Poštovani predsedniče, poštovani gospodine Pastor predložili smo da posle tačke 7, gde se nabrajaju ciljevi Fonda između kojih je i podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja, da se doda stav koji glasi – sredstva Fonda će biti namenjena subjektima sa teritorije opština koje su ispod proseka razvijenosti, pri čemu se visina sredstava određuje proporcionalno broju stanovnika opštine i obrnuto, proporcionalno stepenu razvoja.
Opšte je poznata činjenica da su ogromne razlike u razvoju u čitavoj Srbiji, pa i na samoj teritoriji AP Vojvodine. Poznat je podatak da do sada u ovih 10, 11 godina koliko je postojao Fond za razvoj AP Vojvodine, da je 38% sredstava iz Fonda plasirano na teritoriju Južnobačkog okruga. Preko 18% je bilo za samu teritoriju grada Novog Sada. Za čitav Banat, za oba okruga koji imaju preko 25% stanovništva je bilo namenjeno jedva 15% sredstava.
Mislim da ako je osnovna ideja da Razvojni fond bude institucija koja će podsticati projekte i programe na smanjivanju regionalnih razlika, podsticaju zapošljavanja itd, da to pre svega treba da bude usmereno ka onima koji su u najtežoj situaciji, gde je najveći stepen nezaposlenosti, gde je u najlošijem stanju infrastruktura i gde je najpotrebnije.
Nije logično da opet skupimo desetine miliona evra i da opet najveći deo tih sredstava bude plasirano u Novi Sad ili Južnobački okrug, svejedno i da napravilo još veće razlike, zato što će neko reći da oni imaju najviše administrativnih kapaciteta, mogu da pišu najbolje projekte, a i na kraju krajeva, sedište tog fonda je u Novom Sadu. Imaju najviše prijatelja u upravnom odboru fonda itd. To možda nije kriterijum na papiru, ali u praksi se to dešava. Same brojke o alociranim sredstvima u prethodnih deset godina jasno govore o tome.
Zbog toga, zbog pravednosti raspodele tih sredstava, odnosno namene tih sredstava, mislim da je ovaj stav potpuno smislen i treba da bude prihvaćen, da bi svi oni koji vape za podsticajnim sredstvima iz fonda imali više mogućnosti da povuku sredstva za svoju teritoriju, samim tim i učine nešto na sopstvenom razvoju.
Ukoliko bude ovako ostalo da svi imaju ravnopravni tretman, nikada se neće desiti da ode više sredstava u Banat, nego u Novi Sad, a naravno daleko potrebnije da ta sredstva budu plasirana u Banat ili neki drugi region koji je manje razvijen, nego što je to Novi Sad ili Južnobački okrug. Hvala.

Možda ova formulacija koju sam naveo nije do kraja najsrećnija, ali verujem i slažem se da ćete pri usvajanju programa rada fonda uzeti ovo u obzir. Čak mislim da one opštine koje su prekoprosečno razvijene, da bar za neki vremenski period treba da budu isključene iz programa, odnosno namene sredstava tim opštinama, subjektima sa tih opština, da pokušamo da kroz što veću lokaciju sredstava za nerazvijene, dostignemo neki prosečni nivo razvijenosti koji bi bio prihvatljiv za sve građane ma gde živeli na teritoriji Vojvodine. Hvala.

Poštovana gospođo ministar, koleginice Donka Banović i Milica Vojić su predložile da u stavu 3. imalac energetske dozvole ima obavezu ako je dobio tu energetsku dozvolu ili saglasnost u ranijem periodu, da ima obavezu u roku od 60 dana da obavesti ministarstvo o tome šta je uradio u međuvremenu, a prethodni stav se odnosio na one nove koji dobijaju dozvole po novom zakonu, da imaju obavezu u roku od 30 dana da se jave ministarstvu.
Ovim se intervenisalo da se upodobe i jedan i drugi rok i da budu isti, da ne važe različita pravila za jednu te istu materiju. Zahvaljujem što ste prihvatili ovu našu intervenciju. Ali, hteo sam još par stvari, pošto je dosta nejasnoća, iako nije bilo amandmana sa naše strane i intervencije na član 4. Danas smo pričali na odboru o toj problematici, ali bih hteo i od vas da čujem, pošto se u članu 4. precizira ona namera ministarstva da se, da kažem, dovedu imaoci energetskih saglasnosti i dozvola u obavezu da ono što su dobili i realizuju u praksi, da dobijene…

Ako mi dozvolite da povežem…

Ako mi dozvolite da povežem i jednu i drugu materiju, biće vrlo korisno.

