Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7156">Tomislav Nikolić</a>

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici,
na toj sednici predsednik Narodne skupštine iskoristio je ovlašćenje da oduzme pravo svim poslanicima Srpske radikalne stranke time što je onemogućio njene predstavnike da govore o Predlogu zakona koji je bio izuzetno bitan za Republiku Srbiju. Iako smo vam u toku sednice dostavljali dokumenta kojima smo utvrđivali prava predstavnika poslaničke grupe, zamenika predsednika poslaničke grupe, vi ste ta prava ignorisali i u zapisniku ne konstatujete da mi je reč oduzeta iako sam izgovorio istinu za ovom govornicom. Tu istinu su posle mene potvrdili mediji, a vidim da vi medijima danas veoma verujete. Tu istinu je potvrdila Demokratska stranka Srbije, kada su njeni predstavnici u Zrenjaninu izjavili da je ministar poljoprivrede Dragan Veselinov, posle obilaska obolelih od trihineloze, iz zaraženog područja otišao u kafanu, dobro se nakrkao i dobro se napio.
(Predsednik: Gospodine Nikoliću, izričem vam opomenu zbog povrede iz člana 101, a na osnovu člana 103. Poslovnika Narodne skupštine, zato što je zabranjeno iznošenje činjenica iz privatnog života drugih lica.)
Uopšte ne znam šta radi gospodin Veselinov privatno, čitao sam novine. To je pisalo u novinama, gospođo Mićić, i vi ste to verovatno mogli da pročitate. To je bilo istog dana kada sam tu pojavu kod gospodina Veselinova zapazio u klupi u prvom redu, i kada ga je predsednik Vlade posle toga najurio sa sednice Narodne skupštine, da ga ovde ne bruka svojim ponašanjem. Vi ste meni tada oduzeli reč. Danas mi zbog toga izričete opomenu. Gospođo Mićić, to je samo dokaz sa koliko malo takta i mere i sa koliko malo poznavanja ljudske prirode vi vodite sednice Narodne skupštine.
Gospođo Mićić, zamolio bih vas da imate isti stav prema svim narodnim poslanicima, prema svakoj poslaničkoj grupi. Dozvoljavam, i nikada se neću buniti, da bilo ko ovde izađe za govornicu i da mi prigovori na to šta radim na sednici, pa čak i šta radim u privatnom životu. Ali, nemojte da koristite priliku da opominjanjem i oduzimanjem reči uskratite pravo poslanicima opozicije da u Skupštini kritikuju ponašanje Vlade i pojedinih ministara.
Da sam vam ovde rekao da je častan čovek, trebalo bi da je već podneo ostavku, vi me možda ne biste opomenuli. Ali, ne znam do koje mere treba da ide jedan častan čovek. Znam šta bih ja radio, znam šta bi neko drugi radio. Ne znam do koje mere će neki drugi ljudi da idu. Moje je samo da primetim šta se u Skupštini događa i da vama skrenem pažnju, pošto vi očigledno posmatrate samo poslanike SRS-a.
Tražim da se u zapisnik unese moja primedba zašto mi je oduzeta reč i da se unese pisanje štampe od tog dana da sam bio u pravu, jer je ministar to dokazao kasnije, a evo i poslanika DSS-a koji su to isto tvrdili.
Dame i gospodo narodni poslanici,  u normalnim okolnostima, zaista, o ovome ne treba mnogo govoriti zato što su u pitanju nadležnosti, dužnosti i prava narodnih poslanika i poslaničkih grupa, i zato što bi trebalo da je sve u skladu sa pravilima koja važe u Narodnoj skupštini, kao i u skladu sa brojem osvojenih glasova, odnosno sa procentom učešća u Narodnoj skupštini koji ima svaka poslanička grupa.
Od konstituisanja ovog saziva Narodne skupštine, nažalost to nije tako; odbori Narodne skupštine, predsedništvo Narodne skupštine, nisu sastavljeni onako kako izgleda odnos snaga u Narodnoj skupštini Republike Srbije. U vreme kada smo prvi put konstituisali odbore, iza vas koji ste odbili da odbori predstavljaju Skupštinu u malom, što se tiče svog sastava, stajala je arogancija, sila, želja da potpuno pogazite one koje ste na izborima pobedili. Prošlo je dosta vremena od tada, strasti su se, pretpostavljam, smirile, glave su se ohladile, problemi koje imate svakodnevno u funkcionisanju trebalo je da vas navedu na drugačiji način razmišljanja i zato prigovaram što sve izmene u okviru odbora vršite u okviru postojećeg stanja.
Mislim da je sada vreme da se ponovo u Narodnoj skupštini Republike Srbije - ne ignorišući nijednu poslaničku grupu, a sada ih je već mnogo više nego što je bilo na početku, odmah po konstituisanju Narodne skupštine - da sednu predstavnici poslaničkih grupa i da utvrde procenat učešća svake poslaničke grupe u svakom pojedinačnom odboru Narodne skupštine Republike Srbije; da utvrdimo koja će poslanička grupa preko svog člana preuzeti rukovođenje kojim odborom; da utvrdimo koliko konačno potpredsednika ima Narodna skupština Republike Srbije, i iz koje poslaničke grupe će biti potpredsednici Narodne skupštine Republike Srbije. To je ono na šta nas obavezuje Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije i izborni rezultati, koje ste vi umnogome promenili za ovih godinu i nešto dana koliko postoji Narodna skupština Republike Srbije.
