Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7156">Tomislav Nikolić</a>

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, za nas je ovaj amandman prihvatljiv zato što mi amandmanom na član 5. i dalje kroz čitav zakon sprovodimo ideju da nam ta agencija nije potrebna i da je izmišljena samo kao parazit na budžetu Srbije, koji će da troši još jedan deo budžetskih sredstava, sredstava teško sakupljenih od građana Srbije.
Ali, nešto razmišljam o tom članu 4. stavu 1. u kome piše da se zabranjuje prodaja cigareta maloletnim licima. Ako dođe jedan sedamnaestogodišnjak na kiosk da kupi cigarete, a zamislite da postoji mogućnost da on već tri godine puši cigarete, da li ste vi koji ste pušači ili vi koji ste nepušači, ili bili u društvu, jeste li dolazili u situaciju da ostanete bez cigareta. Imao sam prilike da vidim kako se u zatvoru ponašaju ljudi koji nemaju dovoljno cigareta. Pre 25 godina sam bio pušač, tada su nedeljom retko gde mogle da se kupe cigarete, a dešavalo se da ostanem bez cigareta, i znam kako sam se osećao.
Koliko god da vam je želja da to dete ovim zakonom zaštitite, tobož, koliko god da vam je to cilj, zamislite to dete koje je tri godine pušač i ne može da kupi cigarete. Ili, zamislite obrnutu situaciju, umesto deca da kupuju roditeljima sada će taj dečko ili devojčica da kažu ocu i majci - idi mi kupi cigare, ovi ne daju da ja kupim cigarete. Ako roditelji znaju da im deca puše, hoće li reći - neću da ti kupim cigare, evo prilike da ostaviš duvan, a ja te nisam vaspitao da pušiš, ili će da kaže - daj sine, ali daj sada i ti meni džeparac kao što sam ja tebi davao kada si ti kupovao meni cigarete.
Razmislite malo, veliki broj krivičnih dela u Srbiji, najgorih, najbesprizornijih, učine narkomani da bi nabavili još jednu dozu. Pušenje ima veoma slične simptome i pojavne oblike kada neko dođe u apstinenciju. Razmislite malo o tome šta sve može da se desi. Ti maloletnici sa 17 godina jači su od svih nas ovde u sali.
Ovog časa povredili ste član 137. Poslovnika, koji kaže: "Rasprava u pojedinostima obavlja se po članovima..."  itd,  "a u raspravi mogu da učestvuju: podnosilac amandmana, odnosno ako amandman predlaže više narodnih poslanika, ovlašćeni predstavnik tih narodnih poslanika; predlagač akta; izvestilac odbora; predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe i ovlašćeni predstavnik Vlade."
Hteo sam samo da vas upozorim da imamo amandmane poslaničkih grupa, potpisane od više poslanika. Ne prigovaram što za svaki amandman neki drugi poslanik, od potpisnika, izađe i govori, samo prigovaram da to nama nije bilo odobreno dok je bio onaj bivši sekretar Narodne skupštine, pa vas molim da sada to ustanovite kao princip.
Dakle, ako iz jedne poslaničke grupe više poslanika potpiše amandman, nećete tražiti ovlašćenje nekog od njih da bude predstavnik podnosilaca amandmana, pošto to ne tražite ni danas i nećete insistirati da prvopotpisani bude onaj koji obrazlaže amandman, nego ćete i srpske radikale, ako bude više potpisa, pitati - da li neko od vas želi da obrazloži amandman. Ako to bude princip ubuduće, mi ćemo s tim biti saglasni, a ako ne bude, ja ću vas neprekidno upozoravati na ovu žutu knjigu.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne tako davno imali smo raspravu o Zakonu o privrednim komorama. Mi smo glasali protiv tog zakona zato što ste uveli ponovo državne privredne komore. Čitam ove poslove koje tobož poveravate agenciji za duvan i vidim da su to poslovi koje Privredna komora obavlja za sve druge delatnosti u Srbiji, samo ne obavlja za proizvođače i prometnike koji se bave duvanom.
Postavlja se pitanje zašto. Ako mogu ogromne industrije da dobijaju uverenja o bonitetu, da se registruju kod privredne komore, otkud to da se samo duvandžijama osniva agencija za duvan, za koju mislim da je veoma diskutabilno da li možete da joj poverite ove poslove. Razumeo bih da ovaj posao poverite nekom organu uprave, ali jednom preduzeću, koje ima svojstvo pravnog lica, iako vi kažete da će raditi u skladu sa Zakonom o javnim službama - veoma je nategnuto to tumačenje. Ako već poveravate te poslove nekom ko nije organ uprave, zašto niste raspisali tender ili licitaciju, pa da vidimo ko će tim poslom da se bavi?
