Meni ćete računati vreme ovlašćenog predstavnika, mada kasnije imamo i neke amandmane.
Rekla bih par reči o raspravi koja se vodila u prvom delu današnje sednice iz koje se moglo, ili ljudi koji su pratili tok rasprave, ako su imali živaca da prate raspravu od 10,00 do 14,00 i da uopšte zaključe o čemu pričamo, ali nekako se stvorila atmosfera da su neke poslaničke grupe ili poslanici za formiranje ove akademije, a da su drugi poslanici protiv. Meni se ne sviđa takva podela zato što upravo razgovaramo o tome da li je neko rešenje dobro ili nije, ali nismo apriori protiv nekih stvari.
Još se nešto moglo primetiti, da je imidž naših obaveštajnih agencija, kao i drugih u svetu, još uvek prilično negativan, odnosno da građani, političari, političke stranke imaju živa sećanja na neke periode kada je ova agencija, koja se nekada drugačije zvala, vrlo često bila instrument u rukama političara. Dakle, još uvek ih prati loš imidž.
Znam da, ne samo naša agencija, imamo dve agencije, imamo ovu bezbednosno-informativnu, da kažem civilnu, i imamo vojno-obaveštajnu agenciju. Izbegava se da se one nazivaju tajnim službama zato što demokratska društva pokušavaju da izgrade mehanizme za civilnu kontrolu tih službi.
Postaviću stvari malo drugačije ovde. Čini mi se da, ljudi koji su predložili da se formira ova akademija, je njima podmetnut ovaj projekat i da oni od drveta ne vide šumu. Dakle, govorimo o ljudima koji će se školovati i koji će obavljati neke veoma osetljive i opasne poslove u budućnosti. Srbija, kao i ceo svet, se suočava sa bezbednosnim pretnjama i izazovima koje su mnogo drugačije od onih koje su postojale pre 50 godina. Imamo pretnju terorizma, trgovina narkoticima i ljudima, sajber kriminal itd. Te pretnje su veoma opasne.
Sada osnivamo akademiju, imamo amandman gde tražimo da Ministarstvo obrazovanja na neki način ima uvid u studijski program i da ima upravni nadzor itd. Ministar sada klima glavom, odnosno maše da nisu prihvatili amandman. Niste, ali to su neki naši amandmani o kojima ćemo kasnije govoriti.
Ako samo ovo prevedemo u život, odnosno u praksu, ta će akademija morati da objavi javni konkurs za prijem studenata. Vidimo da sada planiraju upis 30 studenata. Kako će oni to da urade? Da li će to u „Službenom glasniku“ ili će to da bude u okviru neke njihove oglasne table? Znate kako to fakulteti i visoke strukovne škole rade, dakle ide javni konkurs. Onda se kandidati prijavljuju, pa kandidati prolaze kroz sve te testove. Vidim da su to ambiciozni testovi od psihofizičkih sposobnosti pa do upoznavanja matematike, maternjeg jezika itd. Dakle, oni kroz to prolaze javno. Kada se čitav taj posao završi, negde će morati biti istaknuta rang lista, odnosno ko su budući studenti. Neko je ovde spomenuo da je ovo tajna škola. Nije, ovo će biti javna škola. Da ne spominjem da će roditelji verovatno kada im dete završi taj fakultet organizovati i slavlje, da proslave i da kažu – moj sin je završio taj fakultet.
Sada ja vas pitam – kakva je to služba koja će morati svoje ljude da šalje na veoma opasne i osetljive zadatke, koja će javno ta imena da provlači? Dakle, meni se čini da ljudi koji su ovo predložili nisu dovoljno razmišljali.
Ovo o čemu mi govorimo je u stvari ugrožavanje nacionalne bezbednosti. Da li će ti ljudi uopšte moći da rade te neke jako osetljive poslove kada prođu kroz čitav ovaj ciklus javnog oglašavanja?
O sledećim amandmanima ćemo govoriti kada dođu na red.

ovo je amandman koji se odnosi na isti član 1. još uvek smo kod prvog člana. To je amandman na stav 8. i u suštini od predstavlja celinu sa prethodnim amandmanom, odnosno sa amandmanom na stav 7. Moja koleginica je govorila o tom sedmom stavu. Neke stvari ću ponoviti.
Naime, predlagač nam predlaže da Vlada, a na predlog organa državne uprave, nadležnog za unutrašnje poslove nacionalne bezbednosti, odnosno poslove odbrane, bliže određuje uslove i načine ostvarivanja studijskih programa.
Dakle, predlažemo da Vlada bliže određuje uslove i način, ali da to bude na predlog ministarstva nadležnog za visoko obrazovanje i nauku, odnosno na predlog Ministarstva obrazovanja, s tim što nismo izostavili ove državne organe za koje tvrdite da su kompetentniji od vas, da bliže uredite. Samo govorim o uslovima i načinu ostvarivanja, ne i o sadržajima tih predmeta. Pre nego što vi predložite način i uslove da pribavite mišljenje od tih drugih nadležnih organa, da se ne preskače ministarstvo koje je ipak u ovoj zemlji još uvek zaduženo za obrazovanje svih, pa i za obrazovanje ovih kadrova.
Drugim amandmanom koji je celina, opet pokušavamo da osnažimo Ministarstvo obrazovanja u ovoj oblasti, a to je da upravni nadzor vrši nadležnost ministarstvo za visoko obrazovanje i nauku, zato što u budućnosti ovo ministarstvo možda bude drugačije struktuirano.
Nije mi jasno ili niste dovoljno dobro razmislili o ovome, zbog čega ste ovo odbili? Hvala.

