Dame i gospodo narodni poslanici, uvek kada podnosim amandman na član 1. jednog predloga zakona, kojim predlažem da se taj prvi član briše, u stvari mislim na to da treba povući iz procedure čitav predlog zakona, zato što smatram da određeni zakon, a ovaj to svakako jeste, nije dovoljno dobro, dovoljno precizno, dovoljno stručno pripremljen, da bi u praksi mogao da se primenjuje bez ikakvih nedoumica, bez ikakvog arbitriranja, neselektivno, znači da bude upućen i da se odnosi na sve građane Srbije, da oni u primeni tog zakona budu ravnopravni.
Mislim da je vreme da Vlada još jednom ozbiljno razmotri na koji način može zaista one koji su se obogatili, stekli ekstra profit, ekstra imovinu, one koji su koristili pogodnosti, one koji su krali, na koji način može da ih privede pravu, tako da pomognu građanima Srbije, ali to mora da bude studiozno urađeno. To ne može da bude zakon koji smo obećali u kampanji i moramo što pre da ga predložimo Skupštini.
Nas u Srbiji ima deset miliona. Vlada ne zna na koga se ovaj predlog zakona odnosi. Zakon nije tako jasan da svi oni kojih se tiče znaju da se odnosi na njih, nego će arbitrirati ponovo Vlada i ponovo još neko dodatno mora da utvrđuje o kojim se ljudima tu radi.
Ovom predlogu zakona nedostaje spisak. Imali ste dovoljno vremena. Čim ste spremili zakon znači da ste imali u vidu sve načine na koje su pojedinci sticali profit ili imovinu, sve načine na koje su izigravali propise, sve načine po kojima su, i postupajući po propisima, dolazili do ekstra imovine. Mislim da nam Vlada ovog časa duguje spisak i preduzeća i pojedinaca. Hoćemo da znamo na koga se tačno ovaj zakon odnosi.
Mi vidimo da imate u vidu pojedince koji su politički suparnici, ali meni je mnogo važnije koja će preduzeća imati katanac na vratima posle primene ovog zakona. Koliko će radnika, posebno u društvenim preduzećima, koja se bave proizvodnjom, ostati bez posla zato što će biti primenjivan ovaj zakon.
Vlada to zna, a to nije smela da kaže.
Mi moramo da znamo šta će biti sa preduzećima kojima smo život spasavali tako što su dobijali devize po kursu, dobijali robu iz robnih rezervi, jer su snabdevali ogromne gradove, i uglavnom su društvena preduzeća, tako što su dobijali sredstva iz različitih fondova da ožive proizvodnju, da ljudi ne budu na ulici.
Moramo da znamo kako će to Vlada da arbitrira da ta preduzeća ne idu u stečaj kada zakon takvu mogućnost nije predvideo. Ideja je odlična. Ideju treba sprovesti jednim pravim dobrim zakonom.
Zaista, ako ima ljudi za koje znate da su živeli mimo načina na koje je živela većina, da ih se nije ticala naša situacija u poslednjih 10 godina, da na njih nisu uticale ni sankcije ni rat, ti ljudi treba da budu izloženi na neki način nekom zakonu. Istina, u tom članu 3, koji je osnovni i koji čini ceo zakon retroaktivnim, vi ste čak predvideli i neka krivična dela da oporezujete, ne računajući na to da su to u stvari krivična dela i da tu može vrlo lako po Krivičnom zakonu da se čak izvrši i konfiskacija imovine.
Ako je neko prodavao akciznu robu, bez plaćanja akciza, kakav tu dodatni porez - tu se sprovodi krivični postupak i do kraja se on razobličava, sa njim se završava. Ne može da opere dušu i savest nekakvim porezom.
Ovaj predlog zakona treba doraditi, on mora da ide u proceduru i neka bude primenjen, ali mora da bude neselektivan zakon, mora da bude pravičan zakon. Ne sme da povredi ni Ustav Republike Srbije, ni Ustav SRJ, ne sme da bude u koliziji sa drugim zakonima, čije pojedine odredbe on stornira, a ne piše u izreci zakona, ili ne donosi se izmena i dopuna tih zakona, po kome će neki članovi tih zakona (i vi znate da tu mislim i na obligacione odnose, i na Zakon o upravnom postupku), po kojima će ti članovi određenih zakona prestati da važe, zato što će se primenjivati ovaj zakon.
Mi ćemo imati situaciju pred sudovima, da sudije neće znati po kom zakonu da sude. Ovaj zakon nije prioritetan, nije superioran u odnosu na ostale zakone, koji su u pravnom prometu. On im je ravnopravan, i kad god je u koliziji sa odredbama nekog drugog zakona, doći će do njegove neprimene, a zakon koji ne može da se primenjuje, ne može ni da se usvaja u Narodnoj skupštini.