Ovaj član je veoma važan zato što reguliše nastanak poreske obaveze. Zaista nije svejedno hoće li poreska obaveza  nastati  danas,  kroz  nekoliko  dana,  nekoliko nedelja, nekoliko meseci. To ljudi koji plaćaju poreze vrlo dobro znaju. Postoje razlozi da odlažu tu obavezu. Nekad je to bilo u vreme inflacije, a nekada i ako obavljaju neki veliki posao koji će im doneti zaradu, iz nje će platiti i porez, a neće platiti kamatu zato što im nije uručeno poresko rešenje.
E, sad je problem Vlade Republike Srbije da to reguliše i ona ga reguliše na veoma loš način. Stav 2. kaže da se akti smatraju dostavljenim kada se uruče poreskom obvezniku, njegovom zakonskom zastupniku, punomoćniku ili zastupniku po službenoj dužnosti. Stav 3. je već diskutabilan i sa stanovišta Ustava i zakona. On kaže da se, ako je poreski obveznik fizičko lice, odnosno preduzetnik, poreski akti smatraju dostavljenim i kada se uruče punoletnom članu domaćinstva.
Ovo je veoma opasna odredba, punoletni član domaćinstva kod vas će postati i poreski obveznik za svog oca, brata, sina; veoma neprijatno je tako određivati naplatu poreza. Ako nema da plati poreski obveznik, platiće njegov brat, njegov sin ili će platiti otac i majka, a seljaku ćete da isterate sva goveda iz štale, kako ja to vidim.
Vi kažete da se poresko rešenje smatra dostavljenim i ako je predato na poštu. Tri dana posle predaje na poštu teku rokovi iz poreskog akta, iako vrlo dobro znate da može da se desi da poreski obveznik ne dobije poreski akt. Za akt koji nije dobio, za akt čiji prijem nije potpisao nema nastanka poreske obaveze. Možete da tražite od pošte da vam namiri njegovu poresku obavezu, a njega da tuži, jer šta je sada tu svrha pošte, otkud se ona pojavi u odnosu između poreske uprave i obveznika, a nema obavezu po članu 6, čini mi se, da nastupa u dobroj veri.
Šta ako se zagubi pošiljka? Šta ako poštar preporučenu pošiljku ne preda na način utvrđen zakonom, nego ostavi kod komšije, ostavi na kapiji, kao što to rade. Imaćete parnicu...
(Predsednik: Vreme.
Završavam... u kojoj će poreski obveznik da kaže - nije mi uručeno, a poštar će reći - uručio sam. Ko će dobiti tu parnicu kada se u sudu nađu jedan na jedan bez svedoka. Mislim da treba prihvatiti ovaj amandman, a znam da nećete.

Razumem, gospođo Mićić, da ste pravnik i da vas mnogo ne zanima šta piše u ovom našem poslovniku. Vi imate sekretara Narodne skupštine koji je takođe pravnik i koga bi trebalo da zanima šta piše u Poslovniku. A da je bilo ko od nas iz SRS izašao da bilo šta prigovori, najpre biste tražili da kaže po kom je članu, a onda biste rekli da tim članom to nije regulisano. Vama je poslanik Mitrović rekao da na osnovu člana 81, koji reguliše radno vreme Skupštine, predlaže da Narodna skupština produži danas rad. A da bi to moglo da se predloži, produženje rada mora da bude predviđeno tim članom. Članom 81. je predviđeno samo to da sednica može da se održi i drugim danom, dakle ne utorkom, sredom i četvrtkom, nego i drugim danom. O tome odluku donosi predsednik Narodne skupštine i izveštava nas kada zakazuje sednicu za taj drugi dan.
Taj član ne kaže da sednica može u 18,00 časova da bude produžena. On vam to ne odobrava. Nije mogao narodni poslanik da se pozove na taj član i na osnovu tog člana odluka o produženju sednice danas ne može da bude doneta. Vaše obrazloženje, sada kada budem sišao, može da bude: nije povređen Poslovnik. Pogledajte se jedno jutro u ogledalu gospođo Mićić, da li ličite na onu istu ženu koja je ušla u Narodnu skupštinu kao narodni poslanik. To, da li je lepša... ja je posmatram isključivo kao predsednika Skupštine, a vi je posmatrate tako. Mene interesuje samo povreda prava narodnih poslanika u Narodnoj skupštini koje neprekidno vršite, gospođo Mićić. A da ste bili poslanik u vreme kada su drugi ovde bili na vlasti, ovakve povrede biste beležili sve do sednice Saveta bezbednosti UN.