U članu 3. se govori o broju ispitnih rokova. Dakle, ovo je već, da kažem, jedna latinoamerička serija koja se provlači svakog septembra
Ako se sećate, mi smo prošlog septembra upravo govorili o broju ispitnih rokova, pa je tadašnji ministar u tendenciji da se smanji, da se dođe do broja četiri za sve fakultete. Mi smo i prošle godine u septembru imali isti amandman, odnosno tražili smo tadašnjeg ministra da prihvati amandman gde bi broj ispitnih rokova na fakultetima bio najmanje četiri, a najviše šest.
Ja sam i u raspravi u načelu govorila o tome da nije dobro, a uostalom to uopšte nije ni u duhu ove reforme, nije ni u duhu fleksibilnosti koju visoko obrazovanje mora da pokaže, da vi sve fakultete i visoke strukovne škole posmatrate na isti način. Dakle, svi fakulteti, čak i odseci, su različiti.
Nama su se javljali profesori, dekani i studenti sa različitih fakulteta i onda se može zaključiti da na fakultetima društvenih nauka kažu da im je šest rokova previše. Kažu da imaju problem da ne mogu da organizuju nastavu ako ima šest rokova. Kažu da se to čak pretvori u sedam ili čak u osam rokova.
S druge strane, imate fakultete na kojima se izučavaju prirodne nauke, koji su se već jako dobro prilagodili upravo ovom sistemu od šest ispitnih rokova prosto zbog prirode predmeta koji predaju, pa imaju mnogo više različitih vrsti vežbi itd. i oni zaista ne gledaju na smanjivanje broja rokova kao nešto što treba zaista da se i dogodi na njihovim fakultetima.
Upravo je ovaj amandman u tom pravcu, da treba fakultetima dozvoliti da oni sami odluče da li će to kasnije biti u statutu ili nekom njihovom internom aktu gde bi se nastavno-naučno veće pojedinačno izjašnjavalo o tome da li su im potrebna četiri, pet ili šest ispitnih rokova.
Da je bivši ministar obrazovanja prošlog septembra prihvatio ovaj naš amandman, mi danas uopšte ne bismo imali ovaj problem i uopšte ne bismo morali, ako ništa, ovaj član da menjamo. Hvala.

Ja u odbranu amandmana.
Gospodin Atlagić je rekao da nipošto neće podržati predloženi amandman iz DSS. Samo ću ponoviti šta mi predlažemo, kada je u pitanju broj ispitnih rokova, da ih bude najmanje četiri, a najviše šest i da to fakulteti odluče koliko će biti, upravo u prilog tome da su fakulteti različiti i da mora da postoji neka vrsta fleksibilnosti.
Gospodin Atlagić je rekao da ni u kom slučaju neće podržati ovaj amandman, iako u Predlogu zakona stoji da predlažete da u ovoj školskoj godini bude šest ispitnih rokova. Da li to znači da će glasati za ovaj predlog zakona?
Zatim je rekao da na nekim fakultetima ima čak i deset ispitnih rokova i da on apsolutno podržava bolju saradnju između studenta i profesora. Da li to znači da se profesor Atlagić zalaže da maksimum bude deset ispitnih rokova? Možda bi bilo zanimljivo da je podneo amandman, da poveća ovaj predloženi broj. Hvala.

Evo, ja ću gospodina Cvetićanina da spomenem, jer se moja diskusija odnosi na ono o čemu je on govorio, jer je on rekao da ovaj naš amandman ukoliko bi bio usvojen da će on stvarati nesigurnost kod studenata i da oni neće znati da li će biti četiri, pet ili šest rokova. Nije tačno. Upravo ove izmene i dopune ovog jednog te istog zakona, sa ovim istim članovima, ti zakoni stvaraju nesigurnost, odnosno ministarstvo, odnosno Vlada Srbije, odnosno mi, odnosno vi koji svakog septembra ili oktobra izglasate neki novi broj rokova. Ili, kada bi to fakultet radio po odsecima ili kako već, tu bi se tačno precizno znalo, i student kada upiše znao bi da na prvoj i drugoj možda ima četiri roka, na trećoj i četvrtoj više, ali tada bi se znalo. Ovo ne ostavlja prostor za postojanje nesigurnosti nego bi ovo upravo dovelo i donelo neku vrstu reda. Ove stalne izmene donose nesigurnost.
Drugo, kad ste vi govorili o dve vrste studenata, malo je to bilo i simpatično, ali malo i neobično, ali to o čemu ste vi govorili to je otkako je sveta i veka. Kad sam studirala postojali studenti koji su učili, bili vredni, polagali ispite i oni drugi. Dakle, to nije ništa novo. Od kako je sveta i veka studenti su kalkulisali s tim da li će da preskoče neki rok, pa da eventualno bolje spreme ispit, ne mogu da kažem da oni to preskaču, zato što ih mrzi, ili što izlaze opušteno, nego što prosto ne mogu da spreme sve predmete, odnosno ispite, pa onda i neki rok se preskoči.

Hvala vam.
Poštovane kolege, gospodine ministre, polako već postaje tradicija na početku svakog jesenjeg zasedanja Skupštine da ministar koji je nadležan za poslove obrazovanja nauke predlaže izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, tako da ćemo mi verovatno moći i ove dane da proglasimo danima susreta nauke u Narodnoj skupštini.
Ovde se čulo par puta od nekih kolega da su ove izmene i dopune iznuđene na zahtev 30.000 studenata, odnosno da su oni potpisali tu peticiju. Ta rečenica jako para uši zato što ovo nije zahtev koji je iznuđen od strane studenata, nego je on iznuđen zbog toga što fakulteti ne rade svoj posao kako treba i nisu ga radili svih ovih godina.
