Dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku moram na početku da postavim jedno pitanje, a to je zašto, ovlašćeno ministarstvo za ova dva predloga zakona nije i njihov formalni predlagač? Ovo pitanje sam postavila i na Odboru za pravosuđe, ali sam dobila obrazloženje da je to svejedno. Sa tim se ne slažem. Nije svejedno da li je ovlašćeni predlagač ovih zakona Vlada, ili je ovlašćeni predlagač grupa od 61 poslanika SNS. Ako smo Vladu izabrali, ako Vlada funkcioniše, onda je bilo za očekivati da ona bude formalni predlagač ova dva zakona. Ako se ne varam, jedan od ova dva zakona već bio u skupštinskoj proceduri. Vlada ga je povukla, a sada ga na dnevni red stavlja grupa poslanika jedne stranke vladajuće koalicije. Lično izražavam svoju sumnju zašto je to tako.
Mislim da nemam i ne mogu da imam razumevanje za tako nešto, posebno u situaciji kada Vlada funkcioniše. Da smo mi u situaciji da Vlada tek treba da bude izabrana, onda je to potpuno jasna situacija i potpuno je jasna situacija zašto su poslanici SNS branili Zakon o ministarstvima ili Predlog zakona o Vladi. To je potpuno druga priča. Ali, ovako, plaši se, uzimajući ono što je gospođa Batić govorila, sa kojom se apsolutno slažem, da ovaj zakon može da bude paravan za nešto što nije objašnjeno od strane predlagača na današnjoj sednici.
Kada je u pitanju sadržina Zakona o vanparničnom postupku, mi naravno nemamo ništa protiv toga. Onaj ko je bio u ovom parlamentu mogao je da zna i uvidom u stenogram, a i naravno neposrednog iskustva, da smo mi kao poslanička grupa u nekoliko navrata insistirali da se upravo ovo pitanje, pitanje pravno nevidljivih lica reši. Tražili smo kada je Zakon o matičnim knjigama bio na dnevnom redu da se ovo pitanje reši, jer smo smatrali da je to najprirodnija njegova adresa. Smatrali smo takođe da svaki građanin Republike Srbije mora da ima mogućnost da pod jednakim uslovima ostvari svoja ljudska prava i slobode.
Takođe, smo smatrali, prilikom rasprave o Zakonu o prebivalištu i boravištu da je neophodno da ovo pitanje bude rešeno i smatrali smo da je pravno logični sled poteza taj da se prvo licu koje nije upisano u matične knjige omogući naknadan upis u matične knjige, pa tek onda da mu se utvrdi državljanstvo, a tek onda da mu se omogući da prijavi svoje prebivalište i boravište, čime se i bavio tadašnji Zakon o prebivalištu i boravištu.
Ako je ovo zahtev EU, dakle Evropske komisije, meni zaista nije jasno zašto gospodin Marković, čija je ovo bila nadležnost u trenutku kada smo raspravljali o matičnim knjigama, nije rešio ovo pitanje. Znači, s obzirom da poznajem gospodina Markovića, s obzirom da je to možda jedan od retkih ministara koje izuzetno cenim u onoj Vladi, čudi me zašto on ovo pitanje nije rešio iako je, takođe, znao, jer ovaj zahtev postoji od ranije, šta je njegova pozadina, i na to tražim odgovor.
Naravno, bilo bi mnogo bolje da ispred nas stoji predstavnik Ministarstva pravde i da nam on da odgovor na ovo pitanje. Verujem da, možda, formalni predlagač, poslanik SNS, možda i nije upućen u kompletnu situaciju, vezano za ovaj zakon.
Takođe, na tekst Predloga zakona, kao što sam rekla, mi nemamo suštinske zamerke. Mi smo podneli četiri amandmana koja, naravno, poboljšavaju tekst zakona i olakšavaju proceduru po predlogu za dokazivanje rođenja. U tom smislu, mislim da će predlagač imati razumevanja za njih.
Kada je u pitanju ovaj drugi zakon, odnosno Predlog zakona o javnom beležništvu, situacija jeste zaista drugačija, upravo zbog toga što je i Vlada dovedena u situaciju da preko 61 poslanika SNS traži odlaganje primene Zakona o javnom beležništvu. Naravno, jasno je da uslovi nisu obezbeđeni, da javno beležnička Komora nije oformljena, jasno je da prvih 100 javnih beležnika nije izabrano i sve su to razlozi koje mi i možemo da razumemo i za nas ovo odlaganje primene nije ni sporno.