Malo je Nataša Kandić koliko biste vi graktali nad ovakvim povredama Poslovnika. Šta ćemo sada kada ste u nekoj fiktivnoj većini. Pogledajte koliko je poslanika glasalo za - 88, nema ni toliko, a to su fiktivne kartice. Ne mogu da se donose odluke mimo Poslovnika Narodne skupštine, shvatite to jednom. Kao što ne može mimo zakona, a ovo je doneto na isti način na koji se donose i zakoni.

Član 45. reguliše odnos poreskog obveznika i poreske uprave, odnosno obavezu poreskog obveznika da na zahtev poreske uprave i u roku koji ona odredi pruži sve raspoložive informacije neophodne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje. Zahtev za davanje informacija poreska uprava je dužna da dostavi, na traženje poreskog obveznika, u pisanom obliku. Sve bi to bilo u redu da nije odredaba, stavova 5, 6, 7. i 8. koje kažu: "Izuzetno", i to više ništa ne znači, jer to se onda ovde primenjuje,"Poreska uprava će narediti licu dužnom da ispuni obavezu iz stava 1. ovog člana da to učini usmeno".
Postavlja se pitanje šta je i ovim hteo predlagač zakona, da naredi poreskom obvezniku da usmeno dostavi informacije; ali, kaže - na službenom mestu, i o toj informaciji sastavlja se zapisnik u koji se unose imena prisutnih lica, mesto, datum, sadržina informacije, potpisuje ga službeno lice poreske uprave i lice koje je dalo informaciju. Licu koje je dalo usmenu informaciju, na njegov zahtev, dostavlja se kopija zapisnika.
Vi u stvari napraviste pisanu izjavu poreskog obveznika zato što je na službenom mestu, zato što se vodi zapisnik, zato što se svi značajni podaci unose u zapisnik i zato što mu na njegov zahtev dajete kopiju zapisnika. Šta je onda svrha stavova 5, 6, 7. i 8? Da od pisane izjave naprave usmenu izjavu. Koja je pisana izjava? Ne razumete, naravno. Kada bude došlo u praksu da se sprovodi onda će poreski obveznici morati da razumeju. Narodni poslanici ovaj predlog zakona ne razumeju, ali će za njega izgleda da glasaju.

Neko je ovde pominjao kadiju, mislim baš ministar kada je govorio kako je to nekada izgledalo. Ovaj član 49. govori o tome kako te kadija tuži i kako ti kadija sudi.
Stav 1. glasi "Poreska uprava odlučuje o potrebi veštačenja". Stav 2, koji je veoma indikativan, kaže: "Ako ne postoji opasnost od odlaganja, poreska uprava će obavestiti stranke u poreskom postupku o licu koje će imenovati za veštaka".
Znači, poreska uprava može da odredi veštaka, a da uopšte ne obavesti poreskog obveznika ko je veštak, pod diskrecionim izgovorom da postoji opasnost od odlaganja nekog postupka. Dalje, za veštaka u određenom poreskom postupku ne može biti imenovano lice koje je povezano sa poreskim obveznikom. To je u redu, a šta ako je povezan sa poreskom upravom? Jesu li ravnopravni učesnici u ovom sporu koji se vodi? Samim tim što veštak zna da će ga poreska uprava angažovati kao veštaka on je u nekom odnosu sa poreskom upravom. Ne sme možda čak ni da poznaje poreskog obveznika, ali u poreskoj upravi je on rado viđen gost. On tamo ulazi na mala vrata, a on je veštak.
Sad, kad poreski obveznik podnese obrazložen zahtev za izuzeće veštaka, on ga podnosi rukovodiocu organizacione jedinice poreske uprave koja je imenovala veštaka. Tu ima samo jedan kadija. Taj i tuži i sudi, taj i određuje veštaka i odlučuje o prigovoru poreskog obveznika koji traži izuzeće veštaka.
U celom tekstu Predloga zakona favorizuje se isključivo poreska uprava. Ona ima sva prava. Poreski obveznik ima isključivo obaveze, zato se i zove poreski obveznik. Nije vam ovde tretiran kao ravnopravan učesnik u bilo kom sporu. Da nije poreskih obveznika, ne bi bilo ni poreske uprave. Tu nema dileme šta je starije - kokoška ili jaje? Poreska uprava je formirana tek pošto su se pojavili poreski obveznici. Inače, nije nastajala pre nego što je počeo bilo kakav promet i pre nego što je konstituisana prva država kojoj je trebao porez da se finansira. Zato poreska uprava koja hoće da finansira državu iz stabilnih prihoda i da poreze rasporedi srazmerno ekonomskoj snazi poreskih obveznika ne donosi ovakve zakone.