U redu.
U članu 5. se kaže da će energetska dozvola, odnosno saglasnost biti oduzeta ukoliko imalac energetske dozvole, odnosno saglasnosti ne podnese zahtev za dobijanje lokacijske dozvole, odnosno građevinske dozvole u roku od šest meseci od dana pravosnažnosti rešenja o izdavanju energetske dozvole, odnosno saglasnosti. Pričali smo o tome da je vrlo teško u sadašnjim okolnostima kakve birokratske procedure imamo od raznih državnih organa, ne uvek, ali u određenom broju slučajeva će biti vrlo teško da se taj rok ispoštuje. Zašto? Zato što da bi se dobila građevinska dozvola ili podneo zahtev za lokacijsku dozvolu, prethodno moraju da se neki dokumenti pripreme, a ti dokumenti su sledeći: idejni projekat, obavezno, dokaz o rešenim pravno-imovinskim odnosima na čitavoj trasi, zatim, vodoprivredna saglasnost, saglasnost EPS za priključak.
Da bi se svi ti dokumenti pribavili, recimo saglasnost "Srbijašuma" ili saglasnost privatnih vlasnika za prolazak cevovoda kroz određeno zemljište, zaista je potreban sigurno u najvećem broju slučajeva mnogo veći rok od šest meseci. Hajde da vidimo. Pretpostavljam da će se podzakonskim aktima to bliže definisati, ali vas molim da imate to u vidu da rad državnih organa je nekad prilično spor i da ćemo imati problema, da ljudi neće moći, iako imaju saglasnost ministarstva za izgradnju određenog objekta, neće moći da u tom roku podnose zahteve za dobijanje lokacijske dozvole, baš iz razloga što neće dobijati saglasnosti od drugih državnih organa, elektroprivrede, vodoprivrednih ustanova itd, da mogu da pribave svu dokumentaciju i da u roku od šest meseci se jave za lokacijsku dozvolu. Da ne dolaze u situaciju da im budu oduzimane saglasnosti i energetske dozvole zbog propusta ne njihovog, nego recimo sporosti birokratije u vodoprivredi ili u EPS, svejedno.

Pomenuli ste da se u ranijem periodu trgovalo saglasnostima i dozvolama i pozdravljam vašu nameru da se kroz zakon to ograniči, da ne bi dolazilo do zloupotrebe. Međutim, moramo neke stvari da razjasnimo.
U prethodnom zakonu je bila odredba da je energetska dozvola neprenosiva. Sada se dodalo da i saglasnost nije prenosiva. Energetska dozvola ili saglasnost, zavisi o kojem se objektu radi, da li preko jedan megavat ili ispod jednog megavata, je dokument koji vam je potreban samo do dobijanja građevinske dozvole. Kada dobijete građevinsku dozvolu, energetska dozvola nema nikakvu važnost.
Kada počnete da gradite ili izgradite takav objekat, niko ne može da zabrani investitoru da taj objekat proda. To je onda objekat i on podleže drugom zakonu. Više energetska dozvola i saglasnost nemaju nikakvu vrednost i vi ne možete sada nekoga da sprečite da proda neki objekat tako što ćete mu oduzeti dozvolu. On je dobio građevinsku dozvolu, gradi objekat i više mu energetska dozvola nema upotrebnu vrednost nikakvu.

Kratak komentar na ovo što ste pomenuli da je prosečan rok za dobijanje papira za izgradnju objekata u oblasti energetike 2, četiri godine. Verovatno je to inicijalna kapsula zbog čega se sve ovo menja da bi se naterali investitori da rade brže. Možda i zbog njihove neažurnosti je sve ovo bilo. Kako sam siguran da se slažemo u tome da ima mnogo propusta i neažurnosti u radu javnih preduzeća i drugih subjekata kojih se tiče ova materija, a najavili ste da će biti novih tendera ili poziva za nove lokacije, interes nam je svima da što više iskoristimo potencijale zelene energije koje imamo da te objekte gradimo u što većem broju u što kraćoj proceduri.
Pri izradi podzakonskih akata pozovite sve one koji učestvuju u tom procesu, ljude iz "Srbijavoda" iz EPS i zajedno radite na tim podzakonskim aktima. Predvidite za svaki subjekat tačno vreme koliko je potrebno maksimalno da bi se izdala određena saglasnost, jer predate zahtev u "Srbijašume" i onda oni kažu – mi ćemo to obraditi pa će ići na naredni upravni odbor. Upravni odbor ne zaseda po šest meseci i imamo probleme. Ljudi su uložili novac i napravili projektnu dokumentaciju. Kupili zemljište i onda čekaju da bi nekada dobili saglasnost koja je jedna u nizu.
Kada budemo precizirali odgovornost i rok za svaki od subjekata koji učestvuje u tom lancu onda ćemo zaista suštinski pomoći ljudima koji žele da investiraju u ovu oblast. Time ćemo razviti čitavu energetiku i privredu Srbije i povećati zaposlenost.

Član 104. tražio sam reč dok ste pričali o tome da li ima još neko, a već ste zaključili raspravu kao ovlašćeni predstavnik.

Nama je potpuno neprihvatljivo da "Srbijagas" u ovoj godini za zadnjih mesec dana se drugi put zadužuje za ovoliku sumu novca. Pre mesec dana je ova Skupština ratifikovala kredit na 190 miliona evra, takođe za tekuću likvidnost, sada je za dodatnih 170 miliona, plus 30 miliona za investiciju koja treba da krene, "Južni tok", za to nemamo problem, to je potrebno i normalno, ali za tekuću likvidnost, za dva meseca da se zadužite za 360 miliona evra je zaista više nego što može da i ova zemlja i "Srbijagas", podnesu.