Nema više jedinstvene poslaničke grupe DOS - postoji poslanička grupa DSS, a nakon toga je došlo do odvajanja još jednog određenog broja poslanika iz poslaničke grupe DOS i do konstituisanja nekoliko novih poslaničkih grupa koje nose matično ime svojih političkih stranaka. U toj situaciji, ne može više ni raspodela obaveza u Skupštini da se tiče samo nekog fiktivnog DOS-a koji više ne postoji i poslaničkih grupa opozicionih političkih stranaka koje nisu menjale svoj sastav, u smislu da su se razbijale na veći broj ili na neke nove poslaničke grupe.
Zbog toga bi trebalo da inicirate, gospođo predsednik, predsedniče ili predsednice, kako vi hoćete, a prihvatam svaku komunikaciju sa vama, izuzev toga da baš vi, kada god vam okrenem leđa, možete da mi zavučete ruku u džep - a kako ste angažovani, aktivni i agilni da uvodite mnoge druge novine u Narodnoj skupštini Republike Srbije, hajde prvo da regulišemo ono što je staro i ono što treba da se reguliše. To su: odbori Narodne skupštine Republike Srbije, mesto predsednika, koje vi, izgleda, uzurpirate, mesta potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije, na koja imaju prava određene poslaničke grupe. Bez takve komunikacije sa narodnim poslanicima koji misle drugačije, nećete imati u Narodnoj skupštini Republike Srbije odluke koje biste zasnivali na tumačenjima nadležnih odbora.
Ne mogu odbori Narodne skupštine da budu sastavljeni isključivo od onih koji su vlast i ne mogu da budu sastavljeni tako da se prava poslaničkih grupa ne zasnuju na njihovoj snazi.
Ako hoćete, treba da sednemo, da utvrdimo: koliko odbora ima u Skupštini, koliko će koja poslanička grupa imati članova u kom odboru i ko će imati predsednika kog odbora. Moramo da konstituišemo odbore Narodne skupštine u skladu sa odnosom snaga u Narodnoj skupštini.
Klimajte vi glavom, dobacujte mi, ja to volim, ali je očigledno da ovaj sastav Narodne skupštine ne odgovara sastavu iz januara prošle godine. Nema više 176 poslanika na jednoj strani, nego ih ima razbijeno na više strana.
Zbog toga predlažem da ovu tačku dnevnog reda odložite, da zastanete, da je prebacite, naravno uz saglasnost predlagača, kao poslednju tačku dnevnog reda, a da u međuvremenu završimo obiman posao dogovaranja. Time biste pokazali da imate želju da se dogovarate i da želite da Narodna skupština radi u skladu sa zakonom i sa svojim Poslovnikom. Mi ćemo glasati da se ova tačka pomeri, da bude na dnevnom redu ovog vanrednog zasedanja, ali da se pomeri do dogovora; a ako i to odbijate, kako vam volja, kako smo živeli ovih godinu dana bez članstva u odborima, živećemo i dalje. Uostalom, pokazalo se da ti vaši odbori bez nas ni na šta nisu ličili.
Dame i gospodo narodni poslanici, najpre, ustave je pominjao predlagač omnibus zakona i otpočeo čitavu priču danas tvrdnjom da je Ustav iz 1990. godine Srbiju pretvorio u ratnu mašineriju. Predsednik Skupštine ga nije opomenuo. Razumem da neko ne prihvata ni ustav, ni zakone, ni pravila ponašanja, ali kad svoju zemlju, kada državu u kojoj se još uvek nalazi, optuži za nešto za šta je svet nije optužio, čak i svet traži pojedince koji su krivi u Srbiji, a ne kaže generalno da je Srbija ratna mašinerija, trebalo bi makar onaj ko tvrdi da nas uči demokratiji, da pazi šta govori o zemlji koja je, bar se nadam, i njegova, i moja, toliko koliko je ravnopravna.
Ovde smo čuli žalopojke i frustracije o poslanicima Skupštine Vojvodine, koji tobože nemaju toliko prava koliko imaju narodni poslanici Skupštine Srbije, pa njih 120 ima prava kao jedan poslanik Narodne skupštine Republike Srbije. Pa dobro, zašto je to nespojivo sa demokratijom, ima li pravo jedan poslanik Narodne skupštine Republike Srbije da bilo šta predloži Skupštini Vojvodine? Ima li pravo Skupština Srbije, većinom glasova, da bilo šta predloži Skupštini Vojvodine? Nema, pa se ja ne osećam frustriranim. Znam da smo neke nadležnosti, neke poslove izdelili.