Ovo je formiranje države u državi, veoma interesantno, veoma diskutabilno, a u praksi će svašta da se pokaže. Pogledajte, recimo, tačku 4): "koordinacija aktivnosti organa i organizacija u oblasti suzbijanja nelegalnog prometa duvanskih proizvoda". Znači, ministarstvo policije će dolaziti na koordinaciju svojih aktivnosti u agenciju za duvan. Ne mogu da verujem da će ministar policije dozvoliti da policija dođe i da joj agencija za duvan izdaje smernice kako će otkrivati nelegalne tokove i šta će sa tim da radi.
Ovaj član je nepismeniji od člana 4, pa vas molim da ga neko pismen od poslanika pročita i da ga uredi tako da Vlada sme da kaže - ovo smo mi napisali. Pronašao sam novi glagol u članu 5 - obavljenje, a da igrate onu igru sa slovima i da složite reč, ne bi vam priznali reč obavljenje. Ta reč, a ponavlja se nekoliko puta, nije slučajna greška, ta reč ne postoji. Ako mi kažete šta to znači - obavljenje, mogao bih i da prihvatim.
Ponovo ima grešaka u padežima i ponovo se trudite da nam pokažete kako ste nepismeni i čak u članu 9, govorićemo i o njemu i njegovo brisanje smo predložili, kažete da će član upravnog odbora agencije biti direktor Republičke uprave javnih prihoda. Nema mesec dana, ministre, ovde ste nam branili predlog zakona kojim smo ukinuli Republičku upravu javnih prihoda. Stvarno nema smisla. Niti smo mi toliko nepismeni, nismo toliko zaboravni, niti smo toliko maloumni, niti znamo šta će sada biti. Koji je to član koji će da predstavlja bivšu republičku upravu javnih prihoda. Da li onaj što je pobegao?
Dalje, direktor carine, zašto ne napišete Savezne uprave carina, kada ste već napisali - u skladu sa saveznim propisima. Ili ćete da napišete, direktor carine Srbije, a još je nema. Vi samo žurite kao ždrebe pred rudu. Neke stvari prejudicirate, a neke vučete iz prošlosti, iako ih više nema.
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
Agencija za duvan će biti čir, parazit; nemojte da me ubeđujete da mora sedam ministara da vodi agenciju za duvan da ne bi krali, a recimo ovako glomazan policijski aparat može jedan ministar da vodi. Ne deli se odgovornost u Vladi. Ako jedan ministar krade, zna se koji krade i odgovara cela vlada i odgovora i predsednik vlade. Ne treba njih sedmorica tu da sede, bar šestorica neće znati uopšte o čemu se ovde radi.
Vas je uhvatila manija agencija. Mislim da je to priznao jednom predsednik Vlade da mu je negde iz Norveške došao taj sistem. Ako vam daju poneki dinar za neku humanitarnu pomoć, ne mora to da bude uslov da prihvatite njihovu organizaciju države. Vi kalemite na ovu našu biljku odjednom za noć, na naš narod, na naše građane kalemite zapadni sistem...
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
To je kod njih razvijano 200 godina. Imajte strpljenja. Nećete da opadnete na jesen kao lišće sa drveta, pa da više ne možete da se vratite. Razvijajte ovo polako, sistemski, a ne udarcima u glavu od kojih će mnogi ostati onesvešćeni.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 7. glasi: "Sredstva za osnivanje i rad agencije obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije". Ustav Republike Srbije je jasan i rigorozan u pogledu predlaganja zakona. On kaže - predlog zakona mora da sadrži odredbu o tome da li su za sprovođenje zakona potrebna finansijska sredstva i odredbu o tome u kojoj visini su finansijska sredstva potrebna za sprovođenje zakona.
U obrazloženju ovog predloga zakona Vlada je napisala: Za sprovođenje ovog zakona potrebno je obezbediti posebna finansijska sredstva na ime osnivačkog uloga - i onda jedna ludost, gospodine ministre - kao i deo sredstava za rad u 2002. godini. Ne mogu da verujem. Čitajte malo to što vaši činovnici predlažu Narodnoj skupštini. Posumnjaću da agencija već postoji i da je 2002. godine napravila troškove koje sada morate da joj pokrijete, jer ne mogu da verujem da biste vi, da ste to čitali, pustili da vam trebaju sredstva za agenciju koju ćemo tek osnovati, ili nećemo, za troškove načinjene u 2002. godini.
