Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član dokazuje apsurdnost čitavog Predloga zakona, ili bar želju onoga koji je ovaj zakon predložio.
Radi javnosti, mora da se pročita na koji to deo zakona srpski radikali imaju primedbu.
Član 37: "Autonomna pokrajina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast transporta, distribucije i korišćenja prirodnog gasa, obrazuje komisiju za polaganje stručnih ispita kandidata sa teritorije autonomne pokrajine".
Postavlja se odmah jedno logično pitanje - da li će moći neko iz Ćuprije da polaže taj ispit na teritoriji autonomne pokrajine? Neće moći, jer vi ovde kažete - kandidata sa teritorije autonomne pokrajine. Pa, što vi razbijate taj naš jedinstveni, u neku ruku, školski sistem?
Ovo je školski sistem, ovo je obrazovanje. Da bi obavljao određene poslove (poslovi vezani za gas su izuzetno stručni), mora da položi određene stručne ispite. Sada će onaj ko živi na teritoriji Vojvodine da polaže pred komisijom na teritoriji Vojvodine, a onaj ko ne živi na teritoriji Vojvodine neće moći pred tom komisijom da polaže.
Postavlja se dalje pitanje - ko će urediti plan i program polaganja tog ispita? Onaj ko organizuje ispit, a to znači - autonomna pokrajina. Znači, razlikovaće nam se traženi nivo znanja za kandidate koji će na teritoriji Srbije obavljati posao, u zavisnosti od toga da li taj kandidat živi na teritoriji autonomne pokrajine ili ne.
Postavlja se dalje i pitanje - da li će kandidatu koji je položio ispit pred komisijom autonomne pokrajine, kandidatu koji živi u Vršcu, pa reši da se preseli i ode da živi u Paraćin, da li će mu tamo važiti sertifikat, diploma, ili kako ćete već to nazvati, koju je stekao pred komisijom autonomne pokrajine. Hoće li sada doći na red nostrifikacija? Pa, da se obrazuje posebno telo i pri Vladi Srbije i Izvršnom veću Vojvodine, koje će nostrifikovati izdata svedočanstva ili diplome u zavisnosti od toga da li je na teritoriji autonomne pokrajine ili na teritoriji onog dela Srbije koji ne postoji.
Pa vi zadirete kao kancer u sve organe Republike Srbije! Zabijate kandže svuda gde vam je nešto palo na pamet. U Izvršnom veću Vojvodine sva vaša tzv. ministarstva dobila su nalog da iz svoje oblasti potraže sve što može da se preuzme, jer, tobož, ugrožena je Vojvodina zato što to ne radi ministar u Vojvodini nego radi ministar u Beogradu. I, stvarate kompletno novi aparat, ogroman birokratski aparat.
A znate zakon o tome, kako se birokratija množi - geometrijskom progresijom. Sada ćete nas ubeđivati da su ugrožena prava građana Vojvodine zato što predlažemo da se izbriše ovaj član - da će se pred posebnom komisijom polagati ispit za građane sa teritorije Vojvodine.
Hoćete li posle, u idućem koraku, da podelite i osnovno, srednje, više i visoko obrazovanje? Hoće li važiti i te diplome? Jednog dana doći ćemo u situaciju da će neko da postavi pitanje da li će te diplome da važe; onda će oni koji sada sve ovo traže, tražiti da ni diplome ne važe. Na kraju krajeva, kako ste pošli taj dan uopšte nije daleko, ali mi smo sve to prošli u ovih deset godina.
Razumem one koji hrle u ovaj predlog zakona. Oni su poučeni iskustvom onih koji su za ovih 10 godina dobili ono što su tražili i što nije bilo ni po Ustavu ni po pravu, ali su imali internacionalnu pomoć i ostvarili su to. Ne razumem one koji su za ovih 10 godina bolovali i patili zbog toga što se sve to dešava, što se sve cepalo pred njihovim očima, a nisu bili dovoljno moćni da to spreče.
Šta vas sada sprečava da dignete ruku i da glasate protiv? Hoće li biti bombardovanja ako se ne usvoji ovaj zakon? Hoćete li izgubiti mesta u upravnim odborima? (Žagor.)
(Predsednik: Vreme.)
Ili nećete dobiti obećana mesta u upravnim odborima? (Žagor.)
Čekajte, ljudi, ovde na vašoj televiziji čujem da vi imate ogromne plate u upravnim odborima. To nisam izmislio. To izveštava vaša televizija ... (Žagor.)
(Predsednik: Gospodine Nikoliću, vreme i tema.)
Tema je ono što mi dobace iz sale, pravo da vam kažem, ne mogu da se sklonim a da vam ne odgovorim.