Naravno, sva sila, prinuda, sva ovlašćenja su kod poreske uprave. Ima čak i oružanu silu. Jednog dana poreski obveznici neće više imati od čega da plate. Onda ni ta poreska policija neće imati od čega da kupuje municiju koju će da stavlja u pištolj kad krene da naplaćuje porez od poreskih obveznika.

Ovde se radi o još jednom diskrecionom ovlašćenju u kome će poreska uprava da deluje u skladu sa svrhom tog diskrecionog ovlašćenja. "Uviđaj se obavlja kada je za utvrđivanje ili razjašnjenje činjenica od značaja za oporezivanje potrebno neposredno opažanje službenog lica poreske uprave. Uviđaj se obavlja bez prisustva poreskog obveznika, ako bi odlaganje uviđaja moglo da ugrozi utvrđivanje činjenica ili bi za posledicu imalo uništenje dokaza od značaja za oporezivanje". Čak kaže ovde: uviđaju može da prisustvuje i veštak.
Tri stava ovog člana Predloga zakona su potpuno u vlasti poreske uprave. Znači, poreska uprava odlučuje da li je potreban uviđaj pri kome će njen službenik da utvrdi još neke činjenice. Ona odlučuje da li taj uviđaj može da se obavi bez poreskog obveznika. Ona odlučuje da li je tu potreban veštak. Ako to povežete sa članom 51, sledećim članom, onda ovaj zakon obavezuje i komšije i susede da omoguće neometan prolaz preko svog poseda, kroz svoju imovinu, ukoliko to mora da se obavi da bi se kod nekog poreskog obveznika izvršio uviđaj. Vama je zaista porez (uber alles). Nepovredivost svojine, stana, vi to uopšte ne računate. Komšija ima komšiju koji je poreski obveznik, prođe kroz komšijinu baštu jer ne može drugačije da stigne do poreskog obveznika. Gazi i vrljaj, ulaze tenkovi, razvlače ogradu da bi se izvršio uviđaj. To tako piše ovde.
Vlasnik ili držalac imovine ili zemljišta preko koga je potrebno preći, dužan je da omogući da se obavi uviđaj. Kakve su to odredbe zakona? Da li je to zakon koji je primeren jednom demokratskom društvu? Pa, Tito tako nije naplaćivao porez. Što niste ovde napisali - deca poreskog obveznika dužna su da prijave obveznika ako negde hrani svinje ili ako ima neku stoku koju nije prijavio ili ako je ispekao dva kazana rakije da preda poreskoj upravi. Komšija je dužan da ga prijavi, da preda poreskoj upravi, da se izdržava ova država koja je prepuna sponzorstva, donacija i svega.

Mi pokušavamo ovim amandmanima da  očistimo Predlog zakona tako da ne ostane nikakva sumnja u to šta država želi da postigne ovim predlogom zakona. Država nam ovde kaže da želi da uredi poreski sistem, odnose između poreskog obveznika i poreske uprave, da to dovede na najviši mogući nivo. Hajde, sve smo sredili u državi, sve nam funkcioniše, Ustavna povelja napisana, DOS postoji, sve je sada u redu, samo nam još nedostaje da regulišemo ovaj poreski sistem. Ali, eto, neka bude da su to dobre namere predlagača zakona, ali on mora da ih dokaže svakim članom Predloga zakona. A mi vam već do sada ukazasmo na bar 15 članova koji predstavljaju diskreciona ovlašćenja poreske uprave, pa tako i ovaj član. Vi kažete, ako poreski obveznik uskrati neku informaciju ili ne dostavi dokaz poreskoj upravi i tako nastane sumnja kod poreske uprave da on nešto radi što nije u skladu sa zakonom, ta sumnja može u postupku utvrđivanja poreske obaveze da bude na njegovu štetu.
Kada nekome kažete da će u postupku utvrđivanja poreske obaveze nešto da bude na njegovu štetu, to znači utvrdićemo mu veću poresku obavezu zato što smo sumnjali u njega kada nam nije dostavio informaciju.