A gospodinu koji je govorio pre mene preporučujem - kada iznosi podatke o nekome od nas, pa ne bude opomenut, a ja uvek bivam opomenut kada iznosim istinu o nekome od vas, neka sačeka da taj o kome on govori bude u ovoj sali. To je valjda osnovni red, to je valjda pravilo ponašanja. Kada je Vojislav Šešelj u sali, recite mu da je bio saradnik državne bezbednosti, pa onda "berite kožu na šiljak". Nemam razloga da na bilo koji način branim Vojislava Šešelja, on će to sve sam umeti da uradi, ali vas molim, cenite malo sebe, cenite sebe toliko da čovek o kome govorite bude u sali kada o njemu govorite, zato što vi, kao predstavnik predlagača, imate pravo da dobijete reč kada god podignete ruku.
E, onda bi to ličilo na demokratiju. Ovo što ste uradili sada, to liči na vas, na Nenada Čanka, koji je rekao da će određene ljude i Slobodana Miloševića da obesi na banderu u Beogradu i ubedio građane Srbije da je to demokratija koju donosi Nenad Čanak. Ne zaboravite, gospodine predsedniče Vlade, Nenad Čanak je u vašoj koaliciji i iza vašeg imena radi sve ono što radi.
Ja mu ne verujem ni sada, kada ima mnogo manje nadležnosti u Vojvodini on vas kao predsednika Vlade uopšte ne poštuje, to su njegove izjave u sredstvima informisanja. Kako li će tek da vas poštuje kada mu i ove nadležnosti budete preneli?
Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što ste nam baš na današnji dan, 22. januara, zakazali sednicu sa ovom tačkom dnevnog reda. Zašto da se Srbija seća samo jedne nesreće i samo jednog 22. januara, kada je formirana DOS-ovska vlada. Evo još jednog dana za pamćenje. Ovaj će verovatno biti upamćen po tragičnijim posledicama nego što je bio izbor DOS-ovske vlasti.
Ovaj zakon treba analizirati sa više aspekata. Jedan je njegova neustavnost, neustavnost ogledana u samom nazivu zakona. Naime, ovo je - Predlog zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine. Članom 110. Ustava Republike Srbije, u stavu 1, propisano je, pročitaću vam - "Statut je najviši pravni akt autonomne pokrajine kojim se, na osnovu Ustava, utvrđuju nadležnosti autonomne pokrajine".
Ne postoji nijedan drugi opšti akt, nijedan drugi zakon, propis, koji može da donese bilo koja skupština, kojim mogu da se utvrde nadležnosti autonomne pokrajine. Ustav je propisao da se nadležnosti autonomne pokrajine utvrđuju isključivo statutom autonomne pokrajine, koji mora da bude u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije i mora da ima prethodnu saglasnost Narodne skupštine Republike Srbije.
Sve ostalo su priče za malu decu. Ovaj zakon je trgovački zakon, sudeći po izjavama Nenada Čanka kojima nas zasipa u sredstvima javnog informisanja. Trgovina je tekla ovako - ja sam njima glasao za Zakon o radu a oni su obećali da će do 15. januara na dnevnom redu da bude autonomija Vojvodine. Snosiće posledice što su prevarili za sedam dana.
Šteta što nema tu onoga ko je rekao da je ovo prvi korak, a to je ono što mene naročito brine. Kako li će izgledati sledeći koraci? Izjašnjavanje o ovom zakonu uopšte neće biti obično glasanje. Ostaće za sva vremena listing na kome će naša imena biti upisana, već prema tome kako je ko od nas glasao.
Ovaj zakon je separitistički i moram reći - slugeranjski. Srbiju su napadali pripadnici drugih naroda, manjina, napadale su je druge države, čak i čitavi vojni savezi - dešavalo se da neki Srbi odbiju da učestvuju u odbrani zemlje. Ovo je prvi put da na Srbiju napadaju Srbi, samo zato što žive na jednoj određenoj teritoriji i samo zato što ste ih vi, dragi moji narodni poslanici koji pripadate velikim strankama DOS-a, uveli u politiku na velika vrata. Uveli minorne političke stranke i minorne političke ideje da odlučuju o sudbini Srbije.
I, sad, konačno, da dopustimo da mačak odere teleću glavu, otprilike bi to tako izgledalo. Ovaj zakon je istorijski. Ličimi na biblijsku priču o bratu "koji se rodio zahvaljujući peti rođenog brata", koga je posle toga ubio. Držali su se za vašu petu na izborima u septembru 2000-te godine, a sada uništavaju jednu po jednu stranku, koja ih je izvukla na političku scenu.
Ovaj zakon je na kraju krajeva i preteći. Čuli ste gospodina Čanka koji je rekao - ako izglasate ovaj zakon ići ćemo mirno po Ustavu u promene, a ako ne izglasate ... Nije završio. E, pa ja poručujem Nenadu Čanku, ako hoće da do sada načinjene grehe pred svojim narodom i svojom državom iskupi, da klekne ispred Narodne skupštine Republike Srbije i da poljubi ovu svetu srpsku zemlju, kao što su je ljubili njegovi preci početkom veka kada ih je Srbija primila.
