Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo guverner, na dnevnom redu su izbor viceguvernera Narodne banke i Saveta DRI. Više ću govoriti o Savetu DRI nego o viceguvernerima. Na kraju krajeva, guverner je taj koji predlaže viceguvernere i od njega i od čitavog tima očekujemo da održi finansijsku stabilnost, da vodi računa o kursu valute, te verujemo da, ukoliko je već guverner dobio poverenje od skupštinske većine, mu se ne treba mešati u izbor saradnika.
Što se tiče državne revizije, kao što reče moj prethodnik, kolega Obradović, DRI je osnovana pre pet godina zakonom i ideja je bila da kroz ustanovljavanje jedne ovakve institucije dobijemo u stvari jednu organizaciju koja će kontrolisati na koji način se troše državne pare, na koji način se troši novac poreskih obveznika, a koji je dat na upravljanje pre svega ljudima koji imaju izvršnu vlast, ali i onima koji koriste budžet posredno.
Tokom ovih pet godina, ova institucija je prošla kroz razne porođajne muke. Bilo je puno problema oko ustanovljavanja poslovnih akata za funkcionisanje državne revizije, oko dobijanja osnovnih uslova za rad revizije, bilo je puno problema i oko prostorija, da ne kažem da je bilo i tihe opstrukcije tadašnje vladajuće garniture da uopšte revizori imaju prostora za rad i da mogu da krenu da obavljaju svoj posao po zakonu. Mi smo kao poslanička grupa u ovom parlamentu više puta intervenisali i govorili o tim problemima i oni su se tokom vremena, korak po korak, dosta sporo rešavali, ali, mislim da smo došli do nivoa kada DRI i kroz ustanovljavanje kvalitetnog budžeta te institucije, ali i kroz uslove za rad ima prilike i mogućnost da da svoj maksimum.
Za ovih pet godina, tačnije, poslednje tri godine je bilo nekog konkretnog i kvalitetnog rada, prve dve godine su više potrošene na ono o čemu sam prethodno govorio, dobili smo izveštaje o kontroli raznih korisnika budžeta, pre svega o završnom računu budžeta Republike Srbije, o računima Ministarstva zdravlja, prostornog planiranja, ekonomije, odbrane, finansija, itd. Na sajtu državne revizije se nalaze i izveštaji o kontroli budžeta gradova i opština širom Srbije i javnih preduzeća. Bilo je puno priče u javnosti o tome šta je državna revizija pronašla u kontrolama koje je vršila, bilo da je u pitanju nivo ministarstava, bilo da je u pitanju nivo budžeta gradova i opština, pokrajine, pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja, Fonda za razvoj Republike Vojvodine, javnih preduzeća, na državnom nivou železnica, puteva, aerodroma ili lokalnih javnih komunalnih preduzeća.
Ono što ne možemo a da ne primetimo jeste da, pored onih prvih informacija koje smo dobijali od državne revizije da je bilo puno nepravilnosti, da je bilo puno kršenja zakona po bilo kom nivou i o bilo kom subjektu da se radi, da su nakon toga kretali sudski postupci koji, čini nam se, ili su trajali jako dugo ili još uvek traju ili su ti postupci završeni a da je epilog bio takav da se sve završilo na nekakvim prekršajnim prijavama i na presudama koje se tiču prekršajnog nivoa odgovornosti.
Mi mislimo da to nije dobro. Ako već postoje takvi prekršaji i trošenje novca mimo zakonskih odredbi, da i sama državna revizija i sam predsednik DRI mora da bude odlučniji, hrabriji, u podnošenju prijava, ali i u onom smislu koji se tiče kasnijih sudskih postupaka, da se mora, ako je potrebno, vršiti i izmene kazni koje se tiču takvih prekršaja, kako bismo mogli da uvedemo u red onaj nivo koji se tiče trošenja para kroz ministarstva ili kroz javna preduzeća.
Podržavamo napore DRI da te stvari istera do kraja. Razumemo da nisu imali i da je u okviru državne revizije bilo puno problema u samom sastavu Saveta DRI, ali verujemo da će kroz novi saziv ti problemi biti otklonjeni i da će ubuduće biti više hrabrosti da se obračunamo sa ovakvim pojavama.
Tokom prethodna dva dana ovde u Narodnoj skupštini smo čuli poprilično teške optužbe bivših koalicionih partnera o tome kako su se zloupotrebljavali položaji pojedinih ministara, kako su odlazile pare za neke nenamenske stvari, kako su probijeni budžeti ministarstava, pa sam siguran da će državna revizija i time da se pozabavi, ali ne samo da se pozabavi, već da adekvatne mere preduzme, kako nikome ne bi palo napamet da sutra slično postupa i da dovede zemlju u ovako poprilično tešku situaciju.
Danas je Srbija zemlja koja je na indeksu korumpiranosti vrlo visoko. Mislim da posle ovih navoda u Narodnoj skupštini će skočiti za još neko mesto. Danas se kaže da se u Srbiji opere skoro jedna petina budžeta kroz javne nabavke. Mi očekujemo i od skupštinske većine da kroz predloge izmena Zakona o javnim nabavkama, ali i kroz češće i drastičnije kontrole državne revizije i veće kazne ovakve stvari eliminišemo, jer time radimo za svoju budućnost. Ukoliko ne sasečemo korupciju koja potiče pre svega od državnih institucija, a za to je jedino ovlašćena i obavezna da radi DRI, na kraju krajeva, ako imamo Zaštitnika građana, onda bi državna revizija mogla da se nazove – finansijski zaštitnik države i građana. Njihova je obaveza da odlučnije, hrabrije, ide u obračun sa korupcijom i kriminalom, kroz ovakve kontrole i kroz hrabrije istupanje u javnosti po onim nalazima koji su evidentni i gde su prekršaji toliko očigledni.
Verujem da će novi sastav Saveta DRI popraviti rad i barem učiniti svoj deo posla da država Srbija po indeksu korupcije se popravi u narednom periodu. Toliko. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministar, moram da priznam da nije baš ni lako, ni jednostavno danas razumeti rasprave pojedinih poslaničkih grupa i kod mene su zaista izazvale određenu zabunu.
Imamo predstavnike određenih stranaka koje su učestvovale u prethodnoj Vladi koje kritikuju prethodni budžet i kažu da sve što je loše se nalazi upravo u njenu. Imamo pak predstavnike druge stranke koja je takođe učestvovala u prethodnoj Vladi koja kaže da je taj prethodni budžet bio dobar, ali da rebalans ne valja.
Čujemo od bivšeg premijera da je bilo predviđeno 125 miliona deficita u budžetu Republike Srbije za 2012. godinu, a da je Fiskalni savet predvideo da će biti 216 ukoliko nema mera, a ukoliko ima mera, došli smo do 222. Ne reče nam gospodin premijer iz bivšeg mandata, a kako se došlo od 125 do 216? Šta je to prethodna vlast uradila da napravi još sto milijardi preko projektovanog deficita?
Kako je smela to da uradi? Ko je to odobrio? Na osnovu kojih projekata? Juče i danas smo slušali ovde same optužbe i sa jedne i sa druge strane ko je prekoračio ovlašćenja, ko je uvozio polovne akumulatore i gume i plaćao ih parama poreskih obveznika. Čuli smo malo pre jednu frapantnu činjenicu, od gospođe Kalanović koja kaže, da umesto dozvoljenih 24
milijarde podsticaja građevinskoj industriji Srbije imamo obaveze za 33 milijarde. A ko je to odobrio da neko zaduži ovu zemlju i poreske obveznike za dodatnih 9 milijardi.
Ako je to tačno a nemam razloga da sumnjam da nije, onda ovde treba ili da slušaju ljudi iz kriminalističke policije ili da dođu ovde i da povedu razgovore sa onima koji su to radili. Razumem gospodina Dinkića, koji je u jučerašnjoj raspravi i danas kada je predlagao rebalans budžeta, kada kaže da nasleđuje teško stanje. Mi mu verujemo. Siguran sam da nasleđuje teško stanje i da to stanje nije lako popraviti. Nije lako u devetom mesecu, krajem devetog meseca popraviti nešto do 12, za ta tri meseca se ne može ništa spektakularno uraditi. To razumemo, ali moramo i tražimo ovde da nam se kaže ko je kriv za to. Nemoguće da se nije znalo ništa od onoga što je ovde navedeno juče i danas, da se nije znalo ranije, prosto nam neverovatno zvuči da stranka gospodina Dinkića, gospođa Kalanović, koja je bila potpredsednik Vlade, nije baš imala ništa ili je imala nedovoljnu informaciju od onoga što smo čuli juče i danas ovde, da to pre ne kažu. Verujem gospođi Kalanović da nije znala do detalja sve ono što nam je malopre rekla, ali sam siguran da je bilo i nečega što se znalo i u januaru i u februaru, i u martu i u maju mesecu i da je moglo da se kaže, kao što sam siguran da je i Fiskalni savet mogao da kaže mnogo, mnogo ranije da je zemlja prezaduženija nego što jeste i da nema razloga da se fingiraju procenti i da se stalno priča da smo na 43, 44, a u stvari smo na 54 procenata zaduženja BDP.
Dakle, za nas ste odgovorni i jedni i drugi. Građani Srbije da znate zato što ovako danas živite, podjednako su krive sve stranke u prethodnoj Vladi ili da budem precizniji, najviše su krive one koje su vodile Vladu, malo manje one koje su imale manjinu u toj Vladi, ali sigurno da moraju i one deo te odgovornosti da ponesu. Cenimo to što se gospodin Dinkić uhvatio hrabro u koštac da rešava ove probleme, vidimo kod njega spremnost da hoće nešto da promeni, cenimo određene mere koje je predložio poput ukidanja parafiskalnih namera. Ukinuti 130 parafiskalnih nameta, pronaći koji su besmisleni i bezvezni i reći da to ne treba da se plaća je zaista za pohvalu. Treba to pohvaliti i razumeti i reći da je to dobra stvar, ali moramo, ne možemo da se otmemo utisku da je deo tih nameta, bar deo ili možda i veći deo uveden i kada je on bio ministar finansija ili kada je bio ministar ekonomije, ili ako nije bio odgovoran on, nego to ministar finansija predlaže, nemoguće da ministar privrede i ekonomije, kada je bio potpredsednik Vlade u periodu od 2008. do 2011. ne daje određeno mišljenje i saglasnost na uvođenje tih nameta. Dakle, u tom delu imam određenu zamerku.
Podržavamo, takođe, i plaćanje PDV za mala i srednja preduzeća po realizaciji fakture. Ako se sećate, a verujem da se sećate, građani se sigurno sećaju da je DSS početkom 2009, tokom 2009, sredinom 2010. u tri navrata Narodnoj skupštini predlagala isti zakon po kome bi se PDV plaćao po realizaciji a ne po fakturisanju. Time bi se rasteretila privreda, stvorila mogućnost da oni koji se bave biznisom i realnim sektorom i uplaćuju novac u državni budžet lakše posluju i zapošljavaju veći broj ljudi.
Tada su svi glat odbijali te naše predloge, pa je čak jednom ministar Dinkić i kritikova taj naš predlog i rekao da to i nije baš izvodljivo, da nije baš pametno i da će ugroziti javne finansije. Nema veze, kad god da je došlo – dobro je došlo, podržavamo taj predlog i smatramo da je ta mera dobra, neophodna. Šteta što nije bila ranije, verovatno bi manje štete nanela privredi i samom budžetu.
Povećanje PDV je verovatno iznuđena mera i sigurno će uticati negativno na kupovnu moć stanovništva, uticaće negativno verovatno i na inflaciju, ali ako je to jedini ili iznuđeni način da se povećaju prihodi u budžetu, možemo da ga razumemo.
Povećanje akciza u cilju većih prihoda u budžetu jeste mera koja je inače poznata i primenjuje se u svim zemljama, ali sam siguran da je moglo to nekako drugačije da se uradi, odnosno da se akcize povećaju na luksuznu robu, tako se uvek radi. Povećanje akciza na TNG i na dizel gorivo sigurno neće biti mera koja će poboljšati stanje u finansijama Srbije, odnosno prouzrokovaće možda više štete nego koristi. Konkretno, doneće više prihoda ali će to prouzrokovati i povećanje cena svih proizvoda, jer od saobraćaja i od potrošnje goriva, odnosno njegove cene zavise i cene svih proizvoda.
U Zakonu o porezu na dohodak građana, mi smo videli progresivne stope u oporezivanju dohotka što mislim da je moglo da se uvede. Primer Francuske, novi predsednik je progresivno oporezovao sve velike prihode, sve velike dohotke pa je moglo i u našoj izmeni zakona da se to nađe.
U okviru budžeta se i dalje nalaze stavke za finansiranje određenih agencija i kancelarija, pozdravljamo ukidanje nekih koje ste najavili, ali nam zaista nije jasno šta radi npr. Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, Kancelarija za regularnu platformu i analizu efekata propisa, Kancelarija za reviziju sistema upravljanja sredstvima EU, Kancelarija za stručne i operativne poslove o pregovaračkom procesu. Svaka od pomenutih, a ima ih sigurno još puno u ovom budžetu, ima sopstveni budžet koji se kreće od 15 do 50 miliona dinara. Mislim da i to može da se skrati.
Takođe, u ovom rebalansu smo očekivali da vidimo da su Vlada i pojedina ministarstva, pre svega, na sebi učinila uštede. Mogli su da se skrate neki troškovi kroz troškove putovanja, kroz usluge po ugovoru, toga nema, mislim da je ta mera mogla da se vidi u rebalansu. Podrška privredi kroz uprošćavanje procedura i kroz kreditiranje likvidnosti je dobra mera, podržavamo je i mislimo da svaki uloženi dinar koji dolazi iz kredita uložen u privredu, jeste dobra mera i to treba raditi.
Na kraju, želim da kažem da imamo dosta razumevanja za ono što je rečeno ovde. Razumemo da je teško stanje, ali pravu ocenu o tome kako se vodi finansijska politika ove zemlje da ćemo kada bude došao novi budžet. Novi budžet, kako najavi ministar Dinkić bi trebao da dođe za 2013. već u oktobru mesecu ili novembru. Tada ćemo videti šta su stvarne mere, kakvi će efekti biti. Za sada razumemo ove mere, neke su iznuđene, neke nisu baš najbolje, ali u svakom slučaju krajnju reč o tome kakva je ekonomska politika ove vlade daćemo pri novom budžetu. Hvala.

