Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o ministarstvima, i to u delu koji govori o Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja koje do sada nije egzistiralo i koje je sada novo ministarstvo.
To novo ministarstvo će, ako budemo usvojili zakon, nastati kao hibrid u kojem je životna sredina spojena sa prostornim planiranjem, odnosno onim delom koji se bavi izgradnjom u Srbiji. Smatramo da ovo, na ovaj način stvoreno, hibridno, veštačko ministarstvo neće biti funkcionalno i da će njegovim nastankom nastati mnogo veće štete u funkcionisanju Vlade i tog ministarstva, a i drugog ministarstva, Ministarstva za infrastrukturu, nego što će biti koristi.
Evo zašto smatram da ovaj amandman treba da se prihvati i da će tako biti mnogo funkcionalnije. Iz prostog razloga što je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja nastalo tako što je dosadašnjem Ministarstvu za zaštitu životne sredine pripojen deo iz Ministarstva za infrastrukturu koji se bavi problematikom prostornog planiranja, izgradnje objekata, inspekcijskim nadzorom nad izgradnjom objekata itd., što će reći da će se novo ministarstvo baviti dvema različitim kategorijama.
Pri tome, Ministarstvo za infrastrukturu će izgubiti onaj deo nadležnosti koji se bavi prostornim planiranjem i izgradnjom objekata, a znamo i sami da najveće probleme u Srbiji, a i resursa u isto vreme, predstavljaju resurs infrastrukture, izgradnja infrastrukturnih objekata, a s druge strane, zaštita životne sredine.
Svima je u Srbiji jasno da nam je možda jedan od najvećih prirodnih resursa to što se nalazimo u ovom delu Balkana i Evrope, što kroz zemlju Srbiju prolaze mnogi značajni koridori, i da poslovi izgradnje infrastrukturnih objekata, pre svega Koridora 10, završetak autoputa prema Dimitrovgradu, odnosno bugarskoj granici, s jedne strane, i prema Grčkoj, s druge strane, predstavlja zaista jedan veliki resurs koji država Srbija treba što pre da završi kako bi mogla da ubire veoma velike prihode po osnovu tranzita kroz našu zemlju.
Sramota je za ovu zemlju da 30 godina gradi Koridor 10 i da je za tih 30 godina jedva izgradila nekih 50 kilometara autoputa, a ako tome dodamo činjenicu da kroz Srbiju godišnje prođe, samo u toku leta, više od 500.000 automobila, uglavnom prema Turskoj i Grčkoj, i da se po tom osnovu ubere više desetina miliona dinara za putarine, potpuno je jasno da je najhitniji posao u ovoj zemlji da se završe autoputevi, jer će po tom osnovu Srbija, s jedne strane, mnogo više para ubirati i, s druge strane, biće mnogo privlačnija i to će mnogo lepšu sliku davati o Srbiji onima koji kroz nju prolaze, što se, pre svega, odnosi na strance.
S druge strane, životna sredina u Srbiji je toliko ugrožena da je bio dobar potez prethodne vlade što je osnovala novo ministarstvo za zaštitu životne sredine. Čim se izađe iz ove Skupštine, prolazeći širom Srbije, može se videti koliko je ta životna sredina ugrožena, koliko imamo divljih deponija na svakom mestu, koliko su nam reke zagađene, koliko imamo smetlišta na svakom koraku.
Znate da je 2001. godine usvojena Nacionalna strategija za upravljanje otpadom koja nalaže državnim organima i svim lokalnim samoupravama da se do 2008. godine, a to je ova godina, zatvore sve lokalne deponije, odnosno smetlišta, i do kraja ove godine budu izgrađene regionalne sanitarne deponije. Znamo i činjenicu da taj posao nije daleko odmakao, da skoro nijedna regionalna deponija u Srbiji danas nije završena i da smo u toj oblasti apsolutno daleko od standarda koje propisuje EU kojoj, naravno, svi težimo.
Ako se uzme u obzir da će na dnevnom redu ovog saziva parlamenta biti veoma mnogo zakona koji se tiču usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU upravo iz oblasti zaštite životne sredine, to je još jedan razlog koji govori u prilog činjenici da ministarstvo, ovo novo koje se pravi, hibridno, veštačko, neće biti funkcionalno jer je potrebno da postoji posebno ministarstvo za zaštitu životne sredine koje će se ovim pitanjima baviti, naročito u onoj oblasti koja se tiče usklađivanja zakonodavstva.
