kada je po članu 107. povređeno dostojanstvo kada je upotrebljen pojam "tabula raza" u kontekstu u kojem je upotrebljen, Jer to je predstavljalo zaista uvredu, što mi pruža priliku da odgovorim na ono što je rečeno od prethodnog govornika gospodina Milivojevića.
Ko ovde predlaže i ko se pokazao na delu, to smo već imali priliku da vidimo. Od 2004. do 2008. godine prilikom predsednikovanja vladom Vojislava Koštunice, a i sada, imamo ekonomski program koji je za klasu jači i bolji od ekonomskog programa ove vlade. U nedelju vas pozivam, gospodine Milivojeviću, u "Ekspo-centar" gde ćete da vidite program za 21 grad u Srbiji koji predlaže DSS, tako da je potpuno neistina da niko ništa ne predlaže.
Druga stvar, drago mi je da se jedan vladajući poslanik pokazao potpunom opozicijom prema predsedniku Borisu Tadiću, od gospodina Milivojevića smo čuli da su poslanici vladajuće koalicije i te kako svesni u kakvoj krizi žive i da svi moramo da je podelimo ravnomerno, ali ću ga podsetiti na reči predsednika Republike i predsednika njegove stranke, koji je rekao da je kriza naša šansa, razvojna šansa za Srbiju. E, pa vi tu šansu po svemu sudeći niste iskoristili, jer kako i sami kažete vreme je teško i nije sada lepo samo kritikovati nego treba nešto i predlagati.
Mi smo predlagali, mi predlažemo, a vi se u opozitu direktno sa svojim predsednikom, govorite potpuno suprotne stvari. Meni je potpuno drago da čujem, jer goru vlast ne pamti ova Srbija. Hvala vam.

Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministre, drage kolege narodni poslanici, podneo sam amandman da se u članu 4. razdeo 16, glava 16.7, funkcija 420, klasifikacija 422, troškovi putovanja smanjuju sa 10,5 miliona dinara na pet miliona dinara.
Najviše govorim zbog građana Srbije, za koje se nadam da gledaju snimak ovog dela sednice parlamenta, da se radi o Upravi za agrarna plaćanja. Imajući u vidu delokrug rada Uprave za agrarna plaćanja, prevashodnu usmerenost na domaće korisnike njihovih usluga, zaista je teško sagledati opravdanost rebalansom predviđenih troškova putovanja od 10,5 miliona dinara.
Voleo bih da čujem gospođu Dragutinović, zbog čega su ovi troškovi ovoliki. Pomenute iznose posebno čini nerealnim kada se ima u vidu da troškovi putovanja ostalih uprava Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ne prelaze tri miliona dinara? Po čemu je to Uprava za agrarna plaćanja specifična da bi dobila ovolika sredstva samo za putovanja?
Ovo me podseća na ono što je kolega Nenad Popović rekao, da je namenski, tipski, za nekoga ili nešto. Baš kao što je filmska industrija dobila više nego književnost, više nego likovna umetnost, više nego muzeji svi zajedno. Osnovano sumnjam, a mogu i da dokažem da je to zbog režisera, režimskih režisera, jer ne znam kako da ih drugačije krstim, da će dobijati da snimaju filmove, tako ovde mislim da po kom osnovu je baš ova uprava na ovaj način nagrađena i mi želimo da ovo predupredimo, odnosno mi za nešto više od 50% predlažemo da se ovo smanji.
Takođe je simptomatično i ostaće zapamćeno da od 58 amandmana koji su podneti niste prihvatili baš nijedan. Da li smatrate da su nesuvisli, da su nekonstruktivni ili nešto treće i kako je to baš moguće i kakva je to poruka opoziciji, a i uopšte građanima Srbije koji gledaju jednu nadobudnu Vladu koja misli i uverena je da najbolje radi što može, kao i verovatno svaka vlada u svetu, samo što naš narod živi kako živi, a vi mislite da ste svemogući, da ste najpametniji, da ste najbolji, a frižideri u Srbiji prazni, novčanici u Srbiji prazni. Nemoguće je da od 58 amandmana baš niste imali sluha ni za jedan.
Što se tiče same poljoprivrede, podsetiću vas da je Vlada Vojislava Koštunice prvo što je uradila, agrarni budžet povećala 3,5 puta, a subvencije za poljoprivredu, u odnosu na budžet, 2008. godine su bile 2%, 2009. godine 2,2%, a 2010. godine 2,6%. Vlada Vojislava Koštunice je subvencije, u odnosu na budžet, izdvojila u odnosu od 5%.
To je skoro sad faktički i duplo više nego za ovu godinu što ste vi predvideli, a pričate, ne vi, ali uopšte cela Vlada, a pogotovo ministar poljoprivrede, da je poljoprivreda najjača grana privrede države Srbije. Hvala vam.