U skladu sa ovim što je gospodin Obradović govorio, Demokratska stranka Srbije predložila je amandman na ovaj član kojim se predviđa da funkcioneru Narodne banke, guverneru, viceguvernerima kojima bude prestao mandat pre roka, ili kada budu razrešeni, ne budu isplaćivane plate u narednih šest meseci u visini 80% od plate koju je primio u zadnjem mesecu, već da ona bude smanjena 50%.

Motiv za tako nešto je zaista očigledan, ako se ima u vidu da je čitava država u problemima, da je naša finansijska situacija, kako u buđetu, tako uopšte socijalna prilika u zemlji je jako loše. zaista bi bilo krajnje neodgovorno, a da ne kažem i nemoralno da i razrešeni funkcioneri Narodne banke primaju toliko visoke plate. Podsetiću javnost, verovatno je upoznata sa tim podacima, šire građanstvo možda i ne, da su plate guvernera i viceguvernera NBS zaista prevelike, nemoralno visoke u odnosu na situaciju u kojoj se država nalazi. U medijima se može naći podatak da je plata guvernera Narodne banke bila 507 hiljada kada je stupio na dužnost, da je kroz  nekoliko povećanja dostigla cifru od 670 hiljada dinara, mesečno. To je zaista više nego bezobrazna suma, a plata viceguvernera kojih ima četiri u ovom trenutku su u visini od skoro 600 hiljada dinara mesečno.

Po tom osnovu, država Srbija bi trebala da, kada budu prestale funkcije guvernera i viceguvernerima, mesečno izdvaja više od tri miliona dinara samo za njihove plate. Za šest mesici, koliko imaju pravo po zakonu da primaju ako ostane ta odredba od 80%, viceguverneri će zaraditi skoro tri miliona dinara, a guverner više od 3,2 miliona dinara. Za sadašnje prilike u zemlji je to prevelika suma.

Obrazloženje zašto guverner i viceguverneri imaju ovoliko visoke plate je da su oni vezani zakonom i da su njihove plate vezane za prosečnu platu u Narodnoj banci. Verovatno je tako, guverner kao vodeći funkcioner u Narodnoj banci dozvolio da prosečna plata u Narodnoj banci bude 108 hiljada dinara, pa su po tom osnovu i plata guvernera i viceguvernera pet puta veće od prosečne plate, što je zaista više nego bezobrazno u odnosu na prosečnu platu koliko imaju građani Srbije, a ona se kreće jedva negde oko 40 hiljada dinara.

Danas smo u raspravi čuli predstavnike predlagača koji obrazlažu ovako hitno izmenu Zakona o Narodnoj banci, sa motivom da se uvede što veća kontrolna uloga Narodne skupštine i prema ovoj instituciji, što DSS principijalno nema ništa protiv da Narodna skupština u kojoj sedi narodni poslanici za koje su se građani opredelili na izborima, imaju što veću kontrolnu funkciju nad svim organima pa i nad NBS.

