Dame i gospodo narodni poslanici, ministar je juče 14 puta izlazio za govornicu da napada završni račun budžeta za 2000. godinu. U pisanju tog materijala angažovao je nezakonito više od 40 lica. Danas još nije izašao da brani završni račun budžeta, koji je on sprovodio. U reviziji, u analizi tog završnog računa bila su angažovana naravno samo četiri budžetska inspektora i to vam dovoljno govori kakav je odnos Vlade Republike Srbije prema obavezama drugih i prema Vladi Republike Srbije. Ako na to dodate i činjenicu da je Ministarstvo finansija najpre dostavilo jednu legalnu dopunu izveštaja uz završni račun budžeta za 2001. godinu, koja je došla 3. decembra u Skupštinu Srbije, a da smo jutros za vreme rasprave dobili još jedan nelegalan izveštaj, još jednu nelegalnu dopunu, koja nije ni zavedena u ekspediciji Narodne skupštine Republike Srbije i ima neku oznaku koja se zove samo - novi tekst, onda vam je jasno da izgleda ova Skupština i dalje nastavlja da radi samo zato što postoje pritisci i ucene ili postoji pritisak i ucena da će pasti budžet ili postoji pritisak i ucena da će neko izgubiti mandat, a mi koji ne zavisimo ni od toga da li će budžet pasti, niti od toga da li će nekome oduzimati mandate, već isključivo od volje građana, sedimo u klupama i čekamo kako, sa kojom poslaničkom grupom DOS -Reforme ima dogovor.
Sad je očigledno da ima dogovor sa jednom manjom poslaničkom grupom koja je nekad bila uz Vladu, pa niz Vladu, pa niz vodu, a sada je ponovo, izgleda, uz Vladu.
Sad da krenemo da malo samo analiziramo podatke i da građane Srbije obavestimo o tome koliko su 2001. godine doprineli budžetu Republike Srbije. Povećani su prihodi, naravno, po osnovu poreza, jer ovo je poreska vlada i ovaj ministar finansija je, ustvari, poreski ministar. On nije pravi ministar finansija. Povećani su do te mere da je porez na dohodak građana bezmalo jednak budžetu za 2000. godinu, da je porez na primanja bezmalo jednak budžetu za prethodnu godinu, da su ta dva poreza, porez na dobit preduzeća i poredz na dohodak građana, mnogo viši nego što su bili planirani. Vlada se nije potrudila da sagledava u toku godine koliko uzima od građana i od posrnule privrede, pa da eventualno smanji zahteve. Vlada je u realizaciji ogromnog budžeta, budžeta od 125 milijardi dinara, išla do kraja, pa umesto da nam podnese izveštaj o poslovanju za 2001. godinu, izveštaj Vlade, pa da možemo i tada na vreme da ga kritikujemo, da eventualno utičemo na to da smanji zahvatanja od građana i od privrede, ona je pustila da protekne skoro dve godine i da sad izađa pred nas sa jednim lošim materijalom.
Naravno, akcize i porez na promet su ostvareni u skoro 20% većem iznosu nego što su bili planirani. Porez na promet je na 29 milijardi povećan za osam milijardi, tako da su ukupni prihodi za 18 milijardi dinara veći od planiranih ukupnih prihoda.
Kad pogledate rashodnu stavku, očekivali biste da je taj višak prihoda nad rashodima iskorišćen, u najmanju ruku, za socijalne programe. Ali, zabrinjava činjenica da je, recimo, socijalni fond za jednokratnu pomoć, koji je bio planiran sa tri milijarde dinara, izvršen sa 423 miliona dinara. Zabrinjava podatak da su sredstva za socijalne programe, u odnosu na plan, ostvarena sa 80 i nešto procenta. U jednom društvu koje se nalazi u tranziciji, da ne pominjem da je i taj tranzicioni fond ostvaren u manjem iznosu nego što je bio planiran, da je Agrarni budžet manje ostvaren za milijardu i 100 miliona dinara. Na pet milijardi i 100, koliko je bio planiran, to je ogromna cifra, to je 20%. Zato su programi u saobraćaju izvršeni sa 2,7 milijarde više nego što su planirani. Upozoravam na podatak da su svi socijalni fondovi umanjeni, da je fond za tranziciju umanjen, da je agrarni fond manje izvršen, a da su samo programi za saobraćaj povećani i sa sedam planiranih milijardi otišli na skoro 10 milijardi u izvršenju. Naravno, otišlo je i 66 miliona dinara za društvene i druge organizacije. Bilo bi zanimljivo da znamo za koje druge organizacije.
Da uporedimo malo fond koji je koristio Nebojša Čović sa Fondom za razvoj Republike Srbije. Skoro ista cifra. Fond za razvoj Republike Srbije je realizovan sa 497 miliona dinara, a Fond Nebojše Čovića sa 498 miliona dinara. Uporedite 498 miliona dinara, ne računam tu milijardu i 330 miliona koja je otišla za kopnenu zonu bezbednosti, pominjem samo ovo što se vezuje direktno za Nebojšu Čovića - 498 miliona dinara, a niko od vas ne pita gde je to otišlo, a pitate Narodnu skupštinu kako je potrošila 175 miliona dinara za svoj rad te godine, Nardonu skupštinu Republike Srbije, najviše zakonodavno telo, u kojoj bar ima 250 poslanika, a nekada je bilo 308.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ovim je utrošeno vreme poslaničke grupe SRS.)
Ako mogu samo još jedan minut i neću više da se javljam. Ovde se pominju prihodi o ekstraprofitu. Juče sam prozvan ovde kao ekstraprofiter, pohvaljen da sam platio ekstraprofit. Naravno, ja cinizam kod mladih ljudi razumem. Moram da vam kažem da ja nisam mogao da se ponašam kao onaj zec što je bežao iz Bosne kad je čuo da štroje bikove, pa da bežim kad DOS dolazi na vlast. Ja sam sve uradio u životu u skladu sa zakonom. Dve godine posle toga ste me proglasili za ekstraprofitera.
Tvrdim vam, kada se promeni vlast, za ekstraprofiterstvo će biti optužen onaj ko uživa policijsku zaštitu i vozi se u blindiranim džipovima danas, a možda misli da na to ima pravo. Može da bude ekstraprofiter i onaj predsednik Vlade koji živi na Dedinju, zato što može neka skupština kroz dve ili tri godine da donese zakon po kome će da odluči da je pre tri godine bio ekstraprofiter onaj predsednik vlade koji je živeo na Dedinju. Nađe li se besomučna većina poslanika da za to glasa, eto vam etikete na čoveka. Ali, gledajate malo, kad koristite te ekikete, razmišljajte o tome da u ovoj Srbiji treba još dugo da se živi i da time što povređujete neke ljude, povređujete sebe. Jednog dana će neko da vam vrati sve te povrede.