Šta govore česte izmene i dopune ovog zakona? Pre svega govore o tome da nije urađena ozbiljna i sveobuhvatna analiza reforme visokog obrazovanja i da Vlada Republike Srbije i Ministarstvo na čijem ste vi čelu, odnedavno doduše, da jednom jednostavnom rečenicom kaže da u stvari ne zna šta radi, upravo zbog nedostatka ozbiljne analize.
Prošlo je 10 godine od kako je Srbija potpisala Bolonjsku deklaraciju i nekih sedam godina od početka primene bolonjskih principa. Naime, 2005. godine je usvojen reformski Zakon o visokom obrazovanju. Počeo je da se primenjuje 2006. godine i na pitanje dokle se stiglo sa reformom visokog obrazovanja je veoma teško dati precizan odgovor, pre svega zato što se situacija razlikuje od fakulteta do fakulteta, pa se situacija razlikuje od odseka do odseka, a bogami i od profesora do profesora.
Nekada imam utisak da kod nas još uvek traje živa rasprava o tome da li je uopšte trebalo reformisati visoko obrazovanje u Srbiji, pa vam studenti kažu da imaju profesore koji kažu – ja ne prihvatam „Bolonju“, neću da radim po „Bolonji“ itd. Naravno, veći je broj odgovornih profesora koji su i te kako shvatili na vreme da je neophodna reforma i oni svesrdno rade na njoj, odnosno primenjuju zakon koji je na snazi još od 2005. godine.
Tu ja zameram Ministarstvu, ovu diskusiju smo vodili i prošle godine kada je gospodin Obradović bio ministar. Apsolutno se da zameriti Ministarstvu, pa ako hoćete Savetu za visoko obrazovanje i svim institucijama koje su uključene u proces visokog obrazovanja, što nema više nadzora, da ne upotrebim ružnu reč – kontrole, zato što fakulteti imaju veoma razvijenu autonomiju, pa ne trpe reči kontrola i nadzor, ali da onda kažem da je izostala podrška fakultetima, da na najbolji mogući način primene zakon i to u svim segmentima, to se može zameriti i Ministarstvu prosvete. Hteli mi ili ne, ipak je Ministarstvo prosvete odgovorno za stanje na fakultetima, da nije tako vi danas ne biste ovde bili i ne biste branili ovaj Zakon o visokom obrazovanju.
Kada je prošlog septembra, bivši ministar gospodin Žarko Obradović obrazlagao izmene i dopune on je bio suočen sa vrlo sličnim pitanjima od strane skoro svih narodnih poslanika, i on je tada obećao da će ministarstvo izvršiti analizu odnosno nadzor nad visoko obrazovnim ustanovama i da će se utvrditi da li su stvarno na fakultetima izvršene promene koje su potrebne da bi se steklo kvalitetno znanje ili nisu.
Član sam Odbora za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj iako se sećate vi ste pre jedno mesec dana bili na prvoj sednici, ne našoj, ali vašoj, gde ste prisustvovali, pa ste vi tu izneli čitav niz problema koji postoje u visokom obrazovanju. Pomenuli ste i da ste tražili od fakulteta i strukovnih škola, ovde ih nekako zaboravljamo, ali to se podrazumeva, da ste tražili od svih fakulteta da vam dostave podatke na kojim sve fakultetima njihovi profesori predaju, pa ćete nam i ovom prilikom reći da li su vam fakulteti dostavili takve podatke. Da ima mnogo, upotrebiću ružnu reč tezgarenja, ali to zaista liči na to. Čak ste izjavili da imate problem da utvrdite na nekim fakultetima ko su uopšte organi upravljanja.
Da li ste za ovih mesec dana uspeli da to saznate? To je šokantan podatak da vi kao ministar kažete članovima odbora i narodnim poslanicima, da za neke fakultete ne možete da utvrdite ko su organi upravljanja, da ne kažem nastavno-naučno veće na toj visoko obrazovnoj ustanovi.
Takođe je tadašnji ministar, a to se nam da ćete vi uraditi, jer to očigledno nije urađeno, tražio, odnosno rekao da će tražiti od nastavno-naučnog veća da se izjasne o tome da li su reformisali sve studijske programe, odnosno planove i programe i da li je izvršena ponovna procena opterećenja studenata. Zato što je jedna od ovih izmena, koja se dešava svake godine upravo uslovljena time da je opterećenje naših studenata mnogo veće nego li opterećenje studenata u nekim drugim evropskim državama, dakle, čim vi dolazite sa ovim predlogom zakona.
U prošloj godini ministarstvo nije uradilo ništa da dobije ove podatke i da prosto uputi, da kažem molbu, jel da budem nežna, fakultetima i visokim školama da vode računa šta rade i da preispitaju programe, opterećenost, literaturu, odnosno količinu literature za pojedine predmete itd.
Sada ću da kažem par reči konkretno i o ovim predloženim izmenama i počeću od člana 4. Inače je ovo veoma kratak zakon, ima svega pet članova. Ali kao što se vidi do sada, a videćete i u budućim diskusijama izaziva velike polemike u ovom domu.
Dakle, u članu 4. se menja sadašnji član 7. a mislim da je to bio član 88. onog prvog i osnovnog zakona koji je pretrpeo već četiri, pet izmena. U pitanju je izmena neophodnog broja EPS bodova da bi student upisao sledeću školsku godinu, i po mogućnosti ostanu na budžetu ili ušao u budžet. Naravno, mi svi znamo da neće svaki student koji ima 48 bodova, pa upiše sledeću školsku godinu, moći na žalost da bude na teret budžeta zato što postoji kvota na svim fakultetima, pa ukoliko uspeju da upadnu u tu kvotu, mislim da je to nekih 20% ili se to sada razlikuje od fakulteta. Znači, to nije odmah i garancija da će oni ući i finansirati iz budžeta. Umesto sadašnjih 50 bodova smanjujemo na 48 bodova i opet iz istog razloga kao i prošle godine, slaba prohodnost. Izgleda da se mi nikada nećemo ili nećemo u skorije vreme odlepiti od ovog broja 48 i da ćemo vrlo teško stići do tog propisanog broja bodova 60.