Kako smo čuli iz medija, jedan od prioriteta buduće vlade, koja će proisteći iz ove skupštinske većine, biće usklađivanje i brži napredak Srbije prema EU, pa se postavlja pitanje kako će to ministarstvo moći da se posveti usklađivanju zakona iz ove oblasti i bržem napretku Srbije prema EU ako će u svom sastavu imati jedan veoma važan resor - prostorno planiranje i izgradnju.
Da vidimo ko će biti ministar koji će pokrivati ovaj resor. Ako bude neko iz oblasti urbanizma i građevine, on će, naravno, po prirodi stvari, vući poslove ministarstva na svoju oblast, rešavaće probleme iz oblasti prostornog planiranja i urbanizma, građevine, legalizacije objekata, inspekcijskog nadzora i sličnih stvari, a poslovi zaštite životne sredine će, naravno, ostati u senci.
Ako, pak, bude ministar koji više teži zaštiti životne sredine, onda će resor planiranja i izgradnje ostati u senci, pa se neće baviti tim problemom.
Dakle, veštački spoj ove dve oblasti će rezultirati time da ovo ministarstvo apsolutno neće dati dobre rezultate.
Ako se uzme u obzir da će iz resora infrastrukture, koji sam naveo kao jedan od najvažnijih resora za izgradnju infrastrukturnih objekata u Srbiji, biti izuzet onaj deo koji se bavi prostornim planiranjem, koji je od životne važnosti za izgradnju Koridora 10, pre svega, ali i drugih saobraćajnica u Srbiji i drugih infrastrukturnih objekata, to samo znači da razlozi za pravljenje ovakvog ministarstva, ovako veštačko spajanje, leže jedino u politici.
Za to postoje samo politički razlozi, jer koalicioni partneri ne veruju jedni drugima i žele da resoru koji će pripasti verovatno DS-u pripoje resor planiranja i izgradnje kako bi mogli da kontrolišu resor infrastrukture koji će verovatno pripasti gospodinu Mrkonjiću, da bi mogao da bude kontrolisan od strane svog kolege iz onog ministarstva, jer bez tih prostornih planova i drugih urbanističkih procedura neće moći da se grade infrastrukturni objekti.
To znači da će i jedno i drugo ministarstvo biti neefikasno, što naravno implicira to da i čitava vlada neće biti efikasna. Razlozi su političke prirode, naravno.
To se jasno moglo videti i pre neki dan na zasedanju Socijalističke internacionale. Gospodin Tadić grli predsednika SPS Ivicu Dačića i gospodina Mrkonjića, a na licu gospodina Dačića se jasno vidi koliko mu je neprijatno što je do tog snimka uopšte i došlo, pa se čovek prosto snebiva, i ne želi da dođe do tog zagrljaja, ali šta će, to mu dođe kao zagrljaj bogomoljke koja će verovatno progutati SPS.
Ali, to je njihov problem. Problem narodnih poslanika, naročito ovih iz opozicije, jeste da ukažu na sve loše odredbe ovog zakona, da pokušaju amandmanima da poboljšaju odredbe, da vam unapred kažu da ne pravite veštačka ministarstva kako biste politički mogli jedni druge da kontrolišete, već da pravite racionalnu vladu koja će biti pre svega jeftina, efikasna, a time ćete postići onaj cilj o kome pričate, a to je socijalno odgovorna vlada.
Ovakva vlada, koja se predviđa ovim zakonom o ministarstvima, neće biti socijalno odgovorna. Biće samo potrošačka i, naravno, kakav naziv joj najviše i pristaje – trgovačka vlada.
Molim vas da uvažite ove razloge i da prihvatite ovaj amandman jer se radi o veoma važnim stvarima za državu Srbiju. Bez usvajanja ovakvog amandmana, odnosno prolaskom zakona u prvobitnom obliku, u kome se predviđa Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, biće krajnje neefikasna ministarstva i životne sredine i infrastrukture.