Dame i gospodo narodni poslanici, javnost Srbije je u 11,42 sati mogla da stekne utisak da sam ja bezobrazan, da vređam narodne poslanike, zato što mi se tako, zloupotrebom svojih ovlašćenja, obratila predsednik Narodne skupštine Nataša Mićić; ali, da dokažem sve svoje tvrdnje i da vas ubedim da ova skupština radi zahvaljujući falš karticama, odnosno karticama koje koriste poslanici za one koji su odsutni - u glasanju povodom amandmana, čiji listing sam tražio u 11 sati 40 minuta i 29 sekundi, učestvovao je gospodin Veselinović, predsednik Privredne komore Srbije. Taj uopšte nije došao na sednicu, uopšte nije prijavljen ni na ulazu u salu i danas sigurno neće dolaziti na sednicu, izuzev ako je u Solunu, pa koristi onaj isti prevoz koji je već korišćen.
Sada vas molim, gospođo Mićić, da mi se izvinite; biće mi to satisfakcija za napor koji ulažem ovih dana da u Skupštini obavljam svoj posao kako treba.

Ne treba da dozvolimo da se ovako olako pređe preko skandala, a posebno ne dezinformisanjem javnosti koje ste vi upravo izvršili, gospođo Mićić.
Naime, poslanik Radoslav Veselinović se nije uopšte prijavio da je došao. Vi imate dva spiska po kojima se konstatuje da li je neko došao. Glavni je onaj spisak gde se prijavljujemo pri ulasku u salu. Ovaj drugi spisak se koristi za manipulacije. To je kada poslanici nose kartice svojih kolega i tako vam obezbeđuju kvorum. Ovog puta je poslanik Demohrišćanske stranke Srbije u pitanju.
Vi ste rekli da je moguće da poslanik zaboravi svoju karticu. Najpre, on uopšte nije došao od jutros. To možete vrlo lako da utvrdite.
Druga stvar, upozoravam vas da su narodni poslanici, po članu 118, dužni da svoje poslaničke kartice ponesu pri izlasku iz sale. Ali, u stavu 2. piše da je služba dužna da uvek sakuplja kartice onih poslanika koji su izašli, a zaboravili su kartice u klupama. Nikada tome niste pristupili, zato što biste time lišili sebe mogućnosti da vodite ovu sednicu. Vi tako obezbeđujete kvorum, gospođo Mićić. Šta god vi sada rekli, taj gospodin Radoslav Veselinović, koji je čak i predsednik Privredne komore Srbije, od jutros nije ušao u salu, a učestvuje u kvorumu, učestvuje u svim glasanjima.
Vi kažete - nije glasao, ali na ekranu piše - nisu glasali: sedam, osam, devet, deset. Po vama i oni učestvuju u glasanju zato što ima mnogo onih koji nisu glasali čak i kada smo imali većinu, kada ste pogazili Poslovnik, ta većina nije bila dovoljna, jer se računa da tobože ima mnogo više poslanika u sali nego što ih ima.
Zato vas molim da ne obmanjujete javnost. Ovaj poslovnik znamo bolje od vas i bolje ga razumemo od vas. Vi možete da ga zloupotrebljavate i vi to činite. Čim utvrdite povredu, stavite na glasanje, ali ne može to tako da traje u nedogled. Javnost Srbije vidi o čemu se tu radi.
Sa ove govornice prozivam vas da direktno gazite rođeni Poslovnik. Sami ste ga ovako iskasapili da više ne liči ni na šta, pa čak ni ovako upropašćeni Poslovnik ne poštujete. Poslanik koji nije tu, za vas je tu, možda je izašao i zaboravio karticu. Ne kažete da niko ne sme da zaboravi karticu. Ne kažete da se isključuje sa sednice onaj koji koristi tuđu karticu. Ne kažete čak ni da se ponavlja glasanje za koje se utvrdi da je bila zloupotrebljena kartica. Vi uvek pređete preko svega i mislite progutaće javnost sve.

Ja vas molim, gospođo Mićić, da se malo koncentrišete. Vi ste sada meni izrekli neku drugu opomenu. Za govornicom je bio Slobodan Janjić. Uvidom u stenogram videćete da ste rekli - gospodine Nikoliću, izričem vam drugu opomenu. Nemojte, nisam ja baš za sve kriv, a nisam za sve ni zaslužan.

Da vas podsetim da već imam dve opomene i da mi time ...

Mi smo podneli amandman zato što je u skladu sa koncepcijom našeg predloga zakona, koji je praktično sačinjen našim amandmanima. A inače, pošto smo u čitavom Predlogu zakona predvideli da se ovi poslovi rade kao povereni, ako ovako ostane član 40. bar će ličiti na nešto. Nije toliko neusaglašen sa našim shvatanjima, zato što, ako baš hoćete da utvrdimo do koje mere je autonomija Vojvodine prirodna, ove poslove Republika može da poveri inspektorima parnih kotlova, koji već postoje sada u okruzima, mislim, bar je tako nekada bilo, dok sam radio u privredi.