Poštovana predsednice, poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da u ime poslaničke grupe DSS takođe čestitam Kurban Bajram svim vernicima islamske veroispovesti.
Malopre ste, predsednice, rekli, citiram vas – o odlukama sudova se ne polemiše, one se prihvataju.
Moje pitanje jeste o nečemu o čemu bi, po mom mišljenju, takođe trebalo baš da se polemiše, a to je izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije koji je urađen pre nedelju dana.
Mediji u Srbiji su preneli da je izveštaj pozitivan, da daje vetar u jedra Srbiji za dalje evropske integracije itd. Samim tim svojim pitanjem molim za komentar predsednika Vlade Mirka Cvetkovića, potpredsednika Vlade, zaduženog za evropske integracije, Božidara Đelića i ministarku Snežanu Malović, ministarku pravosuđa.
U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije se, između ostalog, kaže: ''Srbija je malo napredovala u usklađivanju svog pravosudnog sistema sa evropskim standardima, što je ključni prioritet za evropsko partnerstvo.''
''U poglavlju o korupciji'', koje je veoma zanimljivo za nas, ''Komisija navodi da je Srbija ostvarila izvestan napredak, ali da je korupcija i dalje rasprostranjena u mnogim oblastima i da predstavlja ozbiljan problem.
U zaključku izveštaja EK o stanju pravosuđa u Srbiji navodi se da 'sudski pravosudni sistem samo delimično ispunjava svoje prioritete i da postoji ozbiljna zabrinutost zbog načina na koji su sprovedene nedavne reforme, posebno reizbor sudija i tužilaca.' Napredak u domaćim suđenjima za ratne zločine i dalje je spor.
Po oceni Evropske komisije, 'mnogi aspekti' nedavnih reformi izazivaju ozbiljnu zabrinutost. 'Procedura reizbora sudija i tužilaca izvedena je na netransparentan način, dovodi u pitanje načelo nezavisnosti pravosuđa. Tela odgovorna za to, Viski savet sudstva i Savet državnog tužilaštva, radila su u prelaznom sastavu, što je zanemarilo odgovarajuće zastupanje profesije i stvorilo veliku opasnost od političkog uticaja', navodi se u izveštaju.
Komisija dodaje da u 'reizboru' nisu primenjeni objektivni kriterijumi razvijeni u saradnji sa Venecijanskom komisijom, dok sudije i tužioci nisu saslušani tokom procedure, niti su dobili odgovarajuća objašnjenja odluka, a pravo na žalbu imaju samo Ustavnom sudu koji nema kapacitet da ih sve razmotri.''
Gle čuda, to je sve ono što su vam poslanici DSS tokom te vaše reforme pravosuđa govorili.
''Navodi se da i Visoki savet sudstva i Savet državnog tužilaštva još nije izabran u trajnom sastavu, kao i da nisu imenovani novi predsednici sudova, iako su rokovi istekli u julu i u martu 2010. godine.'' Korupcija ostaje rasprostranjena u mnogim oblastima.
''Navodi se da korupcija unutar policije predstavlja veliki razlog za zabrinutost. U izveštaju se, takođe, navodi da je, iako Savet za borbu protiv korupcije nastavlja savetodavne aktivnosti 'primena Akcionog plana ipak spora'.
Komisija dodaje da Agencija za borbu protiv korupcije ne radi u punom sastavu, nema stalne prostorije i opremu, niti mogućnosti da efikasno procenjuje ispravnosti potpunost imovinskih prijava javnih službenika, zbog čega mora da se oslanja na saradnju sa drugim državnim telima.'' To je samo deo izveštaja Evropske komisije.
Ima jedan deo koji se odnosi na rad Narodne skupštine RS, vi to, predsednice, jako dobro znate. Vidim da ste i davali neke komentare u medijima. Neke od primedbi - Zakoni se donose brzo bez javne rasprave.
Zaista, ko se seća poslednje prave javne rasprave o bilo kom predlogu zakona? Poslanička pitanja za ministre su više formalne prirode nego suštinske. Sve je manje članova Vlade koji dolaze na propitivanje od strane poslanika, a često poslanici ostaju bez odgovora. Samo poslanička grupa DSS može da navede čitav spisak svojih pitanja na koje nije dobila odgovore.
Jednostavno to sve postaje deplasirano, ministara nema, pojedinih ministara mesecima nema. Recimo, Božidar Đelić se, kao potpredsednik Vlade i kao ministar, pojavio jednom u nekoliko meseci, ali u ''Strazburima'' i ''Briselima'' ga viđamo veoma, veoma često.
To su sve pitanja i za vas predsednice i za predsednika Vlade - šta je to sa pravosuđem u Srbiji, šta je to sa korupcijom u Srbije, ako Evropska komisija ovakvu ocenu daje, a srpski mediji kažu da je Evropska komisija dala vetar u jedra Srbiji za dalje evropske integracije? Svaki komentar je suvišan.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege, reklamiram član 107. stav 1 – govornik na sednici je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Vi ste, gospođo predsednice, morali da intervenišete u odnosu na izlaganje narodnog poslanika Zorana Ostojića, koji je, citiram, rekao: „Služba je instalirala svog novog prvog čoveka“, odnosno, otišao je Milošević, došao je Koštunica, što ne odgovara istini. Naravno, gospodin Ostojić je govorio o svemu samo ne o temi, i to je bio još jedan razlog da mu se oduzme reč.
Povodom onoga što je gospodin Ostojić rekao, mi smatramo da nam je povređeno dostojanstvo, kao i ovom domu, kao i celoj Srbiji, jer opšte je poznato da je Vojislav Koštunica posle izborne pobede 24. septembra 2000. godine prvi i jedini put video Slobodana Miloševića onda kada mu je odneo „Službeni glasnik“ u kojem piše da je regularno pobedio na izborima.
Što se tiče instaliranja Službe, valja isto tako podsetiti da su neki čelnici tadašnje opozicije, kao što su Vuk Drašković, Dragoljub Mićunović, pa i Zoran Đinđić, imali viđenja sa Slobodanom Miloševićem, što javna, što tajna. Podsetiću i na kontakte baš sa šefom DB-a Jovicom Stanišićem, što Vojislav Koštunica nikada nije imao. Kada već pričamo o tome, mi možemo da pričamo i celu noć, ali mislim da je trebalo da prekinete gospodina Ostojića. Prvo, nije govorio o temi, a drugo, govorio je drastičnu neistinu.

