Gospođo Mićić, vi ste nas sada obavestili da je Zakonodavni odbor na osnovu člana 142, koji ste vi ubacili u Poslovnik, otkako je demokratija ušla u Skupštinu Srbije, odbacio amandman narodnog poslanika Božidara Vučurovića kao nepotpun.
Vi ste predvideli da zbog tri uslova amandman može da bude odbačen - kao neblagovremeni, nepotpun ili amandman sa uvredljivom sadržinom. Amandman narodnog poslanika Božidara Vučurovića zaveden je u Skupštini Srbije 1. februara, što znači da je blagovremen. Amandman narodnog poslanika Božidara Vučurovića sadrži odredbu člana 141. Poslovnika, po kojoj je amandman podnet, sadrži tekst amandmana, koji se odnosi na član predloga zakona i sadrži obrazloženje amandmana koji je narodni poslanik podneo. Uz sve to ima i potpis narodnog poslanika.
Sada molim te pametnjakoviće iz Zakonodavnog odbora i vas koji to prihvatate zdravo za gotovo da mi odgovorite šta je nepotpuno u amandmanu narodnog poslanika Božidara Vučurovića? Uvedete li ovakvu praksu, možete da nam odbacite sve amandmane na sve predloge zakona; Skupština o njima po stavu 2. jednostavno uopšte više ne raspravlja, zakon prođe, šta će biti posle toga, kakve su konsekvence, kakve su posledice?
Čujem da ste vi pravnik, gospođo Mićić, pa pošto ste narodni poslanik već dve godine, trebalo bi da, kada vidite da se zadire u prava narodnih poslanika bar vi budete ubeđeni da je ono što tumačite sa govornice tačno. Sada vas molim da mi odgovorite - šta je nepotpuno u amandmanu narodnog poslanika Božidara Vučurovića, i da me sada uputite, gospođo Mićić, koji pravni lek može da koristi poslanička grupa SRS, podnosilac amandmana, kada je Zakonodavni odbor, koji bi trebalo da tumači Poslovnik, po našem mišljenju povredio Poslovnik i odbacio potpuno ispravan amandman, čak i sadržinski ispravan amandman.
Skupština može da odluči - ili će delatnost preduzeće da obavlja upisom u Privredni sud ili će da obavlja delatnost ako mu to odobri agencija. O tome odlučuje Skupština, ali su oba rešenja potpuno moguća. Automobile proizvodi preduzeće registrovano kod Privrednog suda, ne kod agencije. Lekove proizvodi i prodaje preduzeće registrovano kod Privrednog suda, a ne kod neke agencije. Vi kažete - duvan će moći samo onaj ko je registrovan kod agencije. Mi kažemo - može onaj ko je kod Privrednog suda, ali ne možete da nam odbacite taj amandman kao nepotpun. Doći će dan za glasanje, tog dana možda nećemo imati većinu za ovaj amandman...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Ma nemojte da me upozoravate, čovek bi morao da poludi od vaših upozorenja na prekoračenje vremena; ja vam pokazujem kako gazite narodnog poslanika kome je posao ovde da piše amandmane. Da vi napišete da je nepotpun amandman koji je potpun?