Želim samo, gospođo Čomić, da obavestite predsednika Narodne skupštine, Natašu Mićić, da sam pozvao broj telefona Privredne komore Srbije - 3240-611, i da mi je ljubazna sekretarica saopštila da je predsednik Privredne komore danas na putu i da se vraća tek popodne.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo ovde od predstavnika Vlade Republike Srbije, pretpostavljam, ili predsednika jedne političke stranke, ne znam u kom svojstvu (obično nastupaju ovde u svojstvu jedne političke stranke), na veoma grub način čuli komentar o istupanjima narodnih poslanika Srpske radikalne stranke, a posebno na našu opravdanu strepnju i bojazan da se ponavlja scenario po principu već viđenog.
Podsećam prethodnika da smo bili na jednoj strani 1996. godine kada smo upozoravali kako se raspada Jugoslavija i da se ostvarilo sve ono na šta smo upozoravali, a da to, da li je čovek na vlasti ili u opoziciji, ne sme da utiče na njega toliko da ono što se pred njegovim očima razvija tumači na drugi način, a iza sebe već ima iskustvo kako se to razvijalo u drugim krajevima.
Šta nam kaže Vlada Republike Srbije za član 41? Mi upozoravamo da je neshvatljivo da sada mi ovim članom kažemo da autonomna pokrajina utvrđuje bilanse poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i osnovnih repromaterijala. I kažemo da je neshvatljivo da autonomna pokrajina obrazuje poseban budžet, fondove ili druge oblike organizovanja u skladu sa jedinstvenom agrarnom politikom u Republici Srbiji. A, Vlada nam kaže - zašto ne bi autonomna pokrajina iz sopstvenih izvora obezbeđivala dodatni budžet, pa iz njega finansirala subvencije za mleko, meso, poljoprivredne proizvode. Ali, to košta, dame i gospodo narodni poslanici, to košta, dati pravo Vojvodini da još više zahvati u džepove budžetskih obveznika na teritoriji autonomne pokrajine, to košta.
S druge strane, dati pravo Vojvodini da određuje bilanse hrane. To može lepo da znači ovako: da neko u Vojvodini kaže - u Vojvodini ima toliko i toliko stanovnika, utvrdićemo bilanse, ili proizvešćemo samo toliko i toliko hrane. Može. Ima pravo po zakonu da utvrdi bilanse i da utvrdi koliko treba da proizvede, jer bilansi su nam proizvodnja i potrošnja. Treba da uravnotežite proizvodnju i potrošnju. Zašto bi sada Republika Srbija utvrđivala neke bilanse, i kako će da ih utvrdi bez bilansa u kojima je velika stavka proizvodnja hrane. Ako tako krenemo, onda to može da znači da će Vojvodina jednoga dana ucenjivati Srbiju, pa će reći - naš bilans za proizvodnju hrane ovoliki je i ovoliki, nama više ne treba, mi više da proizvedemo nećemo.
Ako ustanovite takav tržišni princip, ostaje pitanje - a zašto ste onda u jednoj državi. Onda će neko u Srbiji reći - pa, dobro, možemo da kupimo iz Ukrajine pšenicu. Ali, vi ne smete nikako da smetnete sa uma jednu činjenicu: Srbija je jedinstvena. U jednom kraju Srbije proizvodi se pšenica, u drugom kraju traktori, u trećem se gaji voće, i sve se to negde u jednom centru sabira, oduzima i konstatuje šta nam još treba, šta nam još nedostaje, čega imamo viška. A, vi sada hoćete da parcijalno, jedan deo teritorije Srbije utvrđuje bilanse hrane za taj deo teritorije. Naterajte ga da odstupi od svojih bilansa. Ne možete. Ne možete da tražite da se na vašoj zemlji proizvede, jer ljudi imaju bilans.
Sada nas još ubeđujete da je to lepo, da je sve to fino i da bi trebalo da ličimo na Španiju. Jeste, ali ja svake večeri, iz večeri u veče gledam na televiziji kako u Španiji jedna separatistička organizacija ubija građane Španije, da ostvari cilj koji se zove otcepljenje države, a država otcepljenje ne da.
(Predsednik: Molim vas, vreme.)
To isto gledam i u Francuskoj - i oni imaju jednu teritoriju kojoj su dali dosta autonomije, a od dosta autonomije do otcepljenja samo je mali korak.
Kod nas ne važi princip - daćeš mi dovoljno. Kod nas važi princip - nije mi dovoljno dato. Taj princip je razbio onu Jugoslaviju, taj princip razbija i ovu Jugoslaviju, taj princip će razbiti i neku Srbiju koju konstituišete nekim novim ustavom, taj princip će da nas razveje kao što se pepeo razvejava.