Poštovana predsednice, poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, sada ste vi faktički prekršili član 107. jer ste u obrazloženju, odnosno u odgovoru na moju primedbu o kršenju Poslovnika rekli kako, bože moj, vi niste upoznati sa nekim stvarima, a mi koji pričamo o službama i sličnim stvarima možda jesmo.
Nećete me moći ubediti, i onda ćete loše o sebi govoriti ako se ne sećate da je Vuk Drašković, lider SPO, posle sastanka sa vašim bivšim predsednikom Slobodanom Miloševićem rekao da se radi o šarmantnom i duhovitom čoveku. Iznenadićete me ako pokažete da ne znate da je, recimo, Zoran Đinđić sedeo sa Jovicom Stanišićem; te fotografije iz kafane su bile u novinama, u „Nedeljnom telegrafu“. To nisu izveštaji nekih službi, to je ono što se pojavilo u štampi.
Šta god da sam rekao, crpeo sam iz medija, u poslednjih dvadeset godina. Nije me niko zvao da mi kaže, nego sam jednostavno znao, kao i vi, kao i svi prisutni, kao i svi građani Srbije, za kontakte tadašnjih opozicionih lidera sa Slobodanom Miloševićem i sa službama.
Vojislav Koštunica je prvi i jedini put video Slobodana Miloševića onda kada mu je predočio da je Republička izborna komisija priznala pobedu Vojislava Koštunice nad Slobodanom Miloševićem na predsedničkim izborima u septembru 2000. godine. To je ono što sam želeo da kažem. Nemojte se praviti nevešti, znate jako dobro o čemu sam govorio. Hvala vam.

