Poštovano predsedništvo, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, već godinu i po dana traje ova farsa i zamajavanje građana oko rekonstrukcije Vlade. Verovatno ne postoji zemlja u Evropi gde se u zadnjoj godini vlada rekonstruiše, na ovako skandalozan način menja zakon o ministarstvima i traži još jedna godina strpljenja da se završe tobože poslovi zbog kojih je ona stvorena.
Kao razloge za rekonstrukciju ministar Marković je juče naveo povećanje efikasnosti i funkcionalnosti Vlade. Da biste uopšte imali prava da tražite podršku za novu priču i strpljenje još godinu dana, treba prvo da podnesete račune šta ste radili prethodne tri godine i kakvi su vam rezultati.
Da vidimo šta je ova vlada radila prethodne tri godine. U ekspozeu i obećanjima nam je rečeno da će Vlada obezbediti uslove za otvaranje 200.000 novih radnih mesta, da će stopa rasta srpske privrede i BDP biti na nivou 5-7%, da će berza ojačati, da će evro biti stabilan, da ćemo imati više milijardi direktnih stranih investicija, da će penzije biti 70% prosečne plate, da ćemo dobiti 1.000 evra besplatnih akcija, da će "Fijat Srbija" proizvoditi 200.000 automobila i izvoziti ih u Rusiju, da će Vlada biti socijalno odgovorna, da će se nastaviti borba za državnu celovitost, da će mladi imati bolje uslove za školovanje, da posao i život ne mogu da čekaju.
Kakav je rezultat vaše jednosmerne politike i nepostojanja alternative posle tri godine vlade? Evro je sa 76 dinara skočio na 105. Indeks na berzi je pao nekoliko puta. Umesto privrednog rasta, imamo privredni pad i pad BDP od nekoliko procenata u odnosu na 2008. godinu. Strane direktne investicije za tri godine su ukupno manje nego 2007. godine. Prosečne plate su vredele 430 evra, a danas vrede 310. Prosečne penzije su pale za 40 evra. Od 1.000 evra besplatnih akcija dobili smo 17 evra. Uložili smo, kao država, stotine miliona evra u "Fijatovu" fabriku, koja umesto 4.700 radnika 2008. godine, koliko je tada upošljavala, sada upošljava 1.200, a novembra smo slavodobitno slušali kako je sa trake sišao dvadesethiljaditi automobil, a od tih 20.000 nijedan nije izvezen u Rusiju.
Umesto socijalno odgovorne Vlade, imamo na stotine hiljada ljudi na kazanu i sve veći broj onih koji traže hranu po kontejnerima. Umesto 200.000 novih radnih mesta imamo 400.000 izgubljenih postojećih radnih mesta. Deficit nikad nije veći u istoriji i prelazi više od milijardu evra godišnje. Za tri godine zadužili ste zemlju za više od četiri milijarde evra. Srbija je nikad poniženija u svojoj istoriji, bez perspektive. Ljudi odsecaju delove tela i prodaju bubrege. Siromašni i pogranični krajevi se prazne jer se tamo ne može živeti. Mladi nikad masovnije napuštaju zemlju i odlaze u svet. Cene divljaju, privreda je na kolenima, mali preduzetnici su u dugovima i pod bankarskim hipotekama do guše, poreznici haraju i cede suvu drenovinu, građanima se popisuje imovina zbog nemogućnosti otplate kredita. Mediji prave rijalitije, na najprimitivniji način zabavljaju narod, da ne bi mislio na svoju muku.
I sada ste se, posle fijaska ove vaše pogubne jednosmerne politike urušavanja države, setili da pravite rekonstrukciju Vlade da biste postigli ono što niste uradili prethodne tri godine. Predloženi novi zakon o ministarstvima, koji je više nego skandalozan, na najbolji način pokazuje da ste posle tri godine liberalno-kapitalističkog koncepta rešili da nas vratite ne u devedesete, već u feudalni sistem, tako što ste podelili plen po partijama.
Smanjujete broj ministarstava, ukidate neka, rasturate i pridodajete drugima. Da nije žalosno, bilo bi smešno. Kažite mi kakve veze imaju telekomunikacije sa kulturom. Kakve veze ima energetika, proizvodnja električne energije, snabdevanje gasom i naftnim derivatima sa pravljenjem puteva, mostova, naplatom putarine? Kakve veze ima rudarstvo, površinski i podzemni kopovi, sa prostornim planiranjem? Naravno da nemaju nikakve veze i naravno da se sve radilo po partijskom ključu – ovo je plen jedne partije, pa ćemo pridodati to ministarstvima koja ostaju u toj partiji.
Nikada se u istoriji srpske države nije desilo da se rudarstvo odvaja od energetike. Srbija ima tako koncipiran energetski sektor da preko 80% električne energije dobija iz termoelektrana, kopanjem uglja na površinskim kopovima i sagorevanjem istog za proizvodnju struje.
Pitam vas – ko će sada biti nadležan za termoelektrane, koje su jedinstven sistem kopova i proizvodnje struje? Da li će to biti ministar ortoped ili ministar saobraćajac? Ili će možda o termoelektranama brinuti kolegijum obojice? Vi, odnosno vaš premijer i ministar koji je juče obrazlagao novi koncept ministarstava, to naziva boljom organizacijom, racionalnijom i efikasnijom, sve u dobrobit građana. Kakva crna efikasnija organizacija, kada ovo blage veze nema jedno s drugim?
Pre mesec dana ste krenuli da se pljujete između sebe, te Mlađa kaže – Mirko je nesposoban, nema autoritet, ne odlučuje ništa, ministri DS su poltroni, ljubomorni su na ono što ja radim. Mirko mu uzvraća da je najveći problem u Vladi upravo G17 i Mlađan Dinkić, da su zbog njega svi problemi nastali u ovoj državi, da je zbog njega 400.000 ljudi izgubilo posao, da nemamo direktne investicije baš zbog Mlađana Dinkića i njegove zloupotrebe državnih sredstava.
Ni mesec dana nije prošlo posle intervjua jednog uticajnog ambasadora koji reče da Srbiji nisu potrebni izbori, videsmo, gle čuda, metamorfozu i ponovno zbližavanje onih koji su se pljuvali pre mesec dana. Sada odjednom puj-pike, ne važi, sve što smo rekli polizaćemo i pod novom firmom, koja više nije G17 nego neki ''regioni'', ući ćemo u novu priču sa istim ljudima, sa istim programom, da pravimo autoritativniju, kredibilniju vladu, vladu koja će rešiti sve probleme u ovoj državi koje nije rešila za tri godine. Nije nego.
Gospodo, jedini problem u ovoj državi, ili najveći problem koji ova država ima, jeste upravo vi. Vi ste najveći problem u ovoj državi. Dok vi ne odete, neće se stvoriti uslovi da se u ovoj zemlji živi normalno. Nema više vremena ni za kakve rekonstrukcije. Ovo je čista farsa i čista kozmetika.
Na popravni može da ide onaj đak koji ima nekoliko negativnih ocena. Vi imate sve do jedne negativne ocene u onome što ste obećavali a niste uradili, a po rezultatima imate čiste nule. Za tako nešto se ponavlja. Za tako nešto nema mesta, niti imate moralno pravo da tražite popravni ispit. Smesta morate da podnesete svi ostavke, da bi Srbija otišla na vanredne parlamentarne izbore, da bi dobila nacionalno odgovornu vladu koja će probati da zemlju izvuče iz ove krize i propasti u koju ste je vi doveli. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo jutros ministra koji je obrazlagao Predlog izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji. Tom prilikom nam je rekao da je potrebno dodatno ubrzati proces izdavanja građevinskih dozvola, dodatno pojednostaviti te procedure kako bi se omogućilo da se investicioni ciklus u oblasti građevinarstva ubrza, da se ubrza oporavak posustale građevinske industrije itd., da se dodatno pojednostave procedure i smanje troškovi za legalizaciju objekata.