Može li sumnja poreske uprave da nanosi štetu poreskom obvezniku? Ako se ispostavi da je doneta visoka, previsoka poreska obaveza koja nije u skladu sa zakonom, ako poreski obveznik to dokaže u redovnom postupku, iluzorno je posle govoriti o nadoknadi štete. Tim pre što su kamate za neizvršavanje obaveza mnogo više nego one kamate na koje se obavezao onaj ko vraća sredstva. Drugo, imate zadršku od mesec dana za vraćanje sredstava.
Treće, a šta ako propadne poreski obveznik? Zato što ste vi sumnjali u njega, raspisali mu visoku poresku obavezu, on nije mogao da je namiri, otišao je na doboš, u postupku dokazao da je u pravu; a koga je to država ovde obeštetila tako da mu vrati sve ono što mu je u bilo kom postupku oduzela?
Diskreciono ovlašćenje poreske uprave zbog toga što sumnja u poreskog obveznika da mu raspiše višu poresku obavezu nije demokratija. I ne možete da nas ubedite činjenicom da država mora da naplati porez i da se poreski obveznik ne pita da li država mora da naplati. Tako je država, mora da naplatiti porez, ali u skladu sa zakonom, a zakon da napiše tako da ima poreskih obveznika. Ovako napisani zakoni rasteraće i ono malo poreskih obveznika koji mogu da plaćaju svoje obaveze.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog građana Srbije, na koje će ovo da se odnosi, ja ću pročitati član 62, koji ima samo dva stava. Prvi stav glasi: "Porez na dohodak građana ne može biti manji od iznosa izračunatog na osnovu formule po kojoj se određeni indeksi primenjuju na faktore koji predstavljaju indicije luksuznog životnog stila poreskog obveznika".
I stav 2: "Vlada, na predlog ministra, bliže uređuje primenu metoda iz stava 1. ovog člana".
Šta ovde nedostaje - ovde nedostaje formula po kojoj će se određeni indeksi primeniti na faktore koji predstavljaju indicije luksuznog stila života poreskog obveznika. Koje su to indicije da poreski obveznik ima luksuzni životni stil, kojim zakonom su te indicije predviđene? Kojim zakonom su predviđeni indeksi, kojim zakonom faktori, kojim zakonom je predviđena formula?
Pa vama koji nikada ništa u životu niste ni radili, ni stekli, vama je dopušteno da se smejete. Ovaj prst koji pružam izazvaće smeh bar kod pet-šest poslanika. To je vama lako, a treba čovek nešto i ozbiljno da razmišlja. Vama je lako da dobacujete, da se smejete. Treba čitati zakone, jer jednoga dana, kad ovde bude neka nova revolucija, setiće se ljudi ko je glasao za ove zakone. Vi čak i ne kažete da će Vlada da utvrdi metode, nego će samo da utvrdi primenu metode. Pa ko je taj koji će da utvrdi metodu?
Poreska uprava, ministar finansija, ko, recite nam ovde. Šta je za ministra finansija indicija luksuznog života, a šta je za nekog drugog ministra, možda se oni razlikuju u tome. Da li su to putovanja, skupa odela, doručak, ručak i večera u restoranima, troja kola, službena, u pratnji, blindirani automobili, šta je za vas to, putovanje u Ameriku, šta je indicija luksuznog života?
Pa ovim ćete moći da oderete i puža golaća, i on ima neku indiciju luksuznog života - vidi ga, čovek šeta, a nema kućicu. Sve mora da bude predviđeno u poreskom zakonu, a vi - diskreciono ovlašćenje, u skladu sa svrhom tog ovlašćenja.

Odredbe člana 67. predlagač svrstava u sprečavanje izbegavanja plaćanja obaveze, samo što neće da nam kaže da ta obaveza uopšte nije ni nastala. Čak u dva slučaja može da vam se desi da vam zaplene imovinu - to su sada poreski izvršitelji, nova vrsta izvršitelja, oni koji imaju pravo da vam uđu u poslovne prostorije, na imanje - u dva slučaja u kojima uopšte nemate poresku obavezu.
Prvi slučaj je da poreska obaveza uopšte nije utvrđena, a drugi slučaj je da porez nije dospeo za naplatu. Predlagač zakona kaže: "Postupak ustanovljavanja i prestanka založnih prava sprovodi se shodnom primenom člana 88. i 92. ovog zakona". Nije tačno, nego i člana 90. i 91. zato što član 88. vezuje uz sebe članove 90. i 91.