Poštovana predsednice, poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, biću izuzetno kratak. Danas smo čuli od predstavnika vladajuće koalicije, o ovoj temi, mnoštvo zamena teza. Prekjuče sam postavio jedno pitanje i moj govor će se sastojati samo u ponavljanju tog pitanja.
Vi ste do sada, koji god zakon donosili, koje god izmene i dopune zakona donosili, uvek upotrebljavali, u sto posto slučajeva, jednu frazu ili jedan izraz, a to je – evropski standardi. Molim vas da ubedite i poslanike opozicije i javnost Srbije u čemu se ogledaju evropski standardi u ovim izmenama i dopunama, odnosno iz koje ste države EU preuzeli ovo rešenje. Ima li ovo neka država EU? Nema, o tome se radi. Usta su vam puna Evrope, ali Evrope u izmeni i dopuni ovog zakona nema. Tu je suština i tu je poenta. Bilo je država koje su pokušavale nešto slično, dobijale su žestoke packe i od Saveta Evrope i od mnogih drugih evropskih institucija.
Ne znam čemu ovo vodi. Pravosuđe je tu gde jeste. Vi kažete da je reformisano. Mi smo čuli neke evropske zvaničnike da baš i nije tako.
Danas samo tezu da ovo prati neke evropske standarde nismo čuli. Ne možemo ni čuti, jer ja očekujem od vas da ne lažete baš toliko građane, da ne možete da kažete da je ovo po nekim evropskim standardima, jer jednostavno nije. Evrope u ovom zakonu nema. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, drage kolege, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka Malović, očigledno je da nužda menja zakon. Pritisnula vas je velika nužda, a izmene ZKP-a su sve češće.
U razlozima za hitnost donošenja ove izmene kao osnova za pooštravanje pritvora se navodi da je to, kako ste rekli, neophodno da bi se izbegle štetne posledice po bezbednost zemlje, rad državnih organa i ostvarivanje prava građana, a koje bi mogle nastati ukoliko se ovaj zakon ne donese po hitnom postupku. Molim vas da mi obrazložite šta to znači – štetne posledice po bezbednost zemlje.
Na poslednjoj sednici Odbora za bezbednost poslanici vladajuće koalicije, odnosno Demokratske stranke, izjavili su da je ugrožen ustavni poredak države Srbije nakon događanja 10. oktobra, a na istoj toj sednici direktor BIA Saša Vukadinović je izjavio da nema govora o ugroženosti ustavnog poretka Republike Srbije. Molio bih sve vas da se dogovorite da li je ustavni poredak Republike Srbije ugrožen ili nije, javnost Srbije ima pravo to da zna.
Ovo što danas radite jeste da rešavate problem, ako ga uopšte rešavate, mislite da ga rešavate, preko kolena. Tražimo, već više govornika je napomenulo i pitalo vas – iz koje ste evropske države preuzeli ova rešenja? Ima li ovo neka država članica EU? Nema. Usta su vam puna Evrope, donosite ovakve izmene zakona, a beda je svuda oko nas.
Šta će vam pooštravanje pritvorskih osnova? Zar vašeg bivšeg predsednika Pokrajinskog odbora DS Gorana Kneževića niste po dosadašnjem, a vašem, tumačenju ZKP-a držali toliko dugu u pritvoru da se to faktički pretvorilo u kaznu? Pritvoren je, podsetićemo se, otvoreno da govorimo, po narudžbini predsednika Demokratske stranke Borisa Tadića na sednici Glavnog odbora, a nekada mu je bio omiljeni gradonačelnik. Tek nedavno je narodni poslanik i predsednik političkog Saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović u televizijskoj emisiji rekao da je Kneževiću „tovareno“, citiram: tovareno.
Pazite, šta vi radite, gospodo? One anarholevičare ili anarhiste, kako se već zovu, držali ste u pritvoru dugo jer su naneli štetu ambasadi Grčke, sve dok nije postojala drugačija politička volja, a izrazili su je i Vuk Jeremić i Boris Tadić. Prvo ste to krstili kao prekršaj, a zatim ako međunarodni terorizam. Niste se ni tu dogovorili šta ćete da radite. Na kraju su ljudi sa malim zakašnjenjem oslobođeni i nikom ništa. Ali, ostala je velika bruka i na pravosuđu, gospođo Malović.
Dalje, kad govorimo o navijačima, pogotovo o primeni Zakona o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama, gospođo Malović, ima sijaset primera. Koliko je baklji zapaljeno od kada ste vi na vlasti, recimo? Pirotehnička sredstva ne treba da se upotrebljavaju na stadionima, decidirano piše u zakonu. Ko je kažnjen zbog toga? Niko.
Zakon čak predviđa kazne za aktere utakmice koji svojim ponašanjem mogu da proizvode nasilje na tribinama. Svi se mi sećamo kako su se košarkaši „Partizana“ i „Hemofarma“ tukli do krvi. Da li je neko od njih procesuiran primenom Zakona o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama? Niko. To ljudi gledaju, njihove sportske zvezde su to pravile. Kada mladi i deca gledaju, šta to može da podstakne u njima? Gde je tu preventiva? Zalažete se za slobodu govora (naravno, svako demokratsko društvo se za to zalaže), izražavanja, kretanja i, kako ste rekli, da i oni koji drugačije misle i postupaju moraju da budu zaštićeni i da im se omogući to njihovo pravo.
Gospodine Ristiću, gospodine Konstantinoviću i ministri iz Vlade Srbije, evo vam prilike: kada stupi ovaj zakon na snagu, izvolite, idite na večiti derbi i lično nam demonstrirajte, ako navijate za „Crvenu zvezdu“ stavite crveno-belo znamenje na sebe i dođite među navijače „Partizana“. Vi ćete nam garantovati da apsolutna sloboda u Srbiji postoji. To ne postoji ni u Engleskoj, ni u Italiji, ni u Nemačkoj. U Nemačkoj, štaviše, po novom, morate da znate nemački da biste živeli u toj državi. Multikulturalizma tu nema, ima ga u sve manjoj meri, a vi se zalažete…
O čemu se radi? Preventiva. Na svim stadionima u Evropi se zna da se navijači dele na različite sektore. Isto to je trebalo uraditi desetog. Po nama, nije trebalo dozvoliti da se održi gej parada. Da ste hteli da sprečite incidente… (Isključen mikrofon.)