Na strani 21. Predloga zakona,  član 41. i 42. pod tačkom b)  poljoprivredno zemljište, kaže se da autonomna pokrajina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast poljoprivrednog zemljišta; donosi program zaštite, korišćenja i uređenja poljoprivrednog zemljišta za teritoriju autonomne pokrajine.
U slučaju Marijana Rističevića to izgleda ovako: ovlasti Marijan Rističević izvesnog Željka Krmara da sa Radovanom Nešovićem iz Perleza dogovori za Savez seljaka Inđije da ovaj uredi oko 300 hektara zemlje teškom mehanizacijom. Naime, za Savez seljaka Inđije.
To je bilo, mislim u Banatskom Brestovcu, ako se ne varam; taj nesrećni Radovan Nešović dobio je na ime usluge koju izvrši Marijanu Rističeviću, koji upravlja tom zadrugom (ne znam ko ga je od vas ovlastio), da na jednom delu zemljišta, otprilike 70 hektara, kada sve uredi i poseje, poseje i sebi suncokret.
Kada je došlo vreme za berbu i kada je čovek došao sa kombajnom u njivu, na njegovoj njivi je bio skinut suncokret. Skinuo Marijan Rističević. (Žagor u sali.) Nestanak suncokreta u vrednosti od 1.700.000 dinara prijavljen je MUP-u Pančevo. Istovremeno imam i podatak za jedan voćnjak koji je obrao Marijan Rističević na isti način.
(Marijan Rističević, iz sale: Nisam ga spomenuo.)
Dame i gospodo narodni poslanici, na početku ove sednice načinjena je gruba povreda Poslovnika preko koje poslanička grupa SRS ne može da pređe, a da na nju ne ukaže.
Naime, članom 86. Poslovnika predviđeno je da dnevni red sednice utvrđuje Narodna skupština Republike Srbije, a da u sazivu predsednik Narodne skupštine dostavlja samo predlog dnevnog reda. Poslanička grupa SRS je 30. oktobra dostavila zahtev za formiranje anketnog odbora koji će utvrditi činjenice vezane za propast firme "Jugoskandik", a 1. novembra je taj zahtev dopunila zahtevom da se formiranje anketnog odbora izvrši po hitnom postupku.
Taj zahtev je po članu 86. O tom zahtevu je moralo da se odlučuje, istina bez pretresa, ali je Narodna skupština Republike Srbije na početku ove sednice morala da odlučuje o zahtevu poslaničke grupe SRS da se ta tačka stavi na dnevni red po hitnom postupku.
Znamo mi kakva bi bila sudbina te tačke, ali je gruba povreda Poslovnika što Narodna skupština Republike Srbije nije udostojila jedan legitiman zahtev još minutom vremena, koliko je potrebno da predsednik Narodne skupštine Republike Srbije utvrdi hoće li naš zahtev biti uvršten u dnevni red po hitnom postupku ili ne.
Mi smo bili lišeni i tog najosnovnijeg poslaničkog prava - da zahtev koji uputimo Narodnoj skupštini Republike Srbije u skladu sa Poslovnikom bude stavljen na glasanje, odnosno na milost i volju poslaničkoj većini. Mislim, gospođo Mićić, da ste vi jako loše započeli da vršite posao predsednika Narodne skupštine povredom Poslovnika koja bi u demokratskoj zemlji i u demokratskoj skupštini, kakvom nam vi ovu predstavljate, bila nezamisliva.
Najpre da kažem da nisam zadovoljan time što ste stavili na glasanje da li je Poslovnik povređen u slučaju formiranja anketnog odbora za firmu "Jugoskandik" i da sam ubeđen da neko iz vrhova vlasti sprečava da ova afera dobije svoje pravo razrešenje, tim pre što je iz izjava Jezdimira Vasiljevića  sasvim jasno da je mnoge od onih koji su sada na vlasti finansirao u vreme dok su bili u opoziciji i da mu zato prete novim zatvorom.
Da se vratimo na budžet, a ovo neka ide u istoriju parlamentarizma Republike Srbije.
Član 6. glasi: "Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada), na predlog ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, propisuje uslove i način korišćenja sredstava raspoređenih na ime subvencija u poljoprivredi u ukupnom iznosu od 6 milijardi i 300 miliona dinara, po pojedinim namenama."
Ovde ima i dobrih i loših stvari. Dobro je što Vlada zna da ne sme da sluša predlog ministra nadležnog za poslove poljoprivrede, ali je loše to što mislim da će, tumačenjem ovog člana 6, ipak ministar davati predloge za korišćenje subvencija u poljoprivredi. A, aktuelnom ministru poljoprivrede ne sme da se da novac u ruke. Ne sme, a ja sam zbog konstatacije da vrlo često dolazi pod dejstvom alkohola na sednice Skupštine od vas dobio opomenu, niste dozvolili da utvrdimo alko-testom je li tog dana bio pijan ili ne, ali sada iznosim i drugu optužbu na račun ministra.