Poslanička grupa SRS je nizom amandmana od člana 19. pa nadalje pokušala da iz Predloga zakona izbaci ovo što vi nazivate javnim tenderom, zato što nam nije jasna svrha jednog ovakvog javnog tendera. Javni tender trebalo bi da posluži da se pronađe onaj ko je najpovoljniji, onaj ko će najviše da da državi, onaj ko će da bude najsigurniji za državu. Naravno, ne bira se uvek onaj ko je najpovoljniji po ceni, cene se i neki drugi uslovi.
Vi ovde raspisujete javni tender da biste utvrdili ko može da se bavi nekim poslom. To se nikada nije nazivalo javnim tenderom. Ministarstvo raspiše uslove, a svako ko ispunjava uslove pruži dokaze o ispunjenim uslovima, a u određenom roku administracija je dužna da odgovori ili da ćuti, pa je i to neka vrsta odgovora. Ovde, u ovom slučaju agencija raspisuje tender da bi ljudi ispunili uslove iz tendera, pa tek posle da dobiju licencu za bavljenje nekim poslom.
Šta je tu najindikativnije? To je da će javni tender za dobijanje dozvole, a ponavljam reč "obavljenje", koju nikada u životu nisam ni pročitao ni čuo, iz člana 5. stava 1. gde sam je prvi put našao u ovom zakonu; "javni tender za obavljenje proizvodnje duvanskih proizvoda"- ponavlja se i u članu 19, znači nije greška u kucanju, ovo je neko mnogo pismen izmislio reč. Valjalo bi da patent što pre registruje, da mu to neko ne ukrade, da postoji "obavljenje" proizvodnje. Agencija će da brine o tome, vodeći računa o fiskalnom interesu, tržišnim prilikama i ranije preuzetim obavezama Republike u oblasti proizvodnje duvanskih proizvoda.
Evo vam dokaza da ste agenciju stavili iznad Vlade Republike Srbije. Znači, agencija vodi računa o fiskalnim interesima Republike Srbije. Pa, šta će nam onda Božidar Đelić? "Agencija vodi računa o tržišnim prilikama", šta će nam ministar unutrašnje trgovine, šta će nam ministar za industriju, šta će nam ministar poljoprivrede - agencija brine o prethodno preuzetim obavezama Republike u oblasti proizvodnje duvana.
Razumeo bih da ste vi ministarstva preimenovali u agencije, pa da imamo agenciju za poljoprivredu, agenciju za industriju, agenciju za privatizaciju, agenciju za lokalnu samoupravu; nema ministarstava i sada to nazivate agencijama, razumem, ali da mi trpimo i ministra i agencije koje on izmisli i da sve to ide iz budžeta, to u Srbiji više jednostavno ne može da se podnese.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Da biste opravdali osnivanje agencije stavljate joj u nadležnost toliko poslova koji uopšte nisu u njenoj nadležnosti. Još kad biste rekli da agencija mora da brine o bezbednosti saobraćaja, pa za to ima specijalno obeležene automobile za prevoz duvana, da ne bi dolazilo do nesreća u saobraćaju, pošto možda duvan isijava neko zračenje, pa utiče na ostale vozače u saobraćaju. Manite se ovih ludorija.
Pišite, bre, nešto ozbiljno, ljudi, raspade nam se država, proizvodnja ode u beskraj, narod je ogorčen, pogazili ste Ustav i zakone ove zemlje. Vi nam pišete kao što su neki pre vas pisali o gajenju ribica u zlatnim akvarijumima. Radite nešto ozbiljno. Evo, ponovo vam bukti jug Srbije zato što ste uspeli da napravite multietničku sredinu u kojoj je samo pakovano...

Ja koristim svoje pravo poslanika koji zaista najviše radi u ovoj skupštini...

... i nije mi dovoljno ovo vreme koje ste odredili.