Međutim taj motiv nije primarni motiv s obzirom da se u Zakonu nalazi Član 29. u kome se kaže da će posle stupanja na snagu ovih izmena zakona doći do izbora novog rukovodstva u Narodnoj banci. Dakle, htelo se na mala vrata da se promeni rukovodstvo.

Sa druge strane, predstavnici bivšeg režima se pozivaju na učestala saopštenja predstavnika međunarodnih finansijskih institucija i pojedinih ambasadora, da će to narušiti nezavisnost NBS i da su zabrinuti kako će funkcionisati NBS i kako će se to odraziti na opšte stanje u zemlji, na finansijsku sigurnost, a i na standard građana, da li će euro skočiti ili neće, da li će biti veća inflacija itd. Pri tom su zaboravili da je za vreme sadašnjeg guvernera samo u zadnjih šest meseci dinar depresirao 20%. Ni jednom rečju se nisu osvrnuli za ovih šest meseci da kažu kako će zaštititi građane koji imaju kredite indeksirane u stranoj valuti i koje će mere Vlada i NBS i sadašnji guverner da sprovedu da zaštite standard građana, da mogu da otplaćuju te svoje kredite.

Dakle, i jedni i drugi su neiskreni u ovim pričama, a nama je potpuno jasno kada čujemo učestale kritike od strane međunarodnih finansijskih institucija i predstavnika EU da nešto nije dobro, onda smo sigurni da to zaista nije dobro, ali za njih. Da li će biti dobro za nas, to ćemo videti, to će vreme pokazati.

Ne slažemo se sa time da treba da se uvodi dvojstvo u upravljanju NBS. Možemo da razumemo da postoji telo koje se zove uprava za nadzor, ali ne možemo da razumemo da to telo bude pandam guverneru i da ima ovlašćenja koja su približna da direktor te uprave ima ovlašćenja koja su približna ovlašćenjima guvernera. To za nas nije prihvatljivo i mislim da u tom smislu te odredbe treba da budu amandmanski promenjene.

U svakom slučaju, videćemo u ponedeljak, kada bude došlo na dnevni red imenovanje novog guvernera, da li će se otvoriti rasprava o radu dosadašnje uprave NBS, da se rasvetle činjenice šta se desilo sa Agrobankom, sa Razvojnom bankom Vojvodine, kako je došlo do tolikih dubioza i ko će odgovarati što je država morala da interveniše sa više od 100 miliona evra da bi spasila te banke.

