Hvala gospodine predsedavajući. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalaze, zaista ne znam broj ko zna koje, izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju.
Poštovani gospodine ministre, znam da vi se ne prezivate Obradović, ali osim vašeg prezimena koje je različito, sve ostalo je ostalo potpuno u maniru bivšeg ministra. Zakoni pred poslanike dolaze u 12,05, ne u pet do 12,00, u 12,05. Nije bilo oktobra poslednjih nekoliko godina, a da pred poslanike nisu došle izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, i to naročito onda kada počne školska akademska godina. Tada se pred nas uglavnom donose izmene i dopune, tada mi u zaista velikoj stisci, nekada i kada štrajkovi studenata krenu uveliko, o tome govorimo, tada se delimo na patriote, one koji će da podrže to što se predlaže, i one koji nisu patriote, jer su ozbiljni, pa hoće da razgovaraju o tome ozbiljno.
Doduše, sada je novost to što vladajuća većina nije želela da ovaj zakon stavi na dnevni red prilikom otvaranja ove sednice u utorak, nego je to odložila za neki drugi dan, tako da mi, u odnosu na taj početni utorak, sedam dana kasnimo. Strepnja 30.000 studenata koji nisu mogli da upišu godinu, njihovih roditelja, puta dva, to je oko 90.000 ljudi je strepelo zbog toga što neko nije hteo da pritisne taster i glasa o tome.
Desio se obrt, čudan obrt rekla bih, nisam videla argumente, ali u redu. Meni se ne sviđa, mislim da ni vama ne odgovara kao ministru ovog trenutka da mandat počnete nečim što nije u skladu sa zakonom. Uslovni upis je nešto što ste smislili da prevaziđete trenutni problem, ali i nije nešto sa čime treba da počnete svoju ministarsku karijeru.
Da vidim šta su to novosti koje izmene i dopune u kratkom zakonu predlažete. Dve grupe, jedan je zaista deo tehničkih izmena koje su, doduše, bile i prethodni put izmene na isti način, samo što se glasalo. Neko je ovde rekao – parlament je pokazao veliku ozbiljnost prilikom izglasavanja prethodnog zakona. Rekla bih da je pokazao veliku ne ozbiljnost, jer sve ovo o čemu treba sada da glasamo smo ukazivali mi poslanici iz opozicije, ali ne zato što smo mnogo mudri i pametni, nego zato čitamo analize i pratimo izveštaje o stanju i o kretanju nečeg što se zove visoko obrazovanje.
Dakle, drugi deo je ono što vi podvodite pod formiranje akademije strukovnih studija nacionalne bezbednosti, jedno sa drugim nema nikakve veze, sem što uslovljavate da glasamo zajednički o svemu tome, tako da oni ljudi koji su, jedne poslaničke grupe, protiv jednog dela, a drugi deo ovog studentskog paketa podržavaju, moraju glasati i za osnivanje ovakve jedne strukovne škole.
Prvi deo, kažete, studentima za upis godine spuštate broj poena sa 50 na 48. U obrazloženju vi kažete da je to zbog ekonomske krize i kažete zbog otklanjanja uočenih problema. Pošto pored vas sedi jako mnogo saradnika koje je i ministar Obradović dovodio ovde - pitam vas da li su ti uočeni problemi mogli biti uočeni i pre nekoliko meseci, kada su ove izmene bile pred nama? Da li su sugerisali ministru da to treba promeniti?
To govorim zbog toga što su u dlaku isti amandmani, kao ovo što vi sada predlažete, bili na dnevnom redu tadašnjeg zasedanja. Poslanici Demokratske stranke Srbije su potpuno isto ovo, što vi danas predlažete, predlagali tada. Sećam se diskusija nekih koji sada moraju očigledno da glasaju o tome i kažu da je malicioznost zato što to ističemo. Moram da kažem – izvinjavam se što smo bili u pravu. Moram da vam kažem zašto smo bili u pravu. Zato što smo vrlo ozbiljno pratili analize i vrlo ozbiljno tada mogli da znamo da recimo fakulteti nisu uradili svoj deo posla kada je u pitanju Bolonjski proces, da udžbenici nisu prilagođeni, da nastavni proces se ne odvija na način na koji je to predviđeno i dala mogućnost Bolonji.
Znači, iz svega toga smo tada mogli da zaključimo da studenti neće biti krivi, ali da neće moći da osvoje 50 poena, što je prirodan prag da se polako penje nivo znanja. Tada je to bilo jasno da se vidi, ne znam zašto tada nismo svi zajedno prihvatili, recimo, naše amandmane.
Šta je sada rukovodilo ovaj vaš predlog? Da li upravo to što ste pročitali takvu jednu analizu? Da li ste analizirali stanje trenutno kakvo je. Mislim da to nije bio slučaj. Znači, analize su izostale, vrlo ozbiljan rad na tom delu je izostao, i vi ste, na kraju krajeva, to i rekli kada ste danas ovde govorili o tome, obrazlagali vaš predlog. Lebdeći štrajk studenata je nešto što vas je opredelilo. Mislim da to nije dobar put. Ozbiljno moramo da se pozabavimo ovom temom, da ozbiljno vidimo gde smo mi trenutno sada, da imamo jedan presek stanja i da vidimo šta nam valja činiti. Ako je jedina stvar o kojoj poslanici treba da glasaju, da li ćemo imati 48 poena, pa ćemo se popeti na 50, pa kada popnete na 50, mi ćemo se opet vratiti na 48, onda je to potpuno pogrešan put.
Hajde da vidimo gde smo, hajde da se zajednički dogovorimo šta je to strategija, hajde da zajednički glasamo o nečemu što treba da uradimo, da bismo napravili iskorak i da bismo zaista išli u pravom pravcu.