Vlada je u odgovoru na amandman narodnog poslanika Zlatana Jovanovića napisala da je tenderu cilj da utvrdi da li učesnici na tenderu ispunjavaju uslove tendera. To je otprilike odgovor Vlade.
Posebno naglašavam da Vlada kaže da je, u stvari, najvažnija tačka 7) člana 22. koja će odlučivati o tome da li je učesnik na tenderu ispunio uslove, a to je da je preduzeće ili preduzetnik dužan da ponudi realnu procenu ostvarivanja godišnje proizvodnje cigareta i drugih duvanskih proizvoda, prema odgovarajućem kvalitetu i količini u skladu sa tržišnim prilikama.
Ništa nejasnije od ovoga nema. Svako može da se prijavi na tender i kaže - realna je moja procena, proizvešću toliko i toliko milijardi cigareta. To je sada odlučujuće da on bude učesnik na tenderu čije će učešće biti prihvaćeno, jer je ta tačka 7) odlučujuća. Uz sve to, u situaciji u kojoj smo, mi vrlo dobro znamo ko su ti proizvođači i preduzetnici koji bi ovog časa, ili u roku od šest meseci, koliko zakon ostavlja od dana stupanja na snagu, ispunili uslove da se ovim poslom bave.
Ali, zato zakon predviđa mogućnost da neko ima pravo učešća na tenderu ako dostavi projekat koji će zadovoljiti sve uslove iz prvih šest tačaka stava 1. člana 22, pa čak i bankarsku garanciju ili neki drugi način obezbeđenja sredstava.
Ja vas sada pitam, zašto da mi lutamo u magli i da prihvatamo nečija dobra obećanja. To zato što će vaši miljenici kupiti društvene fabrike duvana, a treba odmah da učestvuju na tenderu zato što agencija mora da se konstituše u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu zakona; i sada će oni samo da ponude tobož neki projekat do momenta dok preko organizovane prodaje u bescenje ne dođu do naših fabrika duvana. Eto, to je svrha i tendera i agencije i svega što se u državi radi.
Vi dobro znate koliko proizvođača ovog časa zadovoljava uslove. Ako će već da ostane ovakva formulacija, tender bi trebalo da se bavi isključivo onima koji ovog časa mogu da proizvode, a ne onima koji će moći da proizvode, pa kaže - ima projekat. Čiji projekat ima? Fabrike duvana u Nišu, ili Fabrike duvana u Vranju, onih delova u Nišu koji nisu srušeni bombardovanjem?
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
Završavam sada svoju diskusiju. Treba izbrisati član 22. Bilo bi pametno da se izbrišu sve odredbe o agenciji, tenderu, da ova država normalno funkcioniše, da se onaj ko ispunjava zakonske uslove obrati Vladi, Vlada da propiše uslove, on da ispuni uslove, obrati se Privrednom sudu, registruje se za određenu delatnost i onda, gospodo iz Vlade, na teren pa kontrolišite šta se u državi radi. Neće to vama agencija za duvan da radi. Neće da preuzima vaš posao. Ovo je samo skidanje odgovornosti: nije krivo ministarstvo, kriva je agencija, smenićemo direktora i upravni odbor. Ma, nije moguće. Mi baš hoćemo onoga ko je kriv. Evo, pošto Siniša opominje predsednika da ja predugo govorim ... ne znam samo koji je ministar došao. Nije ni važno.
Mi želimo da Narodna skupština raspravlja isključivo sa onima koji ovde mogu da joj podnose račune, koje ona ovde može da kontroliše, a to skidanje odgovornosti sa Vlade na agencije, pa sada Skupština više ne može da kontroliše ono što Vlada radi, to je zaobilaženje parlamenta na poseban način.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da zaključim šta je bila želja predlagača zakona kada je odbio ovaj amandman zato što je obrazloženje nesuvislo. Ako dobro znate šta je monopol, onda će vam svako reći - gde ima manje proizvođača ili učesnika u nekom poslu, gde je dato manje licenci, postoji više uslova da se stvori monopol, a nama Vlada u odgovoru na amandman narodnih poslanika kaže - hoćemo da damo licence samo onima koji mogu da proizvedu više od 10% godišnje potrošnje cigareta u Srbiji, da bismo sprečili monopol. To sada nikome neće biti jasno.
Pojave se dvojica koji mogu po 50% potrošnje cigareta u Srbiji da proizvedu i čak dobijaju dozvolu na osnovu učešća na tenderu, a tu Vlada kaže - učestvuješ ti na tenderu, ali po članu 23. Vlada odlučuje o davanju dozvole. Znači, ispunjenost uslova na tenderu nije dovoljna da neko dobije dozvolu, nego će Vlada posle toga još dodatno da odlučuje na predlog agencije, pa će posle toga Vlada da služi agenciji, da joj dostavlja podatke kojima će se kontrolisati oni koji rade, a samo će jednom da se pojavi kao neko ko odlučuje na predlog agencije. Sada odlučuje Vlada na predlog agencije, sada agencija na predlog Vlade, više ne znate uopšte ko je kome nadređen, ali u ovom slučaju se radi o stvaranju monopola. Predlog zakona stvara monopol.
Amandman narodnih poslanika je išao na to da se bar još 10 na 10 postojećih, onih koji mogu recimo, da se još 10 učesnika pojavi na tenderu, koji će ispuniti uslove tendera, 20, 30, nije važno, ali minimum još 10. Vlada kaže - ne, mi hoćemo da sprečimo monopol i zato određujemo stroge uslove po kapacitetu, pa će moći samo onaj koji proizvodi više od 10% potrošnje. Zašto ne može onaj koji proizvodi 2% potrošnje, to mi nikada neće biti jasno. Neka se razvija, neka bude na 10% kroz nekoliko godina, ali ako bude kvalitetniji i jeftiniji onaj veliki će da se zabrine. Ovako nema zbog čega da se zabrine.
U Srbiji nekoliko ljudi ima novaca za ovo i u Srbiji samo na nekoliko mesta ima kapaciteta za ovu proizvodnju. Tu će samo da nastane dogovor, čiji novac u koje kapacitete i posle, građani Srbije, kada ste dočekali DOS na vlasti znaćete, izgleda, po kojoj ceni ćete da pušite i šta ćete da pušite.

