Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7156">Tomislav Nikolić</a>

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, rasprava je pokazala da Predlog zakona ne valja. Rasprava je pokazala da predlagač ne zna šta hoće ovim zakonom, zato što je najpre prihvatio deo amandmana Vlade Srbije, a onda sve amandmane. Ali vas upozoravam da smo tek sada, odnosno da ćemo tek sada napraviti takvu kašu u ovom zakonu, da će on biti praktično neprimenjiv ili će biti tako primenjiv da će nam se ljudi nalaziti u čudu.
Naime, ako vas podsetim na naše diskusije danas i juče, upozoravali smo vas na taj upravni nadzor, na nadzor nad zakonitošću akata, nad sprovođenjem zakona, uvek ste nam govorili da to poverava Republika organima autonomne pokrajine i da može da poveri, da ima pravo da poveri, iako je to nadležnost koju bi trebalo utvrditi Ustavom Srbije i statutom autonomne pokrajine, ali vi ćete posle amandmana koji su podneli narodni poslanici na član 20. verovatno primiti informaciju da je predlagač prihvatio i amandman Vlade na član 20.
Amandman Vlade Republike Srbije, gle čuda, prvi put u ovih 20 članova Predloga zakona oduzima ili ne želi da pruži Vojvodini pravo da vrši nadzor u zdravstvenoj zaštiti. Sada se postavlja pitanje, ako autonomna pokrajina može da vrši upravni nadzor i nadzor nad zakonitošću akata i nad sprovođenjem zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, u oblasti informisanja, visokog i višeg školstva, otkud to sada da Vlada Republike Srbije amandmanom briše tačke 8) 9) i 10) ovog člana Predloga zakona.
Dakle, neće dati utonomnoj pokrajini poslove zdravstvene inspekcije, neće dati nadzor nad stručnim radom zdravstvenih ustanova, zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika i neće dati nadzor nad zakonitošću rada zdravstvenih ustanova, a predlagač zakona kaže - prihvatamo sve amandmane Vlade Republike Srbije.
Ko to sada tu nije dosledan, odnosno pošto niko od vas nije ovde dosledan, ko je manje dosledan u ovom predlogu zakona, u amandmanima, u njegovom konačnom tekstu?
Ima li jednog predlagača zakona ko bi se složio da mu ovako iskasape tekst i da to ostane kao njegov predlog zakona; ili, kakva je to Vlada Republike Srbije, koja čeka Skupštinu AP da joj donese jedan ovako važan paket zakona ili omnibus zakon, pa da onda na taj predlog da 30 amandmana i da uceni pojedine poslaničke grupe ovde da moraju da prihvate sve amandmane Vlade Republike Srbije, pa čak i kada su potpuno suprostavljeni predlogu koji je podneo ovlašćeni predlagač - Autonomna Pokrajina Vojvodina.
Molim vas, dame i gospodo narodni poslanici, da zastanemo sa radom na donošenju ovog zakona, da ovo sve bacimo u korpu za otpatke, ovaj zakon ne zaslužuje ništa drugo. Samo ustrojstvo autonomne pokrajine ako menjamo, tako da u preko 30 zakona počne da obavlja ove funkcije, trajaće godinama. Mi ove godine moramo da menjamo Ustav Republike Srbije. Ne možemo ovako da ga menjamo, da kažete - ono što piše, ne važi, kakav mi zakon donesemo, primenjivaće se; dok se konstituiše Ustavni sud, pa dok on odluči šta će biti, mi ćemo imati novi ustav, sa kojim će biti sve ovo u skladu. Bacite ovo, dame i gospodo narodni poslanici, da funkcionišemo kao država, a vi menjajte, uđite u promene Ustava. Nemojte sa Skupštinom Vojvodine da pregovarate mesecima o ovom predlogu zakona. Ako vam treba njihova podrška, pregovarajte o promenama Ustava, nemojte da gubite dragoceno vreme.
Godinu dana imamo ovo đubre (pokazuje materijal), ovo nije zakon, ovo ni na šta ne liči - ko će potpisati sada ovaj zakon i reći - jeste, baš ovo sam hteo kad sam vam dao Predlog tog zakona? Predstavnik predlagača? Pa ovo nije njegov zakon. Vlada Srbije? Pa ona ni ovo neće dati nikome na upotrebu.
Dajte da radimo ozbiljnije poslove, da razmišljamo o tome - zašto su visoke cene, zašto Elektroprivreda Srbije pljačka građane, kako nam reče predsednik Vlade sinoć. Dajte da radimo nešto ozbiljno. Ovo je ozbiljna Narodna skupština, nije ovo skupština na fudbalskom igralištu, posle utakmice, a pre ili posle kafane.
Molim vas, zastanite sa donošenjem ovog zakona. Donesite neki drugi predlog, podnesite prihvatljiv predlog, dogovarajte se kao politička grupacija koja je bila na jednoj političkoj listi. Nemojte svoje sukobe preko naših leđa da iskaljujete.
Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je podnela 58 amandmana na ovaj predlog zakona. Najpre bih želeo da istaknem ovde jednu stalnu primedbu koju imamo na Zakonodavni odbor a to je da se Zakonodavni odbor upušta u ono što mu nije posao određen Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije.