Interesantno je, kada sam o tome govorila, eto prošli put je i ministar Obradović branio taj svoj stav 50 poena, on je rekao da se dogovorio sa studentskim organizacijama. Šta je sad? Studentske organizacije izgleda nisu svesne šta su se dogovorile. Vrlo čudno.
Druga stvar koju nam nudite je broj rokova za polaganje ispita, sa pet, vi i dalje smatrate, sada treba popnemo taj rokova na šest. Potpuno smo saglasni, u dlaku iste amandmane smo podneli. Čak smo ponudili da broj rokova bude od četiri do šest i da fakulteti urede svojim aktima kako će da se ponašaju u tome. Niste prihvatili. Ministarstvo nije prihvatilo, većina nije prihvatila, ista ova većina koja danas zagovara ovo da je to prirodno.
Da li studenti znaju da ih sledeće godine prema zakonu čeka četiri roka? Kada ćemo o tome da razgovarao? Idućeg oktobra? Mislim da to nije dobar pristup i da mi moramo ozbiljno da otvorimo sve karte. Ovde niko nije protiv vas, niti je za vas, nego mi ovde ozbiljno razgovaramo o jednom procesu, o jednoj za državu vrlo važnoj stvari. Ako mi ovde ne budemo videli koliko je važno obrazovanje za državu, ne verujem da će se sama Vlada pobrinuti za to.
Kažete da vi tim što dajete mogućnost šest rokova, povećavate efikasnost studiranja. Istraživanja kažu da je to obrnuto proporcionalno, ali s obzirom da sve one prethodne uslove ni fakulteti nisu ispunili, ni profesori nisu ispunili, ni udžbenici nisu prilagođeni, onda je prirodno da im vratimo mogućnost da imaju šest rokova i da na taj način pokušaju da efikasnost sistema povrate. Opet na njih bacamo lopticu, iako to nije u redu. Ministar Obradović je tvrdio suprotno.
Kažete u obrazloženju da želite studente da uključite kao partnere u oblast visokog obrazovanja. To je sjajno. Demokratska stranka Srbije vas u tome podržava. Zaista mislimo da studenti jesu ozbiljni ljudi sa kojima možete razgovarati o procesu u kome oni jesu partneri i žele da budu partneri, ali ne vidim kako ćete to da pokušate da uradite, ako već sada oni znaju da ne mogu da planiraju, ne daj bože, do sledećeg oktobra, do sledećeg početka godine. Ako ne mogu da planiraju da ne znaju šta će im biti u januaru, vi najavljujete novu izmenu zakona. Znači, danas oni ne mogu da planiraju kako će svoju godinu da počnu i kako će da raspolažu svojim vremenom i kako će da ulože snage u tu godinu.
Drugo, govorite o podeli odgovornosti prava i obaveza. Ko preuzima odgovornost, ko pravo, ko obavezu? Ne vidim, na način na koji smo mi danas ovde postupili, da će neko podeliti odgovornost. Ne, jednostavno loptica je tako pala da su studenti odgovorni zato što nisu prihvatili sva pravila igre koju im nameće zakon, a zakon je napravljen tako da oni zaista ne mogu da prihvate to. Evo to se dogodilo.
Sledeći deo zakona se odnosi na akademiju strukovnih studija. Vrlo je zanimljiva igra brojevima koju treba da pogledamo. Kažete da će se 30 studenata godišnje na trošku budžeta školovati za zanimanje strukovnog inženjera nacionalne bezbednosti. Paralelno sa ovim, mi imamo 2.200 studenata na Fakultetu bezbednosti. Šta ćemo da radimo sa njima, šta će oni da predstavljaju u ovom zbiru ogromnih brojeva, koji ne mogu da se nikada zaposle?
Da li mi uopšte imamo nekakvu predstavu o tome koliko Srbiji treba stručnjaka iz oblasti nacionalne bezbednosti? Kakvi ti stručnjaci treba da budu? Ono što me naročito zanima, šta će da bude sa onima koji za pet godina… Da li ćemo da ispunimo tu kvotu 150 stručnjaka, pa ćemo onda šeste godine ugasiti fakultet? Mislim da je to neozbiljno. Interesuje me kako će to da se odrazi na džepove građana Srbije? Kako će oni, koliko će oni morati da plate?
Ove godine, kada se osnuje nešto što faktički postoji, radi, a vi treba da ga legalizujete, to će koštati 35 miliona dinara, iduće godine 40 miliona dinara. Opet nema projekcije šta će biti za pet godina. Koštaće ih đavo i po, da budemo potpuno jasni. Ne znamo ko će predavati. Vi kažete – zaposleni u državnoj upravi. Mislim da to neće moći baš tako da bude, zato što to poistovećujete sa policijom i vojskom. S jedne strane, to neće moći zakonski da bude tako, ali hajde da vidimo kako ćete vi to da izvedete. Zatim, zajednička diploma. Šta je to zajednička diploma, to bih volela da saznam?
Na kraju, meni nije jasno, da li je potrebno zbog ambicije nekoliko ljudi koji se bave bezbednošću, a koji nemaju akademske titule i koji bi želeli da ih imaju da se ispoštuje, da se osniva škola koja će koštati jako mnogo, školovati kadrove koji neće imati gde da se zaposle, a moglo je da se nađe mnogo elegantnije rešenje, da se, recimo, pri jednom od fakulteta bezbednosti osnuju akademske studije koje će ih školovati u tom pravcu. To bi bilo jeftinije, primerenije i mnogo jednostavnije za naš životni sistem. Hvala vam.