Kad tako nešto čujete zaista niko nema lošu nameru da ne poveruje u to, ali gledajući i čitajući ono što je ministar Dulić pričao pre godinu i po dana pri usvajanju prethodnog zakona nailazimo na gotovo iste rečenice i gotovo iste pasuse. Namera Ministarstva je da legalizacija bude masovna i pravedna, pri čemu masovna znači da će svi objekti za koje postoji mogućnost biti legalizovani uz minimum dokumentacije, rečeno je tom prilikom, juna 2009. godine. Takođe, tad je rečeno da jedan od stubova reformi koje ovaj zakon donosi jeste pojednostavljenje procedure za izdavanje građevinskih dozvola.
Na referentnoj listi Svetske banke Srbija se nalazi na nedopustivom 171. mestu, kad je u pitanju dobijanje građevinskih dozvola, što je alarm koji treba da nam stavi do znanja da su nam procedure komplikovane i da Srbija treba da pojednostavi te procedure, odnosno da se ubrza vreme za dobijanje građevinske dozvole.
Dakle, to je država trebalo da uradi, nadležno ministarstvo i ova vlada – da pojednostavi procedure, da ubrza izdavanje građevinskih dozvola i omogući investitorima da bez prepreka ili sa manje prepreka mogu svoj novac da ulažu u ovu zemlju i da na taj način poboljšaju investicionu klimu i poboljšaju standard građana.
Šta se desilo u ovih godinu i po dana? Prvo je krajnje nelogično da ovako obiman zakon, koji smo razrađivali pre godinu i po dana i usvojili ga, menjamo nakon ovako kratkog vremena, i to ga ne menjamo samo u pojedinim članovima, nego, bogami, u skoro više od 60% članova, tako da ovo više ne može da se zove zakon o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, već bi mogao da se nazove čak i novim zakonom o planiranju i izgradnji.
Umesto pojednostavljivanja procesa dobijanja građevinskih dozvola i skraćenja vremena za te dozvole, Srbija je pala za pet mesta. Tad se nalazila, po ministrovim rečima, na 171. mestu, a danas se Srbija nalazi, nažalost, na 176. mestu. Umesto da se taj proces ubrza, on se izgleda usporio. Umesto da procedure budu jednostavnije, one su, izgleda, komplikovanije. Danas se Srbija nalazi na 176. mestu, po istraživanju Svetske banke, što nije nikakva preporuka, niti smo interesantni, kako za domaće tako ni za strane investitore.
Takođe, ministar je rekao da je zabluda da je Zakon zaustavio gradnju u Srbiji. U 2009. godini, prema statistici, gradnja u Srbiji je pala za 50%, u 2010. godini je pala za 23% u odnosu na 2008. godinu. Dakle, sve što je rečeno apsolutno se može demantovati jasnim statističkim podacima. Prema podacima koje posedujem, godišnje se u Nišu izdaje između 800 i 1000 građevinskih dozvola prema starom Zakonu o planiranju i izgradnji koji je važio u 2009. godini. Sad je taj broj za tri do četiri puta manji. Dakle, najviše 250 - 300 dozvola se godišnje izdaje u Nišu po novom zakonu. Takođe, prema rečima investitora, ranije je bilo potrebno otprilike od dva do tri meseca da se dobiju svi papiri za izgradnju, neko prosečno vreme. U početku primene ovog zakona bilo je potrebno i do šest meseci; sad je to nešto malo uhodanije, ne treba više šest, nego od četiri do pet meseci.
Dakle, ne samo prema ovim podacima, nego i prema mišljenju relevantnih stručnjaka, ovaj zakon je samo uneo pometnju u oblast planiranja i izgradnje i dodatno zakomplikovao i usporio procese izdavanja građevinskih dozvola, što je naravno uticalo i na pad proizvodnje u građevinskoj industriji, na otpuštanje radnika i na loše stanje i lošu investicionu klimu u ovoj zemlji.
Takođe, ministar nam je rekao da je država ranije masovno radila bez dozvole i da je ovim zakonom, jednim članom, predviđeno da će država po nekoj posebnoj proceduri moći da legalizuje te nelegalno građene objekte. Postavljamo sebi pitanje, zašto su građani masovno gradili objekte bez dozvole, ni dan-danas ne žele da ih legalizuju, odnosno da plate nadoknadu? Ako država može da radi bez papira, zašto onda to građani ne bi radili? Ako državni organi, počev od predsednika Republike, Vlade, ministarstava i svih drugih, ne plaćaju komunalne troškove, kako očekujete da će siromašni građani to raditi?
Dakle, država je primer u svemu, i onom dobrom, ali čini mi se da tog dobrog ima vrlo malo, a mnogo više u onom lošem. Niko nema pravo da od građana traži da rade nešto i poštuju zakon ako se ni sami ministri ili članovi vlade, čitava državna administracija toga ne pridržava.
Došli smo do procesa legalizacije objekata. Tad je ministar rekao da je potrebno da se u Srbiji nelegalno izgrađeni objekti legalizuju kako bi se svim građanima omogućilo da te objekte koriste na legalan način, da ih stavljaju u promet, da na osnovu njih uzimaju kredite itd. Namera ovog ministarstva, pre godinu i po dana rekao je ministar, jeste da legalizacija bude masovna i pravedna, pri čemu masovno znači da će svi objekti za koje postoji mogućnost biti legalizovani sa minimumom dokumentacije.
Danas nam je ministar izneo jednu novinu, koja glasi ovako – zastao je proces legalizacije, mnogo je papira, mnogo je skupo, nerešeni su vlasnički odnosi i treba dodatno da menjamo zakon u ovoj oblasti i omogućimo da se objekti legalizuju, jer su inicijalni troškovi 500 evra, predlažem da to bude na četiri godine da bi građani imali što manje troškova itd. Kaže, 99% će biti popust za prvih sto kvadrata, 60% popust na drugih sto kvadrata itd.
Kažite mi, molim vas, na osnovu kojih parametara se došlo do ovih procenata? Kako ćete objasniti ljudima koji su, složićemo se, valjda, u većem procentu, gradili objekte sa dozvolama, uz plaćanje komunalnih troškova, da su oni bili u krivu kada su poštovali zakon i kada su to uradili na onaj način kako procedura nalaže, ako sada omogućavamo svima onima koji su gradili bespravno? Naravno, među njima je najveći broj onih koji nisu mogli da plaćaju; tim ljudima u slučajevima socijalne potrebe treba omogućiti besplatnu legalizaciju, ali se bojim da će kroz ovaj proces legalizacije proći i mnogo drugih koji su gradili objekte ne samo za sopstvene potrebe, već možda i vile ili nešto što se ne može smatrati stambenom potrebom.
Na kraju krajeva, rečeno je da je država od dana stupanja prethodnog zakona na snagu, dakle, od septembra 2009. godine, prestala da gradi objekte bez papira, odnosno za svaki objekat koji investira iz državnog ili lokalnog budžeta moraju da postoje validni papiri.
Predlažem vam, gospodine ministre, da dođete u Niš i da pitate, odnosno da prođete Bulevarom Zorana Đinđića, koji se rekonstruiše već godinu dana, da tražite samo jedan papir na osnovu kog se taj bulevar radi. Samo jedan, ne treba ni građevinska dozvola do kraja, niti glavni projekat, samo jedan papir da vam daju, da kažu – evo, na osnovu ovog papira radimo ovaj bulevar. Da ne pričam o nekim drugim stvarima.
Prokomentarisaću samo na kraju još jedan član zakona, a to je član 60, u kome se kaže da građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. Ako se objekat ne završi za tih pet godina, ako investitor ne završi taj objekat, prestaće da mu važi građevinska dozvola, odnosno moći će da produži građevinsku dozvolu za još dve godine ukoliko je završio 80% objekta, što će reći da je pokrio objekat, stavio stolariju itd.