Potpuno neprihvatljivo da odobravamo ovoliki kredit za tekuću likvidnost, a da pri tom nemamo nijedan parametar o tome, za šta su potrošeni prethodni krediti, a kojih je bilo i u 2010. godini i u 2011. godini.

Za ove četiri godine, Skupština Srbije je ratifikovala ukupno četiri zakona o kreditima za "Srbijagas" uglavnom za tekuću likvidnost u vrednosti od skoro 600 miliona evra. Ni jedan finansijski izveštaj ne možete da nađete na sajtu "Srbijagasa", o tome kako je poslovao "Srbijagas" u 2009, 2010, 2011. čak i 2008, zadnji iz 2007. godine.

Državna revizija je ušla u "Srbijagas" i počela da radi. Šest meseci je radila i do dana današnjeg nemamo izveštaj. Po rečima glavnog revizora, zbog opstrukcije u samom "Srbijagasu", rekli ste da će u januaru biti restrukturiranje "Srbijagasa", ali za svaki slučaj, pre izveštaja revizije i pre restrukturiranja "Srbijagasa", hajde da odobrimo još 170 miliona evra. Nije li to crna rupa koja će sve da proguta?

Krajnje neodgovorno ponašanje sponzorstva, oglašavanja, 300 čuda se tamo može naći, sve pod velom tajne. Niko živi ne zna šta se troše pare u "Srbijagasu", ali za svaki slučaj da država Srbija da subvenciju u vidu od 360 miliona evra na kraju ove godine.

Pre neki dan ste govorili da u narednom budžetu neće biti subvencija za javna preduzeća, pa evo kada damo u jednoj godini 360 miliona navodno ratifikovanih, ratifikacija ugovora o kreditu, u stvari subvencija, onda i nema potrebe da naredne godine "Srbijagas" ima subvencije, jer ovo je čista subvencija. I vrapcima je jasno da "Srbijagas" ovo neće moći da vrati, nema od čega. Odakle će vraćati?

U tolikim dugovima, u tolikim dubiozama u lošem poslovanju, nemoguće je da se vraćaju ovoliki krediti, po ovolikim kamatama. One su značajne, preko 7%-8% će biti kamate samo na ovaj kredit, prethodni su takođe nepovoljni. Dakle, ovo će vraćati svi građani Srbije.

Gospođo Grubješić, ako nije problem, da se čujemo.

Dobro, ne bi bilo loše ni da me pratite, pošto postavljam neka pitanja, ne znam koliko možete da pratite gospođu Kovač i mene?

Vi ste vrlo inteligentna žena, ali sumnjam da ako dolaze informacije sa dve strane, da mogu da budu dobro razrađene.
Dakle, za mene, koji nema tu čast da mu "Srbijagas" isporučuje gas u Nišu ili za dve trećine građana Srbije, koji nemaju gasne instalacije, ne koriste taj gas, apsolutno je neprihvatljivo da parama poreskih obveznika vraćamo ove kredite, jer sigurno "Srbijagas" to neće vraćati.
Uvek pokrivanje time da je niska cena gasa koji koriste uglavnom oni koji žive na teritoriji Vojvodine, delom na teritoriji Beograda, da pokrivamo gubitke tako što ćemo davati kredite za tekuću likvidnost, u stvari se pokriva loše poslovanje.
Kada se bude jasno raščlanilo koliki su to gubici po osnovu potrošenog gasa, odnosno niže cene nego što je cena koju plaćamo na mađarskoj granici, koliki su gubici po osnovu preuzimanja "Agroživa", po osnovu preuzimanja Azotare Pančevo, po osnovu neracionalnog poslovanja, davanja sponzorstava, reprezentacija, oglašavanja i čega sve ne, e onda možemo da pričamo da li i koliko treba da se pokrije gubitak "Srbijagasa" kroz kredite.
Ovako paušalno davanje ovolikih para je potpuno neprihvatljivo za DS. Mi, naravno, ne možemo ovo da podržimo dok ne vidimo izveštaj i dok ne vidimo za šta su utrošene pare i dok neko ne podnese odgovornost za to.
Gospođa Mihajlović se zadnjih nekoliko godina intenzivno bavila "Srbijagasom" i njegovim poslovanjem. Prozivala je na svim mogućim medijima i njenog direktora i uopšte "Srbijagas" kao preduzeće. Obećavala je da će sve učiniti da se ispita do tančina šta se radilo u "Srbijagasu", da će javnost Srbije to znati. Evo, šest meseci prođe. Znamo da je koalicija nezgodna stvar, ali, znate, kad date reč i kad imate odgovornost za tu izgovorenu reč, onda bi trebalo nešto i da pokušate.
Nije valjda taj Bajatović jači od čitave koalicije, da svi moramo da radimo za njega? Ne radi se ovde konkretno samo o Bajatoviću, ali prosto je simptomatično da se Skupština Srbije isključivo bavi ratifikacijama "Srbijagasom", a da pritom nikakvu javnu informaciju o tome nemamo za šta se te pare troše, bez jasnih kriterijuma kako su se trošile pare, bez jasne odgovornosti šta se dešavalo zadnjih godina tamo. Na kraju krajeva, zamenik direktora "Srbijagasa" je uhapšen u aferi "Azotara". Šta će biti kada se potpuno otvore karte?
Povucite ovu ratifikaciju. Kada dobijemo izveštaj revizije, kad prođe restrukturiranje i kada se oceni svrsishodnost i opravdanost davanja novih garancija za pozajmljivanje, onda možemo da pričamo i da možda eventualno podržimo tako nešto. Hvala.