Znači, nemate poresko rešenje, nije ustanovljena uopšte poreska obaveza a dođu pa vam popišu pokretne stvari, popišu nepokretnosti, zabrane prenos novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika otvorenog kod nosioca platnog prometa i upis zabrane u registar blokiranih računa; zabrane dužnicima poreskog obveznika da poreskom obvezniku plate dugove. Pa, vi na taj način čoveka možete da upropastite zato što imate svog miljenika koji mu duguje novac.
Vi sada ponovo štitite dužnika, dužniku omogućavate da ne plaća dug nekom drugom ko još nije ni poreski obveznik. Popišete, zaplenite stvari, uništite imovinu, uništite mu račune, blokirate mu poslovanje i to je za vas jedan pravičan poreski zakon.
Ova Vlada će ostati upamćena po članu 67. Komunisti su ostali upamćeni po čupanju brkova, izvođenju stoke iz štale, pa čak i po obavezi koju je imao jedan naš seljak iz Rače Kragujevačke da svoje jedino dobro - plug sakovac donese pred zadružni dom i da ga preda poreskim organima. Plug kojim je orao njivu i hranio decu. E, po ovom članu 67. postaćete vi dosmanlije upamćeni. Vi ćete da otimate imovinu ljudima koji ne duguju nikakav porez i možda ga uopšte neće ni dugovati.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto se niko ne prijavljuje za reč, prigovaram povredu Poslovnika, člana 82. stav 2. Vi ste izglasali da radimo dok se ne završi rasprava o amandmanima, a sada vaših poslanika u sali nema. (Iz sale: 131.)
U sali se nalazi 71 poslanik, sada smo brojali, tri puta. To znači da manipulišete karticama, da ste se porazilazili, ovog dana neće biti glasanja. Znači, mučite nas iz SRS, zato što smo radili na Predlogu zakona, zato što smo napisali toliko amandmana, da ostanemo ovde u sali, tobož, mi smo krivi što smo pisali te amandmane, pa hajde sada još i da sedimo u sali. Vi, kao, hoćete duže da radite, samo vas trenutno nema. Kada hoćete da se duže radi i kada ste kvorum skinuli samo na trećinu od ukupnog broja poslanika, ta trećina mora da bude u ovoj sali svakog časa. Sada više nema da li se odlučuje ili se ne odlučuje. Trećina poslanika mora, a to je 84. Upozoravam vas, gospođo Mićić, ovde se neovlašćeno koriste kartice drugih narodnih poslanika. To što piše na ekranu, to je stanje od pre možda dva sata. Sala je prazna. Ako ćemo da radimo, sedećete. Mi ćemo da radimo, a vi sedite, ali morate da sedite u sali.

Na osnovu člana 82. stav 4. konstatujem da primenom elektronskog sistema nije utvrđen kvorum za održavanje sednice.
Molim da se utvrdi kvorum.

Pošto ste tako ljubazni, ja ću da iskoristim. Inače, nekada mi se i ne mili da iskoristim sve vreme. Najpre da prigovorim ministru da je, posle pokušaja da nam ovaj zakon po izmišljenom hitnom postupku stavi na dnevni red da ne bi bilo amandmana, sada pod pritiskom naše argumentacije učestvovao u ukidanju direktnog televizijskog prenosa ove sednice Narodne skupštine. Možda ministar ima nekih indicija da ćemo mi osvojiti neki politički poen ovom raspravom, pa nam je odmah izvršio zabranu raspolaganja direktnim televizijskim prenosima, koji su demokratska tekovina ove Narodne skupštine; nije direktan televizijski prenos nastao kada je DOS došao na vlast, nego kada su srpski radikali ušli u Vladu Republike Srbije.
Sada, pošto vi možete i bez prenosa, a nekada biste skakali sa mosta da se ubijete što nema televizijskih prenosa, da ja pređem na amandman na član 102. stavove 4, 5. i 6. za koje sam predvideo da se brišu, a kako i da ne predvidimo da se brišu stavovi koji kažu da ako postoje osnovi sumnje da će poreski obveznik onemogućiti prodaju pokretne stvari na kojoj je ustanovljeno založno pravo Republike, stvar će se oduzeti u momentu popisa. Poreski izvršitelj je dužan da obrazloži postojanje osnova sumnje iz stava 4. ovog člana.