Šta ćemo sa onim ljudima, a nažalost takvih je u Srbiji svakim danom sve više i više zbog ovakve vlade, potpuno nesposobne, koja je uništila naše živote i standard građana, koji su ušli u to da grade svoje objekte da bi rešili svoje stambeno pitanje, ali zbog nedostatka novca, gubljenja posla ili ne daj bože nekog drugog nepredviđenog događaja ne mogu te objekte da završe u predviđenom roku?
Da li ima takvih situacija? Šta ćemo sa njima da radimo? Oduzećemo dozvolu zato što neko nije imao dovoljno para da završi svoju kuću, pa će on morati to što je gradio da proda nekom drugom, jer ste predvideli da na toj lokaciji može neko drugi da dobije građevinsku dozvolu, a ne onaj ko je vlasnik zemljišta i delom izgrađenog objekta.
Mislim da je ovaj zakon potpuno promašen i da se donosi pre svega iz razloga zbog kog se i prodaje „Telekom“, a to je predstojeća predizborna kampanja. Treba se dodatno pripremiti i ulagivati biračima tako što ćemo im reći da ćemo im besplatno legalizovati kuće, objekte, da će to moći da rade na 15-20 godina, da će ih sve to koštati minimalno, da bi se dobio još koji glas. Ovaj koncept zakona je potpuno promašen, nikakve novine nije doneo, niti će izmene bilo šta novo doneti, te ga stoga Poslanička grupa Demokratske stranke Srbije ne može podržati i glasaće protiv njega.

Da dovršim ovu priču o Telekomu. Malopre ste obrazlagali, gospodine predsedniče Vlade, zašto smatrate da Telekom treba prodati. Naveli ste tri ključna razloga i kao prvi razlog ste rekli da Vlada ne treba da se bavi preduzetništvom, pa je moje pitanje u skladu s tim. S obzirom da su u većinskom državnom vlasništvu mnoge telekomunikacione kompanije širom Evrope, i to u Švedskoj, Norveškoj, Italiji, Švajcarskoj, Sloveniji, Belgiji, Luksemburgu itd., da li to znači da te zemlje nisu došle do takvog saznanja, odnosno da te zemlje smatraju da treba da se bave preduzetništvom i da nisu tržišno orijentisane kao što vi smatrate da država Srbija treba da bude tržišno orijentisana zemlja i da Vlada ne treba da se bavi preduzetništvom?
Kao drugi razlog ste naveli da profit od poslovanja Telekoma Srbije ide u budžet RS i da vi smatrate da to ne treba tako da se radi, već da ta dividenda, odnosno profit koji Telekom ostvaruje treba da ide na razvoj i da će u tom smislu, ako profit ne ide u budžet, odnosno ide u razvoj, korisnici usluga dobiti bolje usluge, odnosno da će Telekom pružati bolje usluge. Imajući u vidu iskustva zemalja u okruženju, profit koji se ne uplaćuje u budžet države koja je prodala taj većinski paket obično ide većinskom vlasniku, odnosno kompaniji koja je to kupila, i vrlo malo se ulaže u razvoj domicilne kompanije. Dakle, ni taj razlog ne stoji kao opravdan.
Kao treći, najvažniji razlog koji ste naveli, jeste da će prodajom Telekoma menadžment koji će postaviti novi vlasnik da bude stručan i lišen političkog uticaja. Da li to znači, gospodine Cvetkoviću, da sadašnji menadžment, koji ste vi postavili, nije stručan i da na njega Vlada i stranke koje su postavile taj menadžment imaju politički uticaj (u tom smislu verovatno ima i interesa vladajućih stranaka u tom političkom uticaju)? I recite mi na koji ste direktno menadžment mislili kada ste smatrali da nije stručan i da ne treba da bude pod uticajem politike.

Na vrlo slikovit način ste pokazali koliko imate saglasje i koliko imate isto mišljenje u Vladi. Malopre smo čuli gospodina Škundrića, vašeg ministra energetike, da nema partijskog uticaja pri postavljanju kadrova u javnim preduzećima, a vi sada rekoste da je menadžment ''Telekoma'' kompletno iz Demokratske stranke. O čemu se tu radi? Ima li tu partijskog uticaja ili nema?
Sledeće što ste potpuno kontradiktorno rekli jeste o stručnosti menadžmenta. Dakle, prodajom "Telekoma Srbija" novi vlasnik će postaviti stručni menadžment. Vi iz DS-a niste imali stručni menadžment da postavite u "Telekomu"? Što se onda hvatate u taj posao?
Koliko ja znam, u "Telekomu Srbija" 20% ima grčki "Ote", čiji je akcionar i "Dojče Telekom", i da se mnoge procedure i procesi unutar "Telekoma" upravo sprovode po svim svetskim standardima koji su inicirani i nametnuti od tog manjinskog partnera.
Ako je vaš problem što je u "Telekomu" izvršni menadžment politički i nije stručan, i po tom osnovu imate zamerke, imate sve mehanizme da postavite na jednom otvorenom, normalnom konkursu ljude koji to znaju da rade i koji su unapređivali ovu firmu zadnjih desetak ili, da kažem, 50 godina.
Vi danas, pošto nemate dovoljno para u budžetu i hoćete da dobro pripremite izbornu godinu, to prodajete da biste potrošili u predizbornoj kampanji. Dakle, to je čitava poenta prodaje "Telekoma" i nikakve priče okolo ne mogu tu poentu da zamagle.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministar, predložen je zakon kojim se daju garancije za SDPR za izvoz namenskih proizvoda u Alžir, to je jedan od načina, kako ste rekli, da se supstituiše rebalans platnog bilansa i da se smanji taj deficit koji je, kažete, od 2008. godine, kada je bio 18%, pao na 8% u 2010. godini.
Zaboravili ste da kažete jednu stvar, da je tom smanjenju najviše kumovalo smanjenje uvoza, a ne neki povećani izvoz. Podaci kažu da je uvoz za ove dve godine, od kada vi predvodite Vladu, smanjen za 40% u odnosu na 2008. godinu.
Danas je, pored ove tačke, na dnevnom redu i predlog ratifikacije zajma kod "Sosiete ženeral banke" za novih 400 miliona dolara, koji će biti iskorišćeni za popunu budžetskog deficita Republike Srbije, a koji ove godine iznosi oko 100 milijardi dinara, odnosno oko milijardu evra.
Hajde malo da pogledamo za šta se koristi taj novac. Vlada je krajem prošle godine donela odluku da se u ukupno 36 ministarstava, uprava, agencija i direkcija zaposli novih 735 državnih službenika. Koliko se sećam, pre dve godine, na pritisak MMF pri prvim pregovorima, Vlada je otpustila 3.400 činovnika. U ovom parlamentu smo doneli Zakon o limitiranju maksimalnog broja službenika u državnoj upravi na 28.400, od tih 3.400 činovnika, najveći broj njih, da ne kažem da su skoro svi, dobili su stimulativne otpremnine.
Nije prošlo ni dve godine, vi odobravate zapošljavanje novih 735 činovnika i, naravno, povećavate državnu administraciju, koja je i inače prevelika, i za koju svi znamo da je teret ove države, da se previše para troši na državnu administraciju u odnosu na neke druge troškove, ali bez obzira na to, vi donosite odluku da zaposlite novih 735 činovnika. To se verovatno može poistovetiti sa novih 735 partijskih poslušnika.
U vašem ministarstvu će, umesto dosadašnjih 200, raditi još 71 čovek, iako ste isplatili otpremninu za šestoro ljudi pri ovom otpuštanju u visini od 1,2 miliona dinara. A to ste objasnili time, da vam je potrebno još 70 ljudi kako bi radili na usaglašavanju srpskih zakona sa propisima i standardima EU; kao da pre dve godine niste znali da će vam biti potrebni ti ljudi i da sami ne možete te poslove da radite.