Zašto Zakonodavni odbor svaki put, izjašnjavajući se o amandmanima Srpske radikalne stranke, napiše u izveštaju da nije prihvatio amandmane SRS zato što se ne slažu sa koncepcijom zakona? Zar nije posao Zakonodavnog odbora da utvrdi da li su predlog zakona ili amandman u skladu sa Ustavom i sa pravnim sistemom? Zašto Zakonodavni odbor nije za onih 13 amandmana Vlade Republike Srbije, koje nije prihvatio predlagač zakona, zašto za njih nije rekao da nisu u skladu sa koncepcijom zakona i da ih ne prihvata? Ako je Skupština AP Vojvodine prihvatila 17 amandmana Vlade, znači 13 amandmana nisu u skladu sa koncepcijom zakona, otkud onda pravo Zakonodavnom odboru da za naše amandmane kaže da ih ne prihvata jer nisu u skladu sa koncepcijom zakona, a za amandmane Vlade ne kaže, iako je očigledno da nisu u skladu sa koncepcijom zakona, pošto se sa njima nije složio predlagač zakona.

Zašto uvek diskriminacija prema amandmanima Srpske radikalne stranke? Šta bi bilo da je u Narodnu skupštinu Republike Srbije došao predlog zakona kojim Republika Srbija uređuje neka pitanja iz nadležnosti AP Vojvodine? Odmah bi sva pravnička javnost, a posebno Skupština Vojvodine, reagovala i rekla da su to nadležnosti autonomne pokrajine i da ne smemo da smanjujemo nadležnosti autonomne pokrajine koje su joj poverene Ustavom.

Sada ćutite i čak većina glasa za predlog zakona kojim se, mimo utvrđenih nadležnosti autonomne pokrajine, utvrđuju nekakve nove nadležnosti. Na Ustav Republike Srbije je predsednik Vlade prvog dana ovde izvršio strašan napad (pročitajte stenografske beleške); jadna je država u kojoj predsednik Vlade izjavi da Ustav ne vredi i da ga ne treba poštovati. Onda, da bi se ta greška ispravila, posle dva dana jedan od njegovih predstavnika u ovoj skupštini izađe i kaže da Ustav moramo da poštujemo, kakav je da je.

Takav jedan Ustav je jasno razgraničio nadležnosti. Ustavom su određene nadležnosti AP Vojvodine i za te nadležnosti ona donosi Statut koji ima prethodnu saglasnost Skupštine Srbije i koji mora da bude u skladu sa Ustavom. To proverava Ustavni sud Srbije, koga vi, naravno, ne želite da konstituišete. Zakon nema pravo da utvrdi nadležnost autonomne pokrajine, pa makar ga donela ovde jednoglasno Narodna skupština sa 250 poslanika. Ne može ni Narodna skupština Republike Srbije da povređuje Ustav Republike Srbije. Ne može da ga menja i ne može da ga ignoriše, ne može da ga ne poštuje.

Naziv ovog zakona ne poštuje Ustav Republike Srbije. U Statutu Vojvodine može da piše - ovim statutom utvrđuju se nadležnosti autonomne pokrajine, i to je pravo autonomne pokrajine, a onda će neko ceniti da li je to u skladu sa Ustavom Srbije ili ne, ali u jednom zakonu koji donosi Skupština Srbije ne sme da se kaže da mi ovde utvrđujemo nadležnosti autonomne pokrajine. Mi uzurpiramo njihova prava.

