Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon, koji nam je objasnila gospođa ministarka da treba da nam omogući da povučemo kredite koji su daleko jeftiniji nego neki drugi, ponovo se prikazuje kao još jedno spasonosno rešenje za naše nagomilane probleme.
Prosto, ne prođe nijedan mesec od kada radi ova skupština, od početka ove godine, da mi na dnevnom redu nemamo neki od zakona koji je u suštini ratifikacija nekog međunarodnog ugovora o nekom zajmu, bilo da se radi o zajmu za izgradnju određenih objekata infrastrukture, bilo da se radi o zajmovima koji će popuniti naše, čini mi se, prevelike rupe u budžetu.
Mesecima unazad se priča o tome kako će nam kredit koji treba da dobijemo od MMF-a pomoći da prebrodimo probleme i da će popuniti određene budžetske rupe. Pri tome je Vlada još prošle godine najavila da će, po prethodnom sporazumu, pokušati da smanji svoje izdatke i svoju javnu potrošnju kako bi uravnotežila budžet i kako ne bismo imali preveliki budžetski deficit. Naravno, ta priča je trajala sve dok je bila delegacija MMF-a u Srbiji, a nakon toga se počelo ponovo raditi po starom i od silnog obećanja, a ja se sećam da je to obećanje bilo decembra prošle godine, da će Vlada smanjiti svoju javnu potrošnju, čak i broj zaposlenih, to se do današnjeg dana nije pomerilo ni za jotu.
Da se malo podsetimo kakva su sve obećanja dolazila od strane vladajuće koalicije, što preko potpredsednika Vlade za privredu, gospodina Dinkića, što preko vas. Od oktobra prošle godine počeli ste da pričate kako će se novi budžet za 2009. godinu bazirati na rastu bruto društvenog proizvoda od 6,5%.
Nakon toga uz upozorenje MMF-a taj procenat se korigovao na 3,5%, kasnije na dva, pa smo aprila meseca čuli od gospodina Dinkića da će to biti nula. Sadašnje prognoze, opet od istih aktera i od vas, kreću se od minus tri procenta, a ozbiljni ekonomisti su u startu rekli, i danas stoje iza toga, da će pad društvenog bruto proizvoda u 2009. godini u Srbiji biti oko 5%.
Na osnovu takve loše procene, pre svega od vaše strane jer ste vi ministar finansija i vi treba da vodite računa o tome koliki će biti budžet ove zemlje, imali smo Predlog budžeta za 2009. godinu i prihode u njemu u visni od 700 milijardi dinara. Tada smo, pri usvajanju tog budžeta, mi iz DSS-a upozoravali više puta za govornicom da je to neostvarivo, da su suviše negativna kretanja, da je srpska privreda u jako teškom položaju, da su poreski nameti preveliki i da je prosto nemoguće ostvariti tolike prihode. Više smo apelovali na Vladu i tražili od vas da pokušate da smanjite budžetske troškove, odnosno da smanjite javnu potrošnju.
Pri tome smo vam ukazivali da nijedna vlada u okruženju nema toliko ministarstava, toliko državnih sekretara, toliko pomoćnika, toliko rasipanja para, ali naravno za vas je vaš koalicioni sporazum mnogo bitniji od interesa građana Srbije i od toga kako oni žive.
Nakon prva četiri meseca, katastrofalnih po stanje i privrede i društva u Srbiji, početkom ove godine došli smo do rebalansa za 2009. godinu, gde su se budžetski prihodi korigovali na 650 milijardi, a rashodi na 720 milijardi. Pri tome ste, gospođo ministarka, ovde objasnili da će budžetski deficit biti 70,5 milijardi, a pre desetak dana je u javnosti izašla vest da je budžetski deficit probijen i da već u ovom trenutku, odnosno 1. oktobra 2009. godine iznosi 74 milijarde dinara.
Pitam vas, ko vam je dozvolio da probijete budžetski deficit?! Zašto niste predložili rebalans budžeta?
Danas je 13. oktobar, niti imamo rebalans budžeta, niti imamo od vas dato obećanje ovoj skupštini, pre nekoliko meseci, da će ove godine, uprkos svim problemima, biti ispoštovan budžetski kalendar i da će sve doći na vreme, dakle, da će i predlog budžeta za 2009. godinu biti u oktobru mesecu pred poslanicima, odnosno da će biti usvojen do 1. novembra.
To su bile vaše reči. Nažalost, sada je 13. oktobar, niti je Vlada raspravljala o rebalansu budžeta, koliko znam, niti o budžetu za 2010. godinu, tako da ste se nažalost i vi, iako pokušavate da se pokažete kao vrlo simpatičan ministar pred javnošću Srbije, pridružili plejadi mnogih ministara i potpredsednika Vlade kojima reč ne znači ništa.