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici i poštovana javnosti i građani Republike Srbije, postavljam pitanje predsedniku Vlade, gospodinu Mirku Cvetkoviću, da li je tačno ono što danas prenosi štampa da su bezbednosne službe naše države napravile procenu da ne bi bilo dobro da se održi gej parada 10. 10. 2010. godine, da je procena bezbednosnih službi da veoma lako može doći do velikih nereda i krvoprolića na ulicama Beograda?

I ja imam podatke da je Prva uprava BIA nadležnima dostavila takvu vrstu informacije. I pored toga, oglušujući se i o sopstvene bezbednosne službe i o bezbrojne apele sopstvenih građana da se gej parada odloži, srpska vlast je odlučila da se ona održi po svaku cenu. Cenu ste videli na ulicama grada Beograda. Odgovornost za ono što se desilo u nedelju na ulicama Beograda mora da snosi i srpska vlast. Ona je bila i suorganizator gej parade i podstrekivač da se ona održi.

Danas u štampi možemo da vidimo da je u samoj Vladi Republike Srbije bilo različitih mišljenja, da je bilo mišljenja da je bolje da se ne održi, da se sačuva mir u kući, mir na ulicama grada Beograda, ali do toga nije došlo. Na pitanje novinara – ko je odlučio imenom i prezimenom da se gej parada, i pored mnoštva upozorenja i sopstvene bezbednosne službe, održi, ministar unutrašnjih poslova, gospodin Ivica Dačić je odgovorio – kako ko, pa sam vrh države.

Tumačim da je reč o gospodinu Borisu Tadiću, predsedniku Republike Srbije. Molim gospodina Dačića da me demantuje ako pogrešno razumem. Sam vrh države jeste gospodin Boris Tadić, koji se kao devojka za sve bavi i posetama, glumcima i pevačicama, i agitovanjem za održavanje gej parade. Naravno, osnovana je pretpostavka da je to učinio pod pritiskom spolja.