Onda poslušajte nas i ukinite autonomiju. Onda ćemo zakonima da određujemo šta sve u Vojvodini može da se radi, a šta ne može. Ne možete da pogazite Ustav zato što to vama odgovara i da ćutite. Jednog dana neko će da pogazi Ustav i vama to neće odgovarati, pa će da vam kaže - što si ćutao prošli put kada ti je odgovaralo.

Mora da postoji neki princip po kome će narodni poslanici u Narodnoj skupštini da se ponašaju i da glasaju. Naš osnovni pricip, naša zakletva je Ustav Republike Srbije. Ne valja Ustav? Mi smo vam predlagali prošle godine da ga menjate. Imali ste tada dvotrećinsku većinu u ovoj skupštini da promenite Ustav i imali ste možda raspoloženje građana za jedan dobar referendum na kome biste promenili Ustav. Danas su se stvari promenile. Ustav se ne menja pojedinačno, parcijalnim predlozima koji će u Narodnoj skupštini Republike Srbije da budu donošeni trgovinom.

I, odlučite jednom konačno da li je DOS pobedio u Vojvodini zato što je Čanak bio u DOS-u ili je Čanak pobedio u Vojvodini zato što je bio u DOS-u. Da li su u Vojvodini građani Srbije glasali za Čanka ili za DOS?
Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka u ovom članu reaguje na grubu povredu Ustava Republike Srbije zato što se u ovom članu zakona kaže da će u ostvarivanju nadležnosti utvrđenih ovim zakonom autonomna pokrajina raditi to i to.
Podsetio bih vas na član 110. stav 1. Ustava Republike Srbije koji kaže: "Statut je najviši pravni akt autonomne pokrajine kojim se, na osnovu Ustava, utvrđuju nadležnosti autonomne pokrajine ..." Ne treba vam ništa dalje govoriti.
Kako možete da kažete da će ovim zakonom biti utvrđene nadležnosti autonomne pokrajine kada Ustav Republike Srbije kaže da je statut najviši pravni akt autonomne pokrajine i da se njime utvrđuju nadležnosti autonomne pokrajine.
Narodna skupština Republike Srbije ne može da menja Ustav Republike Srbije. Nema to pravo, čak ni dvotrećinskom većinom. To je samo osnov za raspisivanje referenduma. Narodna skupština Republike Srbije nema prava da menja Statut Autonomne Pokrajine Vojvodine ili Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije. To je pravo preneto Ustavom autonomnoj pokrajini, da sama donese statut, da statutom utvrdi svoje nadležnosti i da menja statut na osnovu pravila koja donese u Skupštini AP Vojvodine. Gde ćete širu autonomiju?
Zašto predlagači ovog zakona nisu pristupili izmenama Statuta AP Vojvodine? Zašto nisu usvojili nov statut? Ionako nema Ustavnog suda Srbije i sada možete da pišete šta god hoćete. Srbija nema zaštitu više od pisara raznih predloga zakona od kojih nijedan nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Zašto da ponižavate narodne poslanike, recimo iz Požarevca ili iz Čačka, da svojim glasom odluče hoće li jednog dana, kada se Vojvodina otcepi, da im neko kaže - je li, bre, što si ti iz Čačka bio za to da se Vojvodina otcepi ili što si ti iz Požarevca bio za to ili što si ti iz Kragujevca bio za to? Zašto prebacujete istorijski greh na Narodnu skupštinu Republike Srbije? Ovo nije mesto gde se o tome rešava.
Kada je Ustavom zamišljena autonomija Vojvodine, zamišljena je tako široko da AP Vojvodina ima direktnu ustavnu zaštitu. Ne može Skupština Srbije da je napadne, niti odlučuje o tome koja su njena prava. O tome koja su prava Autonomne Pokrajine odlučuju Ustav i Statut AP Vojvodine. Niko više, ni predsednik Vlade, ni Narodna skupština Republike Srbije. To je autonomija, ogromna, najšira moguća. Sami pišete statut. Što da vam mi pišemo ovde šta ćete vi da radite po Vojvodini. Što da mi odlučujemo da li ćete da pecate ribe samo na jednoj strani Dunava ili na obe, a Ävatate nas ovde na neko bućkalo, gde i nema mamca, nego se samo lupa po vodi i somovi se Ävataju na durdubak, što bi rekli ribolovci?