Čuo sam ovde od predstavnika većine da su oni protiv toga da se daju dalje garancije "Srbijagasu" i da kritikuju što se "Srbijagas" bavio neprofilnim poslovima, pa očekujem da će takav stav biti i pri glasanju i da nećete podržati ovo zaduživanje koje se tiče tekuće likvidnosti, a ovo prepucavanje između jednih i drugih, prethodna Vlada je bez ikakvih kriterijuma dala garancije da se "Srbijagas" zaduži za preko 570 miliona evra. Ova Vlada daje garancije u ovih mesec dana za još 360 miliona evra. Dakle, za nas ste i jedni i drugi potpuno neodgovorni i isto radite i istu ćete odgovornost snositi kada "Srbijagas" dođe na doboš i budžet mora da pokriva te dugove, odnosno da vraća kredite. Jasno je da "Srbijagas" neće moći da vrati ove kredite, tako da će budžet morati to da vraća. Što se nas tiče, predstavnici i prethodne vlade koji su učestvovali u vlasti i ovi danas potpuno istu odgovornost će snositi za ovo.
Ono što mene interesuje, pretpostavljam da bi trebalo da mi gospođa Grubješić odgovori, ovde u obrazloženju Zakona o zaduženju za Južni tok se nigde ne govori za šta će se trošiti pare, koliko će to biti izgrađeno sa ovih 30 miliona evra, koja je to deonica, dokle ćemo stići itd. Nemamo ni jednu analizu za šta i da li će biti opravdano to zaduživanje, koliko će nas koštati i koliko još para treba uložiti da bi se izgradio Južni tok.
Što se tiče DSS, mi podržavamo svako zaduženje koje se tiče direktne investicije. Južni tok, bez obzira na sva osporavanja koja u nekim slučajevima imaju i svoje činjenično opravdanje, Južni tok jeste korisna stvar za Srbiju i sigurno da će Srbija od toga prvo pojačati svoju energetsku bezbednost, drugo, obezbediti dugoročno snabdevanje jeftinijim gasom svoje sugrađane, treće, moći će da izgrađuje energetske objekte zbog mnogo većeg protoka gasa kroz njenu teritoriju, sa četvrte strane, inkasiraće ne tako male svote novca za tranzit gasa kroz Srbiju. Kroz Srbiju će južni tok prolaziti u dužini od oko 410 kilometara. Planirane takse koje treba Srbija da ubere od tranzita, u onim godinama kada bude puno iskorišćenje Južnog toka, će biti preko 200 miliona dolara godišnje, tako da, kada se sve to sumira, to je vrlo pozitivna stvar za Srbiju i svako zaduženje u tom smislu je za nas opravdano, ali moramo tačno i da znamo koliko ćemo to izgraditi sa ovih 30 miliona evra.
Ono što bih hteo vas da pitam, pretpostavljam da taj odgovor ne možete da mi date, ali je zato bio potreban neko ko je mnogo upućeniji u ovu materiju - ko je ispred države Srbije zadužen da planira razvoj Južnog toka, trasu i sve energetske objekte koji će biti od strateškog značaja za Srbiju? U strategiji razvoja koju je donelo ministarstvo predviđeno je da se izgradi nekoliko elektrana koje će koristiti gas iz Južnog toka. Za to je ministarstvo tražilo i naručilo studije da se rade, gde bi trebalo da budu te gasne elektrane i kojih kapaciteta, kojih snaga. Konkretno za grad Niš studiju je radila Američka kompanija pod nazivom "Vole persons" i ministarstvo je platilo tu studiju koja je pokazala, na osnovu analize, da se u Nišu treba graditi elektrana snage 600 megavata, 450 megavata električne snage i 150 megavata toplotne snage i to je ušlo u strategiju razvoja energetike Srbije.
"Srbijagas" koji je glavni pregovarač i u ovom slučaju će biti, kompanija koja je ispred Srbije će realizovati projekat Južni tok, dogovarajući trasu i dogovarajući sa "Gaspromom" gde će biti raspoređeni ti energetski objekti, odnosno elektrane, prikazuje da će ih biti sedam – Subotica, Novi Sad, Zrenjanin, Sremska Mitrovica, Beograd, Kragujevac i Niš, gde pritom prikazuje snagu od 160 megavata za Niš, 100 megavata električne snage i 60 megavata toplotne snage, na osnovu kojih parametara? Ko ima pravo da menja nešto što je strategija Ministarstva energetike i za šta je Ministarstvo energetike naručilo fizibiliti studiju i platilo tu fizibiliti studiju i dobilo relevantne podatke koja elektrana treba da se napravi i koje snage. Da li to neko odokativno menja energetske planove i strategiju razvoja energetike, odokavitno stavlja koliko će koja elektrana biti snage, a da pritom, naravno, slučajno u Novom Sadu je predviđeno da takva elektrana bude 300 megavata električne i 200 megavata toplotne snage? Niš ima 270 hiljada stanovnika, Novi Sad ima 300 hiljada stanovnika. Kako je moguće da elektrana bude profitabilna u Novom Sadu koja je pet puta veća nego ona u Nišu? Ili je jedno potcenjeno ili je drugo precenjeno.
Mislim da ova skupština i javnost zaslužuju odgovore na ova pitanja. Demokratska stranka Srbije će, bez obzira na sve to, podržati zaduženje za izgradnju Južnog toka, jer je to višestruka korist za Srbiju, ali sve drugo što se tiče zaduženja, naročito za tekuću likvidnost koja je bacanje para u bunar, je nešto što je apsolutno neprihvatljivo za nas, dok se ne razdvoje non-kor delatnosti, dok se ne ispita koliko je gubitaka dodatnih napravljeno u "Agroživu", u "Informatici", u "Azotari Pančevo" ko je tu muljao sa kime, koliko je tu protivpravne koristi bilo iz tih poslova i ko je odgovoran za to. Zaista nećemo podržati, a pozivam i vas da to ne podržite, jer ako ste kritikovali zašto je prethodna vlada na čelu sa DS bez ikakvih kriterijuma davala odobrenje da "Srbijagas" zadužuje do besvesti i da ne polaže nikome račune, onda nemojte ni vi to sada da radite.