Dame i gospodo narodni poslanici,  koristim priliku što postoji ovakav amandman da bih vam ukazao na nedoslednost Vlade Republike Srbije. Odgovarajući na ovaj amandman Vlada Republike Srbije  je u obrazloženju neprihvatanja tog amandmana rekla, isto kao i za amandman poslanika Bojana Kostreša, da u skladu sa jedinstvenim programima RS ostaje inspekcijski nadzor jedinstven za celu teritoriju Republike Srbije, u oblastima u kojima je izvršeno poveravanje poslova. I, to je, tobož, stav Vlade zbog koga odbija amandman da se u ovim poslovima inspekcijski nadzor poveri autonomnoj pokrajini.
Da podsetim predstavnika Vlade, mada je on verovatno svoj politički govor održao i otišao kući, da je u članu 30. u oblasti urbanizma Vlada Republike Srbije prepustila inspekcijski nadzor AP Vojvodini, da je članom 31. u oblasti građevinarstva, Vlada Republike Srbije prepustila inspekcijski nadzor autonomnoj pokrajini, da je u članu 40. Vlada prepustila autonomnoj pokrajini inspekcijski nadzor nad primenom zakona kojim se uređuje oblast inspekcije parnih kotlova.
Kakvu mi to Vladu imamo? Uopšte, onaj ko je pisao mišljenje Vlade nije se udubio u Predlog zakona. Uopšte ne znam šta je amandmanima prihvatio, a šta je odbio. Ako Vlada kaže da inspekcijski nadzor mora da ostane jedinstven za celu teritoriju Republike Srbije, onda to mora u svim oblastima. Ne može da odbije da prepusti inspekcijski nadzor u oblasti poljoprivrede, a prepustila je inspekcijski nadzor u oblasti urbanizma, građevinarstva, parnih kotlova. Nisam imao vremena da prečešljam ovog časa ceo zakon, a pitanje je da li ću pronaći još neku oblast gde je inspekcijski nadzor ostao prepušten autonomnoj pokrajini.
Pa sada, ako Vlada kaže da je to u skladu sa Ustavom, šta ćemo sa članovima u kojima je inspekcijski nadzor prepušten autonomnoj pokrajini, za koje sada i sama Vlada tvrdi da nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Pa vas molim, bar vas koji glavu nosite da razmišljate, a ne da budete Vlada, da o ovome ubuduće razmišljate i da svoju Vladu pitate - otkuda joj taj manir da bude nedosledna i da isti problem, samo dva člana Predloga zakona kasnije, rešava na potpuno drugačiji način.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 43. je još jedan od članova kojima i rukovodstvo Vojvodine i Vlada Republike Srbije zamazuju oči građanima. Ovi iz Vojvodine svojima, a ovi iz Vlade Republike ovamo nama, uglavnom radi se o jednom besmislenom članu.
Kada pogledate član, trebalo bi da imate primedbe na njega, jer zašto da autonomna pokrajina donosi program selekcijskih mera kada se on radi na teritoriji cele Republike Srbije, a kada pročitate detaljno što da to i ne dozvolite kad piše da će to biti u skladu sa jedinstvenim programom Republike.
Što onda niste lepo napisali - sprovodi program selekcijskih mera donetih na nivou Republike, pa da predvidimo da tamo u tom savetu koji donosi program mera budu zastupljeni i predstavnici Vojvodine, i ljudski završimo posao.
Jer, šta sad to znači - kažete da autonomna pokrajina donosi program, a s druge strane kažete da mora da bude u skladu sa programom koji je usvojen za teritoriju Republike. Znači, u stvari se predlaže da u ovom programu za Republiku deo koji se primenjuje u Vojvodini bude tako kako predloži autonomna pokrajina. Pa, onda još - učestvuje u izradi tog jedinstvenog programa - i sve smo želje, ambicije, zahteve, decentralizaciju, demokratiju, sve smo zadovoljili.
Ovako niko nije zadovoljan. Kako autonomna pokrajina donosi svoj program, kada on mora da bude u skladu sa programom koji će da se donese za teritoriju Srbije? Zašto bar ne prihvatite da - predlaže, kao što će i biti? Jer, ako donese neki program koji nije u skladu sa programom u Srbiji, taj program neće biti prihvaćen. Što ga onda donosi?
Jeste li vi to stvarno dali pravo autonomnoj pokrajini da donese program selekcijskih mera ili lažete građane na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno lažete ove autonomaše koji bi hteli da donose program selekcijskih mera?
Taj program mera donosiće svaki seljak za sebe. Svako će da izabere ono što je najbolje, što daje najbolje prinose, ono što on najbolje može da odgaji i baš ga briga kakve ćete vi selekcijske mere da primenjujete.
Idemo ka privatnoj svojini, nema više onih velikih zadružnih imanja, pa da vi tamo sprovodite neke državne mere selekcije. Sada svako selekcionira ono što njemu lično donosi prihod i profit, a vi se i dalje bavite planskom poljoprivredom, planskom proizvodnjom, planskim selekcioniranjem stoke. To seljak radi sam u svakom, pa i u najzabačenijem selu, i uopšte ne zna šta piše u selekcijskim merama koje je donela Vlada Republike Srbije.
Ali, zato sede neki ljudi koji imaju kancelarije, telefone, automobile, mobilne telefone. Kada se to donosilo na jednom mestu, bilo je malo zaposlenih, a sada će biti na dva mesta, pa će biti još zaposlenih. Na jednom mestu je bilo malo troškova, a sada će na dva mesta biti malo više troškova i tako sve u nedogled, jedni druge ovde lažete.
Dogovorili ste se kako da izgleda Predlog zakona i sada ga je Vlada Srbije sa još 30 amandmana potpuno promenila. Vi koji ste predložili zakon kažete da ga je Vlada odlično promenila, a ona ukinula ovim amandmanima mnogo toga što ste vi hteli. Kada bude usvojen ovaj predlog zakona, ako ikada bude usvojen, ništa neće da znači za Srbiju. Značiće samo 20 dana rada Narodne skupštine i besmislno utrošeni novac i energiju. Mogli smo da radimo nešto mnogo ozbiljnije i nešto mnogo pametnije.