Zaista, čovek bi morao samo da prati vaše povrede Poslovnika da bi mogao da učestvuje u radu sednice Narodne skupštine, zato što vi to, jedno za drugim, kao kad neko udara šamare neposlušnoj deci.
Malopre ste nas izvestili da je Odbor za poljoprivredu podneo amandman na član 25, da je na sednici Odbora predstavnik Vlade prihvatio amandman i da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona. Ne rekoste nam po kom to članu Poslovnika Odbor za poljoprivredu ima pravo da podnese amandman na predlog zakona pre rasprave i pre glasanja o pojedinostima. To je jedna stvar.
Druga stvar, tumačili ste nam da vi ovde ni o čemu ne odlučujete, da vi samo treba da vodite sednicu, pa onda se tako i ponašajte, a ne kada kažete - ja sam odlučila, ja sam rekla, to onda može, a kad vidite i sami da postoje proceduralne greške ...

Javio sam se kao narodni poslanik, da iskoristim pravo kao ovlašćeni predlagač.

Sada ću ja vama da kažem, ja hoću sa vama da raspravljam. Amandman na član 23 ste odbacili kao nepotpun, a član 23. kaže da Vlada odlučuje o tome hoće li neko dobiti dozvolu. Poslanici su tražili da Vlada izdaje dozvolu. Vi ste rekli da vi u to ne možete da se mešate.
Gospođo Mićić, po Zakonu o izboru predsednika Republike, vama je dato pravo, isto takvo, da u jednom određenom roku odlučujete o izborima za predsednika Republike, i vi ste to pravo protumačili tako da vi izbore nećete da raspišete, umesto da po tom zakonu raspišete izbore. Jer, država koja po Ustavu ima predsednika može ili da ima predsednika ili da ima izbore za predsednika, a ne može da ima stanje u kome vršilac dužnosti kaže: "ja sada mislim da mi ne treba da imamo predsednika". Zato smo vas upozorili da ne može u članu 23. ta odredba da glasi - Vlada odlučuje o izdavanju dozvole.
Onda, ko izdaje dozvolu, ako Vlada odlučuje o izdavanju? Onda će još neko telo da postoji, koje će dozvolu da izdaje. Vlada dozvolu izdaje, predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za predsednika Republike, a ne, gospođo Mićić, ne možete da odlučite da li je nepotpun amandman, odlučujete da li Srbija treba da ima predsednika ili ne treba.