Ministar je čovek sklon korupciji, primanju mita i kriminalu.
Bilo bi jako dobro da ste gospođo Mićić pročitavši novine, utvrdili iz novina da je ministrov prijatelj i poslovni saradnik, kome je izdao u bescenje ogromna lovišta u Vojvodini, izvršio masovni pomor ptica na teritoriji Vojvodine. I to ne ptica koje mogu da se ubiju oružjem, nego su hvatane mrežama, pa naknadno ubijane i klane, kao stoka koju ljudi tove za zimnicu. Da ste to stavili na dnevni red mi bismo ustanovili ko to Srbiju dovodi na loš glas, a ministar više ne bi bio ne samo ministar, nego ne bi bio na slobodi.
Vi kažete 6.300.000.000 se rasporedi za subvencije u poljoprivredi, a mi mislimo da to treba da bude mnogo više, ali predvideli ste premije za mleko 2.603.000.000, predvideli ste regres za priplodnu stoku 214.770.000, premije za šećernu repu 680.000.000, premije za duvan 480.000.000 dinara.
S obzirom na to koliko se vas iz DOS-a utrkuje da otvori svoju fabriku duvana trebalo je da malo bolje sagledate ovaj budžet i da premije za duvan podignete bar na tri milijarde, jer ako ostvarite svi planove oko svojih fabrika duvana i ako to budu fabrike koje će sirovinu dobijati sa naših polja, onda će biti potrebno seljacima da se isplati mnogo više premija nego što ste planirali u budžetu. Jedino ako planirate da pakujete tuđe cigarete, a posebno one sa pozdravom iz Rovinja, onda vam premije za duvan uopšte ne trebaju i onda će manipulanti i šverceri, ovi što čas ulaze u Vladu, čas ne ulaze, imati vanredni ekstraprofit koji nikada neće biti oporezovan zato što ga nikada neće ni biti u zvaničnim kanalima.
Sa poljoprivredom se ne igra, a ministar poljoprivrede je znak da se vi sa poljoprivredom igrate. Optužbe na račun ministra od seljaka, optužbe na račun ministra od novinara koji se ne boje, su strašne. Vi ćutite, računate da politička stranka koju on vodi ima dovoljno uticaja u Vojvodini da vam obezbedi nekoliko glasova da vam Vlada ne padne, ali samo da znate, ko od lošeg zavisi loš je taman toliko i taj od koga on zavisi. Vi imate više ministara koji ne zaslužuju da budu u Vladi Republike Srbije.
Tema je poljoprivreda, a  govorim o ministru poljoprivrede kome ćete dati 6.300.000.000 u ruke. Gospođo Mićić, molim vas da pratite fabulu radnje, što bi rekli naši komičari.
(Milka Marinković: I memoriju pamćenja.)
Imam dobru memoriju pamćenja, što bi rekla Milka. Hvala ti Milka, to sve to imam tamo upisano.
Dakle, ubeđen sam da ćete imati raspravu o tome kako se sredstva namenjena poljoprivredi troše i da će u smenama ministara koje očekujem i u smeni cele Vlade, sigurno, mesto koje je zauzimao Veselinov zauzimati neki drugi, mnogo bolji, ministar.
Vi ste povredili Poslovnik, gospođo Mićić, zato što vi mene upućujete da  treba da radim vaš posao i posao vaših službi. Nije moj posao da vas podsećam kako treba da vodite sednicu, izuzev kada utvrdim da ste povredili Poslovnik. Nisam službenik ove Narordne skupštine, nisam njen sekretar, nisam njen predsednik i nije moje da  vas blagovremeno opominjem šta nije stavljeno u dnevni red. Mene interesuje kada propustite sve rokove da vas onda opomenem i da to ide u knjige koje pišemo o tome kako nova demokratska vlast vodi sednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Nemojte da pravdate to nečinjenje time što sam ćutao da vi povređujete Poslovnik. Imao sam razloga da oćutim na toj sednici, a šta bi vredelo, gospođo Mićić, i da vas upozorim. Vi vrlo dobro znate da su zahtevi za smenu ministara stari već devet meseci, da je poslovnički rok od tri do 15 dana. Šta hoćete, da se ponižavam, da izađem za govornicu i da vas upozorim da su rokovi prošli, da vi to stavite posle na glasanje, da Skupština većinom utvrdi da rokovi nisu prošli. JelÄ vam to cilj? JelÄ mislite da će time vaša savest biti oprana? Time što u Poslovniku piše da morate da pitate Skupštinu hoće li ovo da stavi na dnevni red i vi ne stavite. Je li vaša savest oprana time što sam to posle oćutao?
Ima li uopšte načina da se opere savest, gospođo Mićić? Je li to novac, je li to privilegija, položaj, pratilac muškog pola, pratilac ženskog pola, službeni auto, stan, ima li načina da se opere savest, gospođo Mićić, za način na koji se vodi Skupština?
Dame i gospodo narodni poslanici, šta ćete kada čitav budžet stane u jedan član, svi izdaci budžeta, a onda može jedna poslanička grupa da ima samo jedan amandman i samo dva obrazloženja - onoga ko zastupa i predstavnika poslaničke grupe.