Bez obzira na to što ste dama, gospođo Čomić, poslanik Gudurić je po Poslovniku zatražio kvorum, a vi ste dobacivali kada je otišao sa govornice;  čak ste mi ličili na Radomana Božovića, koji je tako radikale terao u klupu, pa ga sada više nema u javnom životu.
Ovde se, dame i gospodo narodni poslanici, radi o ribarstvu i ribama. Srpska radikalna stranka misli da su Srbi nedeljivi, zemlja, vazduh, voda i šume. Vi ste mislili da su šume nedeljive, pa evo danas vidim prihvatiste da su šume deljive. Zaista, ako gledate jednu teritoriju geografski, jednu državu ako gledate geografski, ne možete joj podeliti vazduh, zemlju i vode. Ne možete, pa makar koliko vi to hteli i neshvatljivo je uopšte šta se dobija ovim članom o poveravanju ribarstva autonomnoj pokrajini.
Gde vam je gajenje ribe u akvarijumu? Trebalo bi isto predvideti da se autonomnoj pokrajini čak poveri i nadzor nad gajenjem riba u akvarijumu. Trebalo je da Vlada Republike Srbije decentralizuje tu oblast do kraja, da ne ispadne da je režim nedemokratski zato što Vlada nije poverila sve poslove Autonomnoj Pokrajini Vojvodini.
Sve do sada je pisalo da autonomna pokrajina donosi program, predlaže program u skladu sa nekim republičkim propisima, u skladu i sa zakonom. Sada kaže, u ribarstvu, autonomna pokrajina daje saglasnost Republici Srbiji na srednjoročni program unapređenja ribarstva na ribarskim područjima na teritoriji autonomne pokrajine. Sada stigosmo do onih čuvenih saglasnosti koje republički organi moraju da dobijaju od organa autonomne pokrajine - počeće u ribarstvu, pa će biti u lovstvu, onda u policiji, pa i u vojsci.
Sve sam to video i doživeo, za razliku od nekih od vas koji to neće da gledaju ni na televiziji. Doživeo sam da vojnu kolonu jedinstvene Jugoslavije zaustavljaju republički organi jedne republike koja je htela da se otcepi i ta vojna kolona tuda nije prošla. Doživeo sam da organi autonomne pokrajine ne dozvoljavaju policiji da interveniše na teritoriji autonomne pokrajine.
Sada smo došli konačno do davanja saglasnosti autonomne pokrajine Republici na neke planove, na neke postupke Republike, zato što autonomna pokrajina već ima pravo da da ili da ne da saglasnost. Šta će biti ako ne da saglasnost? Neki akt neće moći da bude usvojen i čitava jedna oblast ostaće neregulisana. Onda će da počnu ucene, kao ovde oko glasanja: daću ti papir za fabriku, ti izglasaj za ovaj zakon, tebe neću da gonim za kriminal, izglasaj mi za ovaj drugi zakon. Može li tako dugo da se vodi država? Mislim da ne može.
Zato vam predlažem da, ukoliko bude dovoljno prisutnih poslanika, usvojite ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče je grubo povređen Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije, a danas se sednica nastavlja u istom tonu, tako da će ostati sasvim nejasno šta smo to mi juče radili, odnosno šta radimo danas i šta ćemo uopšte izglasati kada se rasprava o ovom predlogu zakona završi.
Član 146. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine jasno govori o sudbini amandmana koje nije prihvatila Vlada ili ovlašćeni predlagač zakona, i on kaže: "Narodna skupština posebno odlučuje o svakom amandmanu koji predlagač zakona, nadležni odbor ili Vlada nisu prihvatili".
Mi smo juče odlučivali o amandmanu na član 16, odnosno o amandmanu broj V Vlade Republike Srbije i amandman nije prošao. Posle pauze ovde nam se obratio jedan od predstavnika predlagača i rekao da je Narodna skupština Vojvodine prihvatila sve amandmane Vlade Republike Srbije, uvrstivši tu i amandman broj V.
Sredstva informisanja su sinoć javila da je predlagač prihvatio sve amandmane Vlade Republike Srbije, osim jednog koji je Vlada povukla. Potpuno je nejasno iz stenografskih beležaka šta je sa amandmanom Vlade Republike Srbije na član 16. Predloga zakona, odnosno potpuno je jasno: taj amandman nije prihvatila Narodna skupština, bez obzira na to što ga je naknadno prihvatio predlagač.
S druge strane, mislim da i predsednik Skupštine za ovom govornicom treba jasno da izgovori reči da taj amandman nije prihvaćen. S druge strane, sredstva javnog informisanja od jutros izveštavaju da taj gospodin, koji je juče u ime Skupštine Vojvodine prihvatio sve amandmane Vlade Republike Srbije, nije imao ovlašćenje Skupštine Vojvodine da to izgovori za govornicom Narodne skupštine i da će biti sazvana hitna sednica Skupštine Vojvodine na kojoj će se Skupština Vojvodine izjasniti o celokupnoj situaciji.
Upozoravao sam vas juče, a i upozoravali smo vas povodom ovakvog slučaja i ranije, da mi pred sobom nemamo nijedan izveštaj Skupštine Vovjodine, izuzev onog pisanog, overenog pečatom Skupštine, na kome piše da Skupština Vojvodine prihvata 17 amandmana Vlade Republike Srbije, a 13 ne prihvata.
Ostaje da utvrdimo da li će Narodna skupština da se igra zakonodavne delatnosti ili će ovde da donosi zakone u skladu sa pravnim poretkom, pravnim sistemom i u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Da li gospodin Filipov, koji se juče pojavio za ovom govornicom, ima pravo da promeni stav Skupštine Vojvodine? Da li ima toliko ovlašćenje i da li vi prihvatate da on ima toliko ovlašćenje, kada se već sada oglašava predsednik Skupštine Vojvodine, koji je prvo imenovani kao predsednik predlagača zakona, i kaže da njegov zamenik u ovoj skupštini i zamenik potpredsednika Skupštine Vojvodine, gospodin Filipov, nije imao pravo da u ime predlagača, ni u ime Skupštine Vojvodine izjavi da Skupština Vojvodine prihvata sve amandmane Vlade Republike Srbije.