Očigledno je da je neko nesavesnim svojim radom, pretpostavljam guverner i njegovi pomoćnici, dozvolio da dođe do ovakvog minusa, koji će se na kraju pokriti iz budžeta Republike Srbije, a on se puni od poreza građana. Dakle, sve će se slomiti o leđa građana, kao što se slamaju i ovako visoke plate. Neko na kraju mora da podnese nekakvu odgovornost. Verujem da će, kada se otvori ta rasprava, doći to na dnevni red i da će konačno javnost Srbije ne samo dobiti prave informacije, nego da će neko morati zbog toga i da odgovara što će toliki novac građana za pokrivanje nečijeg nesavesnog rada.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi razumemo potrebnu izvršne vlasti i nove skupštinske većine da ima na čelu Narodne banke čoveka u koga može da ima poverenje, kao što je izjavio predsednik države danas, da do sada nikada nije bilo sporno da i jedna vlast nema guvernera sa kim će sarađivati, ali nam je čudno kako se do tog mesta dolazi, kojom procedurom.
Dakle, danas na pretres dobijamo izmenu Zakona o Narodnoj banci koja suštinski nije problematična. U članovima Zakona koji su nam danas predmet rasprave se govori o uvođenju novog tela nadzornog odbora, koji će imati funkciju da kontroliše rad finansijskih institucija i da predlaže Savetu oduzimanje dozvole za rad i kažnjavanje tih institucija. Takođe se precizira ko može da bude izabran za guvernera, odnosno u kojim slučajevima ne može da bude biran guverner, ako je obavljao nekakve funkcije ili obavlja neke funkcije koje nisu spojive sa tom funkcijom.
Što se nas lično tiče iz DSS, sve te odredbe nisu sporne, ali nam nije jasna odredba u kojoj se uvodi uprava za nadzor koja ima nekakve funkcije koje praktično ograničavaju rad guvernera. Uvodimo jedno novo telo koje će imati možda veću ulogu nego što ima sam guverner. Ali, obzirom da je predlog došao od strane većine, neka oni razmišljaju na koji način će to funkcionisati.
Sve to ne bi bilo sporno da nije člana 26. u kome se kaže u predzadnjem stavu da guverner, viceguverner i direktor Uprave za nadzor i članovi Saveta će biti izabrani u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Dakle, praktično na mala vrata kroz izmene i dopune zakona, koji neki kažu da su kozmetičke, ne bih rekao da su samo kozmetičke, se želi upravo da se dođe do novog rukovodstva u Narodnoj banci. Mi nemamo ništa protiv da se povede ozbiljna rasprava o radu sadašnjeg guvernera NBS, gospodina Šoškića, čitavog Saveta Narodne banke o tome kakvu je ulogu NBS igrala prethodnih meseci ili godina o tome na koji način je umešana ili kako nije sprečila skandale finansijske prirode u "Metalsbanci", "Agrobanci", "Komercijalnoj", "Srpskoj banci". Nama je, pre svega, važno da vidimo na koji način se ponašala Narodna banka u ovim slučajevima, kako je branila kurs prethodnih meseci, jer nam je svima jasno, a verujem da nema nijednog poslanika ovde, a verovatno ni među građanima, koji nisu opterećeni kreditima i naglim skokom rata za te kredite po osnovu rasta kursa evra.
Razumemo da nije Narodna banka jedina koja može da brani kurs evra, ali sigurno da ima jednu od najvažnijih uloga te, prema tome, za nas je jako važno da, bez obzira na izmene ovog zakona, se povede ozbiljna rasprava o radu sadašnjeg guvernera, ako se bude uopšte govorilo o njegovoj smeni. Prosto nam nije jasno zašto je moralo ovako na prečac da se donosi ovaj zakon, ako je bila ideja da se promeni guverner i da se postavi novi, onda je to moglo kroz raspravu u Skupštini o radu Narodne banke, o radu guvernera, a onda kada bude postavljen novi guverner koji, naravno, mora da bude apsolutno kompetentna i stručna ličnost, onda se može izmeniti Zakon o narodnoj banci onako natenane, bez ikakve žurbe, na jedan normalan način, kroz normalnu skupštinsku proceduru koji bi sigurno mnogo manje boo oči nego što je ovo danas.
Demokratska stranka Srbije je podnela nekoliko amandmana koji upotpunjavaju i poboljšavaju tekst izmena zakona i preciziraju nekakve odredbe. Mi apelujemo na skupštinsku većinu da ih dobro razmotri kako bi bili ugrađeni u tekst ovih izmena zakona, a u svakom slučaju željno očekujemo raspravu o radu Narodne banke i sadašnjeg guvernera, da bismo mogli da iznesemo u javnost stvari koje smatramo mnogo važnijim nego što su izmene Zakona o Narodnoj banci. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zaista je vrlo čudno, da ne kažem da skoro nije zabeleženo u praksi da na zadnjoj sednici jednog saziva parlamenta odlazeća Vlada nam potura desetine zakona u kojima se Srbija dodatno zadužuje za čitavih, precizno sam izračunao, 1,45 milijardi evra. Dakle, pored onih 5,7 milijardi evra, koliko nas je zadužila od 2008. godine, danas će kroz ovu raspravu, a za neki dan i kroz glasanje, ovaj parlament, odnosno vladajuća većina da se izjasni i da se Srbija zaduži dodatno skoro milijardu i po evra ili ukupno preko 7,1 milijardi evra.
Ekonomisti su, računajući i analizirajući koliko se Srbija ukupno zaduživala prethodnih godina i kako je funkcionisala ova vladajuća koalicija, izračunali da se Vlada Mirka Cvetkovića zaduživala prosečno svakog dana za 4,7 miliona evra, odnosno 55 evra u sekundi, što je prosto neverovatna brojka. Struktura tog zaduživanja je bila različita, ali takođe kažu ti analitičari koji sigurno imaju uvid u strukturu zaduženja kabineta Mirka Cvetkovića kažu da su se te pozajmice uglavnom trošile na javnu potrošnju, na budžetski minus, pa je tako na plate u javnom sektoru otišlo preko 600 milijardi dinara, na penzije preko 900 milijardi dinara, na subvencije 180, na kamate 10 itd, a za kompletne projekte nije utrošena ni trećina sredstava, tačnije jedva nekih 50 milijardi dinara ili 500 miliona evra je uzeto kredita za izgradnju Koridora 10.
Ako se uzme u obzir da je spoljni dug Srbije bio 2008. godine 8,7 milijardi evra i da je u periodu od 2000. do 2008. godine taj javni dug smanjivan za dva miliona evra dnevno ili 24 evra u sekundi, jasno se stiče slika o tome kakvu vladajuću koaliciju imamo u zadnje četiri godine i koliko je ovo štetočinska i potrošačka vlast.
Ako pogledamo strukturu ovih dugovanja, odnosno ovih novih zajmova koji se predlažu na današnjem zasedanju, imamo razne kredite za koje se može reći da neki zaista imaju opravdanja, poput kredita prema japanskoj Agenciji za inostrana ulaganja za osumporavanje u Termoelektrani Nikola Tesla, takođe, i infrastrukturni projekti koji se tiču malih hidroelektrana i izgradnje novog postrojenja u Kostolcu B, ali zaista ne možemo da prenebegnemo činjenicu da se ovde dosta govorilo o tome da je potrebno da građani Srbije izdvoje iz svojih i onako stanjenih budžeta dodatna sredstva da bi "Galenika" uzela kredit od 70 miliona evra po neverovatnoj kamatnoj stopi od 7% plus euribor.
Ako imamo u vidu da su skoro sve banke u Srbiji uglavnom strane, zaista ne vidimo ni jedan jedini rezon da bilo koja banka ulaže u privredu Srbije i da daje kredite firmama kako bi podstakla njihovu proizvodnju ili neki novi proizvod, ako već mogu da daju državi po ogromnim kamatama ili da kupujuod te iste države obveznice takođe pod ogromnim kamatama, dakle, sve je napravljeno kao jedan dobro zamišljeni mehanizam u kome će strane banke da plasiraju novac državi, da od nje uzimaju ogromne profite i da uništavaju domaću privredu, a samim tim i celokupnu finansijsku situaciju u ovoj zemlji.
Čuli smo i argumente od mojih prethodnika zašto je potrebno da se pomogne "Galenici". Niko ne osporava tu činjenicu da "Galenika" treba kao domaća farmaceutska kompanija da opstane, da treba da imamo takvu kompaniju koja će proizvoditi domaće lekove, jer je to veoma unosan i veoma važan posao za ovu zemlju da ima sopstvene kapacitete za proizvodnju lekova, da ne bude zavistan ni od jedne druge, niti od strane kompanije, niti od bilo koje privatne kompanije.
Zaista ne možemo da razumemo da su to jedini argumenti koji kažu da država treba da garantuje zajam od 70 miliona evra za ovu kompaniju, a niko ne želi da kaže kako je ova kompanija došla u situaciju da se mora zaduživati za ovoliki iznos kredita, kako bi preživela jedan težak krizni period. Tu su argumenti bili – ne plaćaju veledrogerije, rast kursa i ne znam šta sve ne, a niko nije pomenuo ono što je zaista činjenica, a to su ogromne pronevere u "Galenici" koje su još od 2008. godine, od postavljenja novog direktora evidentne, do prošle godine kada Vlada i vladajuća većina više nisu mogle da žmure na enormnu pljačku "Galenike", već su morale da sprovedu privremene mere i da smene prethodnog direktora, odnosno da postave novi menadžment.
Kaže se da je samo u 2010. godini fond za plate narastao od 2,4 milijarde dinara u "Galenici" na 3,6 milijardi. To jasno govori da je za 50% samo u jednoj godini fond za plate porastao. Možete li da zamislite koliko je ljudi primljeno tamo, ili koliko su povećane plate, vrlo verovatno neopravdano, ako kompanije ne posluje pozitivno – kako je moguće da se poveća platni fond? Kako je moguće da se ogromne pare troše na skupoceni nameštaj, za skupocene automobile, na ogromne procente privatnim veledrogerijama i velikim kompanijama koje su u dilu sa tom istom državnom kompanijom za uvoz lekova, za prodaju lekova itd?
Na stotine partijskih kadrova je ušlo u "Galeniku", dobilo je službeni automobil i poslato je širom Srbije da pravi stranačku kampanju, na osnovu troška države i "Galenike", koju sada mi treba da spašavamo.
Slučajno je to SPS. Kaže se da je direktor postavljen kao visoki funkcioner SPS 2008. godine, da su u upravnom odboru takođe predsednik iz SPS i još jedan član. Naravno, tu ima i drugih koje ne amnestira njihova manjina, kao članstvo u upravnom odboru, a tu su i predstavnik iz DS i predstavnik iz G17 plus. Takođe je tu i predstavnik u nadzornom odboru i predsednik jednog sindikata, koji priča da nije imao ingerencije i nije znao šta se dešava u "Galenici", za šta mi nemamo razumevanja.
Takođe, jedna od garancija koju će Srbija dati danas je garancija za izgradnju stanova na lokaciji "Stepa Stepanović" u visini od 35 miliona evra. Kada su ova dugovanja u pitanju i ove nove pozajmice, treba reći da izuzev kredita koji uzimamo od Japana, čija je kamatna stopa 0,6% godišnje ili od Kineza za revitalizaciju "Kostolca B" koji je, u principu, oko 3%, svi ostali krediti se kreću između 6% i 7% kamate plus euribor. To su zaista drakonske kamate, zelenaške, za kojim ne vidim ni jedan jedini rezon, niti bilo ko ovde, ni predstavnik predlagača, ministar Dulić, nisu ni jednom rečenicom pozabavili, koji je rezon i koja je logika da se Srbija zadužuje po ovako enormno zelenaškim kamatama?
Finansiranje stanova u kasarni "Stepa Stepanović" je jedan od ovih kredita koji ćemo uzeti. Podsetiću vas da je to projekat tzv. fenomenalno smišljeni projekat ministra Dulića za spašavanje građevinske industrije Srbije u vremenima ekonomske krize. Taj zakon je donesen po hitnom postupku 2010. godine, negde sredinom 2010. godine i u tu svrhu je potrošeno više od 400 miliona evra, do današnjeg dana, a kaže se da će se po ovim poslovima i po tom zakonu nastaviti " tzv. pomaganje" građevinske industrije u Srbiji i u toku 2012. godine.
Zašto će se to nastaviti. Potrebno je da se isfinansira predizborna kampanja vladajućih stranaka. Na desetine i stotine projekata izgradnje širom Srbije su sprovođene pod ovim zakonom, od tzv. pomoći građevinske industrije Srbije. Ko je te poslove mogao da dobija po ovom zakonu? Mogle su da dobijaju samo kvalifikovane firme. U prevodu, ovo kvalifikovano znači podobne firme partijskih moćnika iz vrhova DS, ali naravno i drugih vladajućih stranaka.
Koliko su koštali i kakvi su ti projekti bili, koliko su oni koštali i da li su zaista pratili tržišnu vrednost? Čisto sumnjam. Na desetine takvih znam napamet, koji su sprovođeni i u Nišu i u okolnim gradovima gde su cifre bile toliko velike da vam se zavrti u glavi.
Donošenjem ovog zakona koji apsolutno protivustavan, Vlada Republike Srbije i vladajuća koalicija su suspendovale Zakon o javnim nabavkama i na mala vrata, pogađajući se direktno, što bi se reklo onako narodski – oči u oči, sa podobnim izvođačima i podobnim firmama, podstakla je korupciju u Srbiji i nije ni čudo što je Srbija zadnjih godina pala po indeksu korupcije na 85 mesto na svetu.
Ako se uzme u obzir sve ono što su prethodnici rekli i što su analitičari izračunali, da je Srbija već davno prezadužena zemlja, da je prešla magičnu granicu od 45% BDP ili 80% budžeta, gde se kaže da maksimalno može zemlja da se zaduži za dvostruki iznos izvoza, a taj dvostruki izvoz, a taj dvostruki iznos izvoza je davno premašen. Računa se da je Srbija zadužena tri puta više nego što može da izveze. Jasno se govori i jasno nam sluti da je zemlja u dubokoj dužničkoj krizi, da je i bez ovih novih zaduženja prezadužena i da će nova Vlada, za koju verujemo da će na izborima krajem aprila ili početkom manja dobiti mandat od građana Srbije, imati težak posao da se izbori sa ovolikom prezaduženošću, ali će morati jednu stvar da uradi – da istraži sve ove koruptivne radnje i sve ove pljačke koje su se desile u javnim preduzećima, a za koje sada uzimamo kredite kao država i garantujemo budžetom Republike Srbije da će biti vraćeni. Moraće da strpa u zatvor sve one koji su na bilo koji način suspendovali zakone ove države, u smislu javnih nabavki, i radili poslove na crno ili pogađanjem oči u oči, gde su silni milioni evra otišli u privatne džepove, a da to do današnjeg dana nije istraženo.
Siguran sam da građani Srbije, bez obzira koliko su sluđeni medijskom kampanjom i potpunim mrakom u medijima, da će imati sluha da prepoznaju ko ih je doveo do prosjačkog štapa i čemu sve ovo vodi, i da će žestoko kazniti vladajuću koaliciju na narednim izborima. Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine Cvetkoviću, rebalansom ovog budžeta, koji ste predložili, predviđeno je da se država dodatno zaduži i da poveća svoj deficit u budžetu na skoro milijardu i po evra. Glavna osobina tog povećanja deficita su, pored ostalog, i povećanje rashoda za zaposlene u državnoj upravi, a smanjenje izdataka za kapitalne investicije. Ni jedno, ni drugo, što sam pomenuo, a što je karakteristika ovog budžeta su apsolutno neprihvatljivi i nisu logični.
Ova zemlja već godinama ima problema i sve vlasti koje su se smenjivale od 2000. na dalje, su pričale o tome da imamo previše skupu državu i da je apsolutno neprihvatljivo dalje povećanje broja zaposlenih u državnoj administraciji.
Godine 2009, u pregovorima sa MMF, jedan od ključnih uslova za dalje produženje stend baj aranžmana sa ovim fondom je bio da se smanji broj zaposlenih u državnoj upravi, a samim tim, naravno, i da se smanji ukupna javna potrošnja, da se smanje izdaci za plate zaposlenih itd. O tome se pričalo nekoliko meseci, u jednom periodu da smanji jedan broj ljudi, date su silne pare za otpremnine, a onda sledeće godine, ne da je vraćen taj isti broj, nego je dodatno uvećan za nekoliko stotina, skoro hiljadu ljudi je povećano od 2009. do danas. Samo na kraju prošle godine vaša Vlada je odobrila prijem 750 novih činovnika, čime je dodatno povećala rashode u budžetu za plate, za ostale troškove zaposlenih, što predviđa i u ovom rebalansu budžeta.
Tri puta je DSS podnosila zahtev za donošenje zakona o plaćanju državnih dugova prema raznim izvođačima radova za robe i za usluge, o obaveznom roku plaćanja koji ne sme da bude duži od tri do šest meseci, međutim, ni jednom niste prihvatili da ovaj zakon bude donesen, čak ste u ovom budžetu predvideli da se odloži dugovanje prema privredi i da se prenese u 2012. da biste prikazali ovaj deficit kakav jeste od 142 milijarde dinara, a da je država izmirila sve obaveze prema privredi, koja duguje taj deficit bi bio mnogo, mnogo veći.
Apsolutno je neprihvatljivo ovakvo ponašanje veše Vlade, koja pored ogromnih dugovanja, ogromnog deficita koji je napravila za sve ove tri godine, je povećala i rokove plaćanja prema privredi, čime je indirektno ugrozila i likvidnost te privrede i pomogla da 500.000 ljudi ostane bez posla za ove tri godine.
Predviđanja su, ako se ovako nastavi, a obzirom kako je u budžetu predviđate da neće biti ti rokovi u skorije vreme ispoštovani, u smislu plaćanja prema privredi, da će još jedan ogroman broj ljudi ostati bez posla.
Na kraju vas pitam – šta vaša Vlada radi? Da li ona ima za cilj da pomogne privredu, da napravi racionalnu državu i državnu upravu, da smanji troškove administracije ili da se dalje zadužuje, da dalje povećava broj zaposlenih, rashode za zaposlene, da dalje povećava javnu potrošnju i da dalje povećava zaduženje zemlje? Sve radite kontra. Ne znam, kojim ste to ličnim primerom, vi i vaša Vlada dali signal da želite da ova država bude efikasna. Ni za jedan jedini dinar niste smanjili vašu ličnu potrošnju u kabinetima, u ministarstvima.
Sa druge strane, povećavate stalno zaduženje i deficit., prolongirate plaćanje privredi, uništavate tu istu privredu i potpuno dovodite zemlju do ivice propasti. Zaista, zaista je neprihvatljivo, ne znamo ni koliko će danas koštati ovo odlaganje i koliko će nas koštati dodatno ovaj budžet, u smislu ucena koje su vam dali koalicioni partneri. Dokle će više ovaj narod da trpi da se ponašate po Alafordovskom sistemu, da otimate siromašnima i da dajete bogatima. Ovo je zaista ne prihvatljivo i mislim da je jedini izlaz iz ove, iz ovog ćorsokaka vaša kolektivna ostavka i vraćanje zemlje nekoj normalnoj Vladi. Hvala.