Kakav je to odnos prema Narodnoj skupštini Republike Srbije? Nije ovo prćija. Ovo je najviši zakonodavni organ. Ne treba ga sazivati da se ponižava i ne treba ga sazivati da povređuje Ustav Republike Srbije. Bar je ovo mesto na kome Ustav Srbije ne treba povređivati, nego vi koji hoćete otcepljenje, vi koji hoćete republiku, pa otcepljenje, vi koji pišete ustav Vojvodine, sedite i napišite ga i pokušajte da ga sprovedete u život, vi koji hoćete sami da uređujete život u Vojvodini, vi što pitate gde su vaši novci - idite kod Kase Jožefa pa ga pitajte. On najbolje zna gde su vaši novci. On se napljačkao tih novaca.
Meni je toliko drago što mogu da kažem istinu svakome u oči, da me vaše opomene uopšte ne plaše. Sve dok iza mene stoje dokazi, snaga argumenata i dok iza mene stoji ljubav i prema Vojvodini i prema Pirotu, ja ću za ovom govornicom govoriti ono što mi leži na srcu, a vi razmišljajte, gospođo, zašto me sprečavate uvek kada konkretno prozovem nekoga ko odlučuje o našoj sudbini?
SRS je protiv autonomije i ovom tvrdnjom demantujem tvrdnju predsednika Vlade koji je je rekao da ni jedna ozbiljna politička stranka nije protiv autonomije. Upućujem ga na to da se ozbiljnost političke stranke meri brojem glasova osvojenim na izborima, kao i da bi svaka parlamentarna politička stranka morala da bude od strane državnih organa nazivana ozbiljnom političkom strankom. To je jedan osnov kojim se rukovodimo kada diskutujemo o Predlogu zakona.
Ovo je jedini član, koliko se sećam, za koji smo mi predlagali brisanje. Nismo hteli da brisanjem svih članova ukažemo na to da nema mogućnosti u Ustavu Republike Srbije da se još dodatno pojedini poslovi povere AP Vojvodini. Zbog toga smo pokušali amandmanima da popravimo čitav Predlog zakona, tako da bude u skladu sa Ustavom i maksimum, maksimalni kapacitet autonomije koji po važećem Ustavu Republike Srbije i sada, može da dobije autonomna pokrajina (i Vojvodina i Kosovo i Metohija) bože zdravlja jednog dana da dobiju, pa čak i ovim predlogom zakona.
Zašto smo baš za brisanje člana 4. Predloga zakona? Moram zbog javnosti da pročitam kako on glasi: "U ostvarivanju nadležnosti utvrđenih ovim zakonom pokrajinski organi ostvaruju saradnju sa republičkim organima i organima lokalne samouprave".
Sada ću da vam pročitam član 71. stav 2. Ustava Republike Srbije: "Drugim organima i organizacijama u Republici Srbiji može se poveriti izvršavanje zakona i ostalih propisa i opštih akata iz okvira prava i dužnosti Republike Srbije, s tim što su republički organi odgovorni za njihovo izvršavanje". Za izvršavanje poverenih poslova nema saradnje između organa autonomne pokrajine, lokalne samouprave i Republike Srbije. Tu postoji hijerarhija. Republika Srbija je odgovorna, zbog toga će ona da vrši kontrolu i nadzor. Znate, saradnja podrazumeva dva ravnopravna partnera. Ako neko radi vaš posao koji ste mu poverili, pa vi ćete valjda da kontrolišete kako on to radi, a ne da sarađujete sa njim.
Ovo je jedna od tih podvala. Pa valjda ste čuli kako je reagovao sinoć Nenad Čanak, alfa i omega DOS-a u Vojvodini, kada su ga pitali da prokomentariše to što je sa jednim glasom prednosti prošao zakon u načelu. Rekao je - mi pišemo ustav. Nemojte da nas za ovom govornicom obmanjujete, mada sam ubeđen da više niko neće izađi da pohvali ili da govori pozitivno o Predlogu zakona. Taj posao, taj teški posao ste juče obavili.
Nemojte više da nas ubeđujete da ljudi koji ovo predlažu i koji iza ovoga stoje zaslužuju naše poverenje, poverenje u smislu da će nam država ostati jedinstvena ako se oni budu pitali. Ako se oni koji su predložili ovaj zakon budu pitali, Srbija više neće izgledati kao danas. Ako oni budu insistirali na tome da ako mi ne donesemo ovaj zakon da će se drugim metodama rešavati, očekujte Solanu u Novom Sadu. A onda me interesuje ko će to od vas iz DOS-a da ide na te razgovore, ili da kažem - na te pregovore. Kako će to DOS sam sa sobom da pregovara. S jedne strane sedeće DOS - Čanak, Isakov, Kasa. S druge strane sedeće DOS - Koštunica, Đinđić, jer kada sa jednom državom razgovarate, ići će verovatno najviši državni organi.