Izvinjavam se. Molim vas da utvrdimo da li je gospodin Filipov imao ta ovlašćenja, da bismo onda mogli da kažemo onima u Vojvodini da je gospodin Filipov imao ovlašćenja.

Dame i gospodo narodni poslanici, uopšte se ne vidi sistem koji želimo da ostvarimo ovim predlogom zakona. U nekim oblastima Vlada Republike Srbije ukida prava autonomnoj pokrajini da vrši nadzor, a u nekim oblastima je ostavila taj nadzor.
Šta je nadzor? Nadzor vrši onaj ko ima nadležnost. I vi ste, odnosno predstavnik predlagača je prihvatio amandman Vlade Republike Srbije na član 20, kojim autonomnoj pokrajini nije dat nadzor nad zdravstvenom zaštitom, a sada Vlada Republike Srbije nije imala neki kontinuitet, pa da kaže - i u članu 21. ne može da se poveri ni sanitarni nadzor autonomnoj pokrajini, nego - evo, nećemo dati zdravstveni nadzor, a dajemo sanitarni nadzor.
U čemu je razlika? To niko, ni predlagač zakona, ni Vlada Republike Srbije, ne ume da nam objasni. Šta znači dati sanitarni nadzor ili dati nadzor nad sprovođenjem propisa i zdravstvene zaštite autonomnoj pokrajini? Najpre, po Ustavu vi to ne možete da uradite i ovaj posao ne može da se poveri autonomnoj pokrajini. Šta će nam onda Vlada Republike Srbije? Hajde da smanjimo broj članova Vlade i da napišemo u Zakonu o Vladi - Vlada Republike Srbije nema nadležnosti na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, prenela je Narodna skupština te nadležnosti samoj Autonomnoj Pokrajini. Ne treba nam onda toliko ministara i ne treba nam toliki aparat, jer će Vojvodina morati da pravi nov aparat za nadležnosti koje je dobila. Dupliramo organe.
Šta to znači na primeru trihineloze? Ko vrši nadzor sada, kada usvojite ovaj predlog zakona - sanitarni organi autonomne pokrajine. Cela Srbija nije mogla da spreči pojavu trihineloze i sada će republički ministar poljoprivrede, pre svraćanja uveče na ono mesto za koje su ga opomenuli iz Demokratske stranke Srbije, poći da vidi kako se sprovode mere zaštite i oni će reći - šta tražiš ti ovde; ovaj nadzor je poveren autonomnoj pokrajini i to radi naš pokrajinski minisitar za poljoprivredu, naš pokrajinski ministar zdravlja; ti se lepo vrati u Beograd i čekaj izveštaj, pa ako ti se ne svidi izveštaj tuži nas Ustavnom sudu; sam si ovde kao član Vlade Republike Srbije rekao da je sve ovo po Ustavu moguće i kada je moguće nemoj više preko onih mostova da nam prelaziš.
Možda će neko reći - što nam ne srušiše i te mostove pa da ne stignu socijalisti i radikali da ih obnove, da ostanu DOS-u i da ih ne obnove više nikada, kao što su vam samo dva ostavili u Novom Sadu. Evo, koprcate se, čeprkate godinu i po dana, ne gledate ni sa obale, jedne na drugu, šta se tamo dešava.
Vi mislite da je ovo igračka, da je jednom malom detetu, nedostojnom skupe igračke, data skupa igračka i da mu je rečeno - radi šta god hoćeš, upropasti ovu igračku. Mi smo je napravili zato da je ti upropastiš. Nisu je napravili oni koji su hteli da žive u jednoj državi, nisu tu našu državu napravili zato da je vi razbucate kako vi hoćete. Jednostavno ne ide i nemojte da kopate rovove između Srbije i Vojvodine. Teško se prelazi preko rovova, a pretnje već postoje da ćemo ili dati sve što se traži ili će doći do sukoba između Vojvodine i ovog ostalog dela Srbije, koji bez Vojvodine neće ništa vredeti, kao što ni Vojvodina bez Srbije neće vredeti ama baš ništa.
Zato vam predlažem da zastanete sa ovim predlogom zakona, ionako ne radite ništa, nigde ne žurite i ničim ozbiljnim se ne bavite; da prvo utvrdite u Skupštini Vojvodine šta to hoće Skupština Vojvodine, a ne šta hoće pojedinci iz pojedinih političkih stranaka u Vojvodini; da ovde dobijemo informaciju šta hoće narod Vojvodine izražen kroz Skupštinu Vojvodine i da onda tome pristupimo, a ne ovako - ovo smo prihvatili, ovo nismo. Upozoravam vas, gospođo Mićić, da amandman V Vlade Republike Srbije predlagač nije mogao da prihvati. Pročitajte stenografske beleške. Vi ste prihvatili obrazloženje gospodina Filipova da predlagač prihvata amandman Vlade broj V. Taj amandman nije više postojao, odbacila ga je Narodna skupština Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, maločas sam govorio nešto malo duže nego što dozvoljava Poslovnik i predsednik Narodne skupštine, pa nisam mogao da reagujem na pretnju predsednika Narodne skupštine da će preduzimati mere. Zato obaveštavam poslanike SRS, ako Nataša Mićić kaže - "Jozo, daj vode", bežite svi iz sale...
