Poštovana predsednice, uvažena ministarko Malović, dame i gospodo narodni poslanici, želim pre otpočinjanja rasprave o ovim zakonima još jednom da podsetim na činjenicu da nakon ukazivanja na povredu Poslovnika od strane predsednika naše poslaničke grupe o razlozima spajanja ove tri tačke nismo dobili odgovor koji bi bio usaglašen sa poslovničkim razlozima koji su navedeni u članu 142.
Zaista je teško naći mogućnost da se objasni spajanje tačaka koje se odnose na matične knjige i finansiranje terorizma. Bilo koji građanin koji sada gleda prenos Narodne skupštine neka pokuša da nađe vezu između matičnih knjiga, međunarodne pravne pomoći i finansiranje terorizma. To može samo da stvori još lošiju atmosferu o Narodnoj skupštini i da se uđe u niz presedana u narednom periodu, da taj član Poslovnika 142. bude potpuno obesmišljen. Spajaće se sada sve i svašta jer nismo bili u mogućnosti da dobijemo odgovor o međusobnoj povezanosti ovih zakona i na osnovu toga da otvorimo diskusiju.
Ovom prilikom, uz sve ove kritike, želim da ukažem većini u Narodnoj skupštini da u narednom periodu nikako više ne pribegava ovome jer imamo jedinstveni slučaj da objedinjenoj raspravi prisustvuju tri ministra iz potpuno različite oblasti. Naravno, nije tu ni ministarka Dragutinović koja bi trebalo da pokrije zakon o sprečavanju pranja novca i o finansiranju terorizma.
Ono što želim na početku da istaknem kada su u pitanju sva tri ova zakona, ako se pažljivije analiziraju njihove odredbe, jeste nešto što već provejava i u prethodnim zakonima koje smo ovde usvajali i što će se manje-više u narednom periodu potvrditi, to je neprimenjivost. U dobrom delu, sem možda zakona o matičnim knjigama, o kome ću u jednom aspektu govoriti kada je u pitanju izdavanje drugog primerka matičnih knjiga, ova dva zakona će, pogotovo zakon o sprečavanju pranja novca i o finansiranju terorizma, biti apsolutno neprimenjivi, kao što će se pokazati, i pored ozbiljne i dugotrajne diskusije u Narodnoj skupštini, da su zakoni, koje je branila ovde ministarka Malović, koji bi trebalo da reformišu pravosudni sistem Srbije apsolutno neprimenljivi.
Videćete, evo, svi smo ovde narodni poslanici, da će se do 31. decembra 2009. godine doneti i zakon gde se pomera rok za primenu ovih zakona, zato što ti zakoni onako kako su definisani, kako je usvojena mreža sudova, način na koji će biti izabrani nosioci pravosudnih funkcija, jeste nešto što ne može da se sprovede u narednih devet meseci. Sasvim sigurno postoji veza između ova dva zakona, pružaju međunarodnu pravnu pomoć u krivičnopravnim stvarima, i zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranje terorizma jeste borba protiv kriminala. Zakon o matičnim knjigama nema apsolutno nikakve dodirne tačke s tim.
Borba protiv kriminala je nešto što je proklamovano u ovom društvu i u Narodnoj skupštini, manje-više u svim vladama koje su izlagale svoje programe. To je postalo jedna opšta civilizacijska tekovina u svim državama i nema sumnje da postoji potreba uzajamne pomoći i saradnje u borbi protiv kriminala, a pogotovo u borbi protiv pranja novca i terorizma kao jedne moderne pošasti, koja se pokazala u više slučajeva, u novije vreme, u najdrastičnijem obliku na delu teritorije Republike Srbije, na KiM, gde sada ljudi koji su teroristi vrše vlast uz podršku međunarodne zajednice, dakle, potrebna je uzajamna borba protiv jedne pošasti kojoj treba stati na put. Borba protiv kriminala jeste nešto što treba da bude osnovno načelo svake odgovorne vlade.
U svom ekspozeu predsednik Vlade u definisanju onih šest prioriteta mislim da je na peto mesto stavio borbu protiv kriminala i korupcije. Vrlo važnu ulogu u borbi protiv kriminala i korupcije treba da ima pravosudni sistem, nosioci pravosudnih funkcija i videćemo da li će u ovom trenutku vrlo sumnjiv način njihovog izbora i zaštite njihove nezavisnosti biti dovoljan jemac i podsticaj da se vodi borba protiv kriminala i korupcije.