Molim vas da ozbiljno shvatite ovaj predlog zakona. Nije igračka, imaće strašne posledice, čak i za bezbednost građana u Republici Srbiji. Pretnja koju je Čanak izrekao može da ne bude shvaćena ozbiljno samo kod ljudi koji ovaj naš desetogodišnji, trnoviti put nisu prešli u Srbiji ili su bili maloletni. Za one koji su bili punoletni 1990. godine i koji su danas još uvek živi ovo je ponavljanje svega već viđenog, a onda je bolje da se učite na tuđim greškama, nego na svojim, to mnogo boli.
Komadanje srpskog nacionalnog prostora, naravno, započeto je još pre Drugog svetskog rata, za vreme kada je nad nama bila monarhija. Nastavili su ga komunisti 1945. godine, tragično dodeljujući Hrvatskoj srpske nacionalne prostore i razbijajući srpski nacionalni korpus na nove izmišljene narode, a onda su 1974. godine i ono što nisu mogli da razdvoje Berlinskim zidom delili davanjem ogromnih ovlašćenja pojedinim srpskim teritorijama, da bi se lokalne age i begovi osetili kao neko ko može da učini više nego što može matica.
I sada zamislite tu tragediju srpskog naroda, da nam ovakva rešenja, kao ovo koje je sadržano u članu 5, pišu isti oni ljudi koji su 1974. godine pisali jedan ustav koji nas je, izgleda, bar u nekim delovima, potpuno i definitivno podelio.
Što bi rekli kod mene u Šumadiji - umesto da je onaj Živan Berisavljević lepo potegao pa umro, on piše opet ustav, 30 godina posle jednog ustava koji nas je razbio.
Nemojte da se ponašate kao da je član 5. regulisanje masne jednice pri otkupu mleka. Nemojte da se ponašate kao da je ovo zakon o gajenju ribica u akvarijumu. Ovo su preduslovi, odnosno stvaranje preduslova da nas kroz nekoliko meseci Skupština AP Vojvodine sačeka sa ustavom i da onda kaže - "je l, pišete novi ustav Srbije? Ovo vam je polazište za Ustav Republike Srbije. Mi ispod ovoga nećemo ići. Možemo da razgovaramo samo o tome šta još može da se uzme.
A, ovaj zakon, kada bude razrađen u ustav Vojvodine, nadajte se - republike Vojvodine, ja znam da će biti ustav države. Republike na teritoriji Srbije ne mogu da budu osnovane. To vam garantujem. Možete da pokušate da osnivate države, pa zavisi od naroda. Ako narod hoće da izvrši još jedno samoubistvo kao 2002. godine, ako je još ostalo živih posle onog potopa, neka izvrši još jedno. Ali, vi ovde nabrojaste sve ono što znate da je prst u oko srpskom narodu - njegovu istoriju na jednoj teritoriji, a isključivo se razlikujemo u tome što je to preko Save i Dunava.
Ma, nikakve druge razlike nema. Nema ni u poreklu. Možda smo svi iz deset sela naselili sve ove prostore. A šta nas to sad podeli? Osim komunizma i monarhije, ko nas je to još delio? Što vam se to toliko sviđa komunistički Ustav iz 1974. godine? Doći ćemo i na mesne zajednice. Što vam se taj Kardelj toliko sviđa - pa umro je, ljudi. Nema ga, sahranjen je, ima i spomenik u Ljubljani.
Nemojte da se igrate. Gledao sam kako Nenad Čanak nosi neka umetnička dela u Vukovar. Ako su zaista iz Vukovara, Srbija je trebalo da ih vrati, ali Srbija, država Srbija. Koji je republički organ doneo odluku da Nenad Čanak odnese neka umetnička dela u Vukovar i da ih preda hrvatskoj državi?
Koliko je umetničkih dela predao, a koliko prodao? Ko mu je pretresao gepek kada je izlazio iz Srbije i išao prema Vukovaru. Koja ga je carina pregledala, i koji je zakon nosio u ruci kada je nosio ta umetnička dela?
Kada budu počeli da skidaju kamen po kamen sa kulturnih dobara, koja se slučajno nalaze na teritoriji Vojvodine, i kada budu počeli da ih raznose i vetrovi, nemojte da se sećate da ste u svemu ovome učestvovali, jer će onda biti zaista kasno.
Ja ću da iskoristim priliku da na članu 6. pokažem stav Srpske radikalne stranke povodom mnogih članova ovog predloga zakona u kojima je kao dodatni stav dopisano da se neki poslovi u okviru tog člana vrše kao povereni; tobož u ovom zakonu mogu da se utvrde i poslovi koji su izvorni, koji su nadležnost AP Vojvodine; a neki kao nisu - iako je zakon veoma jasan, bar za onog koji je predložio i kaže - Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti, neustavan, ali kada je već tako zašto su u njega ušli i poslovi koji su povereni? Zašto nije još na neki drugi način regulisano koji su poslovi povereni?