Ovo nije relevantna rasprava o budžetu. Posle ovakve rasprave samo se brzo donosi budžet, a nikako se ne donosi budžet o kome se raspravilo, o kome su ispoljeni različiti stavovi, o kome će razmišljati onaj ko sada glasa, pa onda negde u junu, julu, utvrdi da je budžet doneo štetne i pogubne posledice za državu i narod.
Što se tiče člana 7, on sublimira tzv. dopunska sredstva od 919 miliona dinara i kaže da će to biti izvršeno prema kriterijumima utvrđenim posebnim zakonom, a raspored sredstava vrši Vlada.
Ako je Vlada samo tehnički servis za raspoređivanje sredstava, to mogu da prihvatim, s tim što bi zakon mogao da predvidi i potpuni automatizam. Ali, mene interesuje - a kada će biti donet zakon?
Nikada nije još usvajan budžet, a da uz njega, kao prateći, ne ide zakon, kojim će se utvrditi - koji je iznos sredstava, koja visina sredstava, koji procenti od ostvarenih prihoda se ustupaju jedinicama lokalne samouprave za finansiranje njihovih poslova, koje im je poverila Republika.
Kada će Narodna skupština Republike Srbije, koja 1. januara ulazi u vanredno zasedanje, odlučiti kako će sredstva, ubrana 1. januara, biti raspodeljena? Kada? Ili će to Vlada uredbom, do donošenja zakona. Pa zar vam nije dosta uredbi, dame i gospodo narodni poslanici, zašto dozvoljavate da vam neprekidno neko prebacuje kako ste posegli za jednim instrumentom koga ne priznaje demokratski svet, za vladanjem mimo zakonodavnog tela?
Pa čak i ovo što ovde radite, kada nećete ni reč da kažete protiv loših predloga, može da bude opravdano - ista većina formirala Skupštinu, kao zakonodavno telo, ista većina Vladu, kao izvršni organ, i šta ćete - ćutite, imate većinu, glasate. Jednoga dana se to, valjda, slomi na izborima, ukoliko se pre toga zemlja ne slomi.
Ali, vi se sada lišavate i prava da budete zakonodavni organ. Vi ste sebe podredili izvršnom organu, koji ste vi izabrali, niko od vas ne izađe za govornicu da kaže - zašto nam budžet dostavljate 20 sati pre rasprave o budžetu? Pa i vama je to poniženje.
A sada, jasna odredba člana 7. govori da poveravate Vladi od 1. januara da u lokalnoj samoupravi, u kojoj i vi vršite određenu vlast, mada mislim da to nije vlast, da vam Vlada određuje kako ćete ići. Nema zakona o tome. Već i sami znate koliko ćete biti uštrpnuti za te prihode. Zašto ne idemo redom, zašto se sva prateća akta ne usvajaju na jednoj istoj sednici? Može li jedno bez drugoga, može li budžet bez zakona koji regulišu kako će budžet biti i prikupljan i trošen. Ne može. Ako se budžet ustanovljava na osnovu zakona, ne mogu prihodi budžeta na osnovu uredbe, ne mogu rashodi budžeta na osnovu uredbe, ne mogu.
Inače, šta će nam zakon o budžetu. Onda je Vlada trebalo da donese uredbu o budžetu. Ko bi vam to oborio? Niko, Ustavnog suda Republike Srbije nema od kako ste vi došli na vlast. JelÄ to ne smeta vama, profesori Pravnog fakulteta, da li vam ne smeta to što nema Ustavnog suda Republike Srbije? Da li ste vi možda kreirali situaciju u Srbiji po kojoj nema Ustavnog suda Republike Srbije? A čime ste zadovoljeni i oprali ste svoj obraz - time što ste predsednici upravnih odbora velikih državnih preduzeća. Vidite, pojedini profesori su dužni čak i da služe. To im ne služi na čast.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo imali mnogo primedbi na član 8,  na izdatke budžeta, zato što smatramo da se tu krije sve ono što Vlada hoće da sakrije. Naravno, vi to ne želite da gledate, iako šuškate među sobom da vam nije jasno o čemu se tu radi. Radi se o tome da će izdaci ići  onako kako Vlada bude rešila uredbom, pošto joj članom 7. koji prihvatiste, omogućavate da već od 1. januara uredbama vrši raspored sredstava, a nas samo interesuje zašto subvencije za poljoprivredu 6.300.000.000 i 1.000.000.000 za koju kažete da će
se zaraditi od vodoprivrede, odnosno zašto ta milijarda nije ušla u prihode budžeta nego ide kao vanbudžetski prihod? Zašto poveravate to u ruke Ministarstvu za poljoprivredu, koje je odlukom svog ministra u junu mesecu, imamo i "Službeni glasnik" i mogu da vam kažem kada se to tačno desilo, ustanovilo lovište "Gornja šuma" od 867 hektara, odnosno izvadilo deo lovišta "Lalinske livade" kojim gazduje Lovačko udruženje "Mostonga" iz Odžaka, napravilo u okviru lovišta posebno lovište na kome će se nalaziti poljske jarebice i šljuke. Šljuka nikada neće biti niti sme tu da bude, nikada ih nije ni bilo, ali je to poslužilo kao osnov za veliku trgovinu, za veliki kriminal koji je posle toga izvršen mimo znanja Vlade, koja je poverovala svom ministru i dozvolila mu da jedno svoje rešenje, napisano po nalogu svojih kompanjona, sprovede u delo.