Prvo da kažem da mi podržavamo ovu izmenu, i da zaista razumemo sve kompleksne razloge koji stoje iza ove izmene. Ni u kom slučaju ne smatramo da je ovo hir studenata, zato što ne mogu da upišu godinu itd, nego je ovo zaista jedan problem koji treba rešavati sistemski. Mi podržavamo trenutno ovu izmenu.
Razgovarala sam sa studentima, studenti nama i pišu itd, i upravo govore o tome da je opterećenost studenata u Srbiji i studenata u drugim evropskim državama koje su takođe potpisnice Bolonjske deklaracije, zaista mnogo drugačiji. Kažu da za 60 bodova na nekom austrijskom ili francuskom fakultetu student ima od 1.500 do 1.800 radnih sati. Da je kod nas student mnogo više opterećen. Ono što je dobro kada je ovaj proces u pitanju, to je da vi tačno možete da procenite koliko opterećenost studenata po pojedinom predmetu, i na taj način dolazite i do tih podataka.
Na šta ukazuje ta prevelika opterećenost studenata i to što moramo svake godine da pribegavamo smanjenju broja bodova? Ukazuje na to da fakulteti tj. odseci nisu prilagodili svoje nastavne planove i programe važećem zakonu.
Postoje predmeti gde je obavezna literatura preobimna, gde je zakon ispoštovan da to bude jednosemestralni ispit, ali nije urađena kvalitetna promena. Profesori često pribegavaju tome da ispit koji je trajao dva semestra da sabiju u jedan semestar, a u suštini se kvalitetno ništa nije promenilo. Dakle, programi na nekim fakultetima uopšte nisu prilagođeni.
Opet naglašavam, ovu izmenu podržavamo, ali smatramo da morate hitno nešto da preduzmete, jer ako ne preduzmete onda ćemo večito ostati na ovih 48 bodova. Onda priča o tome da je obrazovanje Srbije deo jedinstvenog evropskog prostora obrazovanja pada u vodu, a da ne govorim o našim diplomama koje trebaju da budu ekvivalentne diplomama na drugim fakultetima u Evropi. Kada govorimo o mobilnosti, o razmeni studenata, caba će onda naš student da objašnjava – znate, naših 48 bodova ili 50 nije isto što i vaših. To nikoga ne interesuje. To se prosto vidi, dodatak diplomi, vide se koliko koji predmet je nosio poena.
Još jedan član o kome želim da govorim je član 3. kojim se predviđa da se i ove godine broj ispitnih rokova umesto predviđenih pet opet povećava na šest. Ova mera nije ni zaživela zato što je prethodnim izmenama i dopunama se govorilo o nekakvoj postepenosti, pa je ove godine taj prvi korak trebao da bude pet ispitnih rokova, a već sledeće godine da bude četiri. To bi bio kraj.
Dakle nismo uspeli da napravimo ni ovaj prvi korak. Kada su prošle godine bile izmene DSS je imala amandman koji je izgleda zaista trebalo prihvatiti. Mi smo i sada uložili taj isti amandman gde menjamo ovaj deo gde kažete da ove školske godine ima šest rokova, s tim što ostavljate one ostale propise da vise u vazduhu. Dakle, studenti sada ne znaju da li ćete vi i sledeće godine menjati ono gde stoji da će biti obaveznih četiri. To se sada iz ovih izmena i dopuna zakona ne vidi. Predlažemo da umesto šest bude najmanje četiri, a najviše šest ispitnih rokova i da se ostavi sloboda fakultetima da oni utvrde koliko je njima zaista neophodno ispitnih rokova, da se ne pravi neko uniformno rešenje.
Mi smo i prošle godine to gospodinu Obradoviću predlagali i bilo je dosta poslanika koji su glasali za taj amandman, ali on nije imao sluha bio je ubeđen da će ovo da prođe kako treba i da će stvari da teku kako je zamislio, a očigledno nisu. Molim vas da pogledate taj amandman.
Kada već govorim i ovom amandmanu verovatno i vi znate, kada mi znamo, nama se opet kažem obraćaju i profesori i studenti i dekani itd, da imate različitu situaciju na fakultetima. Za fakultete društvenih nauka, obično ljudi koji tu rade kažu - nama je previše, i sada je bilo ljudi koji su negodovali zbog ovakve izmene, nama je previše osam rokova. Oni kažu da tih šest nekad pređe i u osam da li ima oktobar jedan, dva itd. Dakle, na tim fakultetima kažu da je to njima previše, da to remeti normalan nastavni proces i da, šta god to značilo ja ih citiram, studenti tu mnogo kalkulišu, pa preskaču rok zato što imaju mnogo rokova itd, i da oni ne vide da postoji baš neka veza između velikog broja ispitnih rokova i prolaznosti, da je to u principu isto. Pa, dakle, tim fakultetima, koji ipak imaju obavezu da organizuju nastavu kvalitetno, bi trebalo ostaviti tu mogućnost.
Sa druge strane, profesori na fakultetima prirodnih nauka kažu da njima sasvim odgovara da ima mnogo rokova, odnosno da ima šest rokova. Neki fakulteti biologije, hemije, fizike su se jako dobro uklopili u ovih šest rokova zbog toga što imaju drugačije vidove nastave, što imaju mnogo praktičnih vežbi i oni se na primer suprotstavljaju ideji da se taj broj rokova smanji.