Da li imam repliku? Pogrešno su protumačene reči.
Gospodine predsedniče Vlade, nemojte da izvrćete reči narodnih poslanika. Niko nije govorio da se smanje plate u državnoj upravi, već da se smanji potrošnja koja se odnosi na plate državnih činovnika. Ukupna primanja se množe sa brojem zaposlenih. Dakle, da smanjite broj zaposlenih u državnoj upravi.
Čemu služi Zakon o limitiranju broja zaposlenih u državnoj upravi, kojeg smo doneli pre dve godine, ako se on krši, ako ga Vlada direktno krši o maksimiziranju i smanjenju zaposlenih u državnoj upravi? Kolike smo otpremnine isplatili ljudima pre dve godine da se smanji taj broj zaposlenih? Lično znam bar petoro ljudi koji su radili u državnoj upravi, državnoj administraciji, uzeli otpremnine, a sada rade isto kod vas po mnogo većoj sumi, po ugovoru o delu. Čemu onda to služi? Kako smo onda smanjili tu javnu potrošnju, ako smo ljudima dali otpremnine, a sada ih ponovo plaćamo?
Izmišljeno je na desetine novih radnih mesta u jednom okrugu u Srbiji. Dozvolili ste na kraju prošle godine, u svom planu, da primite 750 novih ljudi. To je opet povećanje javne potrošnje za zaposlene. Mi ne pričamo o tome, da se smanje plate. Daleko od toga, one su minimalne. Nemojte da pravite što veću potrošnju u toj državnoj upravi na osnovu broju zaposlenih.
Ne plaćate privredu, a ovamo pričate o tome, da niste hteli da učinite medveđu uslugu privredi, pa ste prodali milijardu dolara na međunarodnom tržištu kroz evro obveznice. Ne kažete da ste prethodno, proletos, prodali za 300 milijardi dinara državne hartije od vrednosti na domaćem tržištu, pa tako povećali kamate privredi kod domaćih banaka.
Kada govorite o tome, treba zaista da se držite onoga što jesu činjenice i što jeste istina, a ne da obmanjujete javnost kroz ono što ne stoji, odnosno kroz prenebregavanje istine i činjenica.

Govorite o tome da poštujete taj zakon. Kako se to onda stalno raspisuju konkursi da se primaju novi ljudi? Zašto ste prošle godine dozvolili da se 750 ljudi i činovnika primi u državnoj administraciji? Kako se onda povećavaju u svakom budžetu i svakom rebalansu ukupni iznosi kao rashodi za zaposlene, ako se poštuje taj maksimalni broj zaposlenih? I to, ne za male sume da se povećava – za 3%, 4% za plate onih sa najnižim primanjima, nego se radi o mnogo većim sumama.
Odgovorite mi na pitanje – šta je za vas prioritet? Da li je prioritet da država izvršava svoje obaveze prema privredi, ili je prioritet da se zapošljavaju ljudi u državnoj administraciji i da im se povećavaju plate? Pogledajte kolika je plata u Agenciji za hartije od vrednosti. Pitajte kolika je plata direktorke Agencije, njenih saradnika i činovnika.

Na član 2. je podnet amandman kojim se smanjuje emitovanje državnih hartija od vrednosti i limitira na 200 milijardi dinara u ovom budžetu, iako je predviđeno u članu 2. da će emitovanje državnih hartija od vrednosti, koje su uglavnom već prodate na domaćem tržištu, u visini od 400 milijardi dinara, kako stoji u članu 2. stav 2.
Smatramo da je apsolutno štetno za državu Srbiju da emituje tolike hartije od vrednosti u ovom iznosu, jer su te hartije od vrednosti sa veoma visokom kamatnom stopom i predstavljaju ogroman trošak za državu Srbiju. Samo za kamate država godišnje izdvaja pola milijarde evra, što je apsolutno nedopustivo sa stanovišta ogromne javne potrošnje, koju vaša vlada ni na jedan način nije čak ni pokušala, ni simbolično, da smanji.
Kada mi budete pokazali u kom ste ministarstvu i u kom obimu smanjili makar za bilo koju službu, agenciju, direktan trošak, direktnu javnu potrošnju, onda možemo da imamo razumevanja za ovakve poteze Vlade. U suprotnom, smatramo da je to apsolutno štetno i nedopustivo, naročito ako se ima u vidu da taj novac uglavnom ne ide za podršku privredi. Naprotiv, privreda trpi ogromne štete, jer država ne plaća svoje obaveze, pa se onda tako napravi lanac gde u čitavoj priči profitiraju samo banke.
U slučaju kada država prodaje hartije od vrednosti, banke uzimaju, jer su kamate visoke. U slučaju kada država ne plaća privredi, privreda mora da uzima kredite od banaka, da bi pokrila svoje poslovanje, opet plaćate velike kamate. U čitavoj priči gubitnik je i država, stanovništvo i privreda. Jedini pobednici u toj priči su bankari, koji imaju ogromne profite. Za nas je to apsolutno nedopustivo i smatramo da treba limitirati državu u onom obimu uzimanja kredita i prodaja državnih hartija od vrednosti.