Da li je normalno da se nešto, što svakako nije u tradiciji srpskog naroda i ove države, silom umeće, da se silom stavlja i da se gej parada po svaku cenu održi. Ponavljam, cenu ste videli. Vlast je na krajnje drzak i bezobrazan način učinila to da se gej parada održi.

Nakratko moram da citiram i svog velikog političkog protivnika i potpredsednika DS i gradonačelnika Beograda, gospodina Dragana Đilasa, koji je rekao – šta smo dobili, nismo ništa dobili. Država je poražena. Narod je poražen. Policija je dobila batine. Mnoštvo građana je dobilo batine.

Da li je gej populacija nešto dobila? Nije. Da li je homofobija veća? Plašim se da jeste. Šta smo dobili? Dobili smo to da nam se spolja javlja Jelko Kacin i da nam ponovo lupa šamare i čvrge. Ako je to što ste vi, gospodo iz vlasti, želeli, mislim da to nije dobro. Pozivati se na Ustav, pozivati se na slobodu kretanja, govora i izražavanja jeste dobra stvar, ali, molim vas, nezavisni sindikat policije vas pita – gospodo ministri, zašto niste izašli na ulice?

Uskoro ćete imati priliku i na sportskim manifestacijama, probajte da idete navijači Partizana tamo gde se nalaze navijači Crvene zvezde i obrnuto. Vi, gospodo ministri, vi, gospodo poslanici iz vladajuće većine, Srbija je izgubila. Niste ništa dobili. Dobili ste nerede zbog toga da se prošeta nekoliko stotina ljudi. Povređeno je mnogo više ljudi.

Naravno, član 7. stav 101. i povreda dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije od strane narodnog poslanika gospođe Slavice Đukić Dejanović, kao predlagača svega ovoga o čemu se priča.
Ponoviću još jednom što su mnogi prethodnici rekli. Ovo se sve radi zbog jednog mandata DSS-a, odnosno zbog mandata narodnog poslanika Dragana Šormaza, i to je činjenica. Vi nemate većinu u Administrativnom odboru, izgubili ste je i sada obmanjujete javnost, svesno ili nesvesno, mene to ne zanima.
Kao što ste, moram da se poslužim jednom digresijom, obmanuli javnost kada ste kao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije rekli da će deklaracija o zločinima nad Srbima biti tokom leta. Prođe leto odavno, već je jesen uveliko, Deklaracija o Srebrenici je tu gde jeste, ali deklaracija o zločinima nad Srbima ne postoji. I tada ste obmanuli javnost i sada ste obmanuli javnost.
To je vaš manir. Mi samo želimo da ukazujemo na to i da građanima predstavimo šta vi u stvari radite oko situacije u skupštinskim odborima, oko situacije sa srpskim žrtvama u poslednjim ratovima i oko svega drugog. Oko same države, na kraju krajeva. Hvala.

Ponovo član 107, koji govori o obaveznom poštovanju dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije. Mislim da je predsedavajuća morala da reaguje kada je gospodin Jovanović izjavio da je DSS poznat po ''svom legalizmu i legijalizmu''.
To je uvreda, to je više nego uvreda, a gospodina Jovanovića bih podsetio na legalizam njegov i Vlade od 2001. i 2002. godine, kada je, recimo, ima mnogo primera, ali jedan je ono čuveno hapšenje Slobodana Miloševića, kada je on kao predsednik poslaničke grupe DOS tamo vodio glavnu reč, a iza njega su nastupali momci sa čarapama preko glava, a posle smo saznali da je tu bilo i Spasojevića, i Lukovića, a možda i samog Ulemeka itd. Tako da o legijalizmu i legalizmu on nema pravo da priča.
Danas ne mogu da zamislim, recimo, Branka Ružića, Suzanu Grubješić ili Nadu Kolundžiju kako tumaraju svetom s nekim momcima sa čarapama preko glava i traže, recimo, Darka Šarića. Čedomir Jovanović je to radio i on danas priča o legalizmu, a nije bio legalista, i priča o legijalizmu, a jeste bio legijalista. Hvala.