Sve ovo sam govorila prilog našem amandmanu da ne posmatramo fakultete jednake i da im ostavimo tu neku mogućnost, a onda će to biti neka vrsta sigurnosti ili predvidivosti za studente. Oni će prosto znati koliko će imati ispitnih rokova na određenom fakultetu. Ovako kada na početku svake školske godine njihove akademske menjamo, vlada jedna nesigurnost. Mislim da danas svi studenti koji imaju 48 ili 40 bodova gledaju ovu sednicu, ne da slušaju nas kako smo pametni ili kako kritikujemo ministarstvo, nego se prosto radi o njihovoj sopstvenoj koži, da znaju da li će ili neće upisati narednu školsku godinu. Vi ste fakultetima rekli da upisuju uslovno, pa verovatno znate da je i tu nastala pobuna, uslovno da upisuju a zakona još uvek nema. U Skupštini se dogodilo ono što se dogodilo da uopšte nije stavljen Predlog zakona na dnevni red. Jedna vrsta nesigurnosti kod svih, i kod studenata, roditelja, a bogami i profesora.
Sada bih rekla nešto o čl. 1. i 2. tu vidimo da će Srbija i zvanično dobiti visokoškolsku ustanovu na kojoj će se studenti školovati za potrebe nacionalne bezbednosti. Na ovaj način zakonski pokrivate odluku Vlade Srbije od pre par meseci da se osnuje i da radi Akademija za nacionalnu bezbednost. Ovo je iznuđen potez od strane Vlade ka ministarstvu. Zar nije trebalo to nekim drugim redom da ide?
Dakle, na toj akademiji, možda se već školuju, ne znam, školovaće se o trošku budžeta 30 studenata za potrebe BIA. Deo nastavnog osoblja biće angažovan iz organa državne uprave nadležnog za poslove nacionalne bezbednosti i tu će imati status nastavnika i saradnika sa punim radnim vremenom na visokoškolskoj ustanovi. Nedavni naslov u novinama je bio – operativci BIA profesori na fakultetu. Studenti kada završe imaće zvanje strukovni inženjer nacionalne bezbednosti. Dobro.
Međutim, ako znamo da postoji Fakultet za bezbednost na kome trenutno studira 2200 studenata, onda ova odluka o formiranju Akademije za nacionalnu bezbednost zaista izgleda suvišno. Ne mogu da verujem. Uvažavam da su to neki specifični poslovi. Oni se nazivaju aplikativno stručni predmeti itd. Malo mistično deluje. Gospodin Stupar je na sednici odbora rekao da je to isto kao i klinički profesori koji rade na klinici pa onda predaju studentima medicinu. Vidim da je to i u ovim stavovima i u samom članu ide jedni za drugim. Meni to deluje malo neozbiljno.
Vraćam se na Fakultet za bezbednost. Ne mogu da verujem da tu nije moglo, možda već i postoji, definiše i postoji neki studijski program zato što fakulteti mogu da imaju i strukovne i da se tu nije moglo rešiti, a da ne govorim o ekonomskoj krizi i da će ova akademija već sledeće godine da košta iz budžeta 35 miliona dinara, a one tamo 40 miliona dinara. Hvala.

Meni nije namera da potpaljujem diskusiju oko ovoga, kako reče jedan naš kolega, ali smatram da treba sada da rešimo ovu situaciju na dobar način, zato što ovo može postati opasna praksa. Ne mogu da verujem da sada nemamo poslovničku mogućnost da otklonimo ovaj problem. Mislim da bi trebalo da se sastanete i da nađete neko rešenje iz ove situacije.
Ono što takođe zabrinjava jeste da je predsednik Odbora na samoj sednici Odbora tražio da ovi amandmani ostanu u proceduri. Kaže da je bio nadglasan, a mi ovde nismo čuli, ja i ne znam koji su ostali članovi Odbora, da nam oni pojasne ili objasne zbog čega su ovi amandmani odbačeni, ako je predsednik Odbora bio drugačijeg mišljenja. Njegovo mišljenje smo čuli, ali nismo mišljenje ostalih članova Odbora.
Demokratska stranka Srbije, vi znate da mi nismo podnosili kao poslanička grupa svoje amandmane, ali smo čitajući ove amandmane imali nameru da za neke amandmane i konkretno za ove amandmane koje ste odbacili, da za njih glasamo. Tako da vas zaista molim da prekinete sednicu i da nađete neki izlaz iz ove situacije za koju smo svi utvrdili da je besmislena, a pri tom je jako opasna.

Hvala.
Mislim da je izlaz iz ove situacije vrlo jednostavan, da predsednik odbora zakaže novu sednicu, mi da napravimo kratku pauzu, da članovi odbora donesu mišljenje, odluku, priznaju grešku, priznaju da su prekršili poslovnik i da promene tu odluku i da ovi amandmani budu u raspravi i kasnije da se o njima glasa.
Kada sam ja rekla da bih volela da čujem mišljenje onih članova odbora koji su glasali za odbacivanje ovih amandmana, naravno, nije mi bila namera da saslušavamo članove odbora, nego prosto da čujemo njihovo mišljenje, zbog čega su oni tako glasali ili odlučili.
Mislim da ste i vi bili poslanik, ja sam bila sigurno, kada smo mi imali u Poslovniku da svaki član nekog odbora, koji izdvoji mišljenje na nekoj sednici odbora, ima pravo na pet minuta, da sve ostale poslanike obavesti ili objasni zbog čega je izdvojio mišljenje. Ja nisam govorila ni o kakvom saslušavanju, nego da čujemo i te druge argumente kojima su se oni vodili, kada su odlučili da se ovi amandmani odbace. U principu, predsednik odbora može vrlo lako da reši situaciju, a i članovi.