U Ministarstvu energetike će biti zaposleno još 39 ljudi. U Fondu PIO, koji ima 3.133 činovnika, biće zaposleno još 100 ljudi. U Agenciji za privatizaciju će biti zaposleno, pored dosadašnjih 280, još 26 ljudi. Koliko se sećam, a pretpostavljam i građani Srbije, Agencija za privatizaciju je trebalo je da završi proces privatizacije još 2008. godine, pa da je taj posao produžila za još dve godine, po prirodi stvari, privatizacija je pri kraju i tih 280 ljudi je verovatno završilo svoj posao, a ja vas pitam – šta će raditi novih 26 ljudi koji su predviđeni da budu primljeni u Agenciji za privatizaciju?
U Agenciji za regionalni razvoj biće primljeno još 19 ljudi, pored 50 postojećih. U Generalnom sekretarijatu Vlade, 80 činovnika nije dovoljno da opslužuje ovu Vladu, nego je potrebno da se primi još 20. U Savetu za decentralizaciju radilo je 10 ljudi, a biće primljeno još 27 itd. Ukupno 735 novih činovnika potrošiće, verovatno, dobar deo sredstava iz budžeta Republike Srbije na svoje plate, doprinose i ostale troškove.
A, za to će država Srbija, pošto nema dovoljno priliva u budžetu, morati da se zaduži da bi pokrila ogroman budžetski deficit, koji, već sam pomenuo, iznosi preko milijardu evra – pa ćemo tako svake godine, ''modelom novog rasta'', kako ste ga vi pomenuli. A taj novi rast se ogleda u rastu zapošljavanja u državnoj upravi, u rastu otpuštanja, od 2008. godine do 2011. godine – 400 hiljada ljudi je izgubilo posao, u rastu inflacije, koja je prošle godine bila 11,4%, a ove godine, samo u januaru mesecu je već 2%, a predviđa se da će ovakvom stopom rasta inflacije ona ove godine biti 14%, kao i u trendu rasta siromašnih i u trendu rasta nezaposlenih. Dakle, to je jedini trend rasta koji ova zemlja beleži.
Doduše, moram da budem iskren, postoji trend rasta u izvozu namenske industrije, pomenuli ste da je bio 80 miliona, a sada je porastao na 250, ali je to slaba uteha za ovu državu koja svake godine, pod vašim patronatom kao ministar finansija i ove Vlade koja vodi ovu državu, potroši milijardu evra više nego što prihoduje. Da ne pričam o tome na koji način funkcionišu ministarstva, na koji način funkcionišu druge ustanove i javna preduzeća.
Zato ne treba da čudi ni podatak koji verovatno i naši sugrađani znaju, ali ne znam u kom obimu, da je "Železnica Srbije" primila 142 nova radnika, bez konkursa, takođe, krajem prošle godine, a kvote za prijem su, zamislite, podelili direktor "Železnice", sindikati i razni drugi direktori sektora u JP "Železnice Srbije", koji ova država finansira sa 16,5 milijardi dinara godišnje. Od 18.500 radnika, koliko radi na železnicama Srbije, biće uposleno još novih 142 ljudi, i to uglavnom bez stručne spreme. Povećanje broja radnika dozvolila je Vlada Srbije, usvajanjem Plana poslovanja za 2010. godinu, a razlog je ugroženost procesa rada.
Pazite još jednu divnu rečenicu – javno preduzeće su prethodnih godina napustili mnogi zbog ispunjenih uslova za penziju ili uz stimulativne otpremnine, velika većina uz ovo drugo, pa je posao počeo da trpi. Samo u decembru prošle godine je 600 ljudi otišlo uz stimulativne otpremnine, što je koštalo državu verovatno brdo para, ali to nije razlog da se ne primi novih 140 ljudi, pa će, recimo, neka kuvarica brinuti o teretnom saobraćaju kao kolski otpravnik, za šta je potrebna četvorogodišnja železnička škola, čovek bez železničke škole će biti zadužen za prevoz opasnog tereta, a rudarski inženjer će biti rukovodilac transportno-komercijalne službe na stanici, itd.
To je jedan slikovit primer kako vi vidite državu i kakva je vaša ekonomska politika. Ekonomska politika Vlade u kojoj sedite vi, kao ministar finansija, jeste pogubna za ovu državu. Pokazalo se za ove tri godine šta vaši ekonomski eksperti znaju da rade kada su evro podigli za preko 30%, doveli ga na preko 100 dinara, kada su sve cene otišle u nebo, kada su državu doveli dotle, ovu državu kojom se Miloš Obrenović ponosio i prodavao poljoprivredne proizvode i meso Zapadu, da nema dovoljno mleka, već da mora da uvozi, a cene mesa i stanje na tržištu je više nego katastrofalno. Ionako teško stanje upotpunio vam je i dojučerašnji potpredsednik Vlade koji je brinuo o regionalnom razvoju, o privredi Srbije, o ekonomiji i o zapošljavanju, kojeg ste najurili, doduše, ni on se nije mnogo premišljao, pa je pobegao sa broda koji tone.
Nadamo se da ova agonija, koju ste proizveli rukovodeći državom ove tri godine, neće dugo trajati, da će vrlo brzo vanredni parlamentarni izbori koji će na vlast dovesti neke mnogo odgovornije ljude, koji će pošteno voditi ovu državu i koji će reći šta treba raditi da ne bismo dotakli dno koje nam se bliži. Hvala. (Aplauz)

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman suštinski zadire u materiju koja se zove vraćanje transfera lokalnim samoupravama. Gospođo ministre, pri usvajanju rebalansa budžeta sam, poštujući ono što je Stalna konferencija gradova i opština tražila od vas i traži već dve godine, napisao amandman i u Predlogu budžeta za 2011. godinu, zato što to vi niste uradili na zahtev 150 gradonačelnika i predsednika opština.
Podsetiću vas da je početkom oktobra ove godine Stalna konferencija gradova i opština, sa potpisom 150 gradonačelnika i predsednika opština, predala zahtev vama i predsedniku Vlade da se transferi lokalnim samoupravama vrate na nivou od 2008. godine. Tu su bili vrlo korektni, nisu čak ni tražili ono povećanje
koje se odnosi na rast troškova života i na inflaciju, već su tražili samo ona sredstva koja su bila predviđena pre dve godine u budžetu, a koja su zakonski utemeljena na 1,7% BDP.
U vremenu krize, u kome još uvek živimo, dakle, zadnje dve godine, jedino su lokalne samouprave lišene transfernih sredstava i jedino su one pogođene umanjenim aproprijacijama iz budžeta, za razliku od svih drugih korisnika ili nivoa vlasti koju tu štetu nisu pretrpeli. Lokalne samouprave su 2008. godine imale transfere od 40 milijardi dinara, da bi 2009. i 2010. godine ti transferi bili umanjeni za 40% i iznosili 25,7 milijardi dinara. Na taj način su sve lokalne samouprave u Srbiji uskraćene za preko 40 milijardi dinara, dakle, za čitav jedan godišnji transfer su za dve godine sve lokalne samouprave uskraćene.
U pismu koje vam je uputila Stalna konferencija gradova i opština se navodi da su opštine u ove dve godine pretrpele ogromnu štetu, da je kompletan razvoj i izgradnja u tim opštinama zamrla, da su se nagomilala ogromna dugovanja prema javnim preduzećima i ustanovama na nivou Republike, koja su u trenutku pisanja tog dopisa, dakle u oktobru mesecu, iznosila 17 milijardi dinara. Verovatno su danas ta dugovanja mnogo veća. Ugrožene su osnovne funkcije lokalnih samouprava: grejanje, komunalne usluge, funkcionisanje vrtića, osnovnog i srednjeg obrazovanja.
Međutim, vi u Predlogu budžeta niste predvideli veća sredstva na nivou koji je bio pre dve godine. Zapravo, predvideli ste uvećanje sredstava od nekih 20% i u Predlogu budžeta one iznose 31,8 milijardi, što je daleko manje od onoga što su opštine trebale da dobiju u 2011. godini.