Naravno, ne mogu ta sredstva da se obezbede iz tekuće budžetske rezerve. Zna se za šta se koristi tekuća budžetska rezerva. Ne može za nove zakone i za nove obaveze iz budžeta, jer to što koristite iz tekuće budžetske rezerve u budžetsku rezervu morate da vratite, a vi kada date agenciji više vam niko neće vratiti. Ta budžetska rezerva uleće, pretpostavljam, kod vas. Ne znam kako to radite. Uleće tamo gde tog časa zapne, pa se sredstva vrate, pa se podmiruje neki drugi korisnik.
Vi osnivate agenciju, a niste nam ovde rekli koliko će da košta, a pošto se bavite državnim prihodima znam da je vama najvažnije kada vam dođu iz koalicije DOS, koja vlada i kada vam daju neki predlog, ubeđen sam, gospodine Đeliću, da vi njih pitate koliko će to da košta. Čini mi se da sam toliko uspeo da snimim vaš profil i znam da ih to pitate, koliko će to da košta i da vidimo odakle ćemo novac, a sada ovde 250 odgovornih ljudi, narodnih poslanika ubeđujete da mi vas ne treba nikada da pitamo koliko će nešto da košta.
Ja vas sada pitam, gospodine ministre, član 7. govori o sredstvima koja će agencija da odnese bespovratno iz budžeta Republike Srbije. Ministre, ovo zadovoljstvo za sedam ministara, za upravni odbor, za nadzorni odbor, ovo zadovoljstvo da mimo Privrednog suda, mimo Privredne komore neko procenjuje da li neko može da se bavi određenim poslom, koliko će to zadovoljstvo njihovo nas da košta, koji za to uopšte nismo i koji bismo više voleli da se asfaltira neki put, da deca dobiju redovno dečije dodatke. Nama nije u interesu da finansiramo ovu agenciju.
Dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam da nas ministar udostoji svojim prisustvom i da onda prijavim povredu Poslovnika, član 100. stav 1, ali pošto njega nema, kako su građani Srbije obavešteni o njegovom krivičnom delu izgovorenom danas sa ove govornice, tako će valjda saznati i da sam povodom toga prigovorio.
(Dobacivanje.)
Ti mali ćuti, nisam te ništa pitao.
Naime, ministar je danas u 13 sati i 45 minuta rekao: "Što se tiče nekih drugih primedbi ovde, bilo je nekih aluzija oko jednog proizvođača cigareta koji se pojavio u zadnje dve godine pod markom "fast" i ne želim da napravim nikakvu reklamu za tu marku. Moramo konstatovati da je ona napravila jedan prodor na tržištu i ne postoji ništa u zakonu, sve do ovih novih zakona koji će doći na snagu, što zabranjuje bilo kome da reklamira svoj proizvod na televiziji."
Time je ministar počinio krivična dela podstrekivanja na izvršenje krivičnog dela i saučesništvo u prikrivanju krivičnog dela i trebalo je da ga vi, koji vodite ovu skupštinu, upozorite da smo samo pre nekoliko meseci doneli Zakon o radiodifuziji, koji u članu 104. kaže: "Zabranjeno je reklamiranje proizvoda duvanske industrije"; pa dalje kaže: "Zabranjuje se objavljivanje neistinitih, prevarnih, pritajenih i ocrnjujućih reklama...kojima se utiče na mišljenje slušaoca ili gledaoca, delujući na njegovu podsvest tako da on tog uticaja nije svestan ili nije potpuno svestan".
Ovim predlogom zakona predviđate da maloletnim licima neće biti dozvoljeno da kupe cigarete na trafici, a reklamirate im cigarete, neka bude i da je to pritajena reklama, reklama je potpuno čista. Jedan od tih hiljadu špijuna, koje ministar danas hvali, mogao je da stane pred bilo koju trafiku i da kaže - dajte mi ovo što se zove "fast", što ima ovakav logotip, a nisu novine. Prodavac bi mu dao cigarete. To je taj vid reklamiranja.
Moram da vam kažem, Zakon o radiodifuziji, za koji nismo glasali, predvideo je u članu 19. i 68. da se štite maloletnici, da to čini jedna od agencija koje ste formirali i da se (čl. 19.) "naročito stara da programi koji mogu da naškode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika ne budu dostupni putem radija ili televizije, izuzev kada je vremenom emitovanja ili tehničkim postupkom obezbeđeno da maloletnici po pravilu nisu u prilici da ih vide ili čuju."