Poštovani predsedavajući, poštovani predlagači ovog seta zakona, mi smo ukazali na zaista jedno čudno spajanje više tačaka u okviru ove zajedničke rasprave i govorili koliko je to besmisleno, jer su zakoni nesrodni. Kao dokaz toga je i veći broj ovlašćenih predlagača, tako da i moja rasprava mora da bude podeljena upravo tako.
Prvi deo priče će se odnositi na Razvojni fond Vojvodine. Evo, u zadnjih mesec dana, već treći put raspravljamo o nečemu što dolazi od strane Skupštine AP Vojvodine.
Ovog puta o uspostavljanju Razvojnog fonda Vojvodine koji je, kako smo čuli od vas i od nekih poslanika, postajao kao takav do februara meseca ove godine, ukinut odlukom Skupštine AP Vojvodine, pripojen Razvojnoj banci i posle nepunih devet meseci se ponovo vraća u ovom obliku koji je predložen u ovom zakonu. Interesuje nas šta se to spektakularno desilo u ovih deset meseci, da od opravdanosti odluke koja je doneta februara meseca, da se ugasi fond i pripoji Razvojnoj banci, do sada nove opravdanosti da se formira novi Razvojni fond Vojvodine.
S druge strane, morali bi da znamo i da do kraja raščistimo priču oko Razvojne banke Vojvodine, pošto je u raspravi o rebalansu budžeta, prvo, pa kasnije u budžetu Republike Srbije, bilo puno priče o Razvojnoj banci Vojvodine, o tome da li je ona zdrava banka ili nije, da li treba intervenisati da se spasu depoziti, da li država Srbija treba da pokrije te depozite po Zakonu o osiguranju depozita. Ovde je bila rasprava nekoliko dana i prilično žustra od onih koji su branili tu Razvojnu banku Vojvodine, da su njeni plasmani zdravi i da su sve insinuacije na tu temu zaista zlonamerne, a od vas smo čuli da treba da se sanira Razvojna banka Vojvodine, da deo zdravih sredstava treba da prođe Razvojni fond tako da nas interesuje šta se desilo u ovih 20-ak dana od priče da je banka zdrava do priče da treba da se spasava i da treba da se spasavaju plasmani koji su bili nezdravi.
U ovom zakonu ima nekoliko stvari koje za DSS nisu jasne. Prva je što Razvojni fond Vojvodine će poslovati u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, dakle, kao društva sa ograničenom odgovornošću.
Ciljevi fonda su definisani članom 4. razvoj privrede, poljoprivrede, podsticanje osnivanja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva, zapošljavanja, podsticanja izvoza, podsticanja ravnomernog regionalnog razvoja, itd. Međutim, u članu 6. se kaže da Razvojni fond obavlja poslove koji se odnose na odobravanje kredite, trgovinu hartijama od vrednosti, sticanja akcija i udela na osnovu pravnih poslova, uključujući i konverziju potraživanja. Dakle, oni poslovi koji se tiču profita i bankarskih poslova.
Razvojni fond, odnosno Fond za razvoj Republike Srbije, Razvojni fond Vojvodine bi trebalo da bude analogija Fonda za razvoj Republike Srbije, se bavi pre svega odobravanjem i finansiranjem projekata koji se tiču razvoja. Ne bavi se profitabilnim poslovima, ne bavi se emitovanjem hartija od vrednosti, ne bavi se bankarskim poslovima. Mislim da Fond za razvoj AP Vojvodine treba da se bavi razvojem, razvojnim projektima, a ne profitabilnim projektima i komercijalnim plasmanima. To smo imali u Razvojnoj banci Vojvodine, pa epilog znamo otprilike kakav je.
Druga stvar koja nam ovde nije do kraja jasna tiče se plasmana sredstava iz AP Vojvodine Fonda za razvoj AP Vojvodine. Smatramo da analogno pravilima koji važe u Fondu za razvoj Republike Srbije i plasmani sredstava iz ovog razvojnog fonda treba da budu namenjeni pre svega subjektima iz nerazvijenih područja. To se ovim zakonom ne može videti, jer suština Razvojnog fonda treba da bude da se podstiče razvoj i projekti iz razvoja, pre svega nerazvijenih područja. Toga u ovom zakonu nema.
Imamo suštinsku primedbu i na to da će subjekti sa teritorije AP Vojvodine imati mogućnosti da apliciraju za projekte pri ovom razvojnom fondu, ali će paralelno sa time imati mogućnosti da apliciraju i za sredstva Fonda za razvoj Republike Srbije, što u principu nije nezakonito, ali u neravnopravan položaj ostavlja druge građane i subjekte iz drugih delova Srbije, kao što je to slučaj i sa sredstvima iz Fonda za kapitalna ulaganja i nekih drugih podsticajnih sredstava ministarstava da subjekti da teritorije AP Vojvodine imaju praktično dvostruko finansiranje što sa teritorije AP Vojvodine, što sa teritorije i nivoa Republike Srbije.
Drugi set zakona se odnosi na zaduživanja i ratifikaciju ugovora o zaduživanju za koje garantuje Skupština Republike Srbije i to za JAT "Airways" deset miliona evra, za "Galeniku" 15 miliona evra i dva zakona o zaduživanju za "Srbijagas". Jedan je za početak realizacije projekta "Južni tok" 30 miliona evra i 170 miliona evra za tekuću likvidnost. To je ukupno 225 miliona evra, od čega 200 miliona evra je namenjeno "Srbijagasu".
Da vas podsetim, pre nepunih mesec dana, 24. ili 25. novembra je ova Skupština je ratifikovala ugovor o zajmu kreditu "Srbijagasu" za 190 miliona evra, takođe za tekuću likvidnost.