Prema rečima predsednika Vlade, ministra ekonomije i regionalnog razvoja, Srbija još od početka ove godine izlazi iz krize, s jeseni je već trebalo da izađe iz krize i da beleži rast bruto društvenog proizvoda, te nam zato nije jasno po čemu su onda opštine zaslužile da budu kažnjene i 2011. godine.
U svom amandmanu sam na raznim aproprijacijama smanjivao nepotrebne troškove, pre svega u uslugama, troškovima putovanja, nabavkama nepotrebnih mašina koje u ovom trenutku nisu toliko neophodne i predvideo da se osam milijardi dinara vrati lokalnim samoupravama, da se za dve milijarde povećaju subvencije poljoprivredi, jer je sramota da država Srbija u 21 veku potroši više mleka nego što proizvede. Predvideo da se povećaju transferi za nedovoljno razvijena područja za čitavu milijardu, jer je sramotno da se samo 150 miliona dinara predviđa za transfere za najnerazvijenije opštine i predvideo sam 525 miliona dinara za isplatu zaostalih zarada radnicima EI Niš, "Niteks" Niš, "Jastrebac" Niš, "Građevinar" Niš i MIN Niš, jer su i oni pogođeni na isti način i ostali bez posla i bez zarada kao i radnici iz Kragujevca, koji štrajkuju i koji će verovatno u mnogome pomoći da odete kao nesposobna vlast koja sve vreme obmanjuje narod i koja je za ove tri godine potpuno devastirala i privredu i ekonomiju ove zemlje.
Najveća predizborna prevara koja je izašla pre neki dan na videlo, priznanjem ministra Dinkića da je morao da obmane građane Srbije da će dobiti hiljadu evra besplatnih akcija da bi predsednik Srbije pobedio. Od 4.000 ljudi, koliko je nekada radilo u "Zastavi", danas radi 1.200, a onih 1.500 koji su trebali da budu primljeni, na žalost, neće biti primljeni, pa danas štrajkuju. Dakle, to je vaša pogubna ekonomija koja potpuno uništava privredu Srbije.
Zato vas molim i pozivam sve narodne poslanike iz skupštinske većine, kojih ima 17 koji dolaze iz devastiranih opština, 47 poslanika većine dolazi iz okruga gde se nalaze devastirane opštine, da glasaju za ovaj amandman i vrate
transferna sredstva svojim lokalnim samoupravama, odnosno da vrate ingerencije i novac tamo gde je najpotrebniji. Ukoliko oni ne učine i ne podignu ruku za ovakav amandman i ne budu vraćena transferna sredstva, smatraćemo ih potpuno odgovornim za dalje uništavanje lokalnih samouprava i za njihovo normalno funkcionisanje. Hvala.

Poštovano predsedništvo, smatram da, kolega  Palalić i ja, ova sredstva koja su namenjena za opštinske komisije ne treba da budu finansirana i da postoje u razdelu budžeta, jer je to po ingerenciji lokalnih samouprava.
Zaista nam nije jasno kakva je to demagogija da ćemo, dakle, ingerencija lokalnih samouprava finansirati iz budžeta Republike Srbije, kao što je ingerencija lokalne samouprave da sredstva za opštinske komisije treba da budu obezbeđena u lokalnim budžetima, ali kako da budu, kada ste im vi uzeli sve pare, odnosno većinu transfernih sredstava ste ostavili na državnom nivou, pa ste te pare preusmerili na Ministarstvo za NIP, pa NIP finansira projekte koji su od lokalne važnosti, neke ulice, i kanalizacije po selima i gradovima, što su ingerencije lokalnih samouprava. Oni nemaju sa čim da finansiraju, već ste novac centralizovali i dali Ministarstvu za NIP, izmislili ministarstvo, umesto da Ministarstvo za NIP finansira projekte od nacionalnog značaja, Ministarstvo za NIP se samo tako zove, a finansira projekte od lokalnog značaja. Zbog čega?
Zato što lokalne samouprave nemaju para jer im je država uzela sva sredstva, zadržala na centralnom nivou i sada kroz nekakve marketinške trikove, daćemo 20 miliona za opštinske komisije, pa ćemo povećati poreze, pošto nećemo da im vratimo transfere od pre dve godine na 40 milijardi i kako je zakonom predviđeno 1,7% BDP, kršimo svesno zakon, ne vraćamo lokalnim samoupravama, ali ćemo, da bi nadomestili ta nedostajuća sredstva, promeniti Zakon o porezu na imovinu, pa ćemo naterati lokalne samouprave, ako hoće veće pare, neka oporezuju građane.
Ko će podneti teret tih troškova i državnog i lokalnog nivoa? Podneće opet građani i to je bezobrazluk.

Ovim amandmanom se predlaže raspored sredstava, dodatnih sredstava za lokalne samouprave, i to onih osam milijardi koji su predviđeni prethodnim amandmanom. U razlogu za odbijanje se kaže da se on ne može
prihvatiti iz razloga što je povezan sa prethodnim amandmanom, a koji nije usvojen. U obrazloženju za odbijanje amandmana koji sam podneo na član 7. se kaže da se on ne prihvata iz razloga što bi kod navedenih budžetskih korisnika Vlade, Ministarstva pravde, ekonomije, regionalnog razvoja itd, bilo ugroženo finansiranje zakonom utvrđenih funkcija. Da li se iko pita da li su ugrožene zakonom utvrđene funkcije lokalnih samouprava?
Gospođu ministra to ne interesuje. Dakle, sve ovo što danas mi pričamo i ova dva dana gospođa ministar obično ili ne čuje ili razgovara sa svojim pomoćnikom. Rasprava o amandmanima se svodi na čistu puku formalnost. Dakle, mi ovde pričamo, iznosimo argumente, a oni koji treba da čuju to da bi prihvatili naše argumente, oni to ne čuju.
Gospođa predsedavajući se čudi zbog onoga što ja pričam. Ali, gospođo Dragutinović, ne možete da pobegnete od istine da ste opštinama zakinuli 37 milijardi u ove dve godine. Ne možete da pobegnete od istine da su jedino opštine u Srbiji podnele teret krize, da jedino lokalne samouprave ne mogu da finansiraju svoj sopstveni razvoj koji su kroz zakon obavezne da rade, zato što ste im uzeli sredstva, a da se na razno razne načine dovijate kako ćete svim drugima da udovoljite da im date sredstva za finansiranje onoga što im ne pripada po zakonu.
Sve ono što je oduzeto lokalnim samoupravama dali ste Ministarstvu za nacionalni investicioni plan, ministarstvu koje je apsolutno nepostojeće i koje nema razloga da postoji.

Član 23. govori o tome kako se raspoređuju sredstva ovog izmišljenog Ministarstva za NIP i to ona sredstva koja su upravo oteta od svih lokalnih samouprava u Srbiji i data jednom ministru da kupuje kako glasove, tako i naklonost određenih lokalnih samouprava na terenu.
Dakle, sredstva NIP se raspoređuju na određen način i kaže se da je predviđeno da nalogodavac za projekte NIP iz oblasti infrastrukture bude Ministarstvo infrastrukture na teritoriji Vojvodine, koja ne mogu biti manja od jedne milijarde dinara.
U istom tom iznosu, ne manje od jedne milijarde dinara će biti sredstva NIP, u okviru Ministarstva za NIP.
Predložio sam da, u skladu sa usvojenim prostornim planom Republike Srbije, koji je prošlog meseca bio na raspravi u Parlamentu, u kome se predviđa jedna od strateških obaveza države da radi na smanjenju regionalnih razlika, da to se primeni odmah u budžetu Republike Srbije i da ovih šest milijardi dinara koliko je predviđeno u NIP za čitavu teritoriju Republike Srbije, bar dve milijarde budu namenjena nerazvijenim područjima, područjima Jugoistočne Srbije.