(Milka Marinković, sa mesta: Nije vode, nego macolu!)
Ne, bilo je: "Jozo, daj vode", ali ti Milka ne gledaš televiziju, nisi gledala pre 20 godina kako su ubijali četnike.
Dame i gospodo narodni poslanici, sada se tek postavlja pitanje šta je hteo predlagač zakona ovim predlogom zakona? Pazite, u članu 22. predlagač je tražio velika ovlašćenja, ingerencije i to kao sistem postavio kroz ceo Predlog zakona. Onda je prihvatio amandman Vlade Republike Srbije kojim se taj član 22. uništava tako da uopšte nije bio ni potreban u ovom predlogu zakona, čak ni zdravstvene knjižice više ne može da izdaje. Postavlja se pitanje, zašto nam je ovaj predlog zakona, kao svojevrsna trgovina, došao u Narodnu skupštinu Republike Srbije?
Da li je rečeno predlagaču - traži mnogo; skočiće pojedini poslanici da brane da ne ide to tako mnogo, onda ćemo mi da nađemo neki balans, ti ćeš to da prihvatiš i čekamo izradu novog ustava.
Šta proističe iz ovog predloga zakona - decentralizacija Srbije, očigledno, ali i centralizacija Vojvodine, koja je isto tako očigledna; homogenizacija Vojvodine, na otporu prema Beogradu. Jer, zašto biste vi govorili kako je neprirodno da direktore postavlja neka centrala u Beogradu, upravni odbor u Beogradu, a prirodno je da direktore sa teritorije Vojvodine postavlja neka centrala u Novom Sadu. U čemu je onda razlika, u tih 80 km? Da li se ovde radi o principu, ili se radi o 80 km? Ako se radi o principu, ako je Beograd bio centar moći, vi sada kažete - neka Beograd bude centar moći, samo će postojati još jedan centar moći koji će da se zove Novi Sad, a od centra moći do granice između ta dva centra moći, vrlo je kratak put.
Čitav ovaj zakon vrši centralizaciju Vojvodine. Jeste li se obavezali na to, kada ste prihvatali različite uslove iz Evrope i sveta, da razbijete Srbiju, a da ostane neka, tobože, jedinstvena Vojvodina? Pa, kako može da ostane jedinstvena Vojvodina, ako čak i ovakav predlog zakona usvojite? Hoće li 100% građana Vojvodine biti za ovo? Misli li Milo Đukanović da ima saglasnost među građanima Crne Gore kada je fokusirao neprijateljstvo na Slobodana Miloševića i pretvorio ga u neprijateljstvo prema Srbiji. Pa, šta sada, gde smo sada? Da li vi to imate neki liberalni savez Vojvodine koji vas gura, a vi kao manje oštri političari, manje rigidni, pronalazite meru u autonomaštvu. Gde ima mere u autonomaštvu - nema. Takva mera ne postoji. Svakoga dana aga traži još jednu njivu. Nema age i bega koji se zadovoljio onim što je imao, nego je tražio još jednu, pa još jednu, pa još jednu.
Zato vas upozoravam - bolje prihvatajte ove amandmane, da poludi predlagač zakona, da se iščaši Vlada i da odustanu od svega ovoga. Učinite bar još jedan hrabar potez, kao juče, ili besmislen, kao što su neki juče videli, da pojedini njihovi članovi iz DOS-a glasaju pritiskom na određenu boju, pa i oni po inerciji, pošto ni o čemu ne razmišljaju. Upropastiše juče predlog zakona.
Hajde još jednom danas da se drzne Narodna skupština i da misli svojom glavom, da nateramo ove tzv. velike, što već čuče po ambasadama, samo su privremeno došli tu da nam drže slovo, da ozbiljno misle o državi koju im je narod, priznajem, poverio pretprošle godine. Ali, nikada nikome ništa narod nije poverio zauvek, pa tako ni DOS-u, ni strankama iz DOS-a.
Dakle, prihvatite ovaj naš amandman, pa da vidimo posle šta će silnici da rade.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u obrazloženjima ovog zakona čuli sve i svašta, posebno od onih koji su zakon predložili, bezmalo kao da ga nisu ni predložili - nemojte to da čitate kako vi čitate, nego čitajte i tumačite onako kako vam mi sugerišemo u izlascima za govornicu, a to kako se mi u Vojvodini ponašamo, to su sporadični slučajevi. Jeste da svako od nas u tim sporadičnim slučajevima učestvuje, ali nemojte da vas to toliko plaši, nemojte da vas to toliko zamara.