Naneta je ogromna šteta Republici Srbiji i Lovačkom udruženju "Mostonga", koje godišnje bar 10.000 fazana ubaci u to lovište. Cena jednog fazana je tri marke, pa računajte koliko to košta. Ali, to vas ne boli, vas to ne interesuje, vi nećete da krnjite koalicione odnose sa ljudima koji direktno uništavaju budžet Republike Srbije, a možda i nepovratno uništavaju floru i faunu Republike Srbije, tako nepovratno da ćemo ličiti, najverovatnije uskoro, na sve ostale zemlje, a nama je to jedan od retkih aduta koje imamo sada, kada smo, po vama, krenuli u susret svetu.
S druge strane, strašni su tekući transferi za jug Srbije i Kosovo i Metohiju u iznosu od 964.000.000 dinara. Kad pogledate transfere u ostalim opštinama i gradovima i kada to pogledate po razdelima, ustanovićete da su za potrebe okruga na Kosovu i Metohiji izdvojena velika sredstva za rad inspekcijskih organa, detaširanih službi ministarstava na teritoriji Kosova i Metohije, u četiri okruga. Sada me zaista interesuje kakvu to vi inspekcijsku kontrolu vršite na teritoriji Kosova i Metohije kad vi njima obezbeđujete sredstva za rad ili su ta sredstva obezbeđena za ko zna gde i ko zna kako? Moram da vam kažem da će Jablanički okrug dobiti manje od Prizrenskog.
Mnogo me interesuje, ukoliko zaista ima inspektora na teritoriji Republike Srbije, ukoliko ima ljudi iz državnog aparata koji su bili zaposleni na teritoriji Kosova i Metohije a sada se nalaze na teritoriji Srbije, zašto ih ne zaposlite u državnom aparatu i da onda njihove troškove iskazujete u okruzima u kojima ste ih zaposlili? Da li možda ti ljudi sede kod kuće i primaju platu, sede kod kuće izvan teritorije Kosova i Metohije, jer sam ubeđen da državni činovnici ne sede na teritoriji Kosova i Metohije. Oni su pobegli među prvima, ostala je sirotinja koja nema ni posao, koja nema nikakve prihode. Šta to Ministarstvo pravde i lokalne samouprave prikazuje pod tim troškovima i šta druga ministarstva prikazuju pod troškovima koje na ovaj način treba finansirati?
(Predsednik: Vreme.)
Nisam za to da se na bilo koji način, ni finansijski, odričemo Kosova i Metohije. Samo sam za to da sve bude čisto. Ako na Kosovu i Metohiji žive ljudi koji su nam potrebni da Kosovo i Metohija ostanu u sastavu Srbije, dajte svim tim ljudima da pomognemo na ravne časti, bez obzira na to da li rade ili ne rade, da li rade u državnoj upravi, da li su seljaci, da li su sirotinja koja čeka kamion koji će dovesti eventualno džak brašna, malo šećera ili soli, da budemo prema njima potpuno solidarni i da te ljude ubedimo da su deo Srbije.
Pa, ako hoćete i da vidite šta je to uradio Veselinov (drži u rukama mapu) ovo je granica lovišta u okviru koga je odredio lovište za svoje partnere ...
Izvinjavam se, evo završavam, ali sve dok sam  poslanik u Narodnoj skupštini, a biću, ako mi to zdravstvene mogućnosti budu dozvoljavale, Srpska radikalna stranka će samo da napreduje i tema će uvek biti borba protiv kriminala.
Naravno da je posao ministra finansija da uvek govori da nema dovoljno sredstava, a  tako i zamišljam jednog čuvara narodskih para, ali bih voleo kada bi to bio pravac, kada bi to bio lik, kada bi čoveka po tome mogli da prepoznajemo, a ne da za ono što on misli ili što njegova politika misli da ne treba para za to da ne da, a za ono za šta je ubeđen da može da se troši koliko hoće da se troši ili da recimo prikazuje nešto što uopšte neće biti potrošeno, pa da onda, pošto nemamo završni račun budžeta, a sav se budžet utroši na kraju godine, mi ne znamo gde su sredstva otišla.
Kako da ne sumnjamo gde će otići četiri milijarde pedeset miliona dinara predviđenih u Fondu za prestrukturiranje banaka. Nama savezni guverner Narodne banke gasi geometrijskom progresijom banke, jednu za drugom. Evo, od 3. i 4. januara četiri banke, 10 hiljada radnika ostaje bez posla, čak i Investbanka, kod koje je ceo dug elektroprivrede Srbije, dug bez kamata, samo čist dug.