Gospodine predsedniče, meni se ne dopada što ste vi uzeli za pravo da ocenjujete ton kojim sam ja govorila. Mislim da vi mene lično ne poznajete dovoljno dobro da biste mogli da vam se dopada moj ton ili ne. Dakle, ako sam delovala uvredljivo onda ste stekli pogrešan utisak, kada sam prosto tražila informaciju od ljudi, odnosno članova tog odbora da nama svima ovde kažu zbog čega su glasali na način na koji su glasali, da bi se onda uključio i predsednik Odbora i rekao – pa vi biste bili obavešteni da su članovi DSS bili na toj sednici. Da li su bili, da li nisu, to ne znam, ali to ne ukida pravo da svaki poslanik uključujući i mene koja nisam član tog odbora prosto dobije informaciju od ljudi koji su na neki način odlučivali o svemu ovome. Dalje ostajem pri stavu da ne mogu da verujem da sednica Odbora ne može da bude zakazana, da ljudi opet porazgovaraju o svemu ovome, da donesu drugačije mišljenje, odnosno odluku, jer su i oni svi svesni, kao što smo i mi ovde, da su oni doneli jednu pogrešnu odluku i da su prekršili Poslovnik.

Hvala gospođo Čomić. Dakle, ja bih rekla u ime DSS da mi podržavamo ovaj amandman koji predlaže drugačiju strukturu Vlade, odnosno da se neka ministarstva promene. Konkretno bih govorila o ovom delu, gde je predlog da se, kako je u narodu nazvano „mamutsko ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja“, razdvoji u dva ministarstva, odnosno da nauka opet posle nekoliko godina ima svoje ministarstvo i da se nauci vrati status kakav zaslužuje.
Meni je žao što i ova Vlada nije prepoznala da svi ovi problemi koji tište nauku, naučne radnike, da su između ostalog nastali i zbog ukidanja ministarstva nauke i to je bilo 2009. godine, dakle, za vreme ove prethodne Vlade.
Danas smo čuli, jer je u ovom delu govorio i sada poslanik, gospodin Đelić, koji je, ako se ja dobro sećam upravo bio ministar nauke, a kao potpredsednik je bio zadužen za evropske integracije.
Ovde smo čuli danas drugačije mišljenje o tome i meni je žao što ni tada kao opozicioni poslanici nismo znali kakve njega muke muče, da ne može da odbrani svoje ministarstvo, jer je i to bila koaliciona Vlada, ali da smo znali mi bi kao opozicija pokrenuli još neke veće akcije i pridružili se svim onim naučnim radnicima koji su tada sa pravom negodovali, potpisivali peticije itd.
No, žao mi je što ova Vlada nije shvatila sve te probleme. Mi smo čak pre par meseci, ja mislim da je to prvi put u istoriji da su se naučni radnici okupili na uličnom protestu, kako bi ukazali na loš položaj nauke i naučnih radnika.
Žao mi je što se i ova Vlada na isti način odnosi prema nauci. Samo vas podsećam da je pre ukidanja, to ministarstvo već postojalo 50 godina, dakle do 2009. godine, do kada je to ministarstvo, kao ministarstvo, ukinuto.
Takođe bih ukazala na neke posledice ovog vašeg konstruisanja i rekonstruisanja koje traje šest, neki čak kažu i devet godina i zašto je taj proces trebalo uraditi mnogo brže i to ću da govorim kao neko ko jeste prosvetni radnik. Vi znate da, mislim da u ponedeljak, počinje nova školska godina. U svim srednjim školama u Srbiji uglavnom vlada haos koji je, takođe, posledica zbog neuspešnog održavanja male mature pre par meseci, odnosno ozbiljni ljudi su mogli i znali su već kakve će sve posledice to imati na početak školske godine.
Mi sad imamo početak školske godine, a ministar za prosvetu nije izabran. Ja znam da je ministar Obradović sada, kako se to kaže, ministar u ostavci, ali on je zaista u ostavci, dakle on više ne obavlja svoje poslove. Vi znate, gospodine ministre, da ima mnogo, mnogo odluka i rešenja koje, ali bukvalno, može samo da potpiše ministar prosvete.
Imamo veliki broj učenika koji treba da krenu u prvi razred neke srednje stručne škole, koji uopšte ne znaju da li će moći da budu u toj školi, zato što imamo mali broj učenika. Recimo, imate odeljenje gde se prijavilo ili upisalo samo pet učenika i to će zanimanje biti ukinuto. Neke beogradske srednje stručne škole, danas ima jedan vrlo iscrpan tekst o tome, će morati da ukinu čak pet zanimanja. Prosvetni radnici ne znaju da li su na listi tehnoloških viškova, jer su ostali bez norme. Tu je sijaset problema koji muče srednje stručne škole.
S druge strane, ove škole, koje takođe zovemo popularnije ili koje su atraktivnije, gimnazije, ekonomske, medicinske škole, imaju drugi problem. Morali su da upišu veći broj odeljenja, nemaju dovoljno nastavnog kadra, nemaju dovoljno prostora. Dakle, i tu se ne zna kako će se sve to organizovati. Naravno, dugoročna posledica, da ćemo mi za neku godinu morati da uvozimo zanatlije i tehničare zato što će proći čitava jedna generacija gde nećemo imati zastupljena neka zanimanja.
Zato je trebalo da vi malo požurite sa ovom rekonstrukcijom i da se početak školske godine ne mora zbog sporosti u rekonstrukciji Vlade, verovatno za jedno dva meseca bukvalno morati odložiti, zato što ako ne možete da organizujete, onda ta školska godina nije ni početa.

Hvala.
Ovim članom 4. se menja postojeći član 13. važećeg zakona. U tom članu se, između ostalog, govori o tome da geodetska organizacija može da izvodi geodetske radove iz člana 12, dakle prethodnog člana, gde su tačno definisani ti geodetski radovi, ako je izdata licenca za rad. Dakle, u pitanju je izdavanje licence za rad, o uslovima.