Meni je Vlada odgovorila da je dovoljno to što će poreski izvršitelj, kako oni kažu, u pismenom obliku to da obrazloži. Međutim, po Predlogu zakona se ne traži pisano obrazloženje poreskog izvršitelja, nego samo obrazloženje. E, da znaju poreski obveznici, a ovo su uglavnom sitni obveznici kojima se plene pokretne stvari, velikim ribama se otima nepokretnost, imovina, stavlja se šapa na platni promet, na račune, na dugovanja, a ovo je sirotinja. Zaplena pokretnih stvari je isplativa samo kad to pokriva poreski dug, a to su mali poreski dugovi: polovan televizor, polovan sto, manji sto može da ostane za familiju, radio aparat. To sada, ako usvojite ovaj predlog zakona, u momentu popisa poreski izvršitelj otima iz ruke poreskom obvezniku ili njegovoj deci koja bez te stvari u kući ne bi smela da ostanu.
Samo je još pravo poreskog izvršitelja da obrazloži taj svoj postupak, ne pismeno kako je meni Vlada odgovorila, nego samo da ga obrazloži. Kome da obrazloži kad ne mora u pisanom obliku? Možda rukovodiocu jedinice koja ga je poslala, možda ministru finansija, možda komšijama, ali uglavnom ...
Znam da je ministar finansija zainteresovan za ovu diskusiju, a vi, gospodine Bogdanoviću, imate vremena da sa ministrom razgovarate o drugim stvarima u vreme kada se ne održava sednica Narodne skupštine.
(Nenad Bogdanović: Ozbiljno razmatramo ovo što vi govorite.)
Ne razmatrate ozbiljno. Ja se i ne zanosim time da vi to ozbiljno razmatrate, ali zaista nema govora da sada raspravljate svoja pitanja koja možete u vreme kad nema sednice Narodne skupštine. Omeli ste ministra da sluša raspravu o amandmanu i da bar na neki način pokaže građanima Srbije da ga interesuje ono što opozicija u Skupštini govori. Ne kažem da je ovaj zakon glup. Ministar neće reći da je amandman glup. Mi ćemo u tom odnosu vlasti i opozicije jedan drugog na neki način da poštujemo. Meni se ne sviđa zakon. Možda on misli da ne valjaju ni amandmani, ali ovde postoji jedna igra u koju smo svi mi ušli kandidovanjem na izborima. Ta igra je da ja saslušam ministra, da pročitam njegov predlog zakona, da napišem amandmane, a ministar da dođe i da sasluša i ono što mu je dosadno i ono što neće da prihvati, jer on nema drugi posao danas, osim ovog. Drugi posao nemojte da mu naturate. Možda je sposoban da radi dve stvari u isto vreme, ali to može samo u kupatilu.

U članu 117. radi se o otpisu poreza, o kategoriji kojom jednog poreskog obveznika možete da privilegujete u odnosu na drugog poreskog obveznika samo zato što se radi o postupku privatizacije. To znači da se neće poštovati princip jednakosti pred zakonom.
Naime, Vlada nam je odgovorila i rekla kako se podrazumeva da će Vlada, prema ovoj odredbi zakona, odlučivati o otpisima po istim kriterijumima za svakog obveznika koji je ušao u postupak privatizacije ili restrukturiranja. To ne znači ništa. O čemu se radi? Član 117. stav 1. je jasan. U svojoj nejasnoći on kaže: "Vlada može, na predlog ministra, doneti odluku o delimičnom ili potpunom otpisu poreza i sporednih poreskih davanja poreskog obveznika koji se prodaje". Znači, može potpuni otpis poreza, može delimični.
Nema kriterijuma, nema jedinstvene odluke pa da se kaže - poreskom obvezniku koji je ušao u postupak privatizacije ili restrukturiranja otpisuju se sporedna poreska davanja, nego kaže - može Vlada jednom da otpiše, drugom da ne otpiše; da kriterijum bude, recimo, pozitivno poslovanje, pa kaže - ovaj pozitivno posluje, njemu nećemo da otpišemo, ovaj ne posluje, nije isplatio plate tri meseca, njemu ćemo da otpišemo; koji su to kriterijumi po kojima će Vlada otpisivati porez? Opasno je otpisivati porez i moraju da postoje kriterijumi. Ne može da bude kriterijum neuspešno poslovanje, ni za kakvu nagradu od strane Vlade ne može kriterijum da bude neuspešno poslovanje. Može samo uspešno poslovanje da bude kriterijum, za nagrađivanje će još više poreza da donese.
Druga stvar, postupak privatizacije zavisi od toga ko je kupac. Postoji mnogo sumnji u Agenciju za privatizaciju, u tenderski način prodaje, postoje ljudi koji su privilegovani, postoje ljudi bliski režimu, a najlakše je pozvati i reći - otpiši im dugovanja, taj i taj treba da kupi tu firmu. Nemojte da ostavljate ministru ovoliko ovlašćenja, ja ne verujem u političku organizaciju kojoj pripada ministar. Ta organizacija ne želi dobro ni srpskoj privredi ni srpskom društvu u celini.