Kažite mi, koliko kredita i koliko ratifikacija ova skupština treba da odradi da bi "Srbijagas" preživeo? Dokle više da država pokriva nečije nesavesno ili loše poslovanje?
Zaista je potpuno neodgovorno i neozbiljno da Skupština u mesec dana dva puta daje ogromne kredite, odnosno da ratifikuje ogromne kredite "Srbijagasu", a da pri tom nemamo nikakvu analizu koliko je "Srbijagas" zaista zadužen, po kom osnovu je zadužen, da li je to po osnovu nerezonskog preuzimanja firmi poput "Agroživa", Azotare Pančevo i sličnih.
Da podsetim, Azotara Pančevo kada je preuzeta od "Srbijagasa", imala je gubitak od 84 miliona evra. Sadašnji gubici se procenjuju na cifru od 360 miliona evra. Ko će da odgovara za tako loše poslovanje? Ovde su nas danima ubeđivali da je to pravi posao i da je to spasavanje Azotare. Po čijim leđima? Ko će da plati to spasavanje?
Pričali smo i o rebalansu budžeta, kako posluje "Srbijagas". Nijedan finansijski izveštaj nemate da nađete na sajtu "Srbijagasa" od 2007. godine na dalje. Nemate nijedan jedini finansijski dokument, niti o reviziji. Čuli smo danas od državnog revizora da su imali puno problema u poslu revizije "Srbijagasa", da se taj posao odužio mimo roka koji je predviđen, da su čak bili opstruirani od strane zaposlenih u "Srbijagasu", pa vas pitam zašto se pribegava ratifikaciji još jednog kredita kada je situacija takva da je očigledno da "Srbijagas" posluje vrlo neracionalno i da to apsolutno nisu čista posla? Zašto se ne sačeka izveštaj državnog revizora, pa da vidimo kako stoje stari u "Srbijagasu", pa da onda na osnovu tih podataka i na osnovu podataka koliko je zaista zadužen "Srbijagas" i koliko je likvidan da može da vraća te dugove, da krećemo u odobravanje novih kredita? Zaista je potpuno nerazumno i neracionalno i nerezonski da se ovoliko para trpa u jednu rupu bez dna.
Kao što reče jedan moj prethodnik, očigledno će morati da se prikrivaju razne donacije za kulturne i sportske manifestacije, sportske klubove i koješta još.
Suštinski nismo protiv zaduženja koja se tiču investicija. Zaduženja od 30 miliona evra za "Južni tok" i početak realizcije tog projekta jeste zaista od suštinske važnost za Srbiju. Srbija će time dugoročno obezbediti i svoju poziciju na energetskoj mapi i energetsku stabilnost za narednih 50-100 godina. Taj projekat je zaista od kapitalnog značaja. Nemamo ništa protiv da se za ove namene država zadužuje i da daje garancije, ali nam opet nije jasno zašto"Srbijagasu"? Koliko znam formirana je zajednička firma "Srbijagasa" i ruskog partnera koji se zove "South Stream", sa sedištem u Novom Sadu, gde se Dušan Bajatović već uknjižio kao direktor i gde je predviđeno da će ta firma graditi "Južni tok". Da li je ministarstvo sa tim upoznato i da li će Vlada odobriti da onaj deo investicija koji se tiče izgradnje "Južnog toka" kroz Srbiju prolazi i bude odobren, odnosno bude rađen preko te firme"South Stream"? Mislim da i Vlada treba da da odobrenje za tako nešto.
Zaduženje "Galenike" i "JAT" je takođe, apsolutno neprihvatljivo za nas. "Galenika" je imala aferu pre dve godine sa ogromnim proneverama, koliko ja znam i prethodni direktor je smenjen i vođen je postupak protiv njega. Nemamo rezultate te afere. Sada se predlaže da se 15 miliona evra zaduži "Galenika", da država garantuje. Znamo da preko 250 miliona evra "Galenika" duguje, pitanje je da li je ovo bacanje para u bunar, nepovratno bez mogućnosti da bude vraćen?
JAT Airways još jedan gubitaš, 10 miliona evra. Takođe nećemo podržati ovo zaduživanje, jer smo sigurni da će i ovo pasti na teret države, odnosno na teret svih poreskih obveznika. Principijelno, pošto živim u Nišu, a nemamo tu čast da JAT, nacionalna kompanija, sa sedištem u Beogradu, udostoji ljude koji ne žive u Beogradu, da leti sa nekog drugog aerodroma, nemam ni pravo da podržim ovako nešto. JAT Airways ne želi, odbija da leti sa drugih aerodoroma sem sa beogradskog, kao da su građani jugoistočne Srbije, zapadne Srbije ili bilo kog drugog dela Srbije građani drugog reda, pa će država garantovati JAT-u kao gubitašu, da leti sa beogradskog aerodroma, ali JAT će moći da izabere da ne leti iz Niša, jer je to njegovo pravo.
Što se tiče ova dva zakona, koja su po nama ključna, a to je ratifikacija ugovora sa Republikom Italijom, odnosno sporazuma između Vlade Republike Srbije i Republike Italije u oblasti energetike, tu ima puno stvari da se kaže. Reći ću samo neke najvažnije. Tiču se sledećih stvari. Po ovom sporazumu Vlada Republike Srbije će odobriti Vladi Italije, odnosno partneru sa njihove strane, da gradi energetske objekte, male hidroelektrane na srednjem toku Drine i na Ibru. Takođe, po ovom sporazumu postoji mogućnost izgradnje više elektrana i vetroparkova na teritoriji Srbije, a sve za potrebe italijanskog tržišta energije.