Na član 3. smo podneli amandman u onom delu koji se odnosi na davanje garancije Republike Srbije Građevinskoj direkciji Srbije, u iznosu od 35 miliona evra za izgradnju stambeno-poslovnog objekta na lokaciji Kasarne "Stepa Stepanović". Smatramo da je ovaj projekat potpuno promašena priča i da je apsolutno nepotrebno dalje zaduživanje i davanje garancije Republike Srbije za izgradnju tih stanova, obzirom da se pokazalo da ti stanovi apsolutno ne spadaju, niti će spadati u kategoriju socijalnih stanova i da je njihova vrednost od 1.250 evra daleko iznad tržišne vrednosti stanova na toj lokaciji i da se ovde radi, verovatno, o krupnoj prevari koja će služiti pojedinim tajkunima da zgrnu ogromne pare.
Država će po ovom sistemu dati garancije, Republička građevinska direkcija će preuzeti kredite, platiti kamate za to, izgradiće se stanovi, a stanovi su preskupi i neće spadati u kategoriju socijalnih stanova, jer država će imati štetu od toga, što će plaćati kamate sa jedne strane, a sa druge strane što će ti stanovi stajati neprodati, obzirom da za njih ne postoji veliko interesovanje, pa smatramo da je nepotrebno da država ulazi u tu priču i po tom osnovu pravi troškove.
Bojimo se da će i bez ove garancije i novo zaduživanje pored direktnih šteta, ići će se na one indirektne koje se tiču korupcije i naduvavanja cena kvadrata koje nisu opravdane i ne mogu da odgovore tržišnim uslovima.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine Đeliću, na član 4. sam podneo amandman kojim se sa određenih stavki budžetskih pozicija prebacuju sredstva na druge klasifikacije. Naime, već nekoliko godina traje neprimereno forsiranje i favorizacija samo jednog projekta, a taj projekat se zove "Fijat automobili Srbija". Samo u ovoj godini je predviđeno 7,5 milijardi dinara za učešće Srbije u zajedničkoj firmi i za infrastrukturu koja je, opet, obaveza Republike Srbije da uloži u ovaj projekat, a za sve ostale subvencije i pomoć privredi Republike Srbije je predviđeno oko 3,5 milijardi dinara.
Smatramo da je sramota da se tolike pare izdvajaju, konkretno 7,5 milijardi dinara za ovaj projekat koji će uposliti, u najboljem slučaju, 1.200 radnika, dok se za sve ostale firme, negde oko njih 300 u Srbiji, izdvojiće se ove godine 3,5 milijardi dinara, a te firme zapošljavaju oko 60.000 ljudi. To je apsolutno neuporedivo i neporedivo i smatramo da je ovakva favorizacija apsolutno neprimerena i nedopustiva.
Sa druge strane, tokom ove godine imamo štete od elementarnih nepogoda koje se mere milijardama dinara. Kada su te štete od grada i od drugih nepogoda pogodile opštinu Aleksinac, Niš, Blace, Prokuplje, Čačak, Kraljevo itd, svi zvaničnici Vlade su se rastrčali po terenu obećavajući brda i dolove, da će biti pokrivene sve štete, da će se nadoknaditi poljoprivrednicima, obnoviti infrastruktura, a od toga do današnjeg dana ništa nije urađeno.
Sramotno je da su predviđena neka bedna sredstva u iznosu od jedva 300 miliona dinara, a samo je opština Aleksinac pretrpela štetu od milijardu dinara. Do sada im je uplaćeno 8 miliona. To je ispod 1%. To je zaista bezobrazno od strane vlasti i smatramo da je ovakav amandman primeren i pozivam vas da razmislite i da ga prihvatite.
U ovom amandmanu smo predvideli da se tri milijarde dinara, koje ste namenili AP Vojvodini, prebace u transfer solidarnosti, kako bi se nadomestila šteta koju ste vi naneli, kao Vlada, lokalnim samoupravama za ove tri godine, u vidu od preko 50 milijardi dinara kroz smanjene transfere, a ovi transferi će biti upućeni najsiromašnijim opštinama.
Zaista je neprimereno da celokupna Srbija već ne znam po koji put plaća visoke cene zarad opstanka ove koalicije. Kolika je cena današnje sednice Odbora za finansije? Koliko ćemo mi to morati da platimo više sredstava Vojvodini da bi ovaj rebalans prošao? Dokle ćemo više da se ponašamo po sistemu da podmazujemo masnu gusku? Dokle će se ova vlada ponašati kao otimač od siromašnih radi davanja bogatima?
Kada se završilo glasanje 2008. i kada smo dobili novu Vladu, narod je očekivao da će to biti zaista socijalno odgovorna Vlada i da će u liku premijera Cvetkovića dobiti novog Robina Huda. Nažalost, taj Robin Hud je evoluirao u Super Hika koji otima siromašnima i daje bogatima.