Odgovoreno mi je prilično skandaliozno, pročitaću ga – sredstva NIP za teritoriju Republike Vojvodine su utvrđena u skladu sa Ustavom, a ostala sredstva se raspoređuju po projektima i nema ustavnog osnova da se njihov raspored vrši prema teritorijalnom principu. Takvo je objašnjenje. Šta ovo znači? Nema ustavnog osnova da država raspoređuje sredstva i da tim sredstvima pospešuje ne razvijena područja da se razvijaju. Ili ovaj ko piše ova obrazloženja, nema pojma šta piše ili je ovo nešto što nam govori da oni koji nemaju ustavni osnov, odnosno nemaju pokrajinu, da rade na tome da prave pokrajinu.
Za nas je to neprihvatljivo i jedva čekam glasanje o ovom budžetu, da vidim koliko će poslanika vladajuće koalicije koji dolaze iz najsiromašnijih opština podržati ovakav skandalozan budžet koji otima sredstva iz najsiromašnijih opština i raspoređuje ih u Ministarstvu za NIP.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, današnja sednica, ne mogu da taj utisak ne podelim sa svima, imala je jedan vrlo čudan tok. Naime, ne sećam se u ovom parlamentu da je bio jedan predlog zakona i jedna rasprava da je ministar odgovarao na svaki komentar i na svaku raspravu bilo kog poslanika i da je trošio mnogo više vremena nego što su sami narodni poslanici ili predstavnici poslaničkih grupa to radili.
S druge strane, takođe je vrlo čudno da je popriličan broj poslanika vladajućih stranaka, a naročito DS danas prisutan u sali i da posle svakog izlaganja ministra sledi obavezan frenetičan aplauz, a što me, takođe, navodi na zaključak da sve ovo ima jednopartijsku svrhu pripreme DS i samog gospodina Šutanovca za izbore u svojoj stranci.
Žao mi je što je to tako danas ispalo i što su predsedavajući dopustili da se Skupština pretvori u političku pozornicu, gde će se u stvari koristiti svaka mogućnost da se uđe u duel kao na nekoj TV emisiji i da prepucavamo stavove o onom što nije na dnevnom redu.
Više je danas ministar govorio o izveštaju o radu Ministarstva odbrane i o tome šta su on i njegov tim uradili, nego o primedbama i pitanjima koje su postavljali poslanici ili dilemama koje su iznošene na samoj raspravi.
Pritom, naravno, ne mogu takođe da se otmem utisku da se svaki put koristila govornica od strane ministra i prilika da se na jedan uvredljiv način odgovara poslanicima, da se podučavaju, ako ne znate da vam kažem, ja ću da vas naučim, u kafanama slušate ili ne znam koji su već termini korišćeni, a da pritom predsedavajući opet nisu upozoravali ministra da poštuju dignitet Narodne skupštine. Sve u svemu, jedna vrlo čudna rasprava, ali ću se zadržati na dve ključne stvari koje su u ovoj raspravi pominjane.
Prvo je profesionalizacija vojske i ukidanje vojne obaveze, kao tema koja je dominantna. Sve što je vezano za to, prva i osnovna stvar, a što je više puta ministar na jedan vrlo nekorektan način iznosio, da je DSS protivna profesionalizaciji vojske i da je ona u stvari ona snaga koja i dalje neguje neke negativne trendove, neke prevaziđene načine odbrane zemlje itd., a što apsolutno ne odgovara istini.
DSS nije protiv profesionalizacije vojske, ali jeste protiv ukidanja obaveznosti služenja vojnog roka na onaj način na koji se to danas čini. Za to smo iznosili niz argumenata.
Dakle, kada krećete u profesionalizaciju vojske, onda imate valjda neki elaborat koliko će to da vas košta, kolike su vam snage potrebne i da li će to što radite biti dovoljno da izdrži sve bezbednosne rizike kojima je vaša zemlja izložena.
Pominjali smo probleme koje ova zemlja ima, jug Srbije i nerešen status Kosova, i izazove sa Sandžakom, sa devet županija u Vojvodini, sa problemom na istoku Srbije, koji sigurno ne mogu da se ignorišu i koji u ovom trenutku ne daju opravdanje da se Vojska Srbije smanjuje na 11 hiljada profesionalnih pripadnika, koji opet nisu garant da će biti mnogo efikasniji i mnogo uspešniji nego što je Srbija imala vojsku pre desetak godina, pre par godina ili danas.
S druge strane, ministar je potencirao govoreći o tome da li ćemo slušati glumce ili stručnjake ili profesionalce u vojsci, čime je verovatno mislio da treba da slušamo stručnjake i profesionalce u vojsci, a pri tom on radi suprotno.
Dakle, pre dve godine ili godinu i po dana načelnik Generalštaba gospodin Ponoš se javno suprotstavio politici Ministarstva odbrane i ministra Šutanovca i rekao da politika odbrane zemlje ne postoji i da on smatra da na ovaj način nema svrhe više da obavlja tu dužnost, pa je naravno zbog toga i smenjen. Takođe je izneo da Generalštab vojske ima 192 pukovnička mesta, a Ministarstvo odbrane 476. Da li je potrebnije da taj stručni kadar bude u Generalštabu ili u Ministarstvu odbrane?
S druge strane, novi načelnik Generalštaba, gospodin potpukovnik Miloje Miletić, izjavio je da ukidanje vojnog roka nije najbolje moguće rešenje, naročito kada uzmemo situaciju u okruženju, ali da je to trenutna odluka političkog rukovodstva. Vojnički rečeno – služenje vojnog roka ne bih ukinuo, profesionalni sam vojnik, i teško da bi bilo ko od nas odgovorio drugačije, ali to je stvar procene i političke odluke.
Dakle, s jedne strane, hoćemo da afirmišemo profesionalizam i stručnost onda kada nam odgovara, a kada nam ne odgovora, kada ta stručnost kaže u liku načelnika Generalštaba, i jednog i drugog, da vojsku ne treba smanjivati, da ne treba ukidati vojnu obavezu, onda kažemo da to nije potrebno i da lideri treba da donose hrabre odluke i da vode narod napred.
Bojim se da ovo sigurno nije vođenje naroda napred, već jedna lagana priprema da se Srbija na mala vrata uvuče u NATO alijansu, što jasno govore i izjave samog ministra i njegova nastojanja da Srbiju maksimalno približi toj alijansi koja je pre 11 godina zločinački bombardovala našu zemlju, uništila na desetine i stotine civilnih ciljeva, odnela hiljade života nedužnih ljudi. Samo, čini mi se, sulud narod i suluda nacija može da ulazi u takvu alijansu koja je na takav zločinački način bombardovala našu zemlju i praktično je dovela u ovu situaciju u kojoj smo danas.
To se jasno vidi i u rezoluciji koju je ovaj parlament doneo, u kojoj smo pomenuli i osudili sve zločine koji su učinjeni protiv srpskog naroda, ali naravno nismo imali hrabrosti da kažemo da je bombardovanje Srbije od strane NATO pakta bio zločinački čin, već smo pomenuli da žalimo za žrtvama koje su tada pale. Nema većeg poniženja za jedan narod kada on sam ne sme da kaže da je njegova zemlja zločinački bombardovana i uništena baš upravo od tog NATO pakta.
Dakle, smatramo da u situaciji u kojoj se sve danas nalazi, a sve realne analize ukazuju da bezbednosni rizici i napetost u svetu rastu, da bezbednosni rizici u okruženju takođe nisu naklonjeni nama i nekom opštem miru, i da u ovoj situaciji apsolutno nije primereno da se broj vojnika smanjuje, da se ukida obavezujuća vojna obaveza i da je potpuna demagogija kada se kaže – izađite vi u predizbornu kampanju sutra pa recite da uvodite vojnu obavezu. Znate šta, takvu demagogiju ukidanja obaveznosti nečega je apsolutno neprimereno koristiti u ovoj raspravi.