Postavlja se jedno vrlo logično pitanje, za koje verujem da ćete dati odgovor, ili neko drugi u ovoj sali. Ako je evidentno da država Srbija nešto više uveze struje danas, nego što proizvede za godinu dana, odnosno proda i izveze, nešto više, a sigurno sa razvojem i sa prolaskom perioda narednih 10-15 godina te potrebe za energijom će rasti, kako je moguće da one energetske resurse koje imamo i koji nisu neiscrpni, a tiču se vodotokova, dajemo na raspolaganje nekome, u ovom slučaju Italijanima da oni koriste za svoje potrebe, a da mi pritom nismo podmirili naše potrebe?
Doći ćemo u situaciju da će sva struja koja se proizvede sa Ibra ili možda sutra sa Drine, biti izvezena u Italiju, a da ćemo mi morati da neku drugu struju kupujemo sa strane onda kada nam je potrebno. Znate o čemu govorim. Srbija godišnje 700 miliona kilovat sati i više uveze nego što izveze, to plati nekim parama. Potpuno je nenormalno da vi svoje energetske resurse ne koristite za svoje potrebe, nego ih dajete nekome sa strane, a naročito sa aspekta obaveza koje smo preuzeli po ugovoru o Zelenoj energiji sa Evropskim savetom, gde Srbija treba da do 2020. godine, proizvede čak 27% zelene energije, odnosno energije iz obnovljivih izvora.
Neću da pričam o tome koliko je nepovoljno to pregovaranje, koje je prethodna vlada uradila, gde je obavezala državu da 27% energije proizvede iz obnovljivih izvora, ali sa tog aspekta, tog nameta koji nam je uveden, ovaj sporazum deluje potpuno apsurdno. Umesto da te resurse koje imamo upotrebimo za dostizanje ovog procenta, mi ćemo te resurse na Ibru, možda i na Drini dati italijanskom partneru na raspolaganje. On će svu energiju povući, zadovoljiti svoje energetske potrebe a i povećati svoj procenat, a ne naš, učešća u zelenoj energiji koju ima svaka zemlja u skladu sa Sporazumom o proizvodnji i korišćenju zelene energije.
Što se tiče Zakona o energetici, odnosno izmena Zakona o energetici, imamo nekoliko stvari na koje imamo suštinske primedbe. Za nas je razumljivo, potpuno opravdano i podržavamo da ministarstvo mora da vrši veću kontrolu izdatih energetskih dozvola i slažemo se sa tim da treba te energetske dozvole i saglasnosti da imaju vremensko ograničenje, kao i da ministarstvo ima mogućnost da usled neiskorišćavanja resursa, posle određenog roka oduzima energetske dozvole i saglasnosti.
Svaka država, odnosno nadležno ministarstvo ima obavezu da stvori uslove za korišćenje resursa i da stvori ambijent za postizanje što je moguće, većeg iskorišćavanja tih prirodnih resursa, kroz zakonsku regulativu koja će biti krajnje jednostavna, efikasna i brza. U tom smislu, neke stvari nam nisu jasne, npr. član 34a kaže da se dozvola oduzima ako u roku od šest meseci se ne podnese zahtev za lokacijsku dozvolu. Za lokacijsku dozvolu je potrebno podneti idejni projekat, dokaz o rešenim pravno-imovinskim odnosima, saglasnost ministarstva, odnosno energetska dozvola, vodoprivredna saglasnost, saglasnost EPS-a za priključenje. Kada se dobije saglasnost ministarstva za dokaz o rešenim pravno-imovinskim odnosima na celoj trasi, npr, za jednu malu hidroelektranu, vam obavezno treba u 99,9% slučajeva saglasnost "Srbijašuma". Znate koliko taj proces traje, od tri pa naviše meseci. Saglasnost "Srbijavoda" takođe nekoliko meseci, saglasnost Elektroprivrede takođe nekoliko meseci. Da li mislite da je moguće da se za šest meseci dobiju sve te saglasnosti i da se podnese zahtev za lokacijsku dozvolu. Bojim se da neće biti. Ovaj rok je previše kratak i imajući iskustva sa birokratijom, koja je ovakva kakva jeste, će mnogi doći u situaciju da im se oduzima energetska saglasnost ili energetska dozvola.
Član 34. kaže – traži se dokaz finansijske sposobnosti, ali ne naglašava se koji je to dokaz, šta je to dokaz finansijske sposobnosti, za izgradnju nekog objekta. U obrazloženju se kaže da je to bankarska garancija. Da bi se dobila bankarska garancija, banka će vam dati garanciju ako imate građevinsku dozvolu. Da bi ste dobili građevinsku dozvolu morate da imate saglasnost ministarstva. Da bi ste dobili saglasnost ministarstva morate da imate bankarsku garanciju. Napravili ste začarani krug koji je nemoguće sprovesti. Taj član je apsolutno neprimenjiv.
Član 10, retroaktivnost, apsolutno je neprihvatljivo da oni ljudi koji su dobili energetske dozvole ili započeli izgradnju, kažu – postupci koji su započeti …
. (Predsedavajući: Vreme gospodine Lapčeviću.)
Postupci koji su započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se odredbama ovog zakona. Mislimo da je ovo neustavna odredba i da se ne može primeniti. Prosto ne može da uvodi nepredvidivost u poslovima gradnje investicije na ovaj način. Podneli smo amandmane na sve ovo što sam govorio, kao stvari koje nisu po nama do kraja jasne, verujem da ćemo imati prilike da o tome pričamo po amandmanima i da će neke stvari biti ispravljene, što bi dovelo zakon da bude prihvatljiv. Hvala.