U okviru člana 6, na kraju krajeva, radi se o kinematografiji. Taj član ima četiri stava. Četvrti stav kaže da je posao iz stava 1. (a to znači - autonomna pokrajina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje kinematografija vrši inspekcijski nadzor) poveren od strane Republike Srbije; to znači, kada čitate ovaj zakon, sve ono na šta vam predlagač nije ukazao, povereni posao, sve to od sutra, od dana kada ovaj zakon stupi na snagu, smatrajte poslom autonomne pokrajine koji više nikada ne može da bude posao Republike Srbije koji bi u skladu sa Ustavom bio poveren.

Naravno, ovaj zakon nema to pravo da utvrdi jednom zauvek nadležnost autonomne pokrajine ni u kojoj oblasti, pa ni u oblasti kinematografije, ali je Srpska radikalna stranka amandmanom pokazala da ovaj posao iz člana 6, oblast kinematografije, može da se poveri Autonomnoj Pokrajini Vojvodini ili autonomnoj pokrajini, ponavljam, daj Bože jednog dana Kosovu i Metohiji.

Ovako, kada nam samo izdvajate određene tačke i definišete kao poverene poslove ostajete, znači, i dalje na stanovištu da svi ostali poslovi odlaze iz nadležnosti Republike Srbije zauvek. Onda nećete imati osnova ni da se bunite kada AP Vojvodina donese ustav u kome će se ove poslove, koje joj sada vi utvrđujete kao nadležnost, da definiše kao svoje poslove.

Nemojte da nas sazivate na vanredno zasedanje i na hitnu sednicu koja će doneti stav povodom predloga ustava AP Vojvodine. Vezujem to za stav povodom ustava Hansa Hekerupa za Kosovo i Metohiju, gde smo se ovde izjasnili da ne prihvatamo taj ustav, a vi ste posle toga pozvali Srbe da se potpišu kao birači i da izađu na izbore po tom ustavu i pogazili volju Narodne skupštine, jednoglasno izraženu.

Nemojte da nas sazivate, pa da osudimo donošenje ustava AP Vojvodine. Stavom prema ovom zakonu vi ih upućujete da ubrzaju rad na izradi tog ustava. Dakle, ili ste protiv toga da zakonom utvrdite nadležnosti AP Vojvodine ili im dajte sve te nadležnosti, jer kada ode june slobodno, ne odvezujte ono uže kojim je ono bilo vezano oko vrata. Kada ode june neka ide i uže.