Recite mi, gospodine ministre, kako to mi izvršismo to prestrukturiranje banaka ... (žagor) jeste li vi ministar? Dozvolio bih da ministar dobacuje, ali pitao sam ministra, pobogu ljudi - četiri milijarde dinara iz siromašnog budžeta koje bismo mogli da damo za poljoprivredu, za dečije dodatke, za brigu o deci, predvideli ste da prestrukturiramo banke.
E, sad mi recite koju smo to prestrukturirali i koja će biti prestrukturirana? A ne koja će biti ugašena. Zato što su banke vlasnici naše privrede. Ne gasi se banka, ne gase se šalteri, nego se gasi imovina, prelazi u tuđe ruke. U čije, gospodine ministre, prelaze javni dugovi, naša preduzeća i dugovi javnih preduzeća, celokupna imovina Republike Srbije, u čije ruke prelazi kada ode u stečaj Investbanka.
Jel ide "puj pike" nema banke, nema dugova. Šta ćemo to da prestrukturiramo sa četiri milijarde dinara, odnosno pošto nećete ništa da presturukturirate dok imate ovakvog guvernera Narodne banke koji vas ne šiša, ne zarezuje, ima sponzore, isto kao i vi, i kada oni kažu - može da ide Dinkić, tada će otići, a ne kada vi utvrdite da mora da ide.
Koja je to banka koju ćete prestrukturirati, možemo li sada građanima Srbije da kažemo - dragi građani Srbije, ostaće ta i ta državna banaka, iza nje će stati državi, država će da vodi brigu o njoj i njenim dugovima, o njenim komintentima, o poveriocima, evo, odvajamo novac u budžetu, hoćemo da imamo jednu banku od narodnog poverenja. Ovako, piši kući za odelo, ovamo pet milijardi, onamo tri, onamo dve, sve jedno za drugim, a ovde ima i za restrukturiranje nefinansijskih organizacija, ima ogroman novac. Lepo je to napisati, Fond za restrukturiranje je 13 milijardi, čini mi se, 18 mislim, koliko me pamćenje služi. Tačno je ministre - 18; šta, šta je to, koga mi to restrukturiramo, stotinak radnika što im obezbedimo da dve godine, tobož, a evo sada po 45 dana budu na plaćenom odsustvu i sada sa 45% po Zakonu o radu, naknade od one naknade koju bi imali da rade. (Čuju se dobacivanja iz sale.)
O čemu će da vodi brigu. Sada vas molim, pošto toliko dobacujete i toliko ste bezobrazni, sada vas molim da utvrdimo kvorum pre glasanja o ovom amandmanu.
Gospođo Mićić, ne znam odakle vam taj osmeh kada znam koliko me mrzite. Ovo bezakonje koje na meni primenjujete ne primenjuje se prema čoveku koji vam je simpatičan. Sebe uopšte ne mogu da zamislim u ulozi da bilo koga od vas 249 na ovaj način proganjam i maltretiram: ili nešto kod vas nije u redu od rođenja, ili ste dobili nalog da baš ja ne budem u sali, ali to ne menja na stvari. Mislim da sam o budžetu svoje mišljenje već dovoljno istakao.
Vi ste načinili grubu, najgrublju moguću povredu Poslovnika. U momentu kada nije bilo kvoruma po elektronskom sistemu mogli ste da kažete da sistem nije u funkciji, pa da tražite da se utvrdi prebrojavanje. Vi niste imali pravo da tražite prebrojavanje i niste imali kvorum. Sednica nije postojala, a vi ste mi izrekli meru oduzimanja reči. Po toj meri trebalo je da siđem sa govornice, jer se mera oduzimanja reči izriče i po članu 103. stav 2. Moram da napustim govornicu kada mi oduzmete reč. Sedeo sam u sali. Vi ste mogli da predložite da budem isključen sa sednice, ali ja iz sale ne mogu da proizvedem meru oduzimanja reči, jer reč nisam koristio, predsedniče Narodne skupštine.
Ne postoji kaznena mera oduzimanja reči za poslanika koji sedi u klupi. On može da bude opomenut i isključen, a mera oduzimanja reči za poslanika koji tu reč tog časa koristi. Vi sada mene kažnjavate unapred,
za buduća vremena, kada bih poželeo da koristim svoju poslaničku reč. Naravno, vaša većina je velika, mirite se, sređujete se, zavrću vam ruke iza leđa. Imaćete vi poslaničku većinu i da me izbacite, nije to vama ni teško. To nije u suprotnosti sa vašim demokratskim principima.
Vama tako i naređuju iz inostranstva. Vi tuđom glavom odlučujete. Vi imate jednosmerne čipove koji samo primaju i prenose informacije, ne formiraju nikakvu svoju informaciju na osnovu baze podataka, a ja imam još 13 sekundi i trpećete pa makar poludeli svi. Dakle, gospođo Mićić vaša knjiga je sve veća i veća. Jedva čekam da se vrati Dragan Maršićanin na mesto predsednika Skupštine.