Emiteri su dužni (čl. 68.) da "ne emituju programe čiji sadržaji mogu da škode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju dece i omladine, kao i da takve programe jasno označe."
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
Znao sam da vas samo interesuje vreme, a pričam o deci, čije trovanje ovde dozvoljavate, ministar podstrekuje na trovanje dece, i vi ćete meni da kažete da pravite zakone po meri naše dece. Da kažete onom malom ministru, ako ne budem slučajno u sali, a čekaću ga ceo dan da se pojavi ovde, da li bi mogla u njegovoj Francuskoj njegova deca na televiziji da gledaju reklame za cigarete.
Rekao je da ne postoji zakon koji zabranjuje reklamiranje bilo kog proizvoda, pa ga pitam - a šta je to zabrana reklamiranja alkoholnih pića, stručno-medicinskih postupaka, roba i usluga čiji je promet ili pružanje zabranjeno zakonom, lekova ili tretmana lekovima koji se mogu dobiti samo na lekarski recept. Gde sme ministar da dođe u Skupštinu da laže? To je počelo kada ste vi došli na vlast i završiće se 29. maja, znate već.
Dame i gospodo narodni poslanici, svestan toga da mi DOS nikada ne bi dao pravo na repliku, posle prethodnika, prijavljujem povredu Poslovnika, član 100. stav 1 - "govornici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine".
Naime, ne verujem u želju da se kritika prebaci na današnje radikale, ali uz pežorativno pominjanje imena radikala izrečena je jedna neistina o tome da je Narodna radikalna stranka, znači naša preteča, pa onda i Jereza, Jugoslovenska radikalska zajednica, kriva za jugoslovenstvo koje nas je, kao pošast, zadesilo.
Da nas ne biste i na taj način krivili za pošasti, samo jednu istorijsku činjenicu da iznesem - zajednička država, nastala posle 1918. godine, nazivala se Kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca, sve do smrti Nikole Pašića. Kralj Aleksandar I nije smeo da se upusti u preimenovanje te države i nije smeo da predloži da se nazove Jugoslavijom, sve dok Nikola Pašić nije umro, opet zaslugom kralja Aleksandra I Karađorđevića. Izneta je istorijska neistina.
Dame i gospodo narodni poslanici,  samo zbog javnosti i u interesu istine upozoravam na povredu člana 100. stav 1. Poslovnika  o tome da ovde mora da se poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Zakon o prelasku platnog prometa u banke nije donet prošle ili ove godine kako je rekao ministar, on je na insistiranje bankarskih lobija donet još krajem 1997. godine ili početkom 1998. godine, nisam siguran, nećete mi zameriti.
Njegova primena je odlagana nekoliko puta zakonima u Saveznoj skupštini, nemojte da mrdate prstom, a za to vreme ste bili u raznim svetskim zemljama. Dakle, njegova primena je samo odlagana nekoliko puta pošto ti isti lobiji nisu bili spremni da prihvate promet, platni promet, nisu imali čak ni ekspoziture u opštinama, posebno ne u malim opštinama gde se to nije ni isplatilo. A ni tadašnji SDK, pa SPP, pa ZOP, nije bio dovoljno oslabljen i srozan da mu se oduzme ta funkcija koju je mogao izvanredno da radi, koji može i sada izvanredno da radi, vi to nećete da kažete, ima najbolji kompjuterski sistem u zemlji i protok informacija u sekundi.To samo radi istine.
Platni promet u banke prelazi od 1. januara, prelazi na insistiranje samo dve banke, Komercijalne i Delta banke, možda će i ostale biti osposobljene da deo, mrvice tog prometa preuzmu, ali vi ste ovo sve, ne vi, vaši prethodnici koji su bili socijalisti, uradili su to, ali to se radilo o pojedincima koji su uzimali novac u džep, oni su to uradili na insistiranje samo dve banke, a vi ste to sada prihvatili i preuzeli. Sistem platnog prometa koji smo imali, kamo sreće kada bi u Zapadnoj Evropi tako funkcionisao, da onog časa kada imate sredstava njima raspolažete.
Ovo je kolega Todorović dobro rekao, sada će to biti i po dva-tri dana zadržavanje novca. Pitaću vas šta će da rade privredni subjekti kada banka nije likvidna, kada banka nema sredstava. Još jedna stvar koja je u ovom zakonu, ne znam kako mislite to da sprovedete, ne slažem se sa prethodnikom da je trebalo formirati narodnu banku Srbije dok smo još u Jugoslaviji. Sve dok postoji zrno Jugoslavije ne treba da se ponašamo kao neko kome do Jugoslavije nije stalo.