Od izborne kampanje gde su pljuštala predizborna obećanja o 200 hiljada novih radnih mesta, došli smo u situaciju da imamo 150 hiljada ljudi više na Zavodu za zapošljavanje nego što je to bilo prošle godine. O hiljadu evra po glavi stanovnika ne treba ni pomišljati, jer smo pre dva meseca videli procenu ''čuvenog'' potpredsednika Vlade, gospodina Dinkića, da će od NIS građani Srbije moći da očekuju 20 do 30 evra. ''Obećanje – ludom radovanje'', dok ne prođe izborna kampanja, a onda sve po starom. Kao što se sada dešava sa MMF, pričamo i obećavamo sve dok je MMF tu, kada se potpiše sporazum – onda je sve po starom.
Čuli smo kako će Vlada na osnovu razgovora sa čelnicima MMF smanjiti javnu potrošnju otpuštanjem 14 hiljada radnika u javnoj upravi, državnoj administraciji, lokalnim samoupravama itd. Pre neki dan ste usvojili zakon kojim treba da se reguliše ta materija, a u kome piše da će najveći broj zaposlenih u državnoj administraciji biti 28.400. Da li hoćete da kažete da danas u Srbiji ima 28.400 zaposlenih? Kakvo je to smanjenje? Koliko znam, pričali ste prošle godine o cifri od 27 hiljada i nešto, blizu 28 hiljada zaposlenih. Sada će najveći broj biti 28.400. To je povećanje u odnosu na postojeću cifru.
Sve ono što smo vam naglašavali pri usvajanju budžeta Republike Srbije i rebalansa sada nam se, nažalost, vraća kao bumerang. Došli smo u situaciju da sa probijanjem budžetskog deficita već u oktobru za četiri milijarde dinara verovatno možemo da očekujemo do kraja godine da će preko 120 milijardi dinara biti manjka u budžetu.
Međutim, juče je ''čuveni'' potpredsednik Vlade, gospodin Dinkić, izašao ponovo sa veoma optimističnim izjavama – da izlazimo iz krize već početkom 2010. godine. Koliko se sećam, bukvalno takve ili vrlo slične izjave bile su u martu ili aprilu ove godine, kada je za jesen najavljeno poboljšanje u našoj privredi, a kako u privredi tako i u primanjima u budžetu.
Gospodin Dinkić kaže da će Srbija izaći iz recesije najkasnije u prvom tromesečju 2010. godine, što je još jedna u nizu prevara koje dolaze sa te strane i od tog gospodina, jer svi ozbiljni ekonomisti upozoravaju da će 2010. godina za Srbiju, nažalost, biti isto tako teška, ako ne još gora nego 2009. godina, bez obzira što su drugačija kretanja i što je drugačija situacija u razvijenim zemljama, jer se ta kretanja baziraju na jakoj privredi, što se u našem slučaju ne može reći.
Naša privreda je na izdisaju. Kamate koje treba da podstaknu razvoj te privrede su previsoke, pre svega bazirane na velikoj referentnoj kamati koju daje Narodna banka i onda te poslovne banke nemaju motiva da plasiraju gotov novac u privredu za podsticaj proizvodnje, već im se više isplati da to daju Narodnoj banci i da dobiju veliki novac za to.
Država je emitovala i zapise kako bi pokrila budžetski deficit, a pre neki dan u novinama smo pročitali da je neko na tome zaradio blizu 20 miliona evra.
Da li smo toliko bogati da možemo da plaćamo toliko visoke cene kredita, odnosno visoke cene vaših koalicionih dogovora, da ne želite da smanjite javnu potrošnju, već da samo namirujete jedni druge, vaše prohteve kroz dalje zaduživanje.
Više desetina ugovora, raznih ratifikacija, prošlo je kroz ovu skupštinu od kada ste preuzeli vlast, koji se mere u nekoliko milijardi evra. Čuli smo podatak da će Srbija krajem ove godine dostići svoju zaduženost otprilike od 24 milijarde evra i nije mi jasno na čemu bazirate vaš dalji optimizam da možemo da se zadužujemo do besvesti, da pri tom nemamo želju da smanjimo svoju potrošnju, da komotno živimo. Ko će vraćati te dugove? Na osnovu kojih prihoda i kojih privrednih kretanja možemo da očekujemo da ono što smo uzeli od stranih kreditora možemo da vratimo?
Juče je bila još jedna od genijalnih izjava gospodina Dinkića – da Srbija ima 758 miliona evra u rezervama Narodne banke, a pošto se očekuje da će deficit budžeta u narednoj godini biti 4%, za njegovo pokrivanje biće potrebno 1,6 milijardi evra.
Srbija ima ugovoren zajam za jednu milijardu evra, a dobiće 400 miliona od Svetske banke i 400 miliona evra od EU i 211 za Koridor 10, dok ćemo ostatak pokriti sa kreditom od Rusa.
Da li je moguće da jedan potpredsednik Vlade, a naravno sa njim i vi, razmišljate tako da ćemo svaku godinu svoje prevelike prohteve pokrivati zajmovima od milijardu, milijardu i 600 miliona evra ili već koliko? Dokle tako?