Takođe, mislim da možemo da imamo i razumevanje za prethodno Ministarstvo pravde zašto je došlo do odlaganja ovog roka, posebno ako znamo sa kakvim problemima je Ministarstvo pravde bilo suočeno nakon reizbora sudija i tužilaca i, naravno, nakon izvršene celokupne reforme pravosuđa. Uzimajući u obzir sve ono što je tada bilo urađeno i uzimajući u obzir sve greške i propuste koji su tada načinjeni, mi možemo da imamo opravdanje za to, ali moglo se i očekivati da će doći do probijanja rokova za obezbeđivanje uslova za osposobljavanje javno-beležničke službe.
Međutim, možda zvuči paradoksalno, ali lično smatram da ako uzmemo u obzir svu netransparentnost koja je pratila reizbor sudija i tužilaca, a posebno odsustvo svih merila i kriterijuma pri oceni njihovog rada, onda je po mom mišljenju i dobro što javni beležnici nisu imenovani od strane prethodne Vlade. Moje lično mišljenje da je mnogo lakše odložiti primenu jednog zakona, nego otklanjati greške koje su već načinjene, koje su već proizvele neke svoje određene pravne posledice i u tom slučaju mislim da je situacija koja nas je zatekla, koja je takva kakva jeste, realno mnogo bolja.
Zašto sve ovo govorim? Govorim zbog toga zato što sam lično bila zainteresovana da pratim sve ono što se dešavalo oko imenovanja javnog beležnika, tačnije oko organizovanja javno-beležničkog ispita, jer sam verovatno bila prvi polaznik, odnosno polaznik prve generacije lica koja su pohađala specijalističke studije na Pravnom fakultetu iz oblasti javnog beležništva.
Imala sam priliku iz svog neposrednog iskustva, a i naravno iz posrednih saznanja, da se uverim u svu netransparentnost organizovanja javno-beležničkog ispita. Na ispit je izašlo 270 kandidata, među njima je bilo oko 40 sudija i veliki broj kolega advokata koji imaju dugogodišnje iskustvo i profesionalni ugled. Od svih njih samo 41 lice je položilo pismeni deo javno-beležničkog ispita. To, naravno, samo po sebi ne izaziva sumnju, koliko izaziva sumnju činjenica da su oni kandidati koji su položili pismeni deo ispita pokazali neverovatno nizak nivo znanja na usmenom delu koji je bio javan i kojem smo svako od nas imali priliku da prisustvujemo ako smo to želeli i mogli. Tada smo mogli da čujemo da lice koje, primera radi, briljiralo na pismenom ispitu ima problem sa osnovnim pravnim institucijama, recimo da ne zna šta je tazbinsko srodstvo, ili primera radi koja se to pokretna imovina deli, odnosno ne deli prilikom razvoda braka. Takvih situacija je bilo pregršt i sve to baca određenu sumnju na sve ono što je do sada urađeno u postupku organizovanja javno-beležničkog ispita.
Takođe, što je zanimljivo, da su mahom kandidati koji su već položili specijalistički ispit na Pravnom fakultetu, koji je usput govoreći bio izuzetno težak, a potvrdu za to dajem jer je samo 10% od ukupnog broja kandidata uspelo taj javno-beležnički ispit na Pravnom fakultetu da položi. Mahom ti kandidati nisu položili sada javno-beležnički pismeni deo ispita, koji je organizovan pre par meseci. To izaziva veliku sumnju u transparentnost organizovanja ovog ispita.
Takođe, vrlo je zanimljivo, da kažem neverovatno, što oni kandidati koji tako reći uslovno nisu položili pismeni deo, mogli su da izvrše uvid u svoj predmet samo uz prisustvo jednog člana komisije. Da su postojali kriterijumi, ne bi bilo neophodno prisustvo bilo kog člana komisije, već bi rezultati bili javno objavljeni. Znalo bi se koliko i kako se šta boduje. Ovde je dokaz da ili kriterijumi nisu postojali, ili su postojali kriterijumi koji nisu bili jednaki za sve. To je ogroman problem kada je u pitanju opšte imenovanje javnih beležnika, polaganje ovog ispita iz prostog razloga što moramo da znamo da je javno-beležnička služba od javnog poverenja koja treba da bude nezavisna i samostalna i greške u imenovanju javnih beležnika ne smemo da dozvolimo, kao što smo to dozvolili prilikom reizbora sudija.
To je, naravno, kao što sam rekla, još jedan u nizu propusta i moram da uputim svu čestitku Ministarstvu pravde, jer je jedan od prvih poteza koje je učinilo to je da je promenio pravnilnik o polaganju javno-beležničkog ispita i da je uvažio sve one primedbe kandidata koji su izašli na ispit i to je izvršeno kao jedan od prvih poteza, to je nešto čime se greške donekle otklanjaju.