&nbsp;
Srpska radikalna stranka je ovim amandmanom pokušala da ustanovi princip po kome bi i država i privreda i ekonomija trebalo da regulišu svoje odnose. Mi se potpuno slažemo za ustanove čiji rad, programe finansira u celosti, neka autonomna pokrajina ima pravo da vrši osnivačka prava, da osniva upravne i nadzorne odbore. Ali, neka to pravo autonomne pokrajine uvek bude u skladu sa procentom kojim finansira određene organe.
Ako autonomna pokrajina finansira neku ustanovu sa 60%, neka odredi 60% članova upravnog i nadzornog odbora. To vam je akcionarsko društvo. Onaj ko finansira sa 40%, neka ima 40% svojih članova u upravnim i nadzornim odborima.
Šta to znači ako neko drugi da 49%? Zamislite situaciju, razni akcionari imaju 70% akcija, svi manje od 30, autonomna pokrajina ima jedina 30 i sada ona ima prava da osnuje i upravni i nadzorni odbor. Valjda će prava da se zasnivaju na tome koliko ko u to ulaže. Onaj ko ulaže najviše, neka ima najviše. Onaj ko ulaže sve, neka upravlja celokupno, ali nikako da onaj ko ulaže najviše, a pitanje je šta je najviše, da upravlja celokupnim. Toga nema nigde u svetu. Niko se svog učešća ne odriče za račun onoga ko ima najviše. Kako bi poslovala svetska ekonomija kada bi onaj ko ima 51% akcija imao sve, a drugi da baš nikakva prava nemaju, nemaju članove upravnog i nadzornog odbora, da nemaju u bordu direktora nikoga - gde bi to odvelo ceo svet?
Zašto da ne prihvatite i ovaj amandman kojim se samo razgraničava, dodaje tačka 1a kojom se samo dodatno definiše. U redu je, autonomna pokrajina sve finansira, ima sva prava, finansira 60%, ima 60% pravo. Niko vam ne daje pravo da se, ako budžet Republike Srbije finansira sa 20%, odreknete upravljačkih i osnivačkih prava na tih 20%, odnosno da bacite novac u bunar. Ima li još jedne grane delatnosti, ima li još negde takvog sistema da Republika jednostavno finansira i da više nema pojma o tome šta se tamo radi i da više ne želi ni na koji način da utiče na to kako se tamo radi, pa makar i glasovima koji su u manjini.
Srpska radikalna stranka je uložila amandman na čl. 12, 13, 14. i 16. zato što je u pitanju sistem školstva i zato što su u pitanju naša deca. Kada kažem - naša deca, mislim na decu Srbije i ne razdvajam ih ni na koji način i nadam se da vam neće padati na pamet da ih razdvajate na bilo koji način.

Član 12. govori o osnovnom obrazovanju i vaspitanju. Čitajući ga pažljivo i čitajući šta to Vojvodina traži kao nadležnost, a šta prihvata kao povereni posao, dolazimo do zaključka da trenutna oligarhija u Vojvodini kaže da prihvata da joj se poveri utvrđivanje mreže osnovnih škola i utvrđivanje ispunjenosti uslova za njihov rad, ali zato traži da da mišljenje o postupku donošenja svih nastavnih planova i programa, da donese program za jezike nacionalnih manjina, da odobri udžbenike za jezike nacionalnih manjina, da, nešto što mi je neshvatljivo, tač. 6. i 7. - sporazumno sa ministrom nadležnim za poslove prosvete donosi nastavne planove i programe iz pojedinih predmeta, ili odobrava udžbenike i nastavna sredstva za pojedine predmete od interesa za nacionalne manjine.

Moram da vas pitam - kako to izgleda sporazumno donošenje, ili odobravanje, između autonomne pokrajine i ministra nadležnog za prosvetu? Kako li će to izgledati i šta ako nema sporazuma? Hoće li te godine deca ostati bez nastavnog plana i programa, hoće li ostati bez udžbenika? I, zašto uopšte AP Vojvodina (ovde se radi o zahtevu AP Vojvodine) toliko želi da se umeša u sve one poslove, u svaku poricu, u svaki delić života nacionalnih manjina?

Pa zar to ne treba da se reguliše na teritoriji Republike Srbije? Zar okvirnom konvencijom nije regulisano na celoj zemljinoj kugli, ima li jednog od uslova iz okvirne konvencije o pravima manjina koji Srbija nije, ne samo propisala, nego ispunila? Pa zar nismo otišli dalje? Imaju li igde u Evropi i igde u svetu nacionalne manjine prava da studiraju na fakultetima na svom jeziku? Okvirna konvencija kaže - ukoliko se time ne ugrožavaju prava studenata koji studiraju na jeziku većine.

A kada je to Srbija uslovljavala studiranje, kada je uslovljavala osnovno i srednje obrazovanje pripadnicima manjina, na jeziku kojim govore? U Srbiji ima 118 osnovnih škola na mađarskom jeziku, 27 srednjih škola na mađarskom jeziku. Istina je da je za 10 godina broj osnovnih škola sa 123 opao na 118, ali je depopulacija među pripadnicima mađarske manjine strašna; njihov broj je opao za poslednjih 80 godina za 60 i nešto procenata, sa nešto više od 2% pao je na nešto više od 1% ukupnog broja stanovnika u Srbiji.