Možemo da kažemo i da ćemo da ukinemo plaćanje struje, na primer, pa onda kada za šest meseci vidimo da je to neodrživ sistem, niko ne može da izađe u političkoj kampanji i da kaže – sad ćemo da uvedemo obavezno plaćanje struje. Te stvari su neuporedive i na taj način ne može da se razmišlja o sistemu odbrane i o Vojsci Srbije. Naravno, iz svih ovih razloga DSS ne može da podrži ova dva zakona. Hvala.

Uvaženi gospodine  predsedavajući, uvaženi premijeru, uvaženi gospodo ministri, postaviću prvo pitanje premijeru Srbije, gospodinu Cvetkoviću, a pozvaću se prethodno na pitanja koja sam postavljao prošle godine u maju, dakle 28. maja je bila sednica, vezana su za gasovod i trasu gasovoda Južni tok koji treba da prođe kroz Srbiju.
Tada sam postavio pitanje, jer je tad bila aktuelna tema gde će gasovod, Južni tok, ući u Srbiju i u kom delu, da li kod Zaječara ili kako je ranije predviđeno trasom koridora deset, kod Dimitrovgrada, pa dalje Pirota, Niša prema Paraćinu, severni krak i južni prema Skoplju i prema Grčkoj.
Vi ste mi tada odgovorili da je trasa čisto komercijalna stvar i ona će se definisati kroz studiju izvodljivosti, a mi ćemo onda, misleći na vladu ili bilo kog ko bude tad odlučivao, tamo gde prolazi taj gasovod za unutrašnje stvari, a opet polazeći od komercijalnog interesa prema najvećoj koncentraciji potrošača da puštamo naše krakove koji će ići u tom pravcu i da će sigurno trasu gasovoda kroz Srbiju određivati fizibiliti studija i koja će odrediti najpovoljniju varijantu za našu zemlju i naše građane.
"Politika" je prekjuče objavila da će trasa, pozivajući se na intervju i izjave generalnog direktora Gasproma Aleksandra Medvedeva, magistralnog gasovoda Južni tok ući u Srbiju kod Zaječara. S tim predlogom saglasili su se i Srbija i Bugarska, a juče je to u susretu sa novinarima potvrdio Aleksandar Medvedev, generalni direktor Gasprom Eksporta.
Moje pitanje se logički nadovezuje na ovo što sam pročitao, na osnovu čega i ko je u ime Srbije dao saglasnost da trasa gasovoda uđe kod Zaječara. Ko je bio pregovarač u ime vlade? Na osnovu kog dokumenta, na osnovu koje studije izvodljivosti je izabrana ta najpovoljnija varijanta za Srbiju da trasa gasovoda uđe kod Zaječara i da ide već predviđenom trakom prema Paraćinu itd.
Da se razumemo, nemam ništa protiv naših ljudi koji žive u Zaječaru i tom delu Srbije, verovatno će to za njih biti veliki benefit, ali to me interesuje, na osnovu kog dokumenta se Srbija odlučila za ovu trasu, pošto je bilo obećanje i valjda je normalno da svaka država određuje trasu gde je za nju najpovoljnije i gde će je najmanje koštati s jedne strane. S druge strane, da će imati najveći benefit njeni stanovnici.
Interesuje me, kad je ta studija izvodljivosti rađena, ko ju je radio, koliko je koštala, kad je prezentovana itd. To su jedini bitni elementi koji mogu da odrede gde će gasovod ući.
(Predsedavajući: Tri minuta.)
Samo još jednu rečenicu, nisam čuo dosad da se gasovodi postavljaju van koridora. Valjda se koridori zato i zovu, da sva infrastruktura prolazi kroz koridore. Koja je logika da prolazi van koridora. Molim vas, želeo bih da čujem te argumente od vas.

Hvala, gospodine Cvetkoviću. Nisam iskreno ni očekivao da ću više informacija dobiti od vas od ovog što sam čuo. To nažalost potvrđuje onu činjenicu koja je mnogo puta izrečena u ovom parlamentu, da ste vi više dopisni predsednik Vlade nego što zaista treba da budete, pošto vam ime kaže.
Za većinu stvari koje su vas pitali narodni poslanici danas, u ovom parlamentu, vi ste imali odgovor da niste upoznati i da ne znate, ali da ćete preneti. Mi nismo zvali poštara ovde da prenosi informacije, nego premijera da dobijemo odgovore od njega, bar za glavna pitanja. Nisam pitao nekakve stvari koje su manje važne. Mislim da je ovo vrlo važna i konkretna stvar.
Ako neko u ime Srbije da saglasnost da ta trasa gasovoda prođe i uđe kroz Zaječar i ide dalje predviđenim tokom, onda valjda premijer i Vlada treba o tome da budu obavešteni ili da daju saglasnost ili da delegiraju čoveka ili da se donese neka odluka na Vladi, a ne da neko bez ičijeg znanja da tu saglasnost i da prosto bez ikakvog interesa Srbije se to radi kroz našu zemlju.
Bojim se da tu ima nekakve pozadine. Neću to da dovodim u vezu sa vama i činjenicom da ste vi poreklom iz Zaječara, ali prosto mi se čini da je ovakva vrsta ponašanja gde vi uglavnom ne znate odgovore na pitanja i prosleđujete kao poštar je krajnje čudna i prosto nedopustiva.
Iskoristiću preostalo vreme da postavim pitanje gospodinu Đeliću, potpredsedniku Vlade, koji je pre otprilike mesec dana obilazio gradove i opštine jugoistočne Srbije. Između ostalog, obišao je i Aleksinac i Pirot, Babušnicu, Belu Palanku itd, a i Niš takođe.

Gospodine Đeliću, zaista ne znam na kojim ste vi energetskim napicima. Pitam vas zašto se niste sastali sa predstavnicima opštine Pirot i opštine Aleksinac, a vi odgovarate da ste srećni što su Piroćanci vredni ljudi i što će skupljati otpadnu gumu i praviti ne znam šta već. Sjajna stvar. To je mnogo lepo i to uopšte nije sporno.
Iz ovoga što ste odgovorili na kraju da vi poštujete sve koalicije i sve građane, da ste potpredsednik Vlade Republike Srbije, odnosno potpredsednik Vlade i svih građana je apsolutna neistina. Pošto ste javno rekli u kameru, i to smo gledali i postavili na Jutjubu, da ne želite da se sastanete sa rukovodstvom zato što u toj opštinskoj vlasti nije DS. Apsolutno je ispravno. Divno.
Dakle, pravimo Vladu i premijere i potpredsednike Vlade koji su partijske ličnosti, a nisu ličnosti koje treba isto da tretiraju, pa ćete vi određivati ko će biti na vlasti i u kojoj opštini. Kakav je to način? Kakva je to diskriminacija? Prost bezobrazluk. Umesto onog nadimka koji imate, Miki Maus, bolje da vas zovu Pinokio.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministar, predložili smo u članu 3. da se u delu B pod rednim brojem dva tačka 5) briše, kao i tačka 1), pod rednim brojem tri iz sledećih razloga.
U ovom delu se govori o kreditnim zaduženjima Republike Srbije. Obraćam se gospođi ministar, ali ona nije tu. U zgradi je. Dobro, ona ovo verovatno prati putem prenosa. Odlično. Ne znam kako možemo da radimo bez predstavnika Vlade, ali verujem u vaše obećanje da će se ona pojaviti i da će nam odgovoriti na sve što je pitam.
(Predsednik: Ministarka jeste u zgradi. Doći će za koji minut, gospođa Stojiljković je tu, prati vas i preneće joj sve što budete govorili. Molim vas, izvolite.)
Gospođo Stojiljković, molim vas da me pratite i da prenesete sve gospođi ministar.