Što se tiče zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnopravnim stvarima, mislim da se ovde s pravom postavlja pitanje iz kojih razloga se donosi ovaj zakon, s obzirom na to da smo kao država usvojili Konvenciju o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, koja manje-više u dobrom delu definiše ova pitanja. U obrazloženju ovog zakona želi se navesti da se u njemu preciznije regulišu neki delovi ove međunarodne pravne pomoći. Mislimo da su i u ovoj konvenciji, pogotovo u krivičnim propisima u Republici Srbiji, ove oblasti manje-više dobro pokrivene. Ne bih želeo da ponavljam da su ovde definisani svi aspekti ove međunarodne pravne pomoći o izručenju okrivljenih, o izvršenju i o preuzimanju krivičnog gonjenja, no ima nekoliko stvari na koje želim da ukažem i na koje je Poslanička grupa DSS podnela amandmane.
U članu 8. u stavu 2. postavlja se pitanje uzajamnosti, tj. postojanje reciprociteta. Ovde je navedeno, neko će reći da je to pravni standard, a znamo da to postoji i u onom zakonu koji reguliše pitanja rešavanja sukoba nadležnosti, ako nema podataka uzajamnosti, pretpostavlja se da uzajamnost postoji. Želeli smo kroz naš amandman da skrenemo pažnju na jedno pravilo koje postaje sve više odlika i ove vlasti, u novim segmentima, a to je da Srbija počinje da primenjuje jednostrano neke odluke i, prosto, to postaje pravilo. Imali smo priliku da vidimo kako je Srbija pristupila primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a da uopšte nije postojala uzajamnost. Nikakve uzajamnosti nema!
EU je rekla mi to nećemo da primenjujemo, nećemo da primenjujemo Prelazni trgovinski sporazum, postavili smo vam niz političkih uslova, a mi smo onda poleteli, potrčali da primenimo Prelazni sporazum SSP.
E sada, baš želimo da naglasimo da želimo da konačno stavimo tačku na to da li negde postoji reciprocitet i da pokušamo da ovu vlast urazumimo da poštuje dostojanstvo ove države, da kažemo ne, ako nema podataka uzajamnosti u primeni, u pretpostavkama za pružanje međunarodne pravne pomoći.
Ako nema podataka onda ta uzajamnost i ne postoji dok se ne utvrdi da li je postojala ta vrsta dobre volje od strane druge države prema nama. Moramo malo da poštujemo svoje nacionalno dostojanstvo, moramo da poštujemo dostojanstvo države.
Što se tiče člana 22. smatramo kada je u pitanju pritvor da je nedopustivo da traje godinu dana. Pritvor od godinu dana u ovakvim slučajevima je apsolutno velik, smatramo da ga treba prilagoditi našim pravnim propisima i našim amandmanom smo ukazali na to da treba da bude šest meseci.
Član 91. reguliše mogućnost da strani organ učestvuje i faktički preduzima procesne radnje u našoj državi – to je vrlo osetljiva stvar i pitanje je da li je ova odredba u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije. Zašto se prihvatilo da se dozvoli da u preduzimanju određenih procesnih radnji strani državni organi učestvuju?! Mi smo tražili da se ovaj deo briše.
Želim da vas podsetim na jednu stvar. Kada je Srbiji bio isporučen ultimatum od strane Austrougarske u slučaju atentata u Sarajevu, onih 14 tačaka, jedina tačka koju Srbija nije htela da prihvati odnosila se na to da nadležni državni organi Austrougarske sprovode postupke na teritoriji Republike Srbije.
A sada ćemo mi u članu 91. da dozvolimo nekim državnim organima da sprovode ove postupke. Mi ćemo o tome više diskutovati kada budu amandmani, ali u svakom slučaju bilo bi dobro da predstavnici Vlade o ovome razmisle.
Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma je, po nama, apsolutno neprimenjiv zakon. Moralo se voditi računa o tome kakvi se instituti ovde nude. Nesporno, ovo je važan zakon, potreban zakon, Srbija treba na sve moguće načine da se bori protiv pranja novca i finansiranja terorizma, ali rešenja koja se ovde nude, pojedine odredbe, zadiru ne samo u ustavnost, u Ustav Republike Srbije, nego zadiru u pojedine ozbiljne profesije. Ovde govorim konkretno o advokatskoj profesiji i o tome ću više govoriti kada bude reči o ovom zakonu, jer ovaj zakon, ovde ću slobodno to da kažem, od advokata stvara sistemske doušnike.
Advokatska profesija u Srbiji ima dugu tradiciju, ima ugled. Svi mi, a ovde u Narodnoj skupštini ima mnogo advokata, znamo koliko je važno poverenje koje se uspostavi između advokata i klijenta, koliko je ta veza bitna za potrebu pružanja pravne pomoći, za ostvarivanje prava građana.