Interesuje me i tu jugoslovensku imovinu koja je pripisana Narodnoj banci, taj naš platni promet, kako to mislite ovim zakonom jednostrano da otmete od Jugoslavije, iako vas čeka ustavna povelja koju su pisali ovi polupismeni i po kojoj će tek doći do razgraničenja i deobe.
Dame i gospodo narodni poslanici, juče sam u raspravi u načelu govorio o ova dva amandmana, za koja sada gospođa Čomić kaže da ne mogu da budu predmet rasprave. To bi bio neki moj načelni stav u pogledu tumačenja Poslovnika, ali vas upozoravam, gospođo Čomić, da je princip već prekršen i da su na ovaj način već i prihvatani amandmani na pojedine predloge zakona, pa čak i jedan amandman Demokratske stranke Srbije na Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije. Na to sam vas upozoravao blagovremeno.
Amandmanom je prihvaćena izmena člana Poslovnika, koja uopšte nije bila predviđena Predlogom za izmenu i dopunu Poslovnika. Kada se jednom ustanovi princip da narodni poslanik amandmanom može da menja i ono što nije menjano predlogom za izmene i dopune, taj princip mora da se poštuje do kraja.
Ne mogu naši amandmani da budu odbačeni samo zato što su ih podneli poslanici Srpske radikalne stranke, a da budu prihvaćeni amandmani sa zakonski istim okvirom samo zato što ih je podnela Demokratska stranka Srbije, u to vreme pripadnik skupštinske većine.
U jednoj raspravi povodom zapisnika sa prethodne sednice Narodne skupštine upozorio sam da ste izmenili Poslovnik i u članu koji nije bio predviđen za izmenu, ali ste ga izmenili prihvatajući amandman narodnih poslanika Demokratske stranke Srbije. Podneo ga je Dragan Jočić.
Zato vas upozoravm, ne možete da odbacite ove naše amandmane. Danas će o njima da se raspravlja i da se glasa. Pretpostavljam da će ih skupštinska većina odbiti, pošto ih nije prihvatio ni predstavnik Vlade.
Ali, da bismo znali da se nalazimo u Narodnoj skupštini, da svi imamo ista prava i iste obaveze, da se ne čita potpisnik, već ono što u tekstu piše, nemojte da primenjujete dvostruke aršine. Ova Narodna skupština će raditi po istim principima, bez obzira na to da li je predlagač onaj ko pripada Vladi Srbije, vladajućoj većini u parlamentu ili pripada opoziciji. Jer, imamo ista prava. Primenjuju se isti propisi, pa i ovaj propis na osnovu koga donosimo zakone.
Uopšte ne prihvatam vašu konstataciju da naši amandmani mogu da budu odbačeni ako su isti takvi vaši amandmani, koji pripadate većini ili ste pripadali, svojevremeno bili prihvatani. To su najgori amandmani, to su oni koji su pokvarili ovaj poslovnik do te mere da se mi više uopšte ne osećamo ravnopravnim u sali Narodne skupštine.
Zbog toga tražim da se o ovoj povredi Poslovnika izjasni Administrativni odbor, a od vas tražim da bez obzira na stav Zakonodavnog odbora (on ima pravo i da odbije, a ne znam ko mu je dao to pravo).
Završavam.
On može samo da konstatuje da li je amandman pravno moguć ili nije. On ne može da kaže da amandman nije potpun. On ne može da ceni celishodnost amandmana.
Zbog toga nas ne obavezuje mišljenje Zakonodavnog odbora. Mi smo podneli amandman u roku. Službe skupštinske su ga propustile kroz proceduru. O njemu su se izjašnjavali odbori. Red je da se o njima izjasni i Narodna skupština.
Vi ste se pozvali na jedan član Poslovnika. Na taj član se poziva i Zakonodavni odbor i tvrdi da amandman nije potpun. Amandman je potpun, ima osnov po kome se podnosi. Odnosi se na zakon koji se menja, ima obrazloženje, podnet je u roku.
To su uslovi koji se postavljaju da bi amandman bio potpun. Vi ne možete sa obrazloženjem da amandman nije potpun da odbacite amandman koji je potpun.
Da ste rekli - amandman se ne prihvata zato što se odnosi na izmenu člana zakona koji nije menjan predlogom zakona, o tome bismo mogli da raspravljamo po drugom osnovu, ali to nije utvrdio ni Zakonodavni odbor. On je samo rekao da amandman nije potpun.