Između ostalog se sada menja i, čini mi se, postojeći stav 4. koji je ranije glasio – Javnom preduzeću i drugom pravnom licu, korisniku budžetskih sredstava, može se izdati licenca za rad samo za radove iz člana 12. ovog zakona, koji su u funkciji obavljanja delatnosti za koju je osnovano, pa je ova izmena, koja je predložena ovim zakonom, kako smo čuli od predlagača ili pročitali u obrazloženju, u funkciji preciziranja, tako da se menja deo rečenice - koje mogu da obavljaju samo za svoje potrebe. U obrazloženju stoji da je upravo ovaj stav u praksi bio predmet nerazumevanja.
Čini mi se da je i ovaj moj amandman bio predmet nerazumevanja kod predlagača zato što smo mi predložili da, osim toga što je korisnik budžetskih sredstava javno preduzeće, stoji da može biti i organ opštinske uprave, taj koji može da dobije licencu za izvođenje određenih geodetskih radova.
Slažem se sa obrazloženjem. Obrazloženje je razumljivo. Kaže se da vi ne prihvatate amandman zato što su organi opštinske uprave korisnici budžetskih sredstava, pa su već obuhvaćeni pojmom "korisnik budžetskih sredstava". To je tačno, međutim, vi u ovom stavu govorite i o javnim preduzećima, a javna preduzeća su, takođe, ili direktni ili indirektni korisnici budžetskih sredstava, pa sam ja, kada sam videla da ste vi njih izdvojili iako su oni korisnici budžetskih sredstava, upravo htela da tu stoji - i organi opštinske uprave.
Zbog čega? Zbog člana 12, jer se u članu 12. tačka 3. govori da se to odnosi na izvođenje geodetskih radova u održavanju katastra nepokretnosti i održavanju katastra vodova. Dakle, to je jedan od geodetskih radova, pa tražimo da se doda – organ opštinske uprave, kako bi se smanjili troškovi lokalne samouprave koji, po pravilu, imaju i stalno zaposlene radnike iz geodetske struke, koji mogu da dobiju licencu, pa lokalna samouprava ne bi morala da plaća nekom drugom pravnom licu da za njih obavlja poslove koji su važni za lokalnu samoupravu.

Dakle, ovo je treći amandman na isti član, a koji dolazi od poslanika iz DSS, na različite delove. Vi ovim članom menjate ceo sadašnji član 19. koji govori o dužnosti lica koje izvodi geodetske radovi. Predviđate, tako stoji u zakonu, da je za geodetske radove koje izvodi geodetska organizacija odgovorno lice koje izvodi te radove u geodetskoj organizaciji.
Ukoliko lice ne izvodi te radove u skladu sa zakonom, RGZ će oduzeti licencu, pečat, legitimaciju i zabraniti izvođenje tih geodetskih radova. Znamo da će biti upisani i u registar koji bi trebalo da bude ili jeste javan, a gde će se tačno videti kome je oduzeta licenca i zabranjeni radovi.
Međutim, ko je odgovoran za štetu koja je naneta trećem licu tj. korisniku usluga? Po ovome vidimo da se tu završava kazna za to lice, a bogami i za geodetsku organizaciju u kojoj on radi. Dakle, oduzme se dozvola, na koji će to biti period? Čuli smo da je tri godine zaista kratak period. Kakvi sve problemi kasnije imaju ta treća lica, odnosno korisnici usluga kada se ti radovi nestručno obavljaju.
Predlažemo da se doda novi stav 7. u ovom članu 9. – za nadoknadu štete koju odgovorno lice iz stava 1. prouzrokuje trećem licu prilikom obavljanja geodetskih radova odgovorna je geodetska organizacija u skladu sa zakonom. Kako bismo imali neku meru, da kažem, i pretnju za sve one geodetske organizacije gde rade nestručni ljudi, sada govorim o tim ljudima koji su nestručni, kojima će se oduzeti licenca, svu onu štetu koju prouzrokuju takvim nestručnim poslovanjem i radovima biće odgovorni i moraće da nadoknade štetu. Videćete kako će se te organizacije, a bogami, i ljudi koji u njima rade odgovornije odnositi prema svojim obavezama i kako će stručno obavljati svoje poslove.
Znam da je ovo delom, a verovatno sve, predmet obligacionog prava i tog zakona. Međutim, imamo i neke druge primere, neke druge zakone koji su prošli kroz ovu skupštinu, a koji su direktno ukazali na to ko će biti odgovoran za samu nadoknadu štete, bez obzira što su to stvari koje su rešene obligacionim odnosima.
Mislim da je trebalo da prihvatite ovaj amandman, jer bi on doprineo boljem radu organizacija i pojedinaca.

Ja sam malopre govorila o tome šta će biti objavljeno na internet stranicama, odnosno da će se voditi registar o izdatim licencama za rad geodetskih organizacija, o licencama lica zaposlenih u geodetskim organizacijama itd, kao i da će tu biti podaci o tome kome je oduzeta licenca, zabranjeno izvođenje geodetskih radova itd, da će taj registar voditi Zavod i da će on biti javno dostupan na internet stranici Zavoda. U čemu se sastoji naš amandman? U tome da se dodaje još jedan stav koji glasi – da pristup registru na internet stranici Zavoda je besplatan.
Tačno je da u, čini mi se, članu 20. ima navedeno dosta stvari koje će biti, ili koje jesu, oslobođenje plaćanja nadoknade po starom zakonu, a sada taksi i tačno je da je ovo deo tog geodetskog informativnog sistema, taj registar, barem bi tako trebalo da bude, ali nigde tamo ne piše baš rečju - sam registar.