Članom 137, a u vezi sa članom 165, regulisana su poreska krivična dela i postupanje poreske policije u otkrivanju krivičnih dela i njihovih izvršilaca.
Uz našu generalnu primedbu da krivična dela moraju da budu uređena krivičnim zakonom i da nije bio problem uopšte Vladi Republike Srbije da sva krivična dela ovde nabrojana, umesto da pronalazi u Krivičnom zakonu koje odredbe neće da važe, da sva ta dela svrsta u Krivični zakon, postoji i primedba na stav 3. koja je veoma ozbiljna i nad kojom bi trebalo da se zamisle oni koji će glasati za ovaj zakon. Naime, u stavu 3. predlagač kaže: "Radi otkrivanja poreskih krivičnih dela i njihovih izvršilaca, poreska policija u pretkrivičnom postupku može da postupa kao organ unutrašnjih poslova i ovlašćena je da, u skladu sa zakonom i u saradnji sa ovim organom, preduzima potražne radnje, kao i da pozove i sasluša osumnjičenog", ne poreskog obveznika, "bez prava na njegovo prinudno dovođenje".
Ovde se direktno zalazi u ingerencije Ministarstva unutrašnjih poslova; drugih organa unutrašnjih poslova, izuzev u Ministarstvu unutrašnjih poslova, nema. I kada ste formirali državnu informativnu agenciju (kako se zvala ona umesto Udbe) naša primedba je i tu bila da pripadnici BIA-e, bezbednosno informativne, moraju da budu obučeni i jasno označeni kada učestvuju u akcijama zajedno sa organima unutrašnjih poslova. To ste mogli da vidite ako ste pratili uporedno zakonodavstvo. Svi pripadnici različitih oružanih državnih formacija moraju da budu označeni u oružanim akcijama. Zamislite sada jednu akciju, po članu 165. oružanu akciju u kojoj učestvuje policija i policijski inspektori.
Ja ne čitam amandmane dok ne dođu na dnevni red, ja čitam predlog zakona. Ovo je ideja predlagača zakona, a to što vi prihvatate neke amandmane, to su možda politički kompromisi, a vaša ideja je ovaj zakon.
Vi predviđate akciju organa unutrašnjih poslova i poreske policije u kojoj će sadejstvo biti uz dogovor dva ministra; biće naoružani, a ja pretpostavljam da će poreska policija biti ljudi, ekonomisti i pravnici, u struci koji će biti sposobni da barataju hard diskom a ne pištoljem, revolverom, dugim oružjem, bacačima, topovima i tenkovima. I vi sada predviđate da oni mogu da postupaju kao i organi unutrašnjih poslova.
Najlakše je reći - svako ko je naoružan može da postupa kao organ unutrašnjih poslova, ali to jednostavno nije moguće. Zato mi imamo Ministarstvo unutrašnjih poslova; nego, lepo, kada krene u akciju poreski inspektor, ako postoji pretpostavka (a vi sve radite na osnovu sumnji i pretpostavki) da će doći do oružanog otpora, onda se dogovaraju dva ministra da Ministarstvo unutrašnjih poslova obezbedi tu akciju i tako se posao završava.
Poreski inspektor nije organ unutrašnjih poslova i nemojte sa time da se igrate.

Uvek kada se piše jedan zakon mora da se razmišlja o tome hoće li biti moguće da on bude ostvaren u praksi, da li će biti primenjiv? Svašta vi ovde možete da napišete, ovde može da se napiše obaveza nekog fudbalskog kluba da bude prvak ove godine, ali to jednostavno neće nikoga da obavezuje.
Vi sada ovde kažete, u dva stava ovog člana, da je državni tužilac dužan najpre da uzme prijavu u razmatranje u roku od tri dana, a onda da je dužan i da obavesti poresku policiju šta je učinio povodom prijave. I to bih mogao da shvatim, da tamo pozadi, u kaznenim odredbama, a to je nemoguće državnom tužiocu da napišete, da tamo piše: "ako ne postupi u skladu sa članom 140. kazniće se novčano 5.000 dinara, zatvorom od dva meseca", ja bih shvatio takav zakon. Znači, neko ima obavezu da nešto uradi, a zakon na kraju kaže - ako on ne uradi tu obavezu, iz tog člana, biće kažnjen ovako i ovako. A vi ovde kažete - dužan je državni tužilac da u roku od tri dana uzme u razmatranje prijavu, a šta će biti ako je ne uzme u razmatranje, ko postavlja državnog tužioca? Ko odlučuje o tome?