Gospodine Đeliću, objašnjavali ste koliko su opravdana velika ulaganja Srbije u zajedničku fabriku sa "Fijatom". Za ovu godinu u vašem budžetu piše, sedam i po milijardi za taj projekat. U grupi "Zastava" je pre formiranja i početka projekta "Fijat Srbija" radilo 4700 radnika, a danas u fabrici "Fijat automobili Srbija" radi 1200. Ulaže se sedam i po milijardi dinara u taj projekat koji će doneti, nekada neke velike beneficije Srbiji, a tri i po milijardi ste izdvojili za 40 hiljada ljudi i za 300 firmi. Da li to ima neke logike? Koliko je ljudi ostalo bez posla zbog toga? Zbog ne primerenog favorizovanja samo tog projekta. Ovamo ćemo uposliti 1200 ljudi, imaćemo nekad profit od toga za pet, deset, možda pedeset godina, ali ćemo ovog trenutka ili ove godine, ili prošle godine smo izgubili 500 hiljada radnih mesta. Da li je to normalno? Mislim da nije.
Što se tiče elementarnih nepogoda, nemojte da izvrćete reči, govorio sam o elementarnim nepogodama koje su bile ove godine u vidu grada koji je pogodio pola Srbije. Uništio kompletnu poljoprivrednu proizvodnju na teritoriji opštine Aleksinac. Preko milijardu dinara je šteta. Vlada Republike Srbije je uplatila osam miliona dinara, to je sramota. Šta da radi tolika opština sa tolikom štetom, sa osam miliona dinara? Da se slikaju? Samo 640 miliona dinara je šteta direktno na usevima nanesena. Hoće li neko tim ljudima da pomogne nešto? Prošle godine su imali dva puta poplave. Svi su otišli da se slikaju, predsednik Tadić lično u vijetnamci, sleće avionom, helikopterom usred noći. Biće sve sanirano, biće sve rešeno, plaćeno je 15 miliona dinara, a preko milijardu i po je šteta. Da li se tako pomaže, a vidimo kako pomažemo "Fijat", o tome je reč.
Pričali ste jutros, na početku zasedanja, da budžet ne može da ispoštuje sve budžetske korisnike u onom obimu koji su zakonom predviđeni jer bi onda bio spisak lepih želja.
Zašto moramo uvek da ispoštujemo do zadnjeg dinara obaveze prema AP Vojvodini, ali zato ne moramo prema siromašnim opštinama, ne moramo prema lokalnim samoupravama, ne moramo da finansiramo bilo koje razvojne projekte u siromašnim delovima zemlje, ali tamo gde nam zavise glasovi za podršku Vladi i za budžet – mora. Čim nema dovoljno glasova za bilo koji projekat ili za zakon, pribegne se raznim ucenama, tri dana nemamo zasedanje Skupštine, a onda četvrtog dana, kad dođe "stani-pani", da li će pasti Vlada ili neće, izdvojimo još koju milijardu da podmažemo masnu gusku i dobijemo novo zasedanje i novi rebalans budžeta. Neće to do veka moći.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo spojenu raspravu o četiri predloga zakona i ratifikacije ugovora o novim zaduživanjima Republike Srbije prema, što prema komercijalnim kreditima, što prema inostranim bankama i organizacijama.
To je nastavak priče o daljem zaduživanju Republike Srbije koja će sa ovim najnovijim zaduživanjem koji su danas na dnevnom redu ubrzo dostići cifru od šest milijardi evra za prethodne tri godine.
Prosto, nije uobičajeno da vlade pojedinih zemalja pribegavaju principu zaduženja svoje zemlje kada žele da krenu u određene realizacije infrastrukturnih projekata koji će joj doneti neku novu vrednost ili unaprediti kvalitet infrastrukture, ali se verovatno veoma ozbiljno vodi računa kada se takve stvari rade da se naprave kvalitetne analize i vizibiliti studije, da li su određeni krediti isplativi, u kojoj meri i u kom vremenskom periodu i da li je baš trenutak za zaduživanje za pojedine kredite najpovoljniji.
Smatramo da je u prethodne tri godine učinjeno neprimereno zaduživanje zemlje, i to nažalost ne onako kako se prikazuje od strane Vlade Republike Srbije za infrastrukturne projekte, već su ti krediti i te pozajmice koje je država u prethodne tri godine pravila išle u javnu potrošnju i neprimereno zaduživanje zemlje za podmirivanje potreba javne potrošnje, potrebe vlasti i određenih ministarstava. To potvrđuju i kažu mnogi ekonomski analitičari koji su izneli podatak da je Srbija od jula 2008. godine do današnjeg dana se zadužila za pet, sedam milijardi evra, da je naš spoljni dug porastao sa 8,7 milijardi evra na preko 14 milijardi evra i da je u odnosu na BDP taj dug porastao sa 29,2% na čitavih 42% na kraju 2010. godine, a sa emitovanjem novih milijardu evra državnih obveznica i ovim današnjim zaduživanjem, verovatno će procenat spoljnog duga u BDP preći 45%, što je ona gornja granica koja je dopustiva za zaduživanje jedne zemlje.
To ne bi bilo strašno da to zaduživanje uglavnom nije otišlo u javnu potrošnju, u plate i penzije i u krpljenje rupa javnih preduzeća kojima su nadoknađivane plate i neumerena javna potrošnja i gubici koja su ta javna preduzeća, taj javni sektor proizvodili.
Struktura javnog duga od 2008. godine do današnjeg dana je potpuno izmenjena. Tadašnji javni dug se uglavnom odnosio na staru deviznu štednju i za dugovanja prema ranijim kreditima. Sadašnji javni dug je potpuno izmenjen i novac je uglavnom trošen za tekuću budžetsku potrošnju, za plate i penzije, kupovinu roba i usluga, subvencije koje su otišle potpuno nepovratno bez ikakve nove vrednosti.
Samo u prethodnoj godini Srbija je uzela preko milijardu evra kredita, i to uglavnom od komercijalnih banaka, domaćih komercijalnih banaka za podršku budžetu. Razumljivo je da se i na takve korake nekad mora pribeći, ali samo u onim slučajevima kada je to neophodno, pod uslovom da i sama Vlada i javni sektor pribegnu drastičnim merama štednje. Da li smo mi kao država u prethodne tri godine pokazali, da li je vlast pokazala da želi da na bilo koji način napravi uštedu unutar svoje potrošnje? Ne, naprotiv, nismo, povećali smo tu javnu potrošnju. Ova vlast je povećala broj zaposlenih u državnoj upravi za preko 2.000 ljudi u zadnje dve godine. Setite se prošlog usvajanja budžeta decembra 2010. godine, kada je u tom budžetu bilo predviđeno novih 700 ljudi u državnom sektoru, novih 150 ljudi u javnom preduzeću "Železnica Srbije" itd.
Da li je to princip po kome treba da se rukovodi jedna odgovorna vlast u vremenima ekonomske krize, kada su prihodi manji i kada je očigledno da privreda ne može da izdrži ovoliko skupu državu, ovoliko veliku javnu potrošnju? Na sva ova pitanja, na sve ove izazove, šta je vaš odgovor? Vaš odgovor je – ne, mi nemamo dovoljno para za ovoliku javnu potrošnji, mi nemamo dovoljno para i ne želimo da napravimo rezove u strukturi državne administracije, imamo ogromna izdvajanja za penzije i za druge potrebe budžetskih korisnika, ali pošto nemamo dovoljno para nećemo napraviti ništa na planu sopstvene uštede, nego ćemo ići u nove kredite. Uzimaćemo nove kredite, podmirivati sve naše neverovatno velike potrebe, nećemo svoj komfor ni za jotu smanjiti, a nije bitno ko će sutra te kredite vraćati.
Prema onome što je malopre gospodin Mrkonjić pričao i prema nekim njegovim ranijim izjavama, ukupna ulaganja za srpsku infrastrukturu, računajući i železničku i drumsku, da bi se završio Koridor 10 i da bi se kroz Srbiju putovalo brzinom od 150 kilometara na sat vozovima, je potrebno negde oko sedam milijardi evra. Država se u ove tri godine zadužila, odnosno vlast nas je zadužila za ove tri godine za više od šest milijardi evra. Sa tim parama Srbija bi danas gotovo završila kompletan Koridor 10 drumski i kompletnu rekonstrukciju Koridora 10 železnički, koji je znatno skuplji nego drumski.
Kakvo je stanje na terenu? Očajno. Nemamo ni jedan metar autoputa od makedonske granice do Bujanovca, do Preševa, u stvari dužine 40 kilometara, koji je izgrađen još pre tri godine i pušten u saobraćaj. Pre 15-ak dana sam išao tim putem prema Grčkoj, ni jedan jedini metar autoputa nije pušten u saobraćaj, niti je završen, a tolike priče o silnim ulaganjima u Koridor 10, u autoputeve, o silnim milijardama koje će unaprediti našu infrastrukturu. Šta je realnost na terenu? Nekoliko kilometara puštenih na severnom kraku kroz Vojvodinu i neki radovi koji teku brzinom puža na obilaznici oko Dimitovgrada i prema Pirotu. Priče o tome da će Srbija dobiti kvalitetnu infrastrukturu do održavanja izbora 2011. godine, završetkom Koridora 10, su priče za malu decu, od toga nema ništa. Sve pare ste potrošili na i suviše nekontrolisanu javnu potrošnju. Ni jednim korakom, ni jednim gestom Vlada nije ni probala da napravi uštede unutar sebe, naprotiv, administracija je povećana, troškovi povećani i sve to u nedogled, naravno, bez ikakvog opravdanja.
Potpisivanjem SSP ova država gubi godišnje preko 300 miliona evra. Ni to nije problem za vas, za vas je samo bitno da dobijete status kandidata na papiru, koji ništa ne znači i koji jasno pokazuje jučerašnje zvanično oglašavanje Evropske komisije, da Srbija može da bude kandidat za EU i da počne pregovore tek onda kada omogući da susedna država Kosova bude punopravno priznata od strane Srbije, što je jasan pokazatelj vaše neodgovorne politike, da EU nema alternativu i da Srbija mora da plati, ne samo materijalnu, nego i teritorijalnu cenu mogućem ulasku u EU. Turska je preko 25 godina kandidat i ko zna kada će dobiti datum za pregovore. Verovatno nikada, kao ni Srbija. Cena jesu velika zaduživanja i jeste nešto što je najveća moguća neodgovornost vlasti u Srbije, prekomerno zaduživanje i ostavljanje ogromnih dugova budućim generacijama.
Mi, naravno, nećemo podržati ova zaduživanja, jer zaduživanja se rade onda kada su neophodna i kada su opravdana. Ovde se radi o komercijalnim kreditima koje će Građevinska direkcija uzeti da pravi, da vraća dugove za izgrađenu infrastrukturu za socijalne stanove koji će koštati 1.300 evra po kvadratnom metru. Kažite mi, kakva je to socijalna kategorija kada plaćate 1.300 evra po kvadratnom metru? Valjda socijalni stanovi i izgradnja socijalnih stanova od strane državne agencije Građanske direkcije Srbije podrazumeva da se prave neprofitni stanovi, da se na njima ne zarađuje. Baš bih voleo da vidim tu analizu troškova koje pravi Građevinska direkcija Srbije za pravljenje socijalnih stanova koji koštaju 1.300 evra po kvadratu. Ko će vam to kupiti? Pa na tržištu su vam jeftiniji stanovi. Od komercijalnih preduzeća ćete dobiti jeftinije stanove nego što dobijate uz subvencije države, uz sve moguće subvencije države.
To samo govori da se radi o velikoj korupciji u ovom javnom sektoru. Nikada država nije ni trebala da ulazi u takve priče. Ona može da podstiče raznim smanjenjem dažbina gradnju u Srbiji za socijalne namene, ali da ministarstva ulaze u komercijalne kredite i da grade stanove, to je apsolutno nedopustivo i neprimereno jednoj normalnoj državi.
Nećemo podržati, naravno, ovakve zakone, jer i dalje produbljuju jaz i povećavaju spoljni dug Srbije i DSS ne može da bude toliko neodgovorna da saučestvuje u ovakvom neodgovornom ponašanju i daljem ukopavanju Srbije u kreditna zaduženja. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, moram da konstatujem da je ova rasprava danas o amandmanima vrlo interesantna i začuđujuća. Umesto da raspravljamo o zakonu koji treba da kvalitativno popravi stanje u svojinskim odnosima u Srbiji, umesto da raspravljamo o zakonu koji će vratiti određenu imovinu lokalnim samoupravama, mi danas imamo jednu besmislenu raspravu između poslanika koji dolaze sa teritorije Vojvodine, koji imaju određene amandmane i bukvalno traže da se sve i svašta prenese u ingerencije AP Vojvodine. Ova rasprava se, praktično, više obesmislila da više liči na nekakav deobni bilans između Vojvodine i Srbije nego na zakon o javnoj svojini.
Prosto mi je neverovatno i hteo bih da vas pitam ko je ovde predlagač zakona o javnoj svojini, da li je to Vlada Republike Srbije ili je to poslanička grupa Manjina ili stranaka koje dolaze sa teritorije AP Vojvodine?
Dobili smo jedan Predlog zakona, koji je potpisala Vlada. Na sam dan rasprave, posle velike halabuke od strane manjinskih stranaka i onih stranaka koje deluju na teritoriji AP Vojvodine, dobili smo više od 20 amandmana koje je potpisala Vlada, jer je tako tražila određena struktura ljudi, rekao bih birokratije u Vojvodini, jer im tako odgovara da bi mogli što više da manipulišu biračima na teritoriji AP Vojvodine. Ne postoji nijedan zakon koji je ovakve prirode, da u zadnjih dve-tri godine mi nismo imali ovde, bukvalno, umesto rasprave o zakonu, raspravu o tome ko će šta dobiti.
(Predsedavajući: Gospodine Lapčeviću, dva minuta ste potrošili, a još uvek ne vidim vezu sa amandmanom na član 10. koji je podneo gospodin Balint Pastor.)
Pričam u vremenu svoje poslaničke grupe.
(Predsedavajući: Ali u vezi sa temom.)
Tema je, koliko znam, sve vreme u mom izlaganju.
(Predsedavajući: Amandman na član 10.)
Dakle, zaista mi nije jasno dokle će više država Srbija biti talac Vojvodine, gde se sve meri po tome šta će dobiti Vojvodina i šta će Srbija dati. Usvajaće se takvi zakoni, koji budu po volji stranaka iz Vojvodine ili pokrajinske administracije. Ovde je neko pomenuo reč "talac". Jeste, ima ovde takvih ucenjivačkih odnosa, ali je Srbija talac, jer danas Srbija ne može da donese ni jedan zakon bez saglasnosti stranaka iz Vojvodine, zato što je takva većina i zato što Vlada mora da održi svoj vek do kraja mandata…
(Predsedavajući: Amandman na član 10. ne govori ni o kakvom sistemu talaca.)
Govori i te kako. Suština zakona govori o tome. Potpuno je promenjen karakter zakona i umesto da kvalitativno napravimo pomak i da lokalne samouprave dobiju ingerencije nad imovinom, imamo deobni bilans između Vojvodine i Srbije, gde Vojvodina ucenjuje da li će dati nešto ili neće. Ako se ne da železnica Vojvodini, onda neće biti ni glasanja za zakon.