Ja mislim da nije nikakva šteta da stoji u ovom članu, kad se govori o vođenju registra, da tu stoji da će taj registar biti besplatan. Sada koristim prošlo vreme zato što, ako ovo bude stajalo, onda će to biti zaštita i za budućnost. Jer kod nas, znate, neka organizacija zapadne, ili čak i ministarstvo, zapadne u neke materijalne probleme svoje lične, pa onda krene da naplaćuje raznorazne takse, ne bi li svoj lični ekonomski položaj, da tako kažem, poboljšala.
Znači, ovo bi trebalo i zarad nekih budućih dana da stoji, da će taj registar uvek biti besplatan za sve korisnike.

Hvala.
Dakle, ovim članom 12. se menja sadašnji član 124. važećeg Zakona. U tom članu je propisano šta je uredan zahtev za upis prava u katastar nepokretnosti i šta on mora da sadrži. Dakle, sadržaj uredno podnetog zahteva. Tu ima nekoliko tačaka u tom 1. stavu. Inače, predlagač menja ovu tačku 1, tako da ona glasi – zahtev sadrži podatke o podnosiocu zahteva. Pazite šta se briše. Briše se – prezime, ime i ime jednog roditelja, adresa, jedinstveni matični broj građana, odnosno, naziv, sedište, adresa i matični broj podnosioca zahteva. Zaista nam ovo deluje malo nelogično, da ste vi ovo što jesu osnovni podaci zamenili sa četiri reči - podatke o podnosiocu zahteva. Dakle, ime i prezime, jedinstveni matični broj itd, sedište pravnog lica, da su to zaista osnovni podaci.
Vi u obrazloženju kažete da ste to izmenili pošto se ti podaci mogu dostaviti i tokom postupka. Onda može da se zaključi da ćete vi da prihvatite zahtev nečiji, iako vam taj neko ne kaže, odnosno ne dostavi ni svoje ime i prezime, jer ste vi sve ove podatke podveli pod podatke o podnosiocu zahteva. Zar možete da prihvatite zahtev gde nisu navedeni ime i prezime onoga ko traži da se upiše nepokretnost u katastar?

Hvala.
Ovim članom 25. inače se menja, odnosno dopunjuje član 181. U tom članu su propisane dužnosti, obaveze, odnosno poslovi koje mora da obavlja direktor RGZ i tu ima dosta posla. Tu je nekih 17 u važećem zakonu, s tim što se ovde dopunjava sa još jednom obavezom, tako da direktor ima, praktično, 18 veoma ozbiljnih obaveza, odnosno dužnosti koje obavlja.
Mi smo predložili amandmanom da se briše tačka 15. Inače, tom tačkom se propisuje obaveza direktora da bliže određuje kriterijume, postupak, način i metodologiju za procenu vrednosti nepokretnosti. Ovo je amandman u skladu sa svim onim prethodnim našim amandmanima, kojima mi osporavamo, da tako kažem, monopol RGZ kada je u pitanju procena vrednosti.
Smatramo da je to posao drugih nekih državnih organa, koji su mnogo stručniji, imaju mnogo više podataka kada je u pitanju procena vrednosti i da, prosto, RGZ nema mogućnosti da to obavlja kako treba i to zaista ne treba da bude obaveza Zavoda. Kada je bio inače ovaj Zakon, mislim da je bio 2009. godine, poslanici DSS su i te kako govorili o tome da ovaj zakon zaista ne sme da ovlasti Zavod za procenu vrednosti.
Vi ste i za ovaj amandman obrazložili da je u suprotnosti sa osnovnim konceptom zakona. Malopre je gospodin Atlagić rekao da narodni poslanici nisu shvatili duh zakona. Evo, nekoliko nas traži da vi nama objasnite šta je osnovni koncept ovih izmena i dopuna i gospodin Atlagić da nam objasni koji je to osnovni duh koji mi nismo uspeli da razumemo.
Kada smo već kod dužnosti i obaveza i direktora RGZ i samog Zavoda, ja bih postavila pitanje gospodinu direktoru, za koga znam da ne može da nam odgovori ovde u plenumu, ali može da kaže gospodinu ministru, pa on može da nam kaže. Recimo, moje pitanje koja sam i u plenumu postavljala, citirala neke vaše izjave sa jedne konferencije, prosto pitam iz kog zakona, iz kojih članova Zavod crpi mogućnost da učestvuje u sprovođenju inače neustavne Uredbe o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u katastru zemljišta za AP Kosovo i Metohiju?
Ponoviću samo nekoliko podataka još iz rasprave u načelu, a to je da je prema katastarskim, odnosno zemljišnim knjigama i podacima Srbija vlasnik 60% imovine na KiM. Mi još uvek posedujemo te katastarske knjige iz čak 1.300 katastarskih opština sa teritorije KiM. I dok su originalne knjige kod nas, mi možemo i da dokažemo svima kojima treba to da se dokazuje da je to vlasništvo Republike Srbije, odnosno državno, privatna i crkvena imovina.
Opet postavljam pitanje, iz kog to zakona, ili koji to zakon dozvoljava Zavodu da učestvuje u sprovođenju ove sramne uredbe. Inače ste vi, gospodine direktore, to je pitanje još iz rasprave u načelu, vi ste 4. juna, znači pre nekih mesec dana, kada se održavala Šesta regionalna konferencija o katastru, infrastrukturi, prostornih podataka u Beogradu, vi ste rekli da Zavod priprema digitalnu arhivu katastarske dokumentacije za područje KiM. Takođe ste na tom skupu izjavili da će RGZ u određenom roku skenirati dokumentaciju i da organizuje sukcesivnu primopredaju katastarskih knjiga za KiM. Hvala.