Pa kud baš udariste na državnog tužioca? Što ne podnesete prijavu opštinskom tužiocu, što ne podnesete okružnom? A gde baš na državnog tužioca? A kako da odgovara, pred komšijama, zato što nije uzeo prijavu u razmatranje? Pa vi znate koliko krivičnih prijava u zemlji ima, hoće li to jedan čovek, državni tužilac, sve da postigne? I što obavezujete poreskim zakonom državnog tužioca na nešto što u zakonu koji reguliše njegovu funkciju nije regulisano?
Što u Zakonu o državnom tužiocu ne unesete odredbu da je dužan da u roku od tri dana postupi po krivičnoj prijavi poreske policije? To bi mi bilo shvatljivo. E, onda bi u tom zakonu bila i sankcija za državnog tužioca. A u poreskom zakonu obavezivati državnog tužioca, to je napisano samo koliko da zaplaši poreske obveznike, da će tobož državni tužilac da raspravlja o tome da li su utajili porez ili nisu.

Amandmani na ova poreska krivična dela imali su za cilj da pokažu građanima Srbije koliko je daleko Vlada otišla u prihvatanju neke svoje činjenice da je porez važniji od svega. Mi smo podneli amandman na član 179. koji je bio apsurdan, neću da koristim grublju reč. Ali, za napad na milicionera pri kome bi mu bila naneta laka telesna povreda Krivičnim zakonom je propisana kazna zatvora od tri meseca do godinu dana. Za napad na poreskog policajca, sa istom lakom telesnom povredom, predvideli ste kaznu od godinu do tri godine zatvora. Tako za sva ostala dela uporedno.
Onaj što nosi, recimo, poštansku torbu nije bio zaštićen, a ovaj što nosi poresku torbu je bio zaštićen kao beli medved. Ne može, ako nije zaštićen kondukter u autobusu, ribočuvar, lovočuvar, poštar, ako nije milicioner zaštićen, po kom osnovu ovako izdvajate one koji pripadaju poreskim organima, da ne sme niko na ulici popreko da ih pogleda.
Pokušavali smo da vam kažemo da treba srediti poreski sistem i poresku administraciju, ali da pri svakoj ovoj radnji morate da mislite na poreskog obveznika. Mislite na ispunjavanje obaveza prema Svetskoj banci, MMF-u, a jednog dana oni će biti toliko zadovoljni vašim radom, da će vas pohvaliti javno. Mi ćemo ovde, kao u Argentini, da razbijamo izloge i da tražimo parče hleba zato što je država godinama ispunjavala sve njihove zahteve.
Ovaj zakon je tog tipa. Setiće se građani Srbije ove rasprave, a imali su prilike da je vide na televiziji. Setiće se stavova, kakve je ko stavove ovde zastupao. Sećaću se ja kada budem ostario, a to me brzo čeka, kako ste mi skoro svi klimali potvrdno glavom iz sale, a pritisnućete drugo dugme. To je ta dvojnost morala koju zapažam kod vas. Ne valja ovaj zakon, to treba reći ministru Đeliću u oči. Bolje je da mu vi kažete, jer njega baš briga za vašu političku sudbinu. Kako je došao, tako će da ode. Možda i brže. Vi ostajete ovde da sa nama delite i dobro i zlo. Ministar ovde nariče za proteklih 10 godina, a ne sme ni da kaže gde je bio u proteklih 10 godina. Kakvih 10 godina u Srbiji, ministre, nemaš ti pojma šta se sve dešavalo i zašto je to bilo. Zato vas pozivam, popravite ovaj zakon, naterajte ministra da napiše zakon po meri ove države, po meri ovih poreskih obveznika. Biće onda i poreza. Evo, zna već, prepun je poreza.
(Predsednik: Vreme.)
Ako vam prizna reći će da je prepunio porez za ovu godinu, prepunio, zato i smanjuje prihod. Videćemo završni račun budžeta. Ponešto može da se sakrije, a nešto neće moći, ministre. Videćemo koliko ste nas odrali što ne vraćate narodu višak uplaćenog poreza. Mi ćemo biti protiv ovog predloga zakona, niste pokazali dobru volju da ga popravljate, a vi razmišljajte o njegovoj primeni.