Amandman je potpun, da nije potpun, ne bi ga propustile skupštinske službe. Kada se već pozivate na precendent, tamo zaista presedan stvara pravo gde pravo nije regulisano, ali ovde kod nas je sve regulisano zakonom. Nama je izvor prava napisani zakon. Nama je Poslovnik izvor prava. Ako je prekršen jednom i to ste odobrili, ne možete idući put da kažete da je prekršen, pa da nećete da odobrite, onda ostaje sumnja, a nas gledaju građani Srbije, ostaje sumnja da ste odbacili amandman samo zato što su ga podneli narodni poslanici SRS.
To i jeste istina.
Vi se time i rukovodite, ali vas pozivam da pred očiglednim činjenicama promenite svoje stavove. U stanju sam da vam za pet minuta donesem dokumentaciju o tome kada ste sve prihvatili amandmane koji su na ovaj način bili nepotpuni. Pa ako ste ih već prihvatali, sada i ne očekujem da ih prihvatite, ali moraju da uđu u proceduru. Onda, neka skupštinska većina odluči hoćeli biti prihvaćeni ili ne, tim pre što amandmani popravljaju predlog zakona, regulišu materiju koju je ostavio predlagač zakona neregulisanom i koja će da pravi teškoće u primeni zakona.
Na primer, član 53. na koji se poziva zakon u skoro svakom članu uopšte ne reguliše materiju oko koje se zakonodavac poziva na taj član.
I da ima malo mudrosti kod predstavnika Vlade, prihvatio bi amandmane ili bi on podneo amandmane na svoj predlog zakona i mogao bi posle toga da se diči da ima jedan tekst zakona koji iduće godine neće morati da menja. Ovako, garantujem vam, moraćete ponovo da menjate Zakon o budžetskom sistemu, pa makar zbog člana 53.
Pošto je predlagač zakona promenio ceo član 8. Zakona o budžetskom sistemu, valja ukazati na razlike između prethodnog člana i onog koji se sada predlaže, a odnosi se na ovlašćenja ministra finansija. Ministar finansija sada članom 2. dobija ovlašćenje da investira novčana sredstva koja se nalaze na konsolidovanom računu trezora Republike na domaćem ili na inostranom finansijskom tržištu novca ili kapitala. Novčana sredstva, koja se nalaze na konsolidovanom računu do sada je mogao da investira na domaćem tržištu i to naravno likvidne rezerve.
A, ako se dalje tumači član 8. i kada pogledate stav koji kaže da lokalni organ uprave nadležan za finansije može zaključiti ugovor sa ministrom o investiranju novčanih sredstava na konsolidovanom računu trezora lokalne vlasti, to znači da lokalni organ vlasti može sa ministrom da zaključi ugovor da ministar na inostranom finansijskom tržištu novca i kapitala plasira i novčana sredstva lokalnih samouprava. Dakle, nije samo sa konsolidovanog računa trezora Republike, nego i sa konsolidovanog računa trezora lokalnih vlasti, kako se to ovde naziva u ovom zakonu. To otvara pandorinu kutiju.
Najpre je, moram da kažem, besmisleno u jednoj od najsiromašnijih zemalja u Evropi koja ima, kako vi rekoste, najskromniji budžet, čija je svaka stavka budžeta već predviđena za neko socijalno davanje, budžeta koji sa preko četrdeset i nešto posto finansira socijalne obaveze, besmisleno je predvideti da će biti sredstava za investiranje. Besmisleno je. Na ozbiljnim tržištima ga neće biti. Ako budete imali milion evra za investiranje, pa ko ste to vi, gde da se pojavite, na kojoj berzi, sa milion evra i da vas neko respektuje kao partnera. Sramota je za jednu državu da se sa tim iznosom, a neće biti ni milion evra, biće 500.000 evra, da se pojavljuje uopšte na berzi.
Druga stvar, a koja brokerska kuća će to da radi? A, čime će da nam garantuje da nam ne ode taj budžet, da se ne desi za jedan dan da ga investirate, da berza pukne, a znate kako Amerikanci zaljuljaju i tokijsku berzu, i moskovsku berzu kada im to treba, propadnu ljudi za noć, propadaju države za noć, dalje u ropstvo uvlače države, a nećete da prihvatite dva člana, dva amandmana SRS, a jedan od njih utvrđuje i odgovornost minitra za investirani novac.