Bila bih mnogo zadovoljnija da je slična situacija urađena i sa Zakonom o javnom beležništvu iz tog razloga što smatramo da zakon u osnovnom svom tekstu, koji je važeći treba da pretrpi određene promene. Zato smatramo da je bilo mnogo bolje da predstavnik Ministarstva pravde danas bude ovlašćeni predlagač, jer verujem da je tada došlo do sveobuhvatnog sagledavanja osnovnog Zakona o javnom beležništvu, da bi neke od naših primedbi koje ćemo mi u našoj današnjoj raspravi da iznesemo, našle svoje mesto u Predlogu zakona.
Danas samo pomeramo rok za primenu ovog zakona. Već sam izrazila svoje mišljenje da je trebao ceo Predlog zakona da bude danas na dnevnom redu. Ne slažem se sa gospodinom Cvijanom, jer je on rekao na sednici Odboram, da se radi o jednom izuzetno kvalitetnom tekstu zakona o javnom beležništvu. Naše razmišljanje u tom pogledu i mišljenje je potpuno drugačije. Mi smo izneli svoj stav i prilikom rasprave o tom zakonu kada je on bio na dnevnom redu. Mislimo ako je osnovna svrha javno-beležničke službe da ona bude nezavisna i da bude samostalna, onda ovaj tekst zakona nije garancija za to. Ne ovaj predlog, nego tekst zakona koji je važeći.
Onako kako je definisana javno-beležnička služba tvrdi se, i na osnovu teksta zakona može da se utvrdi da je ona pod prenaglašenim uticajem izvršne vlasti. Ako pogledate tekst zakona, videćete da predstavnik, odnosno ministar pravde ima ogromna ovlašćenja u regulisanju svih mogućih pitanja vezanih za javnog beležnika. On kao inokosni organ, rešenjem imenuje javne beležnike. Njegov uticaj je najvažniji prilikom imenovanja prvih 100 javnih beležnika.
Kada smo raspravljali o tom zakonu, evo gospođa Malović je tu, mi smo upućivali kao poslanika grupa pitanje zašto se insistira na broju od 100 javnih beležnika koji se prvi put biraju. Uputili smo to pitanje jer nam nije jasno da li je tolika neskrivena ambicija iza tog broja, ako se kaže da se javno beležnička mesta, i to ona prva javna beležnička mesta određuju na osnovu kriterijuma teritorije osnovnih sudova, zašto se insistiralo na broju 100.
Naravno, ne mogu od vas da tražim odgovor na to pitanje i zato kažem da bi bilo mnogo bolje da je predstavnik Ministarstva pravde danas ovde sa nama, jer bi dobili odgovore i na ta pitanja, ali jasno je da u ovaj predlog zakona mi imamo određenu vrstu sumnje.
Ceo postupak imenovanja javnih beležnika je potpuno netransparentan. On nije precizno regulisan. Ostavlja ogroman prostor za proizvoljno odlučivanje i ne otklanja sumnju nepristrasan izgled. Zbog toga smatram da taj postupak imenovanja javnih beležnika u osnovnom zakonu je neophodno da se promeni.
Podsetiću vas da samo pet članova osnovnog zakona se bavi ovom materijom, a da je samo u jednom stavu od tih pet članova rečeno da će se u izboru između dva ili više kandidata uzeti u obzir rezultat na javno-beležničkom ispitu, pravosudnom ispitu i rezultati na radu samog kandidata za javnog beležnika. To je, naravno, nedovoljno zato što se na taj način kao da je napisano da se želi da ministar pravde ima ogroman odlučujući uticaj na imenovanje samih javnih beležnika.
Ovo su u najkraćem naše primedbe. Zaista mi je žao što su predstavnici jednog dela vladajuće koalicije danas i formalni predlagači ovog zakona, jer verujem da bi masa od ovih naših primedbi koje smo danas izneli našla svoje mesto u jednom širem tekstu izmene Predloga zakona o javnom beležništvu. Nadam se da to neće postati praksa u radu ovog parlamenta.
U ovoj oblasti, za koju je bilo nadležno Ministarstvo pravde, nažalost je načinjeno mnogo grešaka. Mislim da je neophodno da ministar pravde bude ovde u sali u nekom najskorijem vremenu kako bi sa njim raspravljali o svemu onome što treba da proizađe kao rešenje za prevazilaženje svih tih grešaka i propusta koji su još uvek pred nama.