Kratko ću. Ovo što ste govorili o Sporazumu sa Italijom, da je to nasleđen projekat. Znam da jeste nasleđen projekat, ali u ovom sporazumu takođe piše da svaka strana može da raskine ovaj sporazum. Ako je nedovoljno kvalitetan i dobar, zašto ga ne raskinemo? Ako ne uvažava naše interese onako kako treba da budu, zašto bi mi onda ratifikovali nešto što nije do kraja za nas dobro? Ne vidim gde je tu interes države Srbije. Šta je interes države Srbije? Italijanski partner će imati 51% u zajedničkoj firmi. Po tom osnovu će imati i upravljačka prava. Znate kako se radi kada imate upravljačka prava, gledate da profit te firme bude što je moguće manji, na sve moguće načine će se odlivati novac iz te firme i profit će biti minimalan, zato što se deli. Znate i slučaj Mobtela, kako se to radilo, to je razrađena priča davno.
Govorili ste o tome da ste napravili plan kako ćemo dostići tih 27%, ne uvažavajući ove resurse koje imamo, na Drini i na Ibru. Procenjena količina energije koja se može dobiti iz elektrana na Drini i Ibru i od vetrogeneratora je na nekih hiljadu megavata. Koliko ćemo dobiti od malih hidroelektrana, koje će biti na nekoj Bistrici ili na nekom potoku, na Staroj planini ili ko zna gde već? Ovo su glavni energetski resursi koje Srbija ima, a ti resursi nisu neiscrpni. Mi suvo zlato, najkvalitetnije resurse i najveće resurse dajemo Italijanima. Ne kažem da ih dajemo džabe, ali ne uvažavamo naše interese. Valjda prvo sebe treba da gledamo. Zašto mi nismo uzeli kredite da napravimo te elektrane, pa da prodajemo tu struju? Zar to nije logika? Hoće li italijanski partner sa živim parama praviti? Neće, i on će uzeti kredite. Nema nikakve logike.