Ovaj amandman je Zakonodavni odbor trebalo da odbaci, jer su se u njemu stekli uslovi za odbacivanje amandmana. Amandman je nepismen. Ne može preduzeće da bude kažnjeno za utaju poreza. Pronađite mi jedno preduzeće koje je kažnjeno za utaju poreza. Tu se radi o ličnoj odgovornosti. Porez utaji onaj ko odgovara za blagovremene uplate poreza u državnu kasu.
E, da je Zakonodavni odbor za ovaj amandman rekao - ne može da uđe u proceduru, jer ne odgovara uopšte, niti je u pravnom sistemu moguć, ja bih se složio sa Zakonodavnim odborom. Ali, da odbacuje amandmane samo zato što su iz opozicionih poslaničkih grupa, a da propušta amandmane iz poslaničkih grupa koje sarađuju sa vladajućom većinom u ovoj skupštini, to vam je očigledan primer torture većine nad manjinom, tesno skrpljene većine.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da onaj ko piše amandman, kada nešto misli, to treba i da napiše, a ne da ostavlja za tumačenja do kojih uopšte ne može da se dođe čitanjem amandmana. Priložili ste amandman kojim obavezujete proizvođače i uvoznike da se odriču svog dela, (svog dela, tako ste rekli), 3% od prodajne cene u fond za lečenje posledica i opet posledica, a što da ne uložimo u preventivu.
Znači, ovim bi ili poskupeli, jer ako proizvođač plati porez koji je predviđen za određenu vrstu proizvoda, otkud nama pravo da mu namećemo ekstraporez. Dodatni porez na porez, ne može. Poresku stopu on ima za proizvodnju kojom se bavi, za promet kojim se bavi, za uvoz kojim se bavi. Kada namiri te dažbine on je miran, nema više da ga čekate na ćupriji ako je prešao most. A da ste napisali da će budžet izdvajati za ovo, to ide u zakon o budžetu, pa amandmane na predlog zakona o budžetu, pa ako to usvojite kao skupštinska većina koja je glasala za budžet, onda će to da prođe, a ako ne usvojite, neće proći.
Ovako gledano, ispada da biste opteretili samo krajnjeg potrošača, jer bi to proizvođač prevalio na cenu, a pitanje je da li bi to bilo u skladu sa poreskim sistemom, za koji se svi mi ovde zalažemo, što se nas iz SRS tiče. U obezbeđivanje prostora za pušenje, što se nas tiče, ne morate da ulažete ni dinar, mi miting na kome ispraćamo Vojislava Šešelja držimo na Trgu Republike u nedelju, 23. u 18,00 časova. Dođite i vi koji se radujete, doći ćemo i mi kojima to i nije baš za radovanje, a nećete ni vi dugo imati prilike da se radujete, jer 29. maj stiže.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman treba prihvatiti zato što nas Vlada odbijanjem ovog amandmana i ovakvim rešenjem upućuje na to da nju ne interesuje sudski postupak, da je ne interesuje pravosnažnost jedne presude, da joj je dovoljno prvostepeno rešenje ili presuda koju izriču organi. To nije u pravnom prometu, bez obzira na to što nam sada i Administrativni odbor piše svakakve nebuloze u svojim tumačenjima, pa će se knjige pisati o tome kakvu ste sve ekvilibristiku pravili sa pravnim normama, ali ovde je sve jasno.
Može da dođe do strašnih posledica za preduzetnika ili preduzeće. Može da ode u stečaj, da likvidira, može banka po hipoteci da postupi i da mu rasproda imovinu. Radi se o 30 miliona depozita, o pet miliona za dobijanje licence. Nisu to mala sredstva. Lepo je da to uđe u budžet kad zapne za penzije, za dečije dodatke, za plate, ali vi ćete nekog da ostavite bez preduzeća zato što niste čekali pravosnažnu sudsku presudu. Onda ćete da ga uputite da traži svoja sredstva.
Evo, mogu da navedem nekoliko ljudi u ovoj sali kojima Republička uprava javnih prihoda nikada više nije vratila novac. Da vam ne pričam koliko dugo posle toga traju sporovi za izgubljenu dobit, za štetu itd.
Ovde je sve jasno. Ne možete da kažnjavate nekoga ko nije pravosnažno osuđen. Ne može, jer možda uopšte nije počinio delo, možda prvostepeni organ nije uzeo u razmatranje sve činjenice, možda mu nisu bili dostupni svi dokazi, možda je kao Republička uprava javnih prihoda rekao da je poreski obveznik priložio dokaze, ali da dokazi nisu cenjeni u postupku. I to rade prvostepeni organi. Zato postoji dvostepena zaštita svakoga kome se izriče neka mera. Mi ćemo glasati za ovaj amandman.

Član 34. treba brisati zbog toga što stvara tako velike obaveze za trgovce na malo, da će se dokazati kako sam bio u pravu kad sam rekao da se Stanko Subotić - Cane Žabac pripremi da otkupi sve "Duvanove" kioske, njihova će cena biti izuzetno niska, zbog toga što ne ispunjavaju uslove iz člana 34. Predloga zakona i zato što neće moći više da se bave tim poslom.
Naime, vi sada ovde kažete da preduzeće, odnosno preduzetnik koji želi da se bavi prometom na malo duvanskim proizvodima mora da ima objekat koji ispunjava sanitarno - higijenske, zdravstvene i druge uslove.
Da je ministar finansija bio u Srbiji u poslednjih 10 godina, video bi da mi možemo i na kutijama od kartona da prodajemo cigarete, kad od toga zavisi izvor prihoda za porodicu. I, da je ministar finansija uspeo da svaka paklica cigareta na izlasku iz fabrike ima markicu i da su već plaćene sve dažbine na te cigarete, ja bih ovde digao dva prsta da se prodaju i na kutijama za cigarete, i na kartonskim kutijama, i iz džepa, i iz ranca, iz sportske torbe, iz gepeka automobila, kako to sve ide i funkcioniše.
Za promet cigaretama, objekat koji ispunjava sanitarno - higijenske, pa čak i zdravstvene uslove, pa onda još i da nema neizmirenih obaveza po osnovu poreza, po osnovu javnih prihoda. Ja znam, za vreme bivšeg ministra finansija niste mogli da registrujete automobil ako imate neizmirenih obaveza po osnovu javnih prihoda, a sada ne možeš ni da prodaš cigarete, a uskoro će biti da ne možeš ni da kupiš cigarete.
Jer, kako ste sve uveli administraciju, ministre, sada će morati mušterija onome ko sedi u higijenski - sanitarno i zdravstveno ispravnom objektu, i koji ima predugovor sa dobavljačima za cigarete, da pokaže i potvrdu da je izmirio sve obaveze po osnovu javnih prihoda, da bi kupio kutiju cigareta. Biće, garantujem, a ovaj će njemu da kaže - izvolite, i molim vas, uzmite i ovaj račun, čekaju Božini napolju, hoće da otmu pare.
To je predimenzionisano, prenormirano, nepotrebno. Očigledno se stvaraju uslovi za monopoliste, jer ako neko ima 200 kioska, trebaju mu milijarde da ih dovede u stanje da ispunjavaju uslove po ovom zakonu. Može to onaj ko se nakrao para do sada. Ovo je sada neka prvobitna akumulacija kapitala. Na stolu je sve čisto i ravno, a dole, šta smo radili, ne pitaj nas ništa. Daćemo po neki milion političkim strankama koje su na vlasti, ali zato tražimo sada ovakve zakone.
Ne može svaka šuša da prodaje cigarete, nego to mora sada da bude reprezentativni objekat, pa na njemu specijalna nalepnica da se tu prodaju cigarete. Kao da građani Srbije ne znaju gde se cigarete prodaju i gde mogu da ih kupe.
Videćemo se mi još. Možda vi više nećete biti poslanici i ministri. Mi radikali ćemo samo imati još veći broj poslanika...