Sada, ovim zakonom u Glavi III, od advokata se traži da prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa i pružanja pravne pomoći klijentima, uzima od njih podatke i da te podatke prijavljuje Upravi za sprečavanje pranja novca. Ide se dotle da advokat mora da utvrđuje poreklo imovine stranaka u postupku i da to prijavi, a još opasnija je stvar da se advokatima, knjigovodstvenim radnicima, pogotovo advokatima, nalaže da procenjuju da li je neko sumnjiv kada je u pitanju finansiranje terorizma. To piše u Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.
Čak se traži od advokata da napravi nekakve indikatore na osnovu kojih će neko, kad se pojavi na vratima, odmah biti sumnjiv. Možda da se kaže, evo, na osnovu učenja Čezare Lambroza, znamo kakav je to kriminogeni tip – čim ga vidim na vratima on je sumnjiv, doneo je određena sredstva, čim je doneo određenu količinu sredstava on je sumnjiv, odmah ću ga prijaviti, a ne smem da kažem da sam ga prijavio, jer je to službena tajna. Molim vas da se o ovome ozbiljno razmisli.
DSS je uložila amandmane, traži da se ove odredbe brišu, jer to ozbiljno narušava ugled advokatske profesije, voleo bih da čujem u kojim je sve zemljama donet i gde je to sprovedeno? To su ozbiljne stvari o kojima treba da se razgovara i pitanje je da li su o ovom pitanju konsultovane Advokatska komora Srbije i ostale advokatske komore, Advokatska komora Vojvodine i sve ostale, znači, pravljenje liste indikatora i čak da se zaposli ovlašćeno lice u Advokatskoj komori, kao i kod ostalih obveznika, koje će se samo baviti praćenjem ovih transakcija. Postavlja se pitanje da li se ovde krši Ustav i da li se krši zakon koji reguliše poziciju advokatske profesije? Ovo su stvari kojima treba jako ozbiljno pristupiti, jer mogu da se stvore posledice koje mogu da imaju veoma loš uticaj na ukupne odnose i na primenu prava u našem društvu.
Ovde se spominje i deo koji se odnosi na promet nekretnina. Niko više, kada pročita ovaj zakon, neće doći u advokatsku kancelariju da mu zaključi ugovor o prometu nekretnina. Mi ćemo time podstaći korupciju, jer će ti ljudi da se obraćaju nadripisarima, priučenim pravnicima, svima onima koji rade po raznim delovima sudske uprave, a to se događa, da prave ugovore o prometu nekretnina. Čim stranka sazna da će advokat da je ispita, da je istrese iz kože, sa svim podacima o poreklu, o imovini, o ličnim podacima, o porodici, jer to može da prijavi Upravi za sprečavanje pranja novca, ne verujem da će neko da dođe u advokatsku kancelariju. To je stvar o kojoj treba ozbiljno razgovarati.
Ovde su stvari koje nisu do kraja razrađene. Kada su u pitanju menjački poslovi, kaže se da se, u slučaju da se obavlja transakcija u menjačnicama preko 5 hiljada evra, takođe, sve ovo sprovodi, da li su tu pretpostavljene moguće prevare koje se tad mogu desiti, recimo, da neko neće doći i promeniti 5 hiljada, nego će menjati nekoliko puta. Hiljadu je ovde nedorečenih stvari, iako je, kažem, ovaj zakon izuzetno važan i potrebno ga je doneti, ali ne sa ovim institutima i ne sa ovim rešenjima. Bojim se da će samo ući u niz zakona koji će biti, s jedne strane, primenjiv, a s druge strane, da će napraviti ogromne promene u društvu.
Postavlja se pitanje – da li ovakvi zakoni treba da ispune uslov da se samo kaže mi smo ih usvojili, stavite nas na belu šengen listu. Treba da se analiziraju efekti njihove primene i ne samo to, nego, kakve političke i društvene posledice oni proizvode kada se primene u društvu.
Čuli smo velike reči u uvodnom delu predstavnika Vlade, da su ovi zakoni zbog bele šengen liste, da ne može bez njih da se dođe na belu šengen listu. Nemojmo da se zavaravamo! Na belu šengen listu, čak i ako usvojimo ove zakone, nećemo biti stavljeni dok se ne realizuju politički uslovi, a svi mi znamo koji su ovde politički uslovi. Odnose se na našu politiku prema KiM i ono što su oni rekli, politiku prema Haškom tribunalu. Ali, mislim da je čak i politika obaveze koju nameću prema Haškom tribunalu u senci i uslov ovoga što se odnosi na činjenicu da treba da odustanemo od naše borbe za očuvanje teritorijalnog integriteta.