Umesto da smanjite prohteve, da smanjite javnu potrošnju, svake godine ovu zemlju dovodite u situaciju da se dalje zadužuje i to će ići dotle dok Srbija potpuno ne bankrotira i dok ne bude primorana da prodaje svoja prirodna bogatstva, koja se ogledaju u velikim i jakim javnim preduzećima, poput EPS, "Telekoma" i onoga što je ostalo za privatizaciju, što još uvek nije privatizovano. To je potpuno neodgovoran odnos.
Ono što je za mene bilo frapantno, pre izvesnog vremena je najavljen, kao veliki uspeh Vlade, zajam od Rusije u visini od milijardu evra. Nismo ovde čuli ništa više ni o aranžmanu sa MMF, ali smo čuli da će taj zajam biti utrošen, oko 300 miliona evra, za pokrivanje budžetskog deficita. Još jednom sipanje u rupu bez dna. Ostatak će biti utrošen za izgradnju metroa u Beogradu i za završetak izgradnje Obilaznice.
Takođe, je najavljeno da ćemo uzeti robni kredit od Kine koji će se utrošiti na izgradnju mosta od Borče do Zemuna ili obrnuto, svejedno. Dakle, sve ono što se tiče investicija u Srbiji država će pokriti zajmovima, državnim zajmovima, ali te investicije će se uglavnom odvijati u Beogradu. I što reče gospodin Batić malopre – šta će raditi oni ljudi koji žive u Surdulici, Trgovištu, Vranju, Pirotu, Toplici, koja je opustela ili Nišu, koji ima 37 hiljada nezaposlenih i stalne štrajkove na ulicama?
Kažite mi, koja je logika da građani cele Srbije vraćaju kredit kojim će biti izgrađen metro u Beogradu? Da li to znači da će od tog kredita biti izgrađeno još nešto u Srbiji ili će se samo graditi Beograd? Dokle ta više parola – hajde da Srbija radi, da se Beograd gradi! Ne treba da vas podsećam kakve su paralele i kakvi su odnosi primanja u Beogradu, kakav je životni standard u Beogradu i koliki je broj zaposlenih, odnosno nezaposlenih u Beogradu u odnosu na druge delove Srbije.
Valjda vam je poznat podatak da se svake godine u Beograd doseli jedan grad veličine Aleksinca ili Prokuplja, 40 hiljada ljudi se preseli u Beograd. Verovatno će ove i narednih godina taj podatak biti još veći, jer će mnogo veći broj ljudi morati da napusti svoja mesta življenja, zato što tamo ne mogu da ostvare egzistenciju.
Za mene je bio poražavajući podatak da sam ministar finansija da mi neko predoči da se mladi i obrazovani ljudi iz drugog ili trećeg grada po veličini u Srbiji iseljavaju i iz njega dolaze u prvi grad, a to je slučaj sa omladinom i mladim i obrazovanim ljudima iz Niša koji se sele masovno u Beograd ili Novi Sad, jer tamo mogu da nađu posao, a u svom rodnom gradu, a da ne pričam o manjim gradovima Srbije, nažalost, to ne mogu.
Ne mogu zato što su sve državne investicije fokusirane na glavni gradi i na ovaj deo Srbije. Jugoistočna Srbija je u potpunom kolapsu, ništa ne radi, nikakvi podsticaji od strane države ne dolaze u te krajeve, investicije su minimalne ili nikakve u te delove Srbije, a pored toga, situacija sa državnim institucijama, sa javnim preduzećima, koje su sve fokusirane u ovom delu Srbije dovoljno govori koliko su ogromne regionalne razlike i razlike u razvoju, da apsolutno ova vlast više ne zaslužuje da se na ovaj način odnosi prema građanima Srbije i onima koji najteže žive.
Doći ćemo u poziciju da oni koji najteže žive u krajevima koji su nerazvijeni vraćaju dugove za ono što će se graditi u Beogradu, a pomenuo sam metro i da ne pričam o drugim stvarima.
Takav odnos vlasti mora pod hitno da se promeni, inače će ova zemlja imati velike probleme, i to socijalne, u onim najugroženijim krajevima.
Naravno, mi ne možemo da podržimo koncept stalnog zaduživanja da bi se održao socijalni mir i da bi se održala Vlada. Za nas je važno da država bude što jeftinija i što ravnomernije razvijena, a to sigurno sa vama ne može da se ostvari, posebno ako se ima u vidu da su vam sva obećanja lažna i da je sve što ste do sada rekli apsolutno neistinito, da svakog dana iznosite nova i nova obećanja, i nova i nova zaduženja, i nove laži koje građane Srbije vuku daleko od boljeg života.
Za vas bi bilo najbolje da kao častan ministar pogledate ono što ste pričali pre pet-šest meseci, godinu dana, da se preslišate kakva je danas situacija u Srbiji, da na osnovu toga što ste izrekli neistine podnesete ostavku i da se povučete sa scene, kao i čitava Vlada Srbije. Hvala.