Da li mi se obraćate u svojstvu vršioca dužnosti predsednika Republike ili predsednice Narodne skupštine?

Dame i gospodo narodni poslanici, ako već ne može da se briše član 34, mogu pojedine odredbe, a i ova na koju su poslanici ukazali zaista je apsurdna i ne služi da se reguliše stanje u oblasti proizvodnje, prometa i naplate javnih prihoda od proizvodnje duvana.
Naime, Vlada Republike Srbije predlaže ovim članom 34. stav 2. tačka 1) da preduzeće, odnosno preduzetnik može da se bavi trgovinom na malo duvanskim proizvodima ako ima zaključen predugovor o snabdevanju duvanskim proizvodima sa trgovcima na veliko duvanskim proizvodima. Bilo bi glupo da piše čak i - ako ima zaključen ugovor o snabdevanju, jer vi to ne propisujete ni za jednu vrstu robe. Niko u Srbiji ne mora da vam pokaže, ko se bavi prodajom na malo određenih proizvoda, ugovor, a nekmoli predugovor sa trgovcem na veliko od koga se snabdeva tim robama.
Mora da pokazuje fakture, otpremnice, poslovne knjige, da li plaća obaveze po osnovu javnih prihoda ili ne. A, da vam pokazuje ugovor sa trgovcem na veliko i da mu čak predugovor bude uslov da se bavi određenim poslom, e sad vas pitam - zbog koga ste to napisali. Mislim - zbog trgovaca na veliko. Ako već uslove propisuje ministar, a agencija proverava jesu li ispunjeni, što niste ovde obavezali kako će da izgleda taj predugovor?
Vi ste sada sve te male, sitne prodavce cigareta, duvanskih proizvoda, prerađevina, stavili u zavisnost od velikih, "krupnih riba", zbog kojih se i piše ovaj zakon. Vi ga pišete da mogu lakše da rade, a trebalo bi da napišete zakon da se oni obuzdaju. Čime ste zaštitili sada trgovca na malo od trgovca na veliko? Koje će uslove da mu on postavi? Jer, pazite, nije svejedno hoće li dobiti dozvolu da trguje na malo cigaretama ili ne.
A šta ako ovaj ne da predugovor, nego postavlja uslove koji čak nisu ni u skladu sa zakonom? Trgovac na malo nema predugovor; Vlada kaže - mi smo propisali uslove, agencija kaže - uslovi nisu ispunjeni. Sitni nestaju, oni što hrane decu, porodicu, oni polako nestaju, zatvaraju svoje objekte, a veliki, koji imaju predugovore sa trgovcima na veliko, oni se šire, oni se razvijaju. Monopol na duvan, Vlada, agencija, i "velike, krupne ribe" za građane. Vi ćete pšenicu, vi ćete luk, kukuruz; ne mešajte se u duvan; ne mešajte se u naftu... Pojedine političke stranke ne smeju ni politikom da se bave, a članovi nekih političkih stranaka proizvode drogu. To se dokazalo ovih dana. Razmislite vi dobro šta radite.