Nećete da prihvatite odgovornost ministra za novac koji se investira. Ostaje isključivo odgovornost ministra za zaduživanje, investiranje nije zaduživanje, to su dva potpuno različita tela, to su antipodi, znači ministar odgovara kada se zadužuje Republika, a kada Republika investira, onda ministar neće da odgovara, jer ministar hoće da špekuliše na berzi; svoje pare, tetkine pare, nečije pare, investirajte u berzu, špekulišite, nemojte sa državnim novcem.
Hoću da prihvatim na domaćem tržištu novca i kapitala da investirate koliko god hoćete. Vi ste član Vlade, a Vlada snosi odgovornost za ono što vi radite. Valjda ćete se smilovati jednom u mandatu barem ovde da nam podnesete izveštaj šta ste uradili, ako nećete jednom godišnje, na šta vas obavezuje Ustav i Poslovnik, ali da vi narodske pare i ne samo pare Republike, nego i pare svih lokalnih vlasti, investirate po svom nahođenju, ne podnoseći izveštaj nikome, ne odgovarajući čak ni prekršajno za to što činite, mislim da to u ovoj našoj Srbiji još nijedan čovek svojim dosadašnjim životom i radom nije zaslužio, a posebno niste vi ministre, vi niste minitar finansija, vi ste ministar za poreze.
Vi ste ministar za ubiranje poreza, za šišanje, vi ste jedan berberin ministar.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Naravno, to treba razumeti i to govorim u prenesenom značenju, a vi možete da se krivite koliko god hoćete. Dobro, videćemo ko je koga ošišao kada sudovi budu presuđivali. Za razliku od vas DOS-manlija, kod nas sudovi rešavaju, ne rešavaju revolucionarni sudovi i ne rešava želja i volja. Tako da ono što ste meni oteli, čekam prvo da vidim šta će sud o tome da kaže. Na svu sreću, postoje sudovi u Srbiji.
(Predsedavajuća: Šest minuta.)
Ti si mi oteo, ti si mađarski privrednik i nemam sa tobom o čemu da razgovaram. Meni da dođe neko ko ovde u Srbiji ....
(Predsedavajuća: Potrošeno je vreme za raspravu o amandmanu.)
... plaća poreze da me pita, hoću. A ti što si 15 godina plaćao poreze Mađarskoj, ti o tome nemoj da pričaš. Ministre, razmislite vi malo bolje o ovom amandmanu. Mislim da nemate taj kapacitet. Kada kažem kapacitet, mislim na sve vrste kapaciteta da toliku odgovornost preuzemete na sebe.
Pre obrazlaganja ovog amandmana da vas samo upoznam, gospođo Čomić, da je amandman koji je povukao narodni poslanik Bratoljub Janačković, a kojim je predvideo da se posle člana 4. doda član 4a kojim će biti menjan član 14. Predloga zakona, koji Vlada nije predlagala ovim predlogom zakona, uvršćen u skupštinsku proceduru i čak je narodni poslnaik izašao da ga obrazlaže za govornicom i tek za ovom govornicom ga je povukao. Jedan isti Zakonodavni odbor razmatrao je amandmane narodnih poslanika Janačkovića, Veljkovića i Gordane Pop-Lazić. Trebalo je da sva tri amandmana imaju istu sudbinu, da budu odbačeni kao nepotpuni ili da se puste u proceduru. Amandman gospodina Janačkovića, koji pripada vladajućoj  većini u ovoj skupštini, uvršćen je u proceduru, a amandman narodnih poslanika Srpske radikalne stranke nije uvršćen u proceduru i toliko o vašem shvatanju demokratije i parlamentarizma u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Sada amandman na član 10. Mislim da bi ministar, samo da ga nije sramota što mu se ovako nešto omaklo i provuklo, oberučke prihvatio ovaj amandman ili učestvuje u nečemu u čemu će učestvovati čak i sve lokalne samouprave, a što će da se odigra od dana stupanja na snagu ovog zakona do 31. decembra 2002. godine.
Najpre stav 1. po kome je predviđeno da sredstva koja su deponovana kao depoziti po viđenju kod poslovnih banaka ostanu kod poslovnih banaka do 1. jula 2003. godine. Zašto? Razumem obrazloženje da bi se stvorio haos ako bismo rekli - stupanjem na snagu povlače se sredstva, polanirala je Delta banka šta će sa tim sredstvima. Razumem, ali mi smo dali rok 31. januar 2003. godine. Eto, mesec dana je sasvim dovoljno da neko ko ima sredstva plasirana po viđenju dalje plasirana ta sredstva vrati i da lokalne samouprave prebace sredstva na konsolidovani račun trezora lokalnih vlasti.