Gospodo predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, na član 22. smo podneli amandman koji isključuje mogućnost slobodnog odlučivanja u onim slučajevima kada nosilac prava kod korišćenja određene imovine, tu imovinu koristi suprotno zakonu, propisu ili prirodi nameni nepokretnosti, odnosno nosioca prava korišćenja već da to mora da bude obaveznost odlučivanja organa koji tu nepokretnost dao.
Dakle, Vlada Republike Srbije treba da odlučuje da se nepokretnosti u svojini Republike Srbije na koje je dato pravo korišćenja, a koje se koristi suprotno zakonu oduzima od nosioca prava korišćenja, a ne da ima mogućnost da može da odlučuje da oduzme ako se koristi suprotno zakonu.
Svaka proizvoljnost u odlučivanju da neko može da odluči ali i ne mora, nas dovodi u situaciju koja se ponavljala verovatno stotine puta i može da se ponovi i u budućnosti da nešto što je očigledno suprotno zakonu će zavisiti od političke volje ljudi koji sede u određenom organu. Pa kao već stoji da može da odluči Vlada Republike Srbije da oduzme neku imovinu od nekog ko je zloupotrebio pravo korišćenja onda će na primer neke poslaničke grupe koje učestvuju u lokalnoj vlasti ili pokrajinskoj vlasti, a uradile su tu zloupotrebu da ucenjuju tu istu vladu da će pasti, da neće glasati za određene zakone ako im se to desi, da im se oduzima imovina.
Dakle, svaka proizvoljnost u ovakvim slučajevima je po nama ne dopustiva i smatramo apsolutno ne primerenim objašnjenje koje je dato od strane Vlade da se amandman ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje prikladinije. Šta znači, rešenje prikladnije? Prikladnije da piše da Vlada može odlučiti da se oduzme određena imovina koja je data na korišćenje ako je taj zloupotrebio tu imovinu i prodao je nekome suprotno zakonu. Može, a ne mora, ako bude zavisilo od političke volje separatista iz Vojvodine onda Vlada pošto će pasti neće odlučiti da mu se oduzme imovina i oni će to jednostavno prodati i nikom ništa.
Mislim, takve situacije su vrlo opasne i ne treba dozvoliti da u zakonu tako nešto stoji. Mora da se jasno kaže, da kada su zloupotrebe zakona u pitanju, kršenje zakona da norme koje definišu tu materiju moraju da budu imperativ. Vlada mora da odluči da nekom oduzme nešto ako je zloupotrebio, ako se određena imovina ne koristi u skladu sa namenom ili u skladu sa prenetim pravom. Imate takvih slučajeva na pretek.
Na primer Zakon o platama u državnim službama. Jedan te isti za teritoriju čitave Srbije, a suprotno tom zakonu se isplaćuju mnogo veće plate na teritoriji AP Vojvodine u organima AP Vojvodine i to je ustanovio i državni revizor i ustanovili su sve moguće inspekcija, a Vlada Republike Srbije nema mogućnost da ispoštuje taj zakon i da naredi birokratiji na teritoriji AP Vojvodine da u skladu sa zakonom koji važi i za njih se isplaćuju plate.
Da li znate da su plate, prosečno plate u administraciji na teritoriji AP Vojvodine 50% veće nego što su u državnoj administraciji u Republici Srbiji ili u lokalnim samoupravama?
Mislim da su takve stvari nedopustive i da ovaj odnos koji je ova vlada uspostavila, a uspostavila je odnos poprilično vazalski, da ni jedan zakon ne može da donese bez saglasnosti pokrajinske vlasti, pokrajinske politike, političara, da za sve što dođe u ovaj parlament mora prvo da se pita Bojan Pajtić, da li će njegovi poslanici prihvatiti, ili neće, to je zaista nedopustivo.
Srbija se danas nalazi u mnogo težem položaju nego što se nalazila 1974. godine. Ima ministar sa teritorije Vojvodine za urbanizam i građevinarstvo koji nije nadležan za teritoriju Vojvodine. To je apsurd nad apsurdima. Zakon o železnicama neće biti izglasan zato što poslanici sa teritorije Vojvodine neće podržati ako njima nije u prilog. Naravno, gospodine predsedavajući, pa sve je to materija.
Dakle, Vlada mora u takvim slučajevima da ima odlučujuću ulogu i da mora da im oduzima imovinu, a ne može da dozvoli da neko zbog privatnih interesa tu imovinu zloupotrebljava. Vlada će možda odlučiti, a možda neće. Nema obavezu da im oduzme tu imovinu. To je prosto neverovatno. Takva odredba mora da bude brisana, jer se zloupotrebe koje proizilaze iz takve odredbe, mogu biti katastrofalne po ovu zemlju, kao što su i odnosi i u vodećoj koaliciji, kao što smo, nažalost, došli u poziciju da je država Srbija talac manjinskih i separatističkih stranaka iz Vojvodine.