Videćete, iako je Vlada u svom ekspozeu rekla da će do kraja 2008. godine Srbija biti na beloj šengen listi, neće biti ni u 2009. ni u 2010, doklegod misija Euleks ne bude potpuno realizovala svoje ciljeve iz plana Martija Ahtisarija i dok Srbija ne bude uspostavila dobrosusedske odnose sa KiM, to će biti uslovi za belu šengen listu. A kandidatura?! Kolega Andrić je rekao 2020. godine, tačno kako je Cobel rekao, ako i tada bude.
Što se tiče Zakona o matičnim knjigama, taj zakon je u osnovi dobar zakon, u dobrom delu reguliše stvari koje su bile nedostajale u prethodnim propisima koji su regulisali oblast matičnih knjiga i usaglašava se sa pravnim propisima koji su doneti nakon prestanka postojanja savezne države i nakon donošenja Ustava.
Ovde je, kao najveća novina, izneta činjenica da će se voditi drugi primerak matičnih knjiga i da će, faktički, jednom promocijom elektronske uprave doći do umrežavanja u celoj Srbiji svih podataka koji se odnose na lično stanje građana, kao i da će građanin u svakom matičnom području moći uzeti izvod iz matičnih knjiga, bez obzira da li je to matično područje gde je on upisan. To je dobro, ako se to bude realizovalo.
Pokušavam ovde da ukažem na jednu stvar, kakvo je stanje kada su u pitanju kapaciteti lokalnih samouprava u Srbiji da se ovaj zakon primeni. Nismo čuli u diskusiji ozbiljnu strategiju, na koji način će se ovo realizovati i kolika su sredstva potrebna da se ovo realizuje. U svakom slučaju, ovaj zakon je pomak, ali deo koji se odnosi na jedno teško materijalno stanje, administrativno stanje u lokalnim samoupravama, u dobroj meri će usporiti realizaciju ovog propisa.
Na kraju bih hteo, pošto sam počeo sa stanjem u pravosuđu i sa problemima u funkcionisanju pravosuđa, a ovde imamo zadovoljstvo da nam prisustvuju ministar pravde i ministar za lokalnu samoupravu, da ukažem ministarki Malović na jedan slučaj, prosto da obrati pažnju kako pojedini sudovi rešavaju neke probleme koji se tiču lokalne samouprave.
Pogledajte primere donošenja odluka u Okružnom sudu u Užicu kada je u pitanju funkcionisanje lokalne samouprave, u slučajevima Kosjerića i Prijepolja. Potpuno različite odluke na jednu istu pravnu situaciju. Postavlja se pitanje poverenja građana u Prijepolju ili Kosjeriću kad saznaju da je jedan te isti sud doneo dve različite odluke, a odnosilo se na slučaj da li može da se izvrši verifikacija odbornika u situaciji kada ne postoji kvorum u Skupštini. Verovatno, da je tu sam ministar Marković, rekao bi – koliko je takvih slučajeva bilo. Potrebno je ipak ujednačiti pravnu praksu, da to ne bi dovelo do nestabilnosti pojedinih lokalnih samouprava, iako su sudovi u najvećem broju slučajeva uspevali da tu praksu realizuju, a imamo ovakve slučajeve.
Sada imamo sličan slučaj i u Novoj Varoši, radi se o jednom odborniku, da li je potpisao ili nije potpisao blanko ostavku, ovih dana će se opet rešavati u Okružno sudu u Užicu. Zainteresujete se, molim vas da, ako je moguće, vašim autoritetom, ta sudska praksa bude jedinstvena.
Nema ministra Markovića, u jednom trenutku je ovih dana govorio o racionalizaciji opštinske uprave, prosto da ga pitam zbog svih ovih događanja koja se dešavaju u Skupštini grada Leskovca, jedan odbornik je odlazio, drugi je dolazio – da li je tačno da je jedan odbornik, koji je navodno napustio skupštinsku većinu, ekspresno zaposlen u jednoj republičkoj inspekciji na području Jablaničkog okruga?
Na kraju, želim da kažem da ovi zakoni nisu primenjivi, da će stvoriti ozbiljne probleme, pogotovo zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. Što se tiče zakona o međunarodnopravnoj pomoći, on je manje-više definisan u Evropskoj konvenciji koju smo potpisali, ali zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma trebalo bi da se povuče iz skupštinske procedure, da se ozbiljno konsultuju, prvenstveno, advokatske komore u Srbiji, da li ovaj zakon može stvoriti ozbiljne probleme u funkcionisanju ove izuzetno ugledne i važne profesije u primeni prava i realizaciji osnovnih prava građana? Hvala. (Aplauz.)