Obrazloženje, racionalno, za tih šest meseci ne postoji, osim da se čini usluga bankama, ali ako smo rekli gospodine ministre da je svrha donošenja ovih izmena i dopuna baš ta, da taj zdrav novac kojim raspolažu budžeti ne bude više sredstvo kojim će da se koriste poslovne banke, uzmite i ta sredstva u roku od mesec dana. Zašto da ostanu još šest meseci kod njih kada su već deponovana po viđenju?
Stavovi 6. i 7. su besmisleni. Šesti je besmislen, ne može da stoji u zakonu. Zakon koji će da stupi na snagu 25. ili 26. decembra kaže - ona sredstva koja ste oročili u 2003. godini. U budućnosti se ne koristi prošlo vreme. Da ste rekli - sredstva koja biste oročili 2003. godine, to bih razumeo. Da ste rekli - sredstva koja ste oročili 2002. godine i to razumem; ali da kažete - sredstva koja ste oročili 2003. godine, to ne razumem zato što nismo u 2003. godini i niko u 2003. godini nije oročio sredstva. Na koga se sada ovo odnosi? Ko su ti direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava koji su u 2003. godini oročili sredstva? Dajte nam ovde malo podataka da vidimo ko to špekuliše i manipuliše. Kakvi su to ugovori sklapani 2002. godine o oročavanju u 2003. godini, o oročavanju budžeta unapred, koji nisu ni izglasani.
Stav 7. Za stav 7. zaista nam dugujete obrazloženje kome se ovo čini. Znam, ministre, da je vama mnogo lepše da razgovarate sa drugim osobama, nego da slušate narodnog poslanika, ali vas upozoravam da izričem optužbe sa ove govornice i da bi bilo najmoralnije od vas da odgovorite ...
Ja bih da koristim i kao predstavnik poslaničke grupe. Da odgovorite na te optužbe i da odagnate jednu sumnju.
Naime, ako zakon stupi na snagu 26. decembra, gospodine ministre finansija, a vi ste sada prvi put u istoriji ove zemlje i lice koje ubira prihode i lice koje o trošenju prihoda odlučuje, ta funkcija u jednom čoveku do sada nije bila zastupljena, nego se uvek gledalo da o prihodima brine neko drugi, a o trošenju sredstava neko drugi, da ne bi došli vi u iskušenje, gospodine ministre.
Interesuje me, ako zakon stupi 26. decembra na snagu, zašto ste predvideli da do 31. decembra može da se izigra zakon, zašto ste predvideli da sve lokalne samouprave mogu, u vakumu od 26. do 31, da sklope ugovore o oročavanju svojih sredstava sa poslovnim bankama i da se, praktično, ne formiraju konsolidovani računi trezora lokalnih vlasti sve do 31. decembra 2003. godine. To je odredba člana 7. Predloga zakona. Da li i vas vode bankarski lobiji ili su se vaši predstavnici u lokalnim samoupravama upleli u nešto što je nečasno i dali obećanja, a preuzeli obaveze povodom tih obećanja?
Potenciram to da se radi o jednoj banci koja je privilegovana i drugoj koja je bila privilegovana i u onom režimu i u sadašnjem. Sada je možda malo manje privilegovana, ali ova prva - "Delta banka", preuzela vas je kao što je držala i socijaliste pod svojom kontrolom. Preuzela vam je sve budžete i radi sa tim budžetima šta ona hoće. Naravno, ni "Cepter banku" neću da zaboravim, zato što vam je to omiljeni poslovni čovek u Srbiji, koji dinar poreza nikada nije platio, a prodao je robe za nekoliko milijardi evra u Srbiji. Ministre, jednom sam vas već sa ove govornice, a to znači ne neozbiljno, obavestio o tome da dok vi niste bili u Srbiji taj koji ima dva-tri imena, jedno mu je bilo srpsko, jedno mu je izmišljeno - Cepter, prodao je robe u Srbiji za nekoliko milijardi evra i nije platio ni dinar poreza.
(Glas iz sale: Vi ste bili na vlasti.)
Šta vi znate ko je bio na vlasti. Umete li još nešto da progovorite u životu osim da smo bili na vlasti.
Ako već opominjete ove iz sale, recite kom ste to narodnom poslaniku uputili opomenu, jer oni će da nastave i dalje da galame, a ne znaju koga ste lično od njih opomenuli.
Gospođo Čomić, mislio sam da ste me upoznali za ove dve godine. Nikada se pretnji nisam plašio i nikada nećete moći da obuzdate moj govor za skupštinskom govornicom.