Šta se sada članom 23. dešava? Osniva se Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje. Dobro, ima vas valjda ovde koji ste bar nekada učestvovali u izradi nekog zakona ili u sprovođenju nekog zakona. Ima vas kojima je dužnost da ukažete Narodnoj skupštini da jedan fond na ovaj način ne može da bude osnovan.

Šta sve ovde još nedostaje? Kada se osnuje fond, nedostaje stav o tome koji su njegovi organi, ko bira organe, koji su njegovi akti, ko donosi akte, ko daje saglasnost na akte. A, nije ovo Prćilovica - osniva se pokrajinski fond. Pitam vas - da li taj pokrajinski fond ima upravni odbor; da li ima direktora; da li ima nadzorni odbor; da li ima statut?

Ko će to sada kada nije zakon, a u osnivanju je fond, da predvidi, a ko će to sada i kojim aktom da predvidi da fond ima upravni odbor, koliko članova, ko predlaže članove u taj upravni odbor, da li taj ko bira upravni odbor bira odmah i predsednika upravnog odbora ili upravni odbor sam bira predsednika.

Ko će statut da proglasi? Ko će da da saglasnost na statut? Osniva se pokrajinski fond i zadovoljili smo one što po Vojvodini pričaju o novcima i, evo pokrajinskog fonda za zdravstveno, za socijalno osiguranje, za boračku, penzijsko - invalidsku zaštitu. U četiri člana osnivate jedan fond i to od sutra počinje da radi. Sutra stižu sredstva na račun fonda, sutra se isplaćuju sredstva sa računa fonda, a vi ne znate ni ko ih isplaćuje, ni na osnovu kojih odluka, ni ko će da donosi odluke o tome.

Ko je taj koji će dalje da rešava sudbinu fonda - nadležni organ autonomne pokrajine? Čak ste se drznuli da u nekoliko članova ovde kažete "nadležni organ autonomne pokrajine". Osnivate novi fond i kažete "nadležni organ". Ko je sada nadležni organ kada je to nešto novo? Ko će proceniti ko je nadležni organ? To je zakonska materija i to se sve reguliše zakonom, a ne odlukama Skupštine Vojvodine. Ima li skupštinu taj fond?Odnosi se na mnogo građana Autonomne Pokrajine.

Ne, vama je dovoljno da napišete četiri člana, a posle ćete da razrađujete u ta četiri člana, da se Vlasi ne dosete, a posle će sve ići onako kako vi budete hteli.

Ovde je izrečena priča o tome da se ovim predlogom zakona Vojvodina štiti. Od koga se to štiti Vojvodina? U Republici Srbiji na vlasti je DOS, u autonomnoj pokrajini na vlasti je DOS, u Saveznoj Republici Jugoslaviji na vlasti je DOS. Sreća za DOS, a nesreća za sve one kojima je na vlasti DOS. Od koga se to sada štitite? Sami od sebe. Stanite pred ogledalo. Jeste li toliko suicidni da ćete sami sebe da poubijate?

Stanite pred ogledalo, lupite se malo po glavi. Tvrdite nam ovde da, kada je DOS došao na vlast, Vojvodina mora da se štiti, a ja vam kažem - otkako je DOS došao na vlast moraju da se štite deca, učenici, studenti, radnici, vojnici, zaposleni, nezaposleni, patriote, građani, novinari; svi moraju da se štite od DOS-a, na sve ste udarili podjednako.