Predložili smo da se kreditno zaduženje od 21 miliona i 600 hiljada evra obustavi iz sledećih razloga. Republika Srbija će se zadužiti kod međunarodnih kreditnih institucija za ovu sumu novca da bi se, kako kaže projekat, poboljšalo istraživanje i razvoj u javnom sektoru, misleći da se taj novac uloži u obnavljanje naučnih potencijala, opremanja laboratorije itd.
Međutim, gledajući sam projekat i njegove komponente, dobar deo tih komponenti, skoro 60-70% se odnosi na zgrade i objekte. Uzećemo 20 miliona evra da kao poboljšamo nauku i stvorimo preduslove da se srpska inteligencija i oni mladi ljudi koji završavaju fakultete bave naukom u boljim uslovima, a to će se uglavnom potrošiti na adaptacije zgrada, na stambene zgrade i na izgradnje parkova.
Ovo zaista nije dobro rešenje, da Srbija pored ovolikih zgrada koje propadaju i ovolikih fabričkih kapaciteta koji mogu biti preuređeni za, ako nemamo dovoljno prostora, mislim da to nije slučaj da nemamo baš dovoljno prostora da se ljudi bave naukom, već da treba mnogo više investirati u opremu za bavljenje naukom i tako omogućiti našim ljudima da ne odlaze u inostranstvo da bi ostvarili svoje želje i namere da se bave naučnim i istraživačkim poslovima, i da na taj način, pomognu i svojoj zemlji, već da taj novac uloži u opremu, a ne u adaptiranje i pravljenje zgrada.
Mislimo da je to apsolutno nepotrebno. Jedini resurs koji ova zemlja ima kao kvalitet jesu ljudi. Jedini resurs koji može da napravi novu vrednost jesu ljudi. Treba ulagati u ljude, ne u zgrade, ne umrtviti kapital i zbog toga se ne zaduživati. Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministar, predložio sam  da se u raznim razdelima uglavnom na ekonomskim klasifikacijama usluge po ugovoru, putovanja, specijalizovane usluge i slično, umanje određena sredstva, određeni procenat sredstava, a da se sve to sabere i da se stavi u posebnu ekonomsku klasifikaciju kod transfera sredstava lokalnih samouprava, i to negde ukupno u iznosu od šest milijardi i 300 miliona dinara.
Lokalne samouprave su krajem 2008. godine pod teretom ekonomske krize najgore prošle u raspodeli sredstava iz državnog budžeta, tako što je vaše ministarstvo predvidelo da za 40% sredstava koja su do tada dobijali transferima lokalne samouprave budu ubuduće smanjeni transferi lokalnim samoupravama.
Stanje danas u lokalnim samoupravama širom Srbije je katastrofalno, naročito u onim opštinama koje su male, siromašne, koje nemaju svoju privredu i čiji je standard stanovništva veoma nizak i po tom osnovu ne mogu ni da ostvaruju sopstvene prihode u nekoj značajnijoj meri, već uglavnom zavise od transfera koja dolaze sa državnog nivoa.
Ti transferi su umanjivani uglavnom linearno, pa su po tom osnovu najsiromašnije opštine i podnele najveći teret u transferima opština, u transferima sa državnog nivoa, pa je stanje u tim opštinama danas jadno. Investicije iz opštinskih budžeta su praktično potpuno stale. Veliki dugovi za izvedene radove, krediti kojima su opterećene lokalne samouprave i budžeti lokalnih samouprava su današnja svakodnevica u skoro preko 50% opština u Srbiji.
Stalna konferencija i gradova i opština je prošlog meseca izašla sa zajedničkim stavom i inicijativom da se u rebalansu budžeta, ali obavezno i u budžetu za narednu godinu transferi lokalnim samoupravama vrate na prethodni nivo i da oni iznose koliko su bili i ranije, iz prostog razloga što je dalji opstanak opština, naročito onih najsiromašnijih, direktno vezan za transfere iz državnog budžeta.
U obrazloženju, koje je Vlada dala razmatrajući predloge amandmana, rečeno je – amandman se ne prihvata iz razloga što je suprotan članu 44. Zakona o budžetskom sistemu, kojim je predviđeno da izmena predloga budžeta mora biti u okviru maksimuma deficita utvrđenog u predlogu budžeta Vlade. No to jasno govori da niko nije čitao ovaj predlog amandmana. Niko nije probio budžet, niko nije probio deficit.
Dakle, govorim o svom amandmanu. Sve je uklopljeno sa ciframa, koliko je smanjeno na određenim stavkama, toliko je povećano na stavci transfera opština, tako da mi zaista nije jasno kakav vam je ovo odgovor. Ili je to kliše, onako kako neko piše.
Ovo je neistinita rečenica, gospođo Dragutinović. Dakle, niko nije probio deficit. Uzmite i saberite sve ono što je skinuto sa pojedinih pozicija, saberite sa onim što je stavljeno na poziciju transfera opštinama, pa ćete videti da sam u pravu.
Ono što bih hteo takođe da kažem, ovde se pominje u prethodnim raspravama da je ovaj budžet u stvari odraz krize koja vlada u svetu i da u stvari on ne može da bude bolji i da smo ovim budžetom u stvari raspodelili onoliko koliko imamo i najbolje što se može. Samo bih pitao da li je moguće da je ta ekonomska kriza jedino pogodila Srbe?
Pogodila je sve zemlje? Odlično. Kako nas je onda prešišala Bugarska? Kako nas je prešišala Makedonija i Albanija u prosečnim platama? Pogledajte statistiku zvaničnu. Prošlog meseca Srbija ima najnižu platu u Evropi. Bosna i Hercegovina nas je prešla po prosečnim primanjima. Ta Bosna i Hercegovina, u kojoj je rat vladao četiri godine i harao čitavom zemljom, prešišala je Srbiju.
Vi ste danas, ne vi direktno, ali vaša Vlada je dovela ovu zemlju, kojom se Miloš Obrenović, dok je upravljao njome, ponosio i izgradio na stočarstvu i na poljoprivredi, a vi ste danas doveli do toga da nemamo da popijemo više mleka nego što proizvedemo. To je tuga. To je jad.
Ovakva zemlja, sa ovakvim potencijalima, sa ovakvom poljoprivredom, danas ne može da proizvede dovoljno mleka za sopstvene potrebe. Ima li tužnije vesti? Ima li reči koja može da kaže koliko je nesposobna ova vlast kada se ima u vidu činjenica da danas vlada nestašica mleka u Srbiji? Dakle, apsolutno je nemoguće razmatrati bilo šta na ozbiljnijem nivou, ako se ima ova činjenica u vidu.
Predlažem da se ovaj amandman još jednom razmotri i da ga prihvatite, iz prostog razloga što bez transfera većih lokalnim samoupravama one neće moći da funkcionišu u budućem periodu, neće moći da razvijaju svoju infrastrukturu i doći ćemo u onu poziciju koja, nažalost, vlada godinama unazad, da se stanovništvo iz najsiromašnijih opština seli, iz prostog razloga što tamo ne može da nađe posao, što ne može da osnuje svoju porodicu i što u tim opštinama vlada jad i beda. Siromaštvo stanuje uglavnom tamo gde nema prihoda u budžetima, a gde država uzima sve što može.
Po tom osnovu se svake godine iz jugoistočne Srbije iseli preko 60.000 ljudi i to uglavnom u Beograd i razvijenije delove Srbije. To je nešto što je rak-rana ove zemlje, a vi sa stalnim zaduživanjem i sa besomučnim trošenjem na državnom nivou, a ne prebacivanjem novca lokalnim samoupravama, direktno podstičete tu migraciju stanovništva.
Zamolio bih vas da još jednom razmotrite ovaj amandman i da ga u skladu sa zaključkom Stalne konferencije gradova i opština usvojite, kako bi izašli u susret da se kriza u gradovima i opštinama, nastala vašom politikom i oduzimanjem velikog procenta transfera sa državnog nivoa, vrati na prvobitno stanje.