U 29 opština u Srbiji mađarski jezik je zvanični jezik, od opštine u kojoj je procenat mađarskog stanovništva 2,8% do procenta od 88 (mislim da je to u Kanjiži).

Pa i ja bih, da sam Kasa Jožef, izjavio da ću zauvek da ostanem u Srbiji. On je povezao Srbiju i Mađarsku svojom privatnom imovinom, kupljenom budzašto. Iz Mađarske ulazite prvo u "kasovinu", pa posle ulazite u Srbiju, u SRJ, u Vojvodinu. Ili možda nisam u pravu, ili ja možda lažem? Spreman sam da odmerimo snagu argumenata.

Ovde smo, za ovom govornicom, iznosili podatke, kada je bio miljenik SPS-a, u vreme kad smo i mi bili u Vladi Srbije.

&nbsp;
Pa molim vas, jeste li pitali Kasu Jožefa što je govorio o tome? Šta vi to sada hoćete? Kada neko i izađe, iznosi može da kaže šta god hoće, a kada mu treba odgovoriti - nije u temi.
A šta je dobio Kasa Jožef?
A drugi put kad je izašao za govornicu?
Pa niste bili tu, šta pričate? Nemate pojma o čemu se radi.
U svakom slučaju, ja sam o Kasi ovde sve rekao i dovoljno rekao, i nemojte da mu aplaudirate. Nemojte najbogatijem čoveku u Srbiji, koji se obogatio zahvaljujući otimanju srpske zemlje, nemojte da mu aplaudirate. Neka vam pokaže mađarsku ličnu kartu, pa mu onda aplaudirajte.
Dame i gospodo narodni poslanici, pri otvaranju ove sednice učinjena je gruba povreda Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Prošle godine u vanrednom zasedanju tražili tražili smo da se usvoji zapisnik sa prethodne sednice i tada je stav Narodne skupštine bio, u skladu sa članovima 163. do 166.  Poslovnika Narodne skupštine, moram da priznam, a to reguliše i Ustav Republike Srbije da na vanrednom zasedanju,  Skupština radi po unapred utvrđenom dnevnom redu koji je dostavljen od strane ovlašćenog sazivača vanrednog zasedanja.
Mi smo dobili dnevni red za ovo vanredno zasedanje i u tom dnevnom redu ne piše da ćemo usvajati zapisnike sa prethodnih sednica. U tom dnevnom redu ne piše da ćemo imati prava na poslanička pitanja. Vi ste gospođo Mićić, krenuli sa usvajanjem zapisnika, iako to nije u dnevnom redu. To bih mogao da prihvatim, ali ako je to princip i ako više nikada od toga nećete odustati.
Sada vas pitam: pošto ubacujete poslove koje Narodna skupština radi normalno na sednicama, da li ste predvideli da imamo pravo da postavimo poslanička pitanja na kraju ovog zasedanja, iako ona nisu predviđena u sazivu koji nam je dostavila Vlada Republike Srbije, ovlašćeni predlagač dnevnog reda za vanredno zasedanja? Samo vas molim da Narodna skupština, jednom i konačno, usvoji principe po kojima će da radi.
Ako Ustav nije video razliku između vanrednog i redovnog zasedanja, izuzev dnevnog reda koji mora da bude unapred utvrđen i o kome se ne izjašnjava Narodna skupština Republike Srbije, onda po vašem tumačenju sve do danas na tom vanrednom zasedanju nema usvajanja zapisnika i nema poslaničkih pitanja. Ako vi mislite da treba na vanrednim zasedanjima da se usvajaju zapisnici, onda moramo da imamo i pravo na poslanička pitanja.
Sklon sam da prihvatim da danas ne može da se usvaja zapisnik sa prethodnih sednica. Uostalom, mi smo čitavo redovno zasedanja proveli bez usvajanja zapisnika sa prethodne sednice i nikada nisu bili spremni za usvajanje.
(Predsednik: Vreme.)
To ste prihvatali kao činjenicu i nije vam padalo na pamet da zastanete sa sednicom, da je odložite na nekoliko sati dok stigne zapisnik. U takvim uslovima, kad na vanrednom zasedanju nema usvajanja zapisnika sa redovne sednice, ne čini mi se previše logičnim da na vanrednom zasedanju usvajamo zapisnike